Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O REGISTRACIJI PRIVREDNIH SUBJEKATA I AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE (zajednički načelni pretres)
Obaveštavam vas da su sledeći ovlašćeni predstavnici pojedinih poslaničkih grupa za spojenu načelnu raspravu o Predlogu zakona o registraciji privrednih subjekata i Predlogu zakona o agenciji za privredne registre: DSS, ovlašćeni predstavnik je Vojkan Tomić, DS – Boris Tadić, ovlašćeni predstavnik je narodni poslanik Slobodan Pajović, G17 plus, ovlašćeni predstavnik je narodni poslanik Željko Ivanji, SPS, ovlašćeni predstavnik Jovan Todorović i SRS, ovlašćeni predstavnik je narodni poslanik Zoran Krasić.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona za koje je to predložio narodni poslanik Branislav Ristivojević, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
SRS – sat 38 minuta i 24 sekunde, DSS – sat tri minuta i 36 sekundi, DS – Boris Tadić – 44 minuta i 24 sekunde, G17 plus – 37 minuta i 12 sekundi, SPO-NS – 26 minuta i 24 sekunde, SPS – 26 minuta i 24 sekunde, i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika Socijaldemokratske partije, po pet minuta, a shodno članu 89. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Otvaram zajedički načelni pretres o Predlogu zakona o registraciji privrednih subjekata i Predlogu zakona o agenciji za privredne registre.
Reč ima ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, dr Predrag Bubalo.

Dame i gospodo poštovani narodni poslanici, poštovano predsedništvo, gospođo predsedavajuća, pred vama je paket zakona koji bi u narednom periodu trebalo da omogući da sistem registracije novih privrednih subjekata u Srbiji po svojoj brzini, ažurnosti i efikasnosti bude među najboljima u Evropi.
Jedinstvena i brza registracija privrednih subjekata je od velikog značaja. Na ovo jasno ukazuju sledeće činjenice. Malo preduzeće u Srbiji u proseku zapošljava pet ljudi. Ako se u Srbiji osnuje 200 hiljada novih malih preduzeća, otvoriće se milion novih radnih mesta i rešiti problem isto tolikog broja nezaposlenih.
Tačno je da se usvajanjem ovih zakona neće automatski otvoriti pomenuti milion radnih mesta. Međutim, podsećam vas, registracija preduzeća ili radnje je prvi korak za otpočinjanje biznisa. Nemojte dozvoliti da se preduzimljivost u privredi spotiče na svom prvom koraku.
Postojeći sistem registracije je kočnica privrednog razvoja. Taj sistem je u brojnim analizama ocenjen kao destimulativan za razvoj privrede i malih i srednjih preduzeća. Njegova reforma je identifikovana kao jedan od prioriteta regulatorne reforme.
Napominjem da su analize vršene upravo u okviru onih institucija, čija procena spušta ili diže rampu za strana ulaganja. Takvu ocenu su, između ostalih, dali i Svetska banka, USAID, GTZ, Ekonomski institut, Institut G17 plus.
Koji su to problemi sadašnjeg sistema i registracije identifikovani? Postojeći sistem registracije je komplikovan. Nije ga bilo moguće sprovesti bez stručne pomoći advokata. Razvijene države konstantno uprošćuju već jednostavan sistem registracije. U nekim zemljama je moguća elektronska registracija. Na primer, u Irskoj i SAD.
Postupak registracije je skup, troškovi su u odnosu na per kapita društveni proizvod previsoki u poređenju sa evropskim okruženjem. Baze registrovanih podataka su neusklađene sa potrebama tržišta. One nisu centralizovane, pa čak ni povezane. Podaci o registrovanim subjektima nisu pouzdani.
Takve baze podataka su neupotrebljive za statističke i ekonomske analize, koje treba da služe kao osnova za utvrđivanje razvojne politike u privredi i njenim segmentima. Teško su dostupne i nepregledne zainteresovanim licima, što poslovanje u našoj zemlji čini rizičnim.
Veliki problem stvara i meritornost u odlučivanju. Sudija iščitava registracionu prijavu i priloženu dokumentaciju, a zatim nalaže uređenje dokumentacije onako kako on tumači zakon. Jedan sudija ima jedno mišljenje, drugi drugo, a to praksu registracije čini neujednačnom.
Ovo stvara pravnu nesigurnost za privredne subjekte. U sadašnjem sistemu registracije odlučuje sudija, što je vrlo neracionalno. Utrošeno je vreme visokokvalifikovanog kadra. Ipak, i pored svih nedostataka, mnogi će se pitati, zašto nismo uzeli kao polaznu tačku postojeći sistem i izvršili određeno unapređenje.
Odgovor je jednostavan. Zato što smo sa tranzicijom u odnosu na ostale zemlje u okruženju zakasnili 10 godina, pa kozmetičkim promenama ništa ne bismo rešili. Da bismo prevazišli ovo kašnjenje i prestigli ostale zemlje u tranziciji, u kreiranju ovog zakona smo se rukovodili upravo onim što predstavlja najbolju evropsku praksu.
Vlada ima obavezu i interese da utiče na brzu registraciju privrednih subjekata, a u demokratskom sistemu je neprihvatljiv uticaj izvršne na sudsku vlast. Prilikom kreiranja novog sistema registracije privrednih subjekata rukovodili smo se sledećim ciljevima. Želeli smo da uspostavimo jedinstveni registar privrednih subjekata u Srbiji, i to kao elektronsku, centralnu bazu podataka, koja će obuhvatiti sve privredne subjekte koji se sada registruju u 16 trgovinskih sudova i sve preduzetnike koji se registruju u 161 opštini.
Taj jedinstveni registar će voditi jedna institucija, Agencija za privredne registre. Pored registra privrednih subjekata, Agencija će takođe voditi registar zaloga i registar lizinga, čime će omogućiti privrednim subjektima da na jednom mestu vrše proveru i registraciju podataka bitnih za pravni promet.
Nadalje, podatke koji se registruju za svaki od oblika privrednih subjekata smo definisali u skladu sa direktivama EU u ovoj oblasti, što će olakšati proces prilagođavanja našeg pravnog sistema zahtevima EU u postupku pridruživanja EU. Predvideli smo jasne kriterijume po kojima se registracija vrši, što će onemogućiti različita tumačenja propisa. Time će svi potencijalni preduzetnici i privrednici biti jednako tretirani, jer će postojati ujednačenost prakse i registracije, nezavisno od toga gde se fizički obavlja.
Maksimalno smo ubrzali i pojednostavili proceduru registracije privrednih subjekata. Postupak registracije ne može da traje duže od pet dana. Postupak registracije je toliko jednostavan da privrednicima neće biti potrebno da angažuju advokate da bi se registrovali.
Nov sistem registracije obezbeđuje javnost svih registrovanih podataka i dokumenata na osnovu kojih je izvršena registracija, i to bez dokazivanja pravnog interesa, što je u skladu sa evropskim direktivama.
Omogućavanjem prevođenja privrednih subjekata u status "neaktivan" stvaraju se uslovi ažuriranja registra. Limitirali smo naknade koje Agencija naplaćuje za svoje usluge na nivou koji obezbeđuje njeno samofinansiranje. Time se garantuje jeftina registracija, ali ne smeta rad Agencije.
Koji su očekivani rezultati od promene i donošenja ovog zakona? Reforma postupka registracije preduzeća bi trebalo da stimuliše lokalni privatni sektor; umanji sivu ekonomiju i korupciju i ubrza investicije i otvranje novih radnih mesta time što će olakšati osnivanje novih i rast i razvoj postojećih preduzeća; poboljša konkurentnost Srbije i privuče strane investicije time što bi dovela do formiranja registra preduzeća, koji bi bio u skladu sa najboljom evropskom praksom.
Takođe, treba da poboljša privrednu statistiku u Srbiji i obezbedi ministarstvima i drugim korisnicima ažurne i pouzdane informacije o privrednim subjektima.
Na kraju, poštovana gospodo, usvajanje predloženih propisa značajno će unaprediti pravne okvire za razvoj privrede Srbije. Ući ćemo u red zemalja u kojima je lako i jeftino započeti poslovanje. Drugim rečima, omogućićemo uspostavljanje sistema registracije privrednih subjekata, koji će biti među najsavremenijim u okruženju.
Dakle, postupak registracije privrednih subjekata će od kočnice za strana ulaganja postati komparativna prednost našeg privrednog sistema. Ušli smo u eru u kojoj tačna i pravovremena informacija u poslovnom svetu ima neprocenjivu vrednost, predloženim promenama ćemo omogućiti brz i jednostavan protok informacija o privrednim subjektima.
Svako će, iz bilo kog kraja sveta, sa lap topa moći da proveri podatke o potencijalnom partneru, a to će privrednike ohrabriti na širenje poslovanja i nova ulaganja. Predloženim sistemom registracije ćemo se takođe osloboditi tradicije državne kontrole privrede i koncepta prema kome započinjanje poslovanja nije pravo, već je privilegija koja se dobija tek nakon detaljne istrage i odobrenja.
Usvajanjem predloženog zakona o Agenciji za privredne registre kompletira se i set već usvojenih zakona i to Zakona o finansijskom lizingu i Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar.
Ovaj zakon je neophodan za njihovo sprovođenje. Time se takođe stvaraju uslovi za formiranje "van šopa", jer će korisnici moći na jednom mestu da se registruju, predaju finansijski izveštaj, upišu u zalog ili ugovor o finansijskom lizingu, kao i da provere podatke o već izvršenim upisima i dobiju kopije dokumentacije iz registra.
Neophodno je hitno doneti ovaj zakon, obzirom da bez njegovog donošenja nije moguće sprovođenje Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar i Zakona o finansijskom lizingu. Naime, registri koje ti zakoni predviđaju još nisu formirani, što prevashodno utiče na usporen razvoj finansijskog lizinga u Srbiji, koji osiromašenoj privredi pruža idealan način za poboljšanje, za pribavljanje sredstava neophodnih za pokretanja proizvodnje.
Takođe je bitna činjenica da je za uspostavljanje i početak rada registra privrednih subejkata obezbeđena donacija, ugovor o donaciji zaključen 8. januara 2004. između Svetske banke i Saveta ministara Srbije i Crne Gore na iznos od 13 miliona švedskih kruna tj. od prilike 1,4 miliona evra.
Donacija je dodeljena u cilju realizacije tačno određenog zakonskog projekta, formiranja registra privrednih subjekata i otpočinjanje registracije u skladu sa postojećim Predlogom zakona o registraciji privrednih subjekata.
Donacija mora da bude realizovana do 31.8.2004. godine i precizno je određeno na šta se sredstva mogu utrošiti. Obzirom na trajanje procedure nabavke opreme i softvera, za šta je najveći deo sredstava iz donacije namenjen, dovedeno je u pitanje realizovanje donacija. Da bi sredstva iz donacija postala operativna, treba da se usvoji zakon o registraciji privrednih subjekata i zakon o Agenciji za privredne registre. Ovo je neophodno učiniti što hitnije, kako sredstva iz donacija ne bi bila bespovratno izgubljena.
U tom slučaju, usaglašavanje ovih propisa sa propisima Evropske unije palo bi na teret budžeta Republike Srbije, što bi trebalo izbeći donošenjem ovog zakona po hitnom postupku.
Poštovana gospodo, na kraju opet naglašavam da ćemo usvajanjem predloženih propisi omogućiti sprovođenje principa koje je Evropska unija u ovoj oblasti postavila svojim članicama i na taj način ubrzati proces približvanja Evropskoj uniji. Zahvaljujem na pažnji.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Narodni poslanik Jovan Todorović, ovlašćeni predstavnik SPS, pa posle njega narodni poslanik Željko Ivanji, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe G17 plus, pa onda narodni poslanik Vojkan Tomić, ovlašćeni predstavnik DSS.

Gospođice predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moram  da priznam da se pred nama nalaze dva dobra predloga zakona. Istini za volju, ...

(Predsedavajuća: Molim vas da saslušamo govornika.)

... prethodni saziv ove Narodne skupštine imao je iste ovakve predloge zakona, ali sticajem okolnosti nisu ušli u proceduru, te o njima nismo odlučivali.

Vidim da je gospodin Bubalo, kao ovlašćeni ministar, optimista u pogledu primene ovih zakona i tu nisam baš spreman da podelim njegov takav i toliki optimizam. Evo i zašto. Danas u Srbiji imamo registrovano 250.000 privrednih subjekata, od kojih samo 90.000 ima status aktivnog. Oko 160.000 privrednih subjekata danas nije aktivno.

Generalni cilj i ove, a i prethodne vlade, a mislim i skupštinske većine, pa i manjine, jeste razvoj malih i srednjih preduzeća i jeste dosezanje cifre od oko 400.000 privrednih subjekata, pre svega malih i srednjih preduzeća, ali u statusu aktivnih preduzeća.

Sada se ovde postavlja jedno važno, suštinsko pitanje - zašto ovih registrovanih 160.000 preduzeća nije aktivno i kako ćemo mi to i kojom ekonomskom politikom i Vlade i države ukupno doći do toga da imamo 400.000 preduzeća, ali aktivnih. Mislim da i gospodin ministar može, čak i danas, dati potpun ili bar delimičan odgovor na ovo pitanje, ali pošto razmatram stvari sa praktičnog aspekta, podsetio bih na sledeće.

Da biste vi danas osnovali malo ili srednje preduzeće ili bilo koji privredni subjekt po Zakonu o preduzećima, minimalni osnivački kapital je 5.000 dolara. Onaj ko želi da osnuje preduzeće, taj kapital mora da uplati u dve rate. To je najveća pogodnost koju ima.

Svojevremeno, dok su socijalisti vladali u Srbiji, u čitavom periodu bar nije bilo takvih zahteva, nego su se preduzeća mogla osnivati i sa osnivačkim kapitalom, višestruko nižim, u to vreme za 100 maraka ili danas 100 evra. Pitanje koje ide uz to jeste - kako obezbediti tih 5.000 evra. Za mene je to suština. Za ovih 160.000 verujem da bar polovina ima status neaktivnog samo zato što nije uspela da obezbedi odgovarajući početni, odnosno osnivački kapital.

Ako mi sada sa 90.000 preduzeća koja su aktivna treba da dođemo do 400.000 aktivnih preduzeća, onda je to 310.000 novih preduzeća, puta 5.000 evra jednako je 1.550.000 dolara. Gde su te pare?

Ima li načina, sad govorim o suštini, da država svojom ekonomskom politikom, pre svega onom koja se odnosi na ekonomske veze sa inostranstvom, obezbedi povoljne kredite, da ne kažem donacije, i da putem Fonda za razvoj ili nekih drugih fondova, onima koji su se odlučili da osnuju malo ili srednje preduzeće, odobri povoljne kredite za osnivanje takvih malih i srednjih preduzeća.

Dosadašnja praksa govori da Vlada o tome nije dovoljno razmišljala ili je smatrala da onaj ko nema 5.000 dolara i ne treba da se bavi nekim biznisom. Nažalost, stanje u srpskoj privredi je sledeće: imate oko 1.200.000 zaposlenih, imate oko 1.000.000 radno sposobnih – nezaposlenih, i imate preko 1.000.000 penzionera. Dakle, onih 1.200.000 izdržava najmanje ovih 2.200.000, plus još neke građane koji su u statusu neaktivnih.

Ko sada ima novac? Država mora da nađe mehanizme, da podstakne osnivanje malih i srednjih preduzeća, pre svega bih rekao, u dve oblasti: jedna je osnivanje malih i srednjih preduzeća, koja će prevashodno, u svojoj delatnosti, imati poslove koji su u vezi sa izvozom.

Zato što imamo neverovatnu situaciju sa izvozom, odnosno uvozom i sa spoljnotrgovinskim deficitom.

Uzmite samo prvih nekoliko meseci i videćete da je spoljnotrgovinski deficit već oko 1.000.000.000 dolara. Ako se ovako nastavi, 2004. godina biće završena sa preko 6.000.000.000 spoljnotrgovinskog deficita i to je katastrofa za državu, ekonomske snage kakvu ima Srbija.

Dakle, prvi podsticaji moraju biti upravo u tim preduzećima koja će se baviti poslovima izvoza, ali ne samo u trgovačkom smislu, nego pre svega u razvijanju malih proizvodnji, onih koje su izvozno orijentisane, onih proizvodnji koje mogu biti konkurente i na ovako surovom evropskom tržištu.

Druga oblast mora biti poljoprivreda, i ona koja je izvozno orijentisana, ali i ona koja nije. Treća oblast, mislim da se u tome možemo sasvim složiti, jeste oblast usluga, jer se u toj oblasti, čini mi se, sa najnižim početnim kapitalom može otpočeti neka delatnost.

Da vidimo da li će baš mehanizmi registrovanja preduzeća biti tako brzi da se omogući onom ko želi da osnuje preduzeće da to traje samo pet dana. Meni nije potpuno jasno da li će i ubuduće oni koji žele da osnuju preduzeće morati da imaju odgovarajući statistički broj, koji dobijaju u Zavodu za statistiku, da li će morati da imaju odgovarajući carinski broj, koji dobijaju u Republičkoj upravi carina, da li će i dalje imati poreski identifikacioni broj, koji će dobiti u poreskoj upravi?

Da li će sve to morati da prikupe pre nego što podnesu dokumentaciju registru nadležnom za registrovanje novih preduzeća i da li sve to može da stane u taj rok od pet dana.

Ili ćemo imati potpuno obrnutu situaciju, kada prikupite odgovarajuća dokumenta, kada želite recimo da registrujete društvo sa ograničenom odgovornošću, onda agencija ovlašćena za registar obaveštava poresku upravu, carinsku upravu, Zavod za statistiku o tome da je registrovano iks preduzeće, kome treba dodeliti takav i takav broj, i onda je onaj ko je osnivač rasterećen te obaveze da ide od šaltera do šaltera, da nedeljama ili mesecima čeka na odgovarajuće identifikacione brojeve kod tih organiazcija.

Ovde se govori o evropskim iskustvima. Mi delimično danas u našem sistemu imamo prisutna evropska iskustva, ali kojih zemalja? Kod nas je otprilike prisutno stanje kakvo je u Nemačkoj, Austriji, Francuskoj, jer u tim zemljama se obavezno u sudovima registruju akcionarska društva i društva sa ograničenom odgovornošću, a preduzetnici se registruju u organizacijama, organima ili institucijama poput ove koja se danas ovim zakonom predlaže.

U obrazloženju se kaže da nije baš to dobar primer, da su bolji primeri skandinavskih zemalja, Irske ili Italije. Sa tim bih se složio da nemamo masu preduzetnika koji su registrovani u opštinskim sekretarijatima za privredu. Tačno je, ovde se kaže oko 160 ljudi ili minimalno 160 radnika je zaposleno u opštinskim upravama na tim poslovima. Mi sada taj posao treba da preselimo u centralni registar i bojim se da su rokovi koji su dati u ovom zakonu vrlo kratki.

Izvinite, gospodine Todoroviću, da li hoćete da koristite i drugih 10 minuta.

Koristiću da završim priču, ali neću čitavih 10 minuta.
Čak sam predložio amandman kojim bi se preduzetnici izuzeli iz ove priče. Onda sam shvatio da bih time pokvario čitav koncept ovog zakona i povući ću taj amandman zato što ne znam kako bi se opštinski sekretarijati za privredu ponašali u slučaju da se preduzeća registruju u ovom registru, a da preduzetnici ostanu u skupštinama opština.
Mora se uzeti sa oprezom podatak da ti preduzetnici koji su registrovani u opštinskim sekretarijatima za privredu plaćaju odgovarajuće takse upravo tim skupštinama opština, odnosno njihovim budžetima i te takse se uglavnom odnose na taksu za isticanje firmi. Ako sve to preselite u neki centralni registar, pitanje je koliko će opštinske uprave biti u mogućnosti da imaju odgovarajuće evidencije, pogotovo u ovom prelaznom periodu dok se sve to ne uhoda.
Kada pogledam ko treba ovaj posao da sprovede, onda vidim da taj posao treba da sprovede ponovo jedna agencija i, da nije bilo one uredbe Vlade Republike Srbije o ukidanju nekih devet agencija, bio sam spreman da predložim amandmanom da se ovaj zakon o agencijama ne zove tako, nego da to bude recimo zakon o direkciji za registraciju, a ne o agenciji.
Jer, pravo da vam kažem, puna mi je više glava tih agencija, a verujem i vama kao narodnim poslanicima, zato što mislim da niko od vas u sali ne zna koliko mi zapravo imamo agencija. Još malo ćemo imati agenciju za agencije i to praktično znači da smo mi onu suštinsku vlast, koja proističe iz nadležnosti određenih ministarstava, preneli u organe koji su po zakonu nenadležni, po Ustavu čak neovlašćeni, a jesu postali izuzetni centri moći i odlučivanja, toliko jaki i snažni da mi se ponekad učini da našim životima vladaju agencije.
Video sam da Vlada razmišlja na način da treba smanjiti nepotreban broj tih agencija, te stoga i nisam podneo amandman koji se odnosi na sam naziv.
Podsetio bih na to da nema sprovođenja zakona o finansijskom lizingu, niti zakona o založnom pravu ukoliko ova agencija ne bude počela da radi koliko sutra.
Mi smo svojevremeno doneli te zakone, ali u životu imamo mnogo problema jer nemamo gde da registrujemo finansijski lizing, nemamo gde da registrujemo lizing poslove, naročito oni koji su u vezi sa poslovima koje obavljamo sa inostranstvom, kada je u pitanju obezbeđivanje novih tehnologija, kada je u pitanju obezbeđivanje opreme, a i kada su u pitanju domaći proizvođači određenih sredstava, koja po osnovu lizinga kao najpovoljnijeg oblika obezbeđenja sredstava rada možemo nabaviti. Zato apelujem da Ministarstvo nadležno za privredu u što je moguće kraćem roku zaista krene u realizaciju ovog posla.
Konačno, još jedno pitanje. Postojeći subjekti, koji su sada registrovani u sudovima, imaju takođe obavezu da se preregistruju. Mislim da je rok do 15. juna sledeće godine, ako nisam pogrešio. Šta se dešava, iako je to besplatno prevođenje, ako se neko od tih preduzeća ne registruje u ovom registru? Koliko sam razumeo zakon, oni će se prevesti u status neaktivnih, a da li će to odgovarati stvarnom, realnom životu? Neće.
Možda bi bila bolja odredba da su sudovi nadležni da već registrovane pravne privredne subjekte jednsotavno registruju u tom centralnom registru i tu je stvar čista. Zašto bi sada neko ponovo radio nešto što je svojevremeno uradio, ispunjavajući sve uslove koji su traženi zakonom.

 Reč ima Željko Ivanji, pa onda Vojkan Tomić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su dva zakonska predloga za koje mogu da kažem da ih gotovo 100% podržavam, iz prostog razloga što znam kakvu problematiku ova dva zakona obrađuju i na kakve smo probleme u praksi nailazili pri registraciji privrednih subjekata i preduzetnika.
Takođe želim da kažem da je tačno da su ova dva zakona bila u proceduri u mandatu prethodne Vlade, samo je prethodnoj Vladi trebalo tri godine da uđu u proceduru. Sećam se 2000. godine i par dana posle 5. oktobra, nas nekoliko je prepoznalo taj problem, naravno iz G17 plus, i jednostavno smo krenuli sa predlogom projekta da registracija privrednih subjekata bude na jednom mestu i da bude izmeštena iz trgovinskog suda, odnosno tada privrednog suda.
U tom trenutku imali smo registraciju u privrednom sudu. Ta registracija je trajala koliko je trajala, od trenutka kada podnesete zahtev pa do dobijanja rešenja, i niste mogli nikada da znate kada ćete dobiti rešenje o registraciji. To je bio veliki problem.
Zatim smo se suočili sa tim problemom, pogotovo sa načelom javnosti kod upisa u registar, odnosno načelom javnosti prilikom uvida u knjigu upisa privrednih subjekata. Kada odete u registraciono odeljenje dobijete, ako imate sreće, jedan kupus od tog registracionog uloška i jednostavno ne možete da se snađete u tom registracionom ulošku, i pitanje je da li uopšte ima pravih podataka.
Ukoliko nemate sreće uopšte ne možete dobiti podatke i time je načelo javnosti potpuno bilo ugroženo i poništeno. Zašto? Koje je bilo obrazloženje?
Obrazloženje je bilo prosto, predmet se nalazi kod sudije i onda niste mogli nikako da ga imate, a da ne govorim o tim elementima korupcije i mita sa kojima smo se suočili u borbi protiv korupcije i mita kada smo odlazili u trgovinski sud da vidimo osnivački kapital, da vidimo ko su direktori tih preduzeća, da vidimo strukturu kapitala. Jednostavno tih predmeta nije bilo ili smo nailazili na druge probleme.
Recimo, ukoliko predmet postoji, onda vam kažu da ne radi kopir aparat i ne možemo da iskopiramo ovo iz uloška. Onda smo mi to zapisivali, ali to nije bio pravi dokaz. Šta je problem? Suštinski problem je u tome što niste imali elektronsku bazu podataka. To je ono što predstavlja temelj elektronskog poslovanja.
Mi smo još 2000. godine uočili taj problem. Uočili smo da jedan jedinstveni registracioni postupak i jedinstven informacioni sistem ne može opstati bez prepoznatljivosti podataka u elektronskom obliku. To je temelj budućeg elektronskog poslovanja, odnosno jednog jedinstvenog sistema koji će omogućiti jedno, da tako kažem, bezbrižno poslovanje na našem tržištu.
Najbitnija je registracija privrednih subjekata, iz prostog razloga jer to predstavlja rođenje jedne firme i taj postupak mora biti maksimalno olakšan. Taj postupak će biti olakšan ovim rokom od pet dana i time ćemo uvezati ceo sistem.
Kada sam odlazio u trgovinski sud da ukažem na problematiku registracije, takođe sam nailazio na potpuno nerazumevanje. To sam zvao sindrom debelih prstiju, jer nisu mogli po tastaturi da potrefe tipke i onda nisu mogli ni da vode registar u tom elektronskom obliku. Potpuno nerazumevanje, a mito je bio izuzetno izražen, jer imali ste ovakvu registraciju: ukoliko to radite preko advokata, onda se to završi vrlo brzo, jer su oni imali veze kod sudija, pa su onda to mogli vrlo lako da odrade. Inače se čekalo, otprilike, za neka preduzeća koja su išla jednom legalnom i redovnom procedurom, bilo je slučajeva, i šest meseci.
Dakle, ovim ćemo izbaciti papir iz registracije privrednih subjekata. Taj papir će biti, ukoliko ga bude bilo, sveden na najmanju meru i nećemo zateći "kupus" u registracionom odeljenju trgovinskog suda. Najbitnija načela u ovom zakonu su: načelo javnosti, istinitosti i savesnosti, efikasnosti; kao što sam rekao, ponoviću još jednom, rok za registraciju je pet dana; i ekonomičnosti.
Nema odugovlačenja i nema prevelikih troškova. Takođe, ono što je neophodno istaći, to je povezanost registra sa drugim registrima i državnim organima i organizacijama. Upravo ova povezanost će omogućiti interaktivnost celog sistema budućeg jedinstvenog informacionog sistema ove države.
Takođe, rešenjem kojim se usvaja zahtev iz registracione prijave, recimo, rok je pet dana. Sada, nakon usvajanja ovih zakonskih predloga, mogu sa ponosom da kažem da ćemo uspeti da napravimo jednu dobru priču, pravu stvar za ovu državu. Mogu da poručim da ono što je bilo problem i ono što je isticano kao problem na savetovanju pravnika u privredi, koje će se baš ovih dana održati u Vrnjačkoj banji, a to je nepostojanje jedinstvenih registara. Ovim zakonima će to biti dovedeno na pravi nivo i pravu meru, i siguran sam da ćemo uspeti ovim da obradujemo mnoge pravnike u privredi.
Ovim zakonom su predviđena savremena rešenja u ovoj problematici i time se postavljaju temelji novog informacionog sistema. Time se definitivno zatvara poslednja karika koja nedostaje u formiranju pomenutog informacionog sistema, u pogledu učešća poslovnih subjekata u sistemu razmene poslovnih informacija, zaštite, a to je tehničko-tehnološka i pravna zaštita, i odnosa sa organima uprave i inostranim poslovnim partnerima, koji će moći da imaju uvid u ove registre i da prepoznaju ono preduzeće koje je najpovoljnije za ulaganje.
Dalje, time postavljamo jednu strategiju, a to je strategija dugoročnog razvoja zemlje u narednom periodu, koja će imati u sebi sadržanu i strategiju primene informacionih tehnologija i elektronskog poslovanja. Ovim rešenjima postavljamo temelje koji nedostaju našoj državi, a to su temelji društva znanja, i to u pogledu novih zakona u oblasti elektronskog poslovanja i zaštite baze podataka. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Vojkan Tomić, ovlašćeni predstavnik.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, danas se pred nama nalazi jedan suštinski reformski zakon koji će nas, konačno, za još jedan mali korak u ovom trenutku, ali vrlo bitan za naš put ka Evropskoj uniji, približiti toj istoj Evropskoj uniji.
Ako smo saglasni i zalažemo se za tržišnu ekonomiju, za liberalizaciju ekonomskih odnosa unutar naše Republike, ako želimo da stvorimo povoljan ambijent za razvoj malih i srednjih preduzeća, ako želimo da uvećamo broj malih i srednjih preduzeća, ovaj zakon je neophodan da bi se taj put skratio, ubrzao.
Ovaj zakon stvara povoljniji pravni okvir i privredni ambijent za bavljenje privredom u našoj zemlji. Do sada smo imali trom i neefikasan sistem koji je bio vezan za sudove, imao u sebi neke osnovne karakteristike vezane za komandnu privredu koja je, nadam se, iza nas.
Osnovne preporuke Evropske komisije, osnovne preporuke Svetske banke i ostalih evropskih i svetskih institucija su išle upravo u tom smeru, da je sadašnji sistem razuđen, da je neefikasan, da je spor, da je trom i da su sudije koje su vršile upis u privredne registre pri donošenju svojih odluka dovodile do toga da se kod jednog sudije upis vrši na jedan način, da se prijava tumači na jedan način, a kod drugog sudije, čak i kod sudije u istom sudu, na potpuno neki deseti način.
Te osnovne primedbe, koje smo dobili, upravo se ovim zakonom otklanjaju. Ono što je, po mom mišljenju i mišljenju naše poslaničke grupe, najveća prednost ovako predloženog zakona, to je centralizovanost samog registra. Sada se na jednom mestu nalaze svi podaci, vrši uvid u sve podatke i sav posao završava.
Na prvi pogled, sam zakon traži od privrednih subjekata više detalja, traži veći broj dokumenata koji se podnose, ali sa druge strane, pruža i omogućava mnogo bržu i lakšu registraciju, upravo na taj način što omogućava privrednicima da to urade lako i brzo kroz pomoć koju sama agencija za vođenje registra daje.
Ovim zakonom se ujednačava praksa registracije. Do sada smo imali praksu da se sudije, čak i u istom sudu, različito ponašaju po određenom predmetu i da te sudije, kada privredni subjekt ode kod jednog sudije, on ga vrati zato što nije dobro uradio.
A ovaj mu kaže - dobro, ovaj drugi sudija nije prihvatio takvu prijavu. Naravno, to do sada nije imalo efekta.
Vrlo bitan i jedan od najjačih argumenata za ovakav zakon jeste elektronsko vođenje podataka. U vremenu postelektronske revolucije ovakav sistem za našu privredu je neophodan, jer je i to korak ka Evropskoj uniji. Elektronska evidencija se vodi centralno, preko Interneta, na vebu i na Internet strani se može izvršiti uvid u sve privredne subjekte koji su registrovani, može se poslati prijava za registar, odnosno za registraciju ili određenu izmenu za registraciju, mogu se dobiti podaci koji do sada nisu bili dostupni na način kako je do sada vođen registar.
Kako je do sada vođen registar i šta se na ovaj način u mnogome olakšava? Mogli ste da odete u trgovinski sud i da tražite uvid u mapu preduzeća. Kada odete tamo, dobijete taj uvid, ali ne dobijete uvid u sva dokumenta koja su možda vama tog trenutka potrebna da biste izvršili uvid u sam privredni subjekt.
Niste dobijali akt o osnivanju, niste dobijali statut određenog privrednog subjekta, već ste morali podnositi zahtev za dobijanje ovih akata, iako je vama možda bilo vrlo bitno da vidite kako je preduzeće svojim statutom odredilo neke svoje unutrašnje odnose, koji su vama, pretpostavimo, bitni za samo poslovanje.
Da ne govorim o tome, kada zatražite ta dokumenta, da ste morali da čekate 10-15, možda i 20 dana, dok vam to službenik dostavi ili vam pošalje poštom i jedno silno vreme izgubite na čistu birokratiju koju su vodili ljudi u trgovinskim sudovima.
Ono što ovaj zakon takođe potcrtava kao bitnu funkciju vođenja registra na ovaj način jeste da se sada registar stavlja u administrativnu funkciju. Više se ne stavlja u kontrolnu funkciju, kao što je to do sada radio trgovinski sud.
Čista administrativna funkcija, gde se samo vodi evidencija, gde se ne ostavlja kao do sada trgovinskom sudu da odlučuje po određenim predmetima, i sa tim u vezi je i činjenica da sam registrator, koji vodi upis u registar, ne proverava tačnost podataka navedenih u prijavi. Ako neko sumnja u tačnost podataka u prijavi, podnosi se određena tužba i onda se radi po toj tužbi.
Govorimo o pojednostavljenju i ubrzanju samog postupka. To nam govore rokovi koji su navedeni u samom zakonu. Videćete da su rokovi vrlo kratki; kada se govori o rokovima od pet dana, o roku od dva dana, to su upravo oni rokovi koji zbog načina na koji se vodi sam registar jesu dovoljni. Kada nemate prepise, kada nemate razmenu papira, kada se sve radi elektronski, ovakvi rokovi su zaista dovoljni.
Ono što je takođe ovde velika prednost vođenja registra jeste savremenost.
Korišćenje Interneta u privredi, koje je do sada kod nas bilo u vrlo malom, zanemarljivom procentu i pitanje je koliko ljudi sada koristi u firmama Internet za svoje poslovanje, možda koristi za nešto drugo, ali za poslovanje u vrlo malom procentu.
Na ovaj način, pošto čujem dobacivanja iz poslaničke grupe SRS, nisam siguran da li vi znate da koristite kompjutere, ali ćete biti prinuđeni da koristite kompjutere ako želite da se bavite privredom, gospodo.