Gospodine predsedniče, navedeni član Poslovnika koji ste citirali definiše izuzetke, a ne pravila. Pravilo je da odbori dostave svoja mišljenja, a naravno i Vlada, o svim amandmanima koje su narodni poslanici podneli.
Međutim, nije ovo ništa novo. Imali smo mi u prethodnom sazivu Skupštine vrlo često slučaj da Vlada uopšte ne dostavi mišljenje o amandmanima, pa se radilo i bez tog mišljenja Vlade.
Ovo nije ništa novo, nije nova praksa, ali gospodo iz većine u Skupštini, trebalo je da izvučete pouke iz tog prethodnog saziva i da shvatite da su oni vrlo brzo završili, neslavno svoju karijeru, pa ćete tako i vi.
Što se tiče amandmana koji sam podneo, odnosi se na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskoj administraciji i poreskom postupku, a odnosi se indirektno na član 10. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Ovim 10. članom se definiše poresko-pravni odnos između poreske uprave, s jedne strane, i poreskih obveznika, s druge strane.
U prvom stavu ovog 10. člana u tački 2. definisane su obaveze fizičkih, odnosno pravnih lica koji su poreski obveznici, gde između ostalog stoji da poresko-pravni odnos uređuje obaveze fizičkog, odnosno pravnog lica, da u skladu sa zakonom utvrdi porez, odnosno po odbitku naplati porez itd, a zatim stoji - ne obavlja plaćanja na način drugačiji od propisanog.
Ova formulacija, po nama iz SRS, nije primerena jednom zakonskom tekstu, jer se radi o negaciji nečega što bi trebalo da bude propis i mi predlažemo da se ovaj deo teksta izmeni i da stoji deo teksta - plaćanja obavlja na propisani način. Naime, sasvim je logično da se zakonom definiše kako nešto treba uraditi, a ne kako ne treba uraditi.
Međutim, predlagač zakona nije našao za shodno da to uredi, već je na ovaj član 10. podneo ispravku, odnosno izmenu člana 10. u drugom stavu, gde se definiše obaveza poreske uprave da vrati novac poreskom obvezniku koji je izvršio uplatu, pogrešno, bez obaveza i potrebe da uplati, gde je rok koji je postojao ranije, od 15 dana, za povraćaj ili refakciju pogrešne uplate, produžen na 25 dana.
Neobjašnjivo je zbog čega sada Vlada insistira i traži da poreska uprava ima duži rok za donošenja rešenja o refakciji, odnosno povraćaju novca. Ovo je obaveza za donošenje rešenja.
Ako se uzme u obzir da obično prema tom rešenju ostaje rok od 15-tak dana za izvršenja rešenja, onda proizilazi da će povraćaj novca, koji je poreski obveznik greškom uplatio poreskoj upravi, dobiti tek posle 40 dana, što je van svake zdrave logike i zdravog razuma.