Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, predložio sam ovim amandmanom da se briše član 44. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji iz razloga što je postojeće rešenje osnovnog zakona primerenije i celishodnije.
Do sada, rešenjima iz osnovnog zakona predviđena je drakonska kazna od 400.000 dinara za poreskog obveznika, u članu 178. osnovnog zakona, a sada vašim izmenama i dopunama kazna iznosi milion dinara, što je ne samo neprimereno uslovima i u zemlji u kojoj živimo, već je to predloženo rešenje daleko od zdravog razuma i pameti.
Gospodo, hoćete ovaj narod da oderete do gole kože, da ga iscedite do kostiju, čak se predlagač drznuo da u članu 44. unese novi stav člana 178. gde proširuje i predviđa za ovaj prekršaj kažnjavanje i odgovornog lica kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.
Ovim drakonskim i ogromnim kaznama nećete disciplinovati poreske obveznike, jer kazne oni neće moći platiti, pa će vam ovaj zakon, kao i mnogi pre ovog zakona, dosovski zakoni, ostati neprimenjiv.
Zato molim i apelujem na vas da ovaj moj amandman usvojite. Hvala vam.

Izvolite, gospodin Arsić.

Dame i gospodo, poslanici SRS-a su pokušali ovim amandmanom da isprave postojeći zakon, pa i izmene i dopune zakona.
Prva i jedna od osnovnih ispravki tiče se novog predloženog rešenja da će se za prekršaj iz stava 1. do 3. ovog člana, za podnošenje netačne poreske prijave, kazniti odgovorno lice u pravnom licu. Predlagač dokazuje svoje neznanje, jer nosioci poreskih obaveza su i fizička lica, samostalne trgovinske radnje. Ovde je ponovo određena nelogičnost u celom zakonu, da će jedni morati da plaćaju kaznu, a drugi neće morati da plaćaju kaznu. Zato smo tražili da se ova odredba izbriše. Ako će jedni da plaćaju kaznu, a drugi neće, ne treba ni da postoji u zakonu.
Stari zakonski predlog, odnosno član 178. Zakona o poreskoj administraciji i poreskom postupku koji jeste predmet ovog amandmana nije dobar. Nije dobar, otud novčane kazne sada idu do novih milion dinara; a tamo se taksativno nabraja do 10% pogrešno podneta poreska prijava, pa do 25%, pa do 50%.
Zna li predlagač zakona da 10% može da bude i 150 dinara, a može biti i milion i po dinara, može da bude 50 dinara. Imate poreskih obveznika koji stvarno plaćaju male poreze. Bez obzira na veličinu, nominalni iznos neprijavljenog poreza, platiće kaznu do milion dinara. Zašto kaznene odredbe nisu vezane za nominalne iznose poreskih prekršaja, a ne za procente, kao što je to predlagač ovim zakonom predvideo.
Problem čitavog zakona je što ste u isti koš strpali male poreske obveznike i velike i kažnjavaćete ih po istom aršinu za male prekršaje, mala poreska zakidanja i za velika poreska zakidanja.
To je problem ovog zakona. Baš bih voleo da vidim tu reformu poreskog sistema i poreske administracije, pa ako je to reforma, onda ta reforma sigurno propada.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS-a podneo sam amandman na član 45, a koji je u vezi sa članom 179. prethodnog zakona. Predlažemo da se ovaj član 45. briše. Ovaj član se odnosi na povećavanje cenzusa kazni u prekršajnom postupku.
Želeo bih da kažem par stvari oko odgovornosti privrednih subjekata. Kada je u pitanju odgovornost privrednih subjekata, moramo poći od toga da postoji odgovornost i privrednog subjekta, ali i odgovornog lica, a posebno govorim o odgovornosti preduzetnika. Propisane su tri vrste postupaka. Prvi postupak je ovaj o kome raspravljamo, pred poreskim organima. Drugi je pred trgovinskim sudom u postupku privrednih prestupa. Treći se vodi u redovnom sudu, a to je krivični postupak.
Kada je u pitanju krivični postupak, tu odgovaraju samo fizička lica. U ova prva dva slučaja odgovaraju i fizička lica, ali i pravna lica. Sa tog aspekta, moram da kažem da se vrlo često može dogoditi da dođe do kumulacije postupaka. Dakle, da se vodi i postupak pred poreskim organom, ali da dođe i do postupka pred trgovinskim sudom, odnosno krivičnim sudom.
Osnovno pravilo našeg prava je da ukoliko je izrečena kazna u jednom od prethodnih postupaka, ona se mora uračunati u kaznu postupka koji sledi. Pogledajte kazne koje su predviđene. Ove kazne koje su predviđene po ovom predlogu zakona veće su nego kazne koje su predviđene u Krivičnom zakonu Republike Srbije.
Imamo čitavu grupu krivičnih dela protiv privrede, od nesavesnog poslovanja, zloupotreba ovlašćenja u privredi, utaje poreza itd. Voleo bih da vidite kolike novčane kazne izriču redovni sudovi za krivična dela, a ovde je odgovornost za prekršaje, ovde nisu u pitanju krivična dela. Dakle, mnogo blaži vid odgovornosti.
S druge strane, moram vam ukazati na nekoliko vrlo bitnih stvari. Ono što se radi pred trgovinskim sudom u samom postupku i što se radi pred krivičnim sudovima propisano je određenim procesnim pravom. Svaki sudija i trgovinskog i redovnog suda mora uzeti u obzir sve olakšavajuće i sve otežavajuće okolnosti.
Počnimo od prve, pod kojim okolnostima je krivično delo nastalo ili privredni prestup, do onih u kakvom se položaju nalazi odgovorno lice, odnosno lice koje je pozvano na odgovornost. Ništa se od toga u prekršajnom postupku ne gleda. U prekršajnom postupku, koji sprovode ovakvi organi, po pravilu može da se dostavi pismena odbrana, može da se pojavi, ali kazna je neminovna. Ukoliko se uloži žalba, ne znam da li je neka žalba prošla drugi stepen kao usvojena žalba. Po pravilu, sve se vrća na prvi stepen i potvrđeno je; cilj je da se naplati.
Ukoliko se osvrnemo na prekršajnu odgovornost i kazne iz člana 179, moram da kažem da su ovde kazne povećane za 250%. Ako su povećane, moramo dati razloge zbog čega su povećane, da li su to objektivne okolnosti dovele do povećavanja. Ako je nama privredni rast 250%, ako su nam uslovi života porasli 250%, slažemo se da se i ovo poveća.
Prema tome, ne treba uopštavati stvari i govoriti da radikali štite lopove. Mislim da smo dokazali i pokazali javnosti Srbije da je nama stalo i glavni nam je cilj da se eliminišu i lopovi i da se njihova odgovornost privede zakonskim normama. Prema tome, nema osnova ni razloga da nas lažno optužujete za nešto što nam nije intencija.
S druge strane, moramo da pogledamo kolike se kazne izriču i koliki su prihodi. Treća stvar koju moramo da vidimo, a to je da pogledamo rad trgovinskih sudova. Ako pogledamo statistiku predmeta koji se rešavaju u trgovinskim sudovima, 85% predmeta je vrednosti spora do 500 hiljada dinara.
Oko toga se sudije lome, oko toga danima sude, oko toga donose prvostepene, drugostepene i revizijske odluke. Mi ovde jednim potezom pera proglašavamo kazne od milion dinara. Mislim da nema smisla. Izvolite, razmislite još jednom i glasajte za ove amandmane. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, evo još jednog člana u Predlogu o izmenama i dopunama Zakona gde se vidi nelogičnost samog predlagača i razdvajanje, odnosno klasifikacija poreskih obveznika koji treba da plaćaju različite kazne za isti učinjen poreskoprekršajni prestup.
Recimo, predviđena je kazna za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od pet hiljada do 50 hiljada dinara. Gornja granica se opet pomera, ali ne vidi se gde će biti kažnjeno odgovorno lice kod preduzetnika.
U sledećem stavu, za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara. U sledećem stavu pravno lice.
Znači, pravno lice će u ovakvom Predlogu zakona za jedan isti poreski prekršaj morati da plati dva puta kaznu. Preduzetnik jednu.
Poslanik SRS, koji je podneo ovaj amandman baš zbog tog razdvajanja poreskih obveznika, tražio je da se odredbe ovog zakona brišu i da se donese novi član koji bi ovo pravedno rešio. Predlagaču zakona očigledno nije jasno da status da li je neko preduzetnik ili fizičko lice, odnosno pravno lice ne određuju kapital kojim on raspolaže. U praksi je to sasvim drugačije.
Imate preduzetnike koji imaju čitav lanac od proizvodnje do maloprodaje, sa kapitalom koji je od 10 ili 15 puta veći nego jednog prosečnog pravnog lica.
Njihovu ekonomsku moć ne možete da merite po tome kako je registrovan, da li je registrovan u Privrednom sudu ili je registrovan u odeljenju Ministarstva finansija na teritoriji neke skupštine opštine.
To je vaša podela, to može da se vrši po načinu registracije, ali po kaznenim odredbama sva lica moraju da budu izjednačena, i po Ustavu je tako da su svi građani jednaki pred zakonom. Ispoštujte Ustav i kada su u pitanju prekršajne odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, i sve poreske obveznike, na sve poreske obveznike primenjujte iste kazne.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Todorović.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da, gospodin Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS podneli smo ovaj amandman. Dakle, nismo predložili brisanje ovih kazni, odnosno vraćanje na postojeće stanje, iako su te kazne u zakonu vrlo visoke, nego smo predložili korekciju predloga za koju mislimo da je primerenija realnoj ekonomskoj snazi poreskih obveznika.
Šta je suština? Mi smo ovde predložili da se kazne koje su predložene u rasponu od 400.000 do milion dinara zapravo svedu u raspon da najviša kazna po ovom osnovu može biti 600.000 dinara, odnosno da bude povećana za 50%, a ne dva i po puta, kako je to predloženo ovim članom zakona.
Dalje, takođe smo predložili da kazne koje se odnose na fizička lica za određene prekršaje budu uvećane za samo 50%, pa ono što je bilo predviđeno da se plati kazna 20.000 dinara, da bude 30.000 dinara, ono što je bilo 200.000 da bude 300.000, što je bilo 10.000, da bude 15.000, što je bilo 5.000 da bude 7.000, što je bilo 50.000 da eventualno bude 75.000.
Dakle, nismo hteli da dovedemo u pitanje potrebu da se preventivno visokim zaprećenim kaznama deluje na poreske obveznike da budu finansijski disciplinovani i izmiruju svoje poreske obaveze, ali smo hteli da primerimo, ako je i to moguće reći, sadašnjoj realnoj ekonomskoj situaciji. Nije prošlo ni dve godine kako je prethodni zakon usvojen i te kazne su bile visoke. Inflacija u međuvremenu sabrano za dve godine nije prešla 20%.
Mi predlažemo da se kazne uvećaju za 50%, jer stvarno nema logike da to bude uvećano za 150% i da se očekuje da će neko moći takvu kaznu da plati.
Širom Srbije ima toliki broj preduzetnika, vlasnika trgovinskih radnji, zanatskih radnji, koji bi radije pristali da provedu tri godine u zatvoru, nego da plate milion dinara kazne, a ako pogledate nas narodne poslanike, videćete da milion dinara otprilike odgovara trogodišnjoj zaradi narodnog poslanika. Možda bi neki i od nas čak radije proveli nekoliko meseci u apsu nego platitili milion dinara kazne, kako se to ovde predlaže. To je jedno.
Drugo, ona radnja, ono preduzeće koje je svrstano u kategoriju malih preduzeća, a dođe u situaciju da zato što recimo nije podnelo informativnu prijavu u određenom roku plati kaznu od milion dinara, sasvim sigurno nema nikakvu budućnost i može da zatvori svoje prostorije, da ugasi delatnost. Podećam sve da u Srbiji ima 250.000 registrovanih privrednih subjekata, a pogledajte evidenciju o tome koliko je aktivnih privrednih subjekata, svega 90.000. Ako bi ove kazne ostale, onda bi i od tih 90.000 bar jedna dobra polovina mogla odmah da zatvori kapije i da prestane sa radom.
Dakle, nije stvar u tome hoćemo li ili nećemo kažnjavati one koji hoće, ili žele, ili učine utaju poreza, nego je stvar samo u tome ko može da izdrži ovakve kazne, a posebno valja imati na umu da po pravilu u tim malim privrednim subjektima koji su podložni ovim kaznama radi jedan, eventualno dva radnika, i to po pravilu oni koji su ostali bez posla u prethodnim godinama, i to oni koji čak nisu ni dovoljno stručni da neke od ovih poslova obave blagovremeno i u skladu sa zakonom.
Ako su prinuđeni da angažuju neko stručno lice i da plate sve to, da ih neko stručno, poreski savetuje onda to što bi oni inače zaradili kao svoju minimalnu zaradu moraju da daju nekom drugom i dovode sebe u situaciju da rade zapravo za nekog drugog. Zato mislim da treba razmisliti i ove kazne primeriti bar sadašnjem ekonomskom trenutku, a možda u budućnosti dovesti do toga da one budu i drastičnije i srazmerne učinjenom delu.