Zahvaljujem.
Replika, gospodin Karaičić.

Imam pravo na repliku, jer sam pomenut po prezimenu. Ovo ću reći, gospodinu Vučiću, vrlo lično i vrlo direktno. Vidite, nikada nisam govorio o bilo čijoj pristojnosti, o tome ko koliko dobacuje i kada dobacuje.
Čak mislim da sam veoma pristojan u ophođenju, za razliku od nekih vaših kolega, ali kada govorim o pristojnosti, mislim da to što vi radite mesecima, dva meseca i ranije je vrlo nepristojno. Nije bilo dana kada niste kršili Poslovnik neubacivanjem kartica, kada ste govorili o svemu i svačemu, a samo ne o temi i kada vodite za ovom govornicom kampanju, kada joj nije ni mesto ni vreme.
Prema tome, da kažete bilo kome da je nepristojan nemate pravo i molim vas da kada bilo kome to kažete vodite računa o vašoj pristojnosti i vašem ponašanju.

Na osnovu člana 94. Poslovnika dajem prekid do 15,00 časova, da se grupe konsultuju.
(Posle pauze – 15,30)

Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da pre nego što proverimo kvorum, pošto me je više poslanika pitalo, da kažem sada a ne na kraju današnje sednice, neće se raditi sutra, nego će nastavak sednice, kada završimo popodne, biti u ponedeljak.
Molim vas da utvrdimo kvorum.
Molim poslanike da ubace svoje poslaničke kartice.
Konstatujem da je u sali prisutno 89 poslanika, što je kvorum za rad.
Nastavljamo rad. Stali smo kod replika poslanika Vučića. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega izražavam protest, mada to vama ne znači mnogo, zbog načina na koji ste prekinuli prepodnevni deo sednice i to nije prvi put. To je postala praksa u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da svaki put kada vam se neko ne dopadne, kada treba neko od opozicionih, posebno od prvaka SRS, da izađe za govornicu, odredite pauzu i kažete - sad više nema vremena. Onda novinarima pričate, iako ste to bez obrazloženja uradili, kako ste to napravili da bi se smirile strasti.
Vi ste predstavnik vlasti, vaše je da umirite strasti, vi ih generišete uvek, nikada to ne može da radi opozicija i to ste morali da uradite na pripadnicima režima, a ne na pripadnicima opozicije.
Da iskoristim priliku da kažem ono što sam nameravao. Zapaljivi govor je o tome kakve je knjige pisao Vojislav Šešelj. Pisao ih je mnogo, radio je čovek mnogo. Nekome se njegove ideje dopadaju, nekome se ne dopadaju. Za razliku od vašeg predsednika, koji je napisao dve knjige, od te dve jedna mu je veoma prepoznatljiva - Društveno samoupravljanje, kao koautor sa gospodinom Ratkom Markovićem, koji je doduše veliki stručnjak; valjda se umorio od pisanja te dve knjige pa u 25 godina nije ništa drugo uspeo da uradi.
Što se tiče gospodina Šešelja i onoga što je radio, on je uvek objavljivao, zato što se ni jedne svoje reči nije stideo i nikada je nije povlačio.
Pošto vidim da stalno i naročito volite da govorite o pravoj i lažnoj odbrani nacionalnih i državnih interesa, pa vidim da i Tomislavu Nikoliću pokušavate nešto u izbornoj kampanji da nametnete što nije rekao, ali mu stavljate u usta, pa ću ja vas da podsetim na nešto što ste vi radili, zašto je bolje da ćutite i ništa po tom pitanju ne govorite.
Naime, dame i gospodo, šta je pisao Vojislav Šešelj, pisao je mnogo dobrih knjiga, preporučio bih vam da pročitate "Ideologiju srpskog nacionalizma". Veoma dobra i veoma ozbiljna knjiga i dobro je da ste pročitali. Siguran sam da ste mnogo toga iz nje naučili, ali se nadam da ćete sledeći put pročitati, jer prvi put nije pročitao vaš predsednik, gospodin Koštunica, kada je puštao šiptarske teroriste đuture na slobodu, po 2000.
Nadam se da ćete sledeći put pročitati dobro kakva su zlodela i kakva su nedela počinili pre nego što im date pomilovanje, jer u tome je razlika, na taj način se ne vodi briga, ne o srpskim, nego o interesima ove države, o interesima građana Srbije, a posebno bi trebalo pogledati koliko je tih koje je pustio Vojislav Koštunica na slobodu, ničim izazvano, ni ne pogledavši za šta su odgovorni, za koja se teška ili najteža krivična dela terete, koliko je njih učestvovalo ...
(Predsednik: Vreme.)
... u zločinima nad Srbima 17. i 18. marta ili na bilo koji drugi dan.
Molio bih vas da ne govorite s nipodaštavanjem o lideru jedne opozicione stranke, ili najveće stranke u Srbiji, ako hoćete, posebno ako nije u prilici da vam ovde odgovori, nije u prilici ni na koji način da vam odgovori, zato što ne može ni svoju decu da čuje, a kamoli da se obraća političkoj javnosti.
Vama koji ste govorili o nepristojnosti i pristojnosti, reč je o gospodinu Karaičiću, pošto je govorio odavde kako su nepristojni oni koji se dva meseca ponašaju ovako. Kako? Tako što podnosimo amandmane? Tako što želimo da govorimo ...
(Predsednik: Četiri minuta, budite ljubazni završite.)
... o svakom zakonu? Biću, gospodine Markoviću. Tako što radimo na svakom zakonu? Tako što smo predložili akata isto ili više nego Vlada Srbije?
Mnogi nisu ni stavljeni na dnevni red. Četiri meseca ima otkako smo stavili Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji u skupštinsku proceduru i još nije na dnevnom redu. Koliko meseci ima da smo stavili zakon o legalizaciji, popularno nazvan, drugačije mu je formalno ime, u proceduru? Još nije na dnevnom redu, zato što vas ono što interesuje građane Srbije ne zanima, zato što nećete da to bude na dnevnom redu.
Šta je nepristojnost? To što izlazimo za govornicu i što vam se suprotstavljamo? To što smemo da izrazimo opozicioni stav? Da li je to nepristojnost? Jesmo li nešto uradili što nije kulturno, vaspitano ili ne znam šta? To što nećemo da vam dopustimo da nas nazivate kužnim i šugavim zato što smo iz SRS, ne pada nam na pamet. To govori deo vaše vlade, a koji se pravi naivan i koji ne zna o čemu je reč, kako i šta se priča.
(Predsednik: Pet minuta, gospodine Vučiću, budite ljubazni, tri minuta je replika. Budite ljubazni i u okviru Poslovnika privodite kraju. Izvolite.)
Hoću, gospodine Markoviću, kao što se nadam da će ova država i u okviru Poslovnika, i u okviru zakona, i u okviru Ustava imati snage, pošto sad nema snage, da se obračuna sa svim kumovima mafije koji upravljaju danas Srbijom, a što do sada nikakvo interesovanje nije pokazala.

Po Poslovniku, narodni poslanik Predrag Marković.

Dobro je što pitate koji je član. Mogao sam sa govornice predsedavajućeg, jer to je u opisu obaveze, da dajem tumačenje ako neko misli da je povređen Poslovnik, ali pošto izgleda mnogi nisu naučili Poslovnik, moramo, radi razjašnjenja i smirivanja nepotrebnih tenzija, da kažemo šta se dogodilo. Neki juče nisu bili pristuni.

Dakle, član 81, pročitaću vam kraj prvog stava - Narodna skupština održava se utorkom, sredom i četvrtkom u vremenu od 10 do 18,00 časova, sa prekidom od jednog sata. Nije definisano vreme tog prekida.

Takođe, član 94, na koji sam se pozvao danas, kada sam poslušao ne samo Poslovnik, već i iskustvo. Juče je ovde, u isto vreme, nešto između 13,00 i 14,00 časova, dok su bili na redu da govore poslanici vladajuće koalicije, stvarno nemam nameru da pravim razliku među poslanicima, gospodin Mirčić je zamolio da predsednik Skupštine iskoristi pravo po članu 94, jer je očito postojala velika tenzija u sali. Rekao je - molim vas, imate pravo po članu 94, da se ljudi malo smire, dajte pauzu, pa će se ljudi smiriti, pa će nastaviti.

Danas sam isto to uradio. Bila je tenzija. Stvarno ne znam ko je bio na redu. Poslušao sam savet od juče, gospodina Mirčića. Molim vas, mislim da je dobro za sve, pre svega za građane Srbije, da ne slušaju samo svađe, a da slušaju različita politička mišljenja i pozicije i opozicije u dobrom tonu. Ali, naravno, preduslov je da se poštuju pravila igre.

Ovaj poslovnik predviđa pravila. Nisam ga donosio, nisam bio u Skupštini. Moje je da sprovodim ta pravila igre ili je do onoga ko se nalazi na tom mestu, svejedno da li neko od potpredsednika ili predsednik. Moja je obaveza, a njih poštujem. Svaki put ću raditi po Poslovniku.

Ne mogu da nateram ili tačnije ne želim da one koji hoće da ne rade po Poslovniku, dakle da pored opomena, kada je vreme tri minuta za repliku, pet minuta po amandmanu, nije teško da naučimo, da poštujemo jedni druge i kada vas predsedavajući opomene, a uvek to čini, barem dok sam bio prisutan, a svejedno da li vodi gospođa Pop-Lazić, da li vodi gospodin Mihailović, gospođica Krstić ili ja, uvek se ta opomena izriče diskretno i kada prođe vreme koje je predviđeno Poslovnikom. Molim vas da poštujemo vreme jedni drugih i vreme građana Srbije, a i ubuduće ću naravno, svejedno što neki ne žele...

(Predsedavajuća: Vreme.)

Opomenite me, vreme je.

(Predsedavajuća: Već sam to učinila. )

Završavam stvarno... a ja ću svejedno nastojati da se zakon odnosi na sve, svejedno što mnogi žele da se zakon na njih ne odnosi.

Građani Srbije žele da se zakon odnosi na sve, a Skupština je tu da pokaže da to poštuje.

Gospodin Vučić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam vam, gospodine Markoviću, zamerio antiposlovničko ili neposlovničko ponašanje. Zamerio sam vam nešto što ste učinili sa jasnom političkom namerom i što su videli svi građani Srbije.
Dakle, u trenutku kada je trebalo da kažem šta mislim o onome što su izgovorili moji prethodnici, predstavnici režima, vi ste prekinuli sednicu i rekli da ćemo nastaviti kasnije, iako nije bilo bogzna kakve tenzije već uobičajene političke rasprave. Ništa više ili manje nego što smo imali sat, dva ili tri pre toga.
To nije manir samo vaš, to je urađeno pre četiri dana takođe ili pre šest dana, u prošli petak, kada je jedan od potpredsednika to na isti način uradio kada sam tražio reč. Nekako mi se čini da se to najčešće događa kada neko od srpskih radikala zatraži pravo na odgovor.
Nemam ništa protiv da vi to radite, nemam ništa protiv da vi nama izričete opomene. Da se ne odnosi zakon na sve potvrđuje i broj opomena koje smo mi dobili. Dobio sam ih najviše u ovom sazivu parlamenta, a pri tome vam kažem da, osim jedne, ne možete da se setite ni za šta sam ih dobio, koju sam to reč ili uvredljiv izraz izgovorio. Najteže je bilo ono što sam rekao gospodinu Dinkiću i toga, pretpostavljam, možete da se setite. Svega drugog garantujem da ne možete, zato što ni ja ne znam zašto ste mi opomene izricali.
Samo od vas, dakle, tražim da imate jednake aršine za sve, da se ne ponašate kao neko ko treba da pomaže nekome iz vlasti, pa onda u kabinetu u pauzi - kako smo uspeli sada da ih prevarimo, je l' ste videli šta smo im sada uradili, nismo im dali da odgovore. To je politika koja neće dati nikakve rezultate ni na kratak, a kamoli na dug rok.
Sa druge strane, što se tiče važenja zakona za sve, zakoni za sve odavno ne važe. Za neke manje, za neke više, pa i u ovoj Narodnoj skupštini. Pozivam vas da gonite kriminalce, čuo sam da tu postoje različite vrste insinuacija, te umesto da pričaju novinarima po kuloarima i da izmišljaju, molim predstavnike režima, ali i predstavnike nekih opozicionih stranaka, da izađu za govornicu i da kažu sve što imaju, a ne da izmišljaju negde gde nemamo priliku da odgovorimo.
Gonite sve kriminalce, gonite sve one koji su bilo šta protiv Srbije učinili i nemojte da prekidate sa tim, ali nemojte da gonite one koji su pripadali onima pre vas, a da ne gonite one sa kojima ste vi u dosluhu.
Nemojte da vam bude samo Miodrag Kostić kriv. Ako je kriv neka ide u zatvor, ali neka ide i Vuk Hamović, i Vojin Lazarević i njihovi kumovi, sve do šefa kabineta Vojislava Koštunice, koji je takođe kum Vojina Lazarevića, pa razmislite o tome. Svi zajedno kumovi, svi zajedno mafijaši, neka idu u zatvor. To je zakon i pravda za sve.

Da li još neko želi reč? Po amandmanu. Izvolite, gospodine Matiću.