Da bismo prihvatili amandmane Srpske radikalne stranke, valja ih u jednoj razumnoj i tihoj atmosferi čuti, razmisliti, pa ćemo sutradan možda i glasati za njih.  Međutim, ovde kada se iznose neistine o ljudima kao što je premijer Srbije, gospodin Koštunica, ne mogu da budem ubeđen da valja glasati za amandmane Srpske radikalne stranke.
Očigledno da takvo blaćenje ljudi, poput Vojislava Koštunice, svakako ne čini da ova Srbija ima mirnu atmosferu, gde će se donositi zakoni i gde će narod biti zadovoljan slogom među političarima. Podsetiću vas da je Vojislav Koštunica, između ostalog, učinio i to da ovde svi jednoglasno ili istovetno glasamo za naš stav po pitanju rešavanja krize na Kosovu i Metohiji.

Tema, gospodine Matiću.

Vi ste mlad čovek, gospodine Vučiću, možda to ne znate, ali u vreme kada ste se rodili, u to vreme Vojislav Koštunica, upravo zbog pitanja Kosova i Metohije, izgubio je posao nastavnika na Pravnom fakultetu i kao mlad asistent tog momenta je izgubio mogućnost da napiše te silne knjige. Neću komentarisati ono što je zapisao predsednik vaše partije. Mislim da je neukusno i nikada nećete čuti od poslanika Demokratske stranke Srbije...
(Predsednik: Tema, molim vas.)
... da na bilo koji način kritikuju rad Vojislava Šešelja, dokle god se on nalazi u zatvoru u Hagu. Iz elementarne pristojnosti mi nećemo tako blatiti ljude, niti pominjati u negativnom kontekstu. Ne želimo njihov položaj da otežavamo ni na koji način, ali mislim da vi kao mlad čovek treba da imate elementarnog poštovanja prema predsedniku Republičke vlade i nemojte izvrtati činjenice, posebno ne činjenice iz biografije gospodina Vojislava Koštunice.

 Gospodine Matiću, upozorio sam vas dva puta. Teško izričem opomene, samo sam jednu izrekao gospodinu Vučiću, a većinu sam izrekao vladajućoj koaliciji, ali molim vas još jednom držimo se teme i onoga zbog čega smo ovde, a to su amandmani i to je zakon koji je na dnevnom redu.
Sada pravo na repliku, gospodin Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se gospodinu Matiću i dobro bi bilo kada bi se njegove kolege držale onoga što je on rekao.
Nisam rekao i prvo mene ta priča o zaštiti lika i dela bilo koga mnogo ne tangira, jer nikada nisam patio od idolopoklonstva, ama baš nikada, i svi koji me poznaju, a ne mislim da sam mlad, imam već dvoje dece i dugo sam u politici, ali ovi koji me poznaju znaju dobro da od idolopoklonstva nisam patio i znaju dobro da sam, ako sam mislio drugačije, svoje mišljenje smeo da izrazim i pred Vojislavom Šešeljem i pred svakim drugim.
Nećete me tom pričom o zaštiti lika i dela srpskog premijera pokolebati u onome što sam nameravao da kažem. Naime, nisam izgovorio nijednu laž i nisam govorio o biografiji premijera. Govorio sam o mafijaškoj povezanosti režima sa ključnim mafijašima u Srbiji. O tome sam govorio. Nisam rekao da je Koštunica nego Koštunicin šef kabineta je kum. Znači, kum je Koštunicin šef kabineta i Vojin Lazarević, to sam rekao direktno pred Anketnim odborom.
Ne brine mene to što je on njegov kum, mene brine nešto drugo, a on je tu kao šef kabineta i ne može kao šef kabineta mnogo poslova da namesti. Mene brine što ste vi drugog kuma, Željka Popovića, u sred rada Anketnog odbora postavili za generalnog direktora NIS-a. Direktno ste ga postavili, iako je i on kum, iako je učestvovao u nameštanju kumovsko-mafijaških poslova.
Naravno, vi ćete reći da odlukom 3:2 ili 3:3, a jedan nije bio tu, doneli ste odluku da to nije baš tako i da nije sto posto sigurno kao što kažem. Ali, neka građani o tome sude, neka građani to procene. Dakle, ovo su činjenice. Uopšte nisam govorio o tome da li je Vojislav Koštunica 1974. bio za onaj konfederalni Ustav ili nije bio, niti je to bio predmet moje rasprave, niti o tome želim da govorim, niti to sa onim što danas mi raspravljamo ima bilo kakve veze.
Dakle, ono o čemu sam govorio, to je da ne sme vlast da štiti one koji su joj bliski, zato što su ih sponzorisali nekada, zato što su im činili neke druge usluge, zato što su nešto drugo radili za njihove političke stranke, kada su bili u opoziciji i zato što su im se na vreme približili, jer su kritikovali da li prethodni režim ili ne znam koga. To je suština.
Zakon mora da važi za sve. Zakon, kao što važi za mene, izgleda za nas u SRS malo više u ovoj skupštini nego za ostale. Nemamo ništa protiv, neka bude tako, ali vi ste ti i uvek o tome vodite računa, to smo govorili onima iz prethodne vlasti - režim je uvek odgovoran za sukobe na političkoj sceni.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Vi od nas niste dobili odgovor da ćemo na ulicama da se pojavimo kad vam je bilo teško i da radimo protiv države. Da li ste ikada dobili neku antidržavnu politiku ili odgovor od SRS? Ne. Da li ćemo na silu da rušimo vlast? Ne. Šta vam smeta - to što vam se suprotstavljamo ovde u Skupštini? Nastavićemo to da radimo na demokratski način. To je jedini način kojim hoćemo da se menja vlast u Srbiji. Nemojte da nas terate na drugačiji način. Ponosni smo na taj način.
(Predsedavajuća: Vreme.)
To smo radili u prethodnom periodu, pa sa 23 došli do 82 poslanika. Naravno, ne znamo šta će biti, videćemo kako će biti, ali se nadamo i očekujemo da sa 82 potom imamo 132 poslanika u najkraćem mogućem roku.

Da li o amandmanu na član 47. još neko želi reč? Narodni poslanik Goran Jakšić.

U ovoj diskusiji smo se u potpunosti udaljili od teme. Izgleda kao da nas veoma malo zanima i predloženi zakon i predloženi amandman, pa nije loše da se vratimo na samu temu.

Što se tiče predloženog amandmana, mislim da je dobro da se jedna činjenica ponovo prezentuje ovom skupu i građanima Srbije, a to je činjenica da je usvajanjem amandmana na član 7. predloženog zakona sklonjena jedna vrsta prepreke, odnosno poreski obveznici prema Predlogu zakona mogu, iako nisu izmirili poreske obaveze, da registruju pravna lica, odnosno preduzeća i radnje. Mislim da je upravo to jedan deo onoga što je u amandmanu SRS i traženo.

Ono što je u elaboraciji ovog amandmana rečeno interesantno je za diskusiju. Izneto je da je kaznena politika, odnosno nivo kazni koje su predviđene Predlogom ovog zakona za učinjene prekršaje u oblasti poreza nešto što utiče na privredni rast. Po mojoj proceni, ne vidim nikakvu vezu.

Mislim da i većina ovde prisutnih ne vidi postojanje veze između kaznene politike za nešto što je poreski prekršaj i privrednog rasta, osim što će uvođenje ovakve kaznene politike podići, očigledno, odgovornost poreskih obveznika, a povećana odgovornost poreskih obveznika će i te kako uticati na dinamiku punjenja budžeta, a budžet koji je trenutno aktuelan i koji je izglasan u ovoj skupštini ima, osim onih drugih aspekata, i onaj razvojni aspekt. Jedino tako može da se napravi veza između privrednog razvoja Srbije i visine predloženih kazni u Predlogu ovog zakona.

Takođe je u elaboraciji nekih drugih govornika, a i samog predlagača amandmana, ponovo izneta teza da je ono što je kazna, nešto što je obaveza koja se odnosi prema svim poreskim obveznicima.

Moram ponovo da potenciram da kazna nije obaveza koja se odnosi na poreske obveznike, nego se samo primenjuje na poreske obveznike koji krše zakon. Tu se, mislim, svi potpuno slažemo.

Na kraju, po pitanju veze između budžeta Republike Srbije i kaznene politike predviđene ovim zakonom i svakim drugim zakonom, a vezanim za kaznene mere prema kaznenim prekršajima, lično ću biti veoma zadovoljan, a verujem i G17 plus kao stranka, da nijedan jedini dinar kazni za učinjeni poreski prekršaj ne uđe u budžet Srbije, jer to će značiti da se poreski obveznici ponašaju odgovorno.

Da li još neko želi reč o amandmanu? Gospodin Slobodan Vučković.

Pored onoga što sam govorio prošli put o Povelji o ljudskim pravima, na koju se niko nije osvrnuo, a koja je suštinska stvar u savremenim svetskim odnosima, a posebno evropskim, hoću da kažem još jednu stvar koju smatram vrlo bitnom, a koju niko ovde nije imao u vidu. To je da ovakav raspon kazni i ovako velike kazne mogu uvećati korupciju, koja inače postoji u našim redovima, a posebno u redovima poreskih organa. To je jedna velika opasnost. Zato upozoravam Vladu da i sa te tačke gledišta povede računa i da smanji ove kazne, kako ne bi dozvolila da se i na taj način kompromituje državna politika.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Todorović.
Odbor za za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Milko Štimac.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Tihomir Đuričić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodin Đuričić želi reč.
Izvolite.