JEDANAESTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 13.05.2004.

6. dan rada

OBRAĆANJA

Tihomir Đuričić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da prvi put izlazim za ovu govornicu, napomenuću da pripadam najvećoj poslaničkoj grupi u ovoj sali, grupi SRS. U Skupštinu Republike Srbije došao sam voljom birača opštine Kula.
Podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Moj amandman glasi: "Član 48. briše se". Smatram da je postojeće rešenje primerenije, iz razloga što član 48. ovog predloga zakona kaže da u članu 182. ovog predloga, u uvodnoj rečenici stava 1, broj "20.000" zamenjuje se brojem "50.000".
U članu 182. ovog predloga zakona stoji da će se kazniti odgovorno lice u organizacionoj jedinici poreske uprave, pa se u obrazloženju navodi zbog čega se ta lica mogu kazniti. Međutim, moj amandman se odnosi na visinu te kazne. Postojećim zakonom zaprećena je kazna od 5.000 do 20.000 dinara za odgovorno lice te poreske uprave, ako napravi prestup po članu 182. ovog zakona.
Smatram da je to dovoljna visina kazne, s obzirom da isto lice u slučaju prekršaja člana 182. ovog zakona sankcioniše i krivična odgovornost, zato što kazna od 20.000 dinara je značajna u odnosu na standard i primanja u Srbiji.
Ako gospodin ministar želi da odgovorna lica u poreskoj upravi rade svoj posao po redu i zakonu, moraju tražiti neka primerenija rešenja, na primer veću kontrolu tih lica, stimulaciju ličnih dohodaka, a ne da ih poreski obveznici stimulišu da greše.
Zašto gospodin ministar, ako tvrdi da u Srbiji nema inflacije, podiže kazne, na primer ovu za 150%, i tu nešto nije u redu. U odnosu na postojeći zakon, ovaj predlog zakona se razlikuje u par članova, osim kod onih koji se odnose na visinu kazne. Ministar očigledno ne želi zakonom da uredi poresku upravu kako pokušava da nas ubedi, već po svaku cenu želi da popuni budžet globom i nametima, a ne kako priča, proizvodnjom.
Ministar nikako da počne primenjivati taj famozni program ekspertskog tima, poznatijeg u Srbiji kao "novi Jul". Neka se ministar seti prethodne predizborne kampanje, dok je napadao onog nesrećnog "Božu derikožu", kako to narod kaže. Po svemu onome što se nama sada dešava, kako živimo i radimo, Boža je bio dečija igra u odnosu na sadašnjeg ministra Dinkića, kada su naravno u pitanju globe i nameti. Izgleda po ministru da mi srpski radikali, a i narod Srbije, ne shvatamo ministra i njegove dobre namere. Mi izgleda treba da zažmurimo i slušamo ministrovu priču o napretku i boljitku.
Kolege narodni poslanici, pozivam vas da glasate za moj amandman iz jednog prostog razloga – što je to realno. Hvala vam.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Izvolite, gospodine Krasiću.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Poreskopravni odnos je odnos javnog prava, gde je državni organ jedna strana, a druga strana je poreski obveznik, pa bio on  fizičko ili pravno lice.
Ovim članom predloga zakona, a to je član 48, praktično predlagač amnestira Božidara Đelića i prethodnu Vladu, jer ne dira osnovni tekst zakona, već samo povećava maksimalni iznos novčane kazne za prekršaje, i to u stavu 1. prekršaja koje čine odgovorna lica u organizacionoj jedinici poreske uprave i u stavu 2. službena lica poreske uprave.
Pošto je to tako, onda službeno lice poreske uprave može da učini prekršaj i da dobije kaznu od kolege koji se nalazi u sledećoj kancelariji, a ovlašćen je da vodi prekršajni postupak, zato što se u poreskom postupku ne ophodi prema poreskom obvezniku sa poštovanjem i uvažavanjem, tako piše. Deluje možda smešno, deluje možda besmisleno, ali tako je napisano.
Eksperti su to smislili na taj način. Moram da vam kažem da to verovatno predstavlja neku povredu, ali to nikako ne može biti povreda u rangu prekršaja, već nešto disciplinsko, jer se dešava unutar organa, unutar iste kuće.
Ako vi mislite da ovakvim odredbama možete da upristojite poreske službenike u odnosu prema poreskim obveznicima, onda dajte nam neki izveštaj da vidimo koliko je kažnjeno ljudi koji rade u poreskoj upravi za ovaj prekršaj i kako to izgleda kada kolega iz susedne kancelarije kazni svog kolegu na samom šalteru.
Ali, da bismislenost bude još veća, vi imate lice ovlašćeno za vođenje prekršajnog postupka u poreskom organu pred kojim treba da se vodi postupak protiv odgovornog lica organizacione jedinice, a to znači, direktora neke filijale. Sada, direktor filijale prekršajno odgovara kod referenta, to piše, to jedino tako može da se protumači.
Ukoliko prihvatimo ovu logiku, onda praktično može da se desi da zaposleni u nekom ministarstvu prekršajno odgovara zato što nije rekao "dobar dan" kada je došla stranka. Naravno, ne osporavam sa gledišta nepristojnosti, to jeste nepristojno, verovatno predstavlja neku povredu, verovatno povredu radne discipline i povredu koja se tiče službene dužnosti, ali ne može biti prekršaj, u toj radnji nema prekršaja.
Izuzetno se nekada službenim licima zakonom propisuje da mogu biti izvršioci nekog prekršaja, ali je neprirodno, jer i to lice istupa u ime države i treba prekršajno da odgovara. Ova novina o prekršajnoj odgovornosti državnih službenika datira od pre tri-četiri godine, a ranije je u izuzetnim slučajevima bila samo u nekoliko propisa.
Vidite, ili kaže - uskratio je besplatno obaveštenje i pouku i kolega iz susedne kancelarije će da ga kazni. Po svim logičkim i drugim mogućim načinima zaključivanja to može biti samo povreda radne discipline i povreda nekog reda koji postoji u organu, nikako ne može biti prekršaj.
Ali, pošto u prethodnom članu postoji još nešto besmislenije, da poreski službenik, ovlašćen za vođenje prekršajnog postupka, može da vodi prekršajni postupak protiv odgovornog lica suda, advokatske komore i ko zna koje sve institucije, pa čak i organa lokalne samouprave, onda je stvarno ovo mala povreda u odnosu na onu prethodnu koja je mentalna razvalina.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Zahvaljujem. Da li još neko želi reč?
Izvolite, gospodin Baralić.

Rajko Baralić

Socijalistička partija Srbije
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici ministarstva i poštovani novinari, kada se za ovom govornicom govori o poreskim obveznicima često se ide u dve krajnosti.
Jedan broj ljudi ih tretira kao lopove koje po svaku cenu treba naterati, na ovaj ili na onaj način, da se odreknu nečega što po nečijem mišljenju nije njihovo, a neki ljudi kao Bogoljub Karić nekritički o njima govore kao o najvećim mogućim domaćinima u Srbiji.
I jedni i drugi prave grešku. Država ima obavezu da na zakonom propisan način naplati porez, da pri tom ne povredi dostojanstvo poreskih obveznika, da porez uđe u budžet i da služi svojoj svrsi.
A da državni činovnici, odnosno poreski organi, porez ubiraju na način koji je propisan zakonom, striktno vodeći računa o tome da ne prekrše propis, a da pri tom uberu što je moguće veći poreski prihod i po dinamici i u apsolutnom iznosu.
Bila bi velika sreća kada bi bio stvoren takav privredni i državni ambijent da poreski obveznici, pre svega, dobiju šansu da normalno rade i u skladu sa zakonom da plaćaju porez, a takođe bi bilo veoma važno da stvorimo uslove da poreski činovnici porez, odnosno svoje obaveze propisane zakonom, sprovode tako da od toga niko nema štetu, a da svi građani Srbije imaju koristi.
To jeste suština funkcionisanja države i to jeste važno kada govorimo o poreskim obveznicima, porezu kao kategoriji i građanima koji mogu biti poreski obveznici ili korisnici budžeta. Jednom sam za ovom govornicom, davno, citirao jednog sjajnog seljaka iz Takovsko-rudničkog kraja, pre dosta godina, kada je uveden porez na držanje pasa. Napisao je na velikoj tabli psu, koga je prethodno ubio i zakačio ga na opštinska vrata – ja te ubih zbog poreza, sada nek laje ko nareza. Izvinjavam se zbog ovog citata.
Nekoliko ljudi je to ubeležilo u knjigu. Građani imaju veoma precizan odnos prema državi kada se ubira porez. Država mora da vodi računa da to čini tako da poštuje poreske obveznike, ali ima obavezu kada poreski obveznici prekrše zakon da se sa njima obračuna onako kako je to jedino moguće.
Meni je blisko ovo o čemu je govorio gospodin Krasić. Ne treba niko da se brine i niko ne treba da se plaši ako se na adekvatan način postupi prema poreskim činovnicima koji nesavesno obavljaju svoj posao i koji čine štetu poreskim obveznicima, i samoj državi, i ne doprinose reputaciji poreske službe, a što ne znači da su oni uvek u pravu niti da su uvek u krivu, što bi rekli neki drugi.
To precizno znači da mi terba da donesemo, i to jeste naš posao, takve zakone koji su za poreske obveznike razumljivi, a koji će obezbediti da poreski činovnici svoj posao rade tako da to nikome ne nosi štetu i da svi od toga imamo koristi. Pošto nemam sve elemente, izvinjavam se gospodinu Krasiću, proučiću ovo što ste rekli i o tome ću se izjasniti i konsultovati da li je moguće da ovaj amandman podržimo. Hvala lepo.

Emilija Krstić

| Predsedava
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Todorović.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite.

Momir Marković

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman u ime poslaničke grupe SRS na član 54. gde tražim da se reč "narednog" zameni rečju "osmog"; dakle, ne narednog dana, nego da bude osmog dana od dana objavljivanje.
Ustavom Republike Srbije regulisan je način stupanja zakona na snagu. Član 120. Ustava Republike Srbije glasi: "Zakon, drugi propis ili opšti akt stupa na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja, osim ako, iz naročito opravdanih razloga, nije predviđeno da ranije stupi na snagu".
Pod naročito opravdanim razlozima smatraju se elementarne nepogode, kakva je, recimo, pre neku godinu zakačila valjevski kraj, pa smo morali donositi zakon u Skupštini i da odmah stupi na snagu da bi se ljudima, kojima je zemljotres porušio kuće, pomoglo. Naročito opravdani su razlozi da se spreče ogromne materijalne štete koje mogu nastati nestupanjem tog zakona na snagu. Naročito opravdani razlozi su i slučaj neposredne opasnosti po građane i državu.
Slučaj nepredviđenih okolnosti, takođe, može se smatrati naročito opravdanim razlogom. Kada rekosmo elementarna nepogoda, mislim da od onog oktobra 2000. godine svi zakoni koje je ova skupština donela trebalo je da stupe odmah na snagu, jer najveća elementarna nepogoda koja je mogla da zadesi Srbiju je upravo dolazak DOS-a na vlast i to se nastavlja do današnjeg dana. Ne postoji nijedan razlog za hitnu primenu zakona odmah nakon stupanja na snagu, osim što sam video juče da našem ministru Dinkiću već curi vodica na usta koliko će novaca skupiti onog trenutka kada zakon prođe, pa nema vremena čovek da čeka.

Emilija Krstić

| Predsedava
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O REGISTRACIJI PRIVREDNIH SUBJEKATA I AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE (zajednički načelni pretres)
Obaveštavam vas da su sledeći ovlašćeni predstavnici pojedinih poslaničkih grupa za spojenu načelnu raspravu o Predlogu zakona o registraciji privrednih subjekata i Predlogu zakona o agenciji za privredne registre: DSS, ovlašćeni predstavnik je Vojkan Tomić, DS – Boris Tadić, ovlašćeni predstavnik je narodni poslanik Slobodan Pajović, G17 plus, ovlašćeni predstavnik je narodni poslanik Željko Ivanji, SPS, ovlašćeni predstavnik Jovan Todorović i SRS, ovlašćeni predstavnik je narodni poslanik Zoran Krasić.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona za koje je to predložio narodni poslanik Branislav Ristivojević, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
SRS – sat 38 minuta i 24 sekunde, DSS – sat tri minuta i 36 sekundi, DS – Boris Tadić – 44 minuta i 24 sekunde, G17 plus – 37 minuta i 12 sekundi, SPO-NS – 26 minuta i 24 sekunde, SPS – 26 minuta i 24 sekunde, i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika Socijaldemokratske partije, po pet minuta, a shodno članu 89. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Otvaram zajedički načelni pretres o Predlogu zakona o registraciji privrednih subjekata i Predlogu zakona o agenciji za privredne registre.
Reč ima ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, dr Predrag Bubalo.

Predrag Bubalo

Dame i gospodo poštovani narodni poslanici, poštovano predsedništvo, gospođo predsedavajuća, pred vama je paket zakona koji bi u narednom periodu trebalo da omogući da sistem registracije novih privrednih subjekata u Srbiji po svojoj brzini, ažurnosti i efikasnosti bude među najboljima u Evropi.
Jedinstvena i brza registracija privrednih subjekata je od velikog značaja. Na ovo jasno ukazuju sledeće činjenice. Malo preduzeće u Srbiji u proseku zapošljava pet ljudi. Ako se u Srbiji osnuje 200 hiljada novih malih preduzeća, otvoriće se milion novih radnih mesta i rešiti problem isto tolikog broja nezaposlenih.
Tačno je da se usvajanjem ovih zakona neće automatski otvoriti pomenuti milion radnih mesta. Međutim, podsećam vas, registracija preduzeća ili radnje je prvi korak za otpočinjanje biznisa. Nemojte dozvoliti da se preduzimljivost u privredi spotiče na svom prvom koraku.
Postojeći sistem registracije je kočnica privrednog razvoja. Taj sistem je u brojnim analizama ocenjen kao destimulativan za razvoj privrede i malih i srednjih preduzeća. Njegova reforma je identifikovana kao jedan od prioriteta regulatorne reforme.
Napominjem da su analize vršene upravo u okviru onih institucija, čija procena spušta ili diže rampu za strana ulaganja. Takvu ocenu su, između ostalih, dali i Svetska banka, USAID, GTZ, Ekonomski institut, Institut G17 plus.
Koji su to problemi sadašnjeg sistema i registracije identifikovani? Postojeći sistem registracije je komplikovan. Nije ga bilo moguće sprovesti bez stručne pomoći advokata. Razvijene države konstantno uprošćuju već jednostavan sistem registracije. U nekim zemljama je moguća elektronska registracija. Na primer, u Irskoj i SAD.
Postupak registracije je skup, troškovi su u odnosu na per kapita društveni proizvod previsoki u poređenju sa evropskim okruženjem. Baze registrovanih podataka su neusklađene sa potrebama tržišta. One nisu centralizovane, pa čak ni povezane. Podaci o registrovanim subjektima nisu pouzdani.
Takve baze podataka su neupotrebljive za statističke i ekonomske analize, koje treba da služe kao osnova za utvrđivanje razvojne politike u privredi i njenim segmentima. Teško su dostupne i nepregledne zainteresovanim licima, što poslovanje u našoj zemlji čini rizičnim.
Veliki problem stvara i meritornost u odlučivanju. Sudija iščitava registracionu prijavu i priloženu dokumentaciju, a zatim nalaže uređenje dokumentacije onako kako on tumači zakon. Jedan sudija ima jedno mišljenje, drugi drugo, a to praksu registracije čini neujednačnom.
Ovo stvara pravnu nesigurnost za privredne subjekte. U sadašnjem sistemu registracije odlučuje sudija, što je vrlo neracionalno. Utrošeno je vreme visokokvalifikovanog kadra. Ipak, i pored svih nedostataka, mnogi će se pitati, zašto nismo uzeli kao polaznu tačku postojeći sistem i izvršili određeno unapređenje.
Odgovor je jednostavan. Zato što smo sa tranzicijom u odnosu na ostale zemlje u okruženju zakasnili 10 godina, pa kozmetičkim promenama ništa ne bismo rešili. Da bismo prevazišli ovo kašnjenje i prestigli ostale zemlje u tranziciji, u kreiranju ovog zakona smo se rukovodili upravo onim što predstavlja najbolju evropsku praksu.
Vlada ima obavezu i interese da utiče na brzu registraciju privrednih subjekata, a u demokratskom sistemu je neprihvatljiv uticaj izvršne na sudsku vlast. Prilikom kreiranja novog sistema registracije privrednih subjekata rukovodili smo se sledećim ciljevima. Želeli smo da uspostavimo jedinstveni registar privrednih subjekata u Srbiji, i to kao elektronsku, centralnu bazu podataka, koja će obuhvatiti sve privredne subjekte koji se sada registruju u 16 trgovinskih sudova i sve preduzetnike koji se registruju u 161 opštini.
Taj jedinstveni registar će voditi jedna institucija, Agencija za privredne registre. Pored registra privrednih subjekata, Agencija će takođe voditi registar zaloga i registar lizinga, čime će omogućiti privrednim subjektima da na jednom mestu vrše proveru i registraciju podataka bitnih za pravni promet.
Nadalje, podatke koji se registruju za svaki od oblika privrednih subjekata smo definisali u skladu sa direktivama EU u ovoj oblasti, što će olakšati proces prilagođavanja našeg pravnog sistema zahtevima EU u postupku pridruživanja EU. Predvideli smo jasne kriterijume po kojima se registracija vrši, što će onemogućiti različita tumačenja propisa. Time će svi potencijalni preduzetnici i privrednici biti jednako tretirani, jer će postojati ujednačenost prakse i registracije, nezavisno od toga gde se fizički obavlja.
Maksimalno smo ubrzali i pojednostavili proceduru registracije privrednih subjekata. Postupak registracije ne može da traje duže od pet dana. Postupak registracije je toliko jednostavan da privrednicima neće biti potrebno da angažuju advokate da bi se registrovali.
Nov sistem registracije obezbeđuje javnost svih registrovanih podataka i dokumenata na osnovu kojih je izvršena registracija, i to bez dokazivanja pravnog interesa, što je u skladu sa evropskim direktivama.
Omogućavanjem prevođenja privrednih subjekata u status "neaktivan" stvaraju se uslovi ažuriranja registra. Limitirali smo naknade koje Agencija naplaćuje za svoje usluge na nivou koji obezbeđuje njeno samofinansiranje. Time se garantuje jeftina registracija, ali ne smeta rad Agencije.
Koji su očekivani rezultati od promene i donošenja ovog zakona? Reforma postupka registracije preduzeća bi trebalo da stimuliše lokalni privatni sektor; umanji sivu ekonomiju i korupciju i ubrza investicije i otvranje novih radnih mesta time što će olakšati osnivanje novih i rast i razvoj postojećih preduzeća; poboljša konkurentnost Srbije i privuče strane investicije time što bi dovela do formiranja registra preduzeća, koji bi bio u skladu sa najboljom evropskom praksom.
Takođe, treba da poboljša privrednu statistiku u Srbiji i obezbedi ministarstvima i drugim korisnicima ažurne i pouzdane informacije o privrednim subjektima.
Na kraju, poštovana gospodo, usvajanje predloženih propisa značajno će unaprediti pravne okvire za razvoj privrede Srbije. Ući ćemo u red zemalja u kojima je lako i jeftino započeti poslovanje. Drugim rečima, omogućićemo uspostavljanje sistema registracije privrednih subjekata, koji će biti među najsavremenijim u okruženju.
Dakle, postupak registracije privrednih subjekata će od kočnice za strana ulaganja postati komparativna prednost našeg privrednog sistema. Ušli smo u eru u kojoj tačna i pravovremena informacija u poslovnom svetu ima neprocenjivu vrednost, predloženim promenama ćemo omogućiti brz i jednostavan protok informacija o privrednim subjektima.
Svako će, iz bilo kog kraja sveta, sa lap topa moći da proveri podatke o potencijalnom partneru, a to će privrednike ohrabriti na širenje poslovanja i nova ulaganja. Predloženim sistemom registracije ćemo se takođe osloboditi tradicije državne kontrole privrede i koncepta prema kome započinjanje poslovanja nije pravo, već je privilegija koja se dobija tek nakon detaljne istrage i odobrenja.
Usvajanjem predloženog zakona o Agenciji za privredne registre kompletira se i set već usvojenih zakona i to Zakona o finansijskom lizingu i Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar.
Ovaj zakon je neophodan za njihovo sprovođenje. Time se takođe stvaraju uslovi za formiranje "van šopa", jer će korisnici moći na jednom mestu da se registruju, predaju finansijski izveštaj, upišu u zalog ili ugovor o finansijskom lizingu, kao i da provere podatke o već izvršenim upisima i dobiju kopije dokumentacije iz registra.
Neophodno je hitno doneti ovaj zakon, obzirom da bez njegovog donošenja nije moguće sprovođenje Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar i Zakona o finansijskom lizingu. Naime, registri koje ti zakoni predviđaju još nisu formirani, što prevashodno utiče na usporen razvoj finansijskog lizinga u Srbiji, koji osiromašenoj privredi pruža idealan način za poboljšanje, za pribavljanje sredstava neophodnih za pokretanja proizvodnje.
Takođe je bitna činjenica da je za uspostavljanje i početak rada registra privrednih subejkata obezbeđena donacija, ugovor o donaciji zaključen 8. januara 2004. između Svetske banke i Saveta ministara Srbije i Crne Gore na iznos od 13 miliona švedskih kruna tj. od prilike 1,4 miliona evra.
Donacija je dodeljena u cilju realizacije tačno određenog zakonskog projekta, formiranja registra privrednih subjekata i otpočinjanje registracije u skladu sa postojećim Predlogom zakona o registraciji privrednih subjekata.
Donacija mora da bude realizovana do 31.8.2004. godine i precizno je određeno na šta se sredstva mogu utrošiti. Obzirom na trajanje procedure nabavke opreme i softvera, za šta je najveći deo sredstava iz donacije namenjen, dovedeno je u pitanje realizovanje donacija. Da bi sredstva iz donacija postala operativna, treba da se usvoji zakon o registraciji privrednih subjekata i zakon o Agenciji za privredne registre. Ovo je neophodno učiniti što hitnije, kako sredstva iz donacija ne bi bila bespovratno izgubljena.
U tom slučaju, usaglašavanje ovih propisa sa propisima Evropske unije palo bi na teret budžeta Republike Srbije, što bi trebalo izbeći donošenjem ovog zakona po hitnom postupku.
Poštovana gospodo, na kraju opet naglašavam da ćemo usvajanjem predloženih propisi omogućiti sprovođenje principa koje je Evropska unija u ovoj oblasti postavila svojim članicama i na taj način ubrzati proces približvanja Evropskoj uniji. Zahvaljujem na pažnji.

Emilija Krstić

| Predsedava
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Narodni poslanik Jovan Todorović, ovlašćeni predstavnik SPS, pa posle njega narodni poslanik Željko Ivanji, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe G17 plus, pa onda narodni poslanik Vojkan Tomić, ovlašćeni predstavnik DSS.