Hvala. Poslanik Krasić, povodom amandmana.

Svakako da je ovo jedan dobar amandman. Čudi me da oni koji ne prihvataju ovaj amandman na neki način priznaju da su i oni političari, kako se onaj reklamira da nije političar. Ubi se objašnjavajući, prvo salata, pa motike, pa lanci itd. Znate i sami, on je u izbornoj kampanji koristio to da ga niko nikada nije poslušao, a on ima program za sve. Da on više ne bi objašnjavao ljudima ko je, šta je, da li jeste ili nije političar, mi smo predložili izmenu i dopunu zakona.
Iskoristili smo priliku da to što smo predložili u našem zakonu u vidu amandmana damo na vaš predlog zakona. Gospodin Kragović vam je lepo objasnio da se zalažemo da se uvede jedno posebno pravo, pravo na materijalno obezbeđenje, koje bi bilo locirano tako da korisnici tog prava budu samo lica koja ispunjavaju te uslove koje je gospodin Kragović pročitao. Naravno, to se odnosi na stanovnike Kosova i Metohije, koji žive u teškim uslovima, pod okupacijom, i onda ova vaša priča o minimalnom nivou socijalne sigurnosti u stvari ništa ne znači. Postoji neki nivo socijalne sigurnosti; on ne može da bude ni minimalni ni maksimalni. Ako već koristite reč - minimalni, znači da postoji i neki drugi nivo socijalne sigurnosti. A, njega u zakonu nema.
Zato sam na početku i rekao - prešli smo preko lapsusa koji ste iskoristili, koji ništa ne znači u celom kontekstu ovog zakona, ali da li može priča o minimalnom nivou socijalne sigurnosti da važi npr. u Kosovskoj Mitrovici. Za većinu stvari tamo je sredstvo plaćanja evro. Tamo su potpuno neke druge cene. Statistička obrada života, onog koji se prati, privreda, ekonomija, rast i sl., gotovo da ne postoji. I, sada, ljude koji vape za pomoć da bi mogli da ostanu u svojim kućama, jer sve nas čuvaju tamo praktično, dovedemo dotle da ministar izađe i kaže - mi to ujednačavamo da bude isto. Pa, ne može da bude isto u Beogradu i u Kosovskoj Mitrovici. Nikako ne može da bude isto.
Kada sam na početku pričao da je dobro što ste dali široko tumačenje jedne ustanove pre svega sam mislio na ovo. Za to vam niko neće zameriti. Niko neće da vam zameri ukoliko to date. A, vi ste gospodina Kragovića i ove poslanike sa Kosova i Metohije uputili na to da našim građanima tamo objašnjavaju - vi podnesite zahtev, pa se javite kod Čovića. Vi ga sedam meseci niste promenili, ljudi. Ne smete da ga promenite. On se žali na vas kako ste mu ukinuli račune a ministarstva nisu preuzela funkciju.
Znate, opozicija ne služi za to da vas miri koliko vi možete da se posvađate. Mi ne možemo da vas pomirimo. To što se vi svađate, to je vaš politički problem, ali zašto da neko pati zbog te vaše svađe?
E, zbog toga se mi javljamo, pa kritikujemo. Nivo socijalne sigurnosti i zaštite na Kosovu i Metohiji je loš, ne postoji, nije dobar, želimo da se poboljša.
Zato sam na početku i rekao - ako treba i dodatnih sredstava... Predstavnik jedne političke stranke koja je zastupljena ovde, kada smo pričali o akcizama na cigarete, dao je jedan predlog - evo, da od sutra svaka paklica ima svoj namenski deo koji ide za Kosovo i Metohiju. Isto se vlast smejala. Bilo im je smešno, pa se desio 17. mart, a ko zna šta će sve još da se desi. Treba da se ohrabre ti ljudi, da shvate da iza njih stoji država. Svi mi stojimo iza njih. Da im pomognemo - to bar može.
E, sada, ako sprovedemo pravno-tehničku i pravno-logičku analizu ovoga što ste uradili, stav 2. u odnosu na stav 1. postojećeg zakona ništa ne znači. Moram to da vam kažem. Tumačenje može i ovako i onako. Ako ste ovim stavom hteli da zamenite i ono što stoji u amandmanu gospodina Kragovića, onda niste uspeli ni približno. Čak bih rekao da ste pokvarili stvar.
A za ovo što ste napisali vi stvarno nemate pokriće u Ustavu Republike Srbije. Nemate pokriće, jer malopre sam vam citirao član 9. stav 2. Ustava Republike Srbije koji na drugačiji način sagledava socijalnu zaštitu koja je u nadležnosti države, onaj deo socijalne zaštite koji garantuje država.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Rajko Baralić podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 3. doda novi član 3a.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Baraliću.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, sasvim kratko - pokušavao sam nešto što može da se osporava sa stanovišta samog duha i principa koji se nalaze u ovom zakonu, probao sam da sa stanovišta potreba jedne posebne grupe mladih ljudi definišem amandman i da ga pred vama izložim, dam argumente i da zamolim za vašu podršku.
To je jedno veoma delikatno pitanje. Dozvolite mi da još jednom kažem samo nekoliko rečenica o tome. Deca bez roditelja, ako su im pri tom roditelji poljoprivredni proizvođači, bez obzira na veličinu imanja, imaju teške i posebne probleme tokom života i školovanja. U ovom zakonu postoji jedan član kojim se kaže da je pola hektara limit da bi neko ostvario bilo koje pravo i slično.
Još jednom vas podsećam, i molim, ne postoji porodica u Srbiji čiji je hranilac umro, iza koga su ostala deca, a koja je u stanju da u narednih 15 godina održi makar status kvo. To je nemoguće. Moj amandman ide ka tome da ova deca, dok su u procesu redovnog školovanja, dobiju materijalno obezbeđenje.
Ovo jeste mesto gde to treba da se kaže. Ministarstvo i gospodin ministar jesu adresa na koju ovo treba da bude upućeno.
Pokušavao sam i ranije, u nekoliko navrata, da ovo isto učinim. Nije prošlo. Pokušavao sam i neke druge stvari, ali moram da kažem, ne u vezi sa ovim zakonom, nego u vezi sa finansijskim i drugim zakonima, da kod Predloga zakona o založnom pravu nad pokretnim dobrima nije prošao moj amandman da se poljoprivrednim proizvođačima omogući da osnovno stado, roj pčela, jato riba, mogu da budu osnov za založno pravo, iako me je profesor Orlić tada uveravao, a on je pisao zakon, ministar Đelić je zastupao zakon, da će se to na neki drugi način regulisati. Nažalost, nikada nije.
Dakle, seljaci nisu dobili priliku da kao neki drugi, koji mogu da založe zlatnu narukvicu, dobiju izvestan kredit. Ovo iznosim samo kao malu sličicu, odnosno da pokažem da se prema ljudima koji žive i rade na selu ne odnosimo onako kako često govorimo tokom svojih političkih aktivnosti i u predizbornim kampanjama ili na drugim mestima.
Na svu sreću, ove dece, koju zajedno sa vama ja ovde danas pokušavam da zastupam i da im obezbedim ovaj nivo materijalnog obezbeđenja, nema u Srbiji mnogo. Naravno, za one u čijoj porodici se nalazi jedno, dvoje ili više dece to bi bila dragocena pomoć.
Još jednom molim sve poslaničke grupe da samo na nivou sopstvene savesti i sopstvenog shvatanja ovog problema iskažu malo dobre volje i podrže ovaj amandman, zato što se na taj način ispravlja jedna dugogodišnja nepravda. Moram da kažem da nije svejedno i da ne treba da bude svejedno, naročito za nas koji zastupamo interese građana ovde, da li neko samo zbog toga što su mu umrli roditelji nema pravo da od svoje države dobije bilo kakvu pomoć.
Takođe, želim da kažem da je cena imanja u Srbiji drastično smanjena, da je cena iznajmljivanja imanja u Srbiji drastično smanjena. Dakle, ako porodica nije u stanju da obrađuje svoje imanje, ne može se od rente obezbediti dovoljno finansijskih sredstava da se porodica izdržava i da se deca školuju. Deca koja nemaju roditelje i koja nemaju nikakvu materijalnu sigurnost su deca koja su osuđena da se suočavaju sa ovim problemima u životu na jedan drastičan način, nemaju šansu da im iko pomogne, osim članova najuže porodice, ukoliko je to ona u stanju.
Moja molba ide ka tome da pomognemo svima. Verujem, ako ste se ikada zagledali u njihove oči, da biste razumeli zašto ovo govorim i želim da pomognem svima onima čiji pogled zaslužuje da izgovorim ovih nekoliko rečenica i zaslužuje, nadam se, vašu podršku. Hvala lepo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Igor Mirović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Amandman koji je u ime poslaničke grupe SRS podneo naš kolega Igor Mirović je u skladu sa socijalnom politikom SRS, a ta politika nije nikakva demagogija, kako se ovde čulo, već je demagogija ono što ovde nudi Vlada i oni koji podržavaju Vladu i ovakve njene stavove.
Ovde se više puta danas, a i juče čula jedna zamena teza kako se mi iz SRS bunimo i smeta nam zato što će se povećati iznos socijalnih davanja u Ivanjici, jer treba da bude izjednačen u celoj Srbiji. Gospodo, to nije istina. Mi nemamo ništa protiv da se povećaju socijalna davanja u Ivanjici, na primer, ali imamo protiv da se smanje socijalna davanja u Novom Sadu. Mi jesmo za to da budu izjednačena socijalna davanja i mi jesmo za to da bude izjednačena porodica sa dva člana ili sa više članova i upravo u tom smislu jeste naš amandman.
Ministar je juče rekao ovde kada je predstavljao zakon da je Ministarstvu i Vladi ciljna grupa porodica. Ako vam je ciljna grupa porodica, gospodine ministre, onda verujem da ćete usvojiti amandman SRS na član 4, jer, znate, svaka porodica u Srbiji ima određene troškove. Svi moraju i treba da plate struju, koja je ovih dana drastično poskupela za najveći broj porodica, svako treba da plati komunalne usluge, svako u Srbiji treba da plati potrošenu vodu i, zamislite, porez na potrošenu vodu.
Iz tog razloga, SRS je predložila da se nivo socijalne sigurnosti za ostvarivanje prava na posebno materijalno obezbeđenje, u smislu člana 10. stav 2. Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana, utvrđuje u procentualnom iznosu od osnovice koja iznosi 35.000 dinara, i to za pojedinca 50% od tog iznosa, a za porodicu 100 % od tog iznosa, jer je evidentno da je taj iznos od 35.000 dinara minimum za jedan iole normalan život porodice u Srbiji.
Znamo mi, naravno, da je mnogo zaposlenih, odnosno da nemaju tolika primanja, ali to je takođe briga Vlade i građani Srbije očekuju da će Vlada nešto da uradi da se taj problem reši. Mi iz SRS ne očekujemo, zato što znamo da je ovo nesposobna Vlada, zato što znamo da je deo ove vlade kriminalizovan. Mi smo o tome govorili građanima Srbije, a građani Srbije su rekli da mi u ovoj skupštini imamo najveći broj poslanika.
Zaista očekujemo da Vlada, odnosno ministar kao predstavnik Vlade ovde prihvati ovaj amandman, zato što je on predložen na član gde Vlada predlaže da se minimalni nivo socijalne sigurnosti za mesec septembar 2004. godine utvrđuje u procentualnom iznosu od osnovice koju čini prosečna zarada ostvarena po zaposlenom u Republici, pa onda: pojedinac - 16% od toga, porodica sa dva člana - 22%, porodica sa tri člana - 28%; sa četiri člana - 30% i porodica sa pet i više članova - 32%. Onda je ministar pokušao ovde da nas ubedi da to nije 4.300 dinara za petočlanu porodicu, nego je celih 6.000 dinara.
Još nešto se ovde čulo, naime, jedan kolega je pominjao status izbeglica i zaista je strašno da ni ovaj zakon ne vidi izbegla, prognana i privremeno raseljena lica ni na koji način. Videli smo stav ministra i Vlade kada su u pitanju porodice koje žive na Kosovu i Metohiji, pa kako bismo onda mogli da očekujemo da se na neki način povede računa o izbeglim, prognanim i raseljenim licima.
Gospodine predsedavajući, želim da vas upozorim da se već više od sat vremena krši član 117. Poslovnika, jer je svaki narodni poslanik obavezan kada izađe iz sale da ponese identifikacionu karticu. U šestom redu imate četiri poslanika i šest kartica, u prvom redu imate jednog poslanika i dve kartice, pa vas molim da resetujete ovo stanje i da utvrdimo koliko nas zaista ima. Znači, ne tražim utvrđivanje kvoruma, nego samo poštovanje člana 117. Poslovnika.

Molim vas, utvrdićemo kvorum kako bi te kartice koje su ostale... Molim vas, ubacite kartice u vaše identifikacione jedinice. Pošto je očito da nemamo kvorum, nastavljamo rad u 15,00 časova.
(Posle pauze - 15.45)

 Molim vas da utvrdimo kvorum. Ubacite kartice u vaše jedinice.
Imamo kvorum. Nastavljamo rad. Da li još neko želi reč? (Da.)
Znači, povodom amandmana na član 4. reč želi Zoran Krasić.

Mi smo ovim amandmanom hteli da skrenemo pažnju na situaciju kada je u pitanju socijalna zaštita pojedinaca i porodica na teritoriji Kosova i Metohije. Mislim da su predstavnici Vlade dobro shvatili da je ovo u suštini dopuna postojećeg člana 11. Zakona. Međutim, da ne bih ponavljao ono što je već rečeno o visini i nivou socijalne zaštite i iznosima, ja bih samo prokomentarisao šta to Vlada menja u članu 11.
Vidite, novim stavom, prvim, vi kažete da minimalni nivo socijalne sigurnosti za mesec septembar 2004. godine... Nije dobro da se u zakonskoj normi nešto što bi trebalo da bude osnov i merilo tako definiše, veže za neki mesec i neke godine. Ne bi bilo dobro, bez obzira što vi u sledećim stavovima govorite o metodologiji kako se sve to usklađuje, ali nije pravilno kada se piše zakonska norma da se pravi presek sa određenim datumom i određenim stanjem, već se na jedan objektivni način govori o nečemu što može biti merilo.
U tom smislu, postojeći član 11. stav 1. je kvalitetnija norma i sve ste to mogli da uradite da ste samo promenili one reči koje su se odnosile na opštinu i uveli republički prosek.
Moram da vam skrenem pažnju, vi kažete da se minimalni nivo socijalne sigurnosti za mesec septembar utvrđuje u procentualnom iznosu od osnovice koju čini prosečna zarada ostvarena po zaposlenom u Republici u drugom kvartalu. Drugi kvartal je četvrti, peti i šesti mesec, mi pričamo o pravu koje treba da se koristi u sedmom mesecu.
Vi ste izbacili šesti mesec, tako da ćete dobiti nešto, kako vi to nazivate - minimalni nivo socijalne sigurnosti, kao reper prema kome se utvrđuje da li neko ispunjava uslove za ostvarivanje prava na materijalno obezbeđenje, a kasnije imate u nekim odredbama, kada se podnosi zahtev, gde se uzima prethodni mesec, dva meseca ili eventualno tri meseca pre podnošenja zahteva. Uvek se javlja jedna rupa u obračunu, a taj obračun će biti nerealan, ukoliko se usklađivanje veže samo za tzv. rast, odnosno promene jednog statističkog podataka, a to su troškovi života.
Vratiću se na onu diskusiju od juče. Na ovaj način prividno se povećava osnovica, ali kroz usklađivanje uzima se niži procenat statistički i usporava ne samo rast, nego definiše nivo siromaštva praktično i onda dobijamo apsolutno nerealnu sliku.
Kada pročitate ovo obrazloženje, vi možete da dođete do zaključka da u ovoj zemlji postoji 24.000 porodica koje su siromašne, a prava će po ovom zakonu navodno da ostvari još 13.000 porodica i onda ste došli do nekog broja od oko 40.000 porodica. Dakle, 40.000 porodica; neka bude puta četiri, vrlo lako ćete doći do podatka da samo 160.000 ljudi u ovoj zemlji teško živi, što naravno nije realno.
Zbog čega nije realno? Zato što je kao nivo socijalne sigurnosti uzeto nešto što je na tako niskom nivou da kada biste ljudima priznali i 100%, a ne da vezujete za procente 16%, 32%, već i 100% da priznate kao nivo socijalne sigurnosti, opet bi ljudi bili siromašni i ne bi mogli da zadovolje elementarne potrebe. Znači, ovde se radi o jednoj statističko-matematičkoj pretumbačini uz gubitak jednog meseca, odnosno dva meseca, mislim na juli i avgust, u obračunu, a to daje reperkusiju kada je u pitanju, meni se čini, član 18. i ovi kasniji članovi.
Znači, osim ove intervencije koju mi predlažemo amandmanom, a koja se tiče Kosova i Metohije, imaćete problema sa ovim tekstom koji ste uneli kao normu, jer imaćete uvek nerealnu sliku. Prividno rešavate nešto, a u stvari ništa se ne rešava, nego se samo zaustavlja na jednom nižem nivou.
To je i prethodni ministar isto uradio kada je u pitanju penzijsko i invalidsko osiguranje, ali tada su našli formulu da idu sa prosečnim rastom, pa su uzimali rast cena na malo, rast troškova života i to se pokazalo kao nerealno. Vi ste sada uzeli još niži procenat, što neće biti dobro. Hvala vam.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.