Dame i gospodo, Srbija je u katastrofalnoj ekonomskoj krizi i socijalnoj bedi. Veliki broj građana u Srbiji bukvalno gladuje i sve to zahvaljujući nebrizi Vlade Srbije, one bivše koja je bila kriminalizovana i ove sadašnje koja je delom kriminalizovana, a delom nesposobna da radi u interesu građana Srbije.
Gospodine ministre, kada predlažete ovaj zakon kojim smanjujete socijalna davanja, trebalo bi da nam objasnite da li ste razmišljali o onim ljudima koji još uvek kao rade i još uvek kao primaju plate; koliko je takvih koji, iako su čestiti i uzorni građani, ne mogu da plate struju, komunalije, vodu. Zašto niste od Dinkića tražili da ukine da se plaća porez na vodu, što je zaista neverovatno, ali u ovoj zemlji Srbiji, nažalost, istinito.
Ovakav zakon kakav nam je Vlada predložila ne može zaštititi najsiromašniji sloj građana, pogotovo to ne može ako u primeni zakona učestvuje ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu zaštitu, gospodin Slobodan Lalović, koji je ostao poznat građanima Srbije po tome što je obećao da će u železnici i ostalim javnim preduzećima podeliti otkaze za još oko 40% zaposlenih, ista priča kao i u vreme bivšeg ministra Milovanovića. I on je kao i vi obećavao da će davati otkaze. Vlada, odnosno drugi članovi Vlade su govorili da će otvarati nova radna mesta i, nažalost, svaki put ministar bude u pravu.
Doduše, protiv ministra Milovanovića se vodi nekoliko krivičnih postupaka, a imam informaciju da ste vi, ministre Laloviću, obećali jednoj grupi radnika koji vode postupak protiv ministra Milovanovića da ćete sa vaše funkcije, a preko Odbora za socijalnu zaštitu Skupštine Srbije, da inicirate formiranje anketnog odbora (ministar me naravno ne sluša, baš njega briga šta je obećao) da bi se utvrdile činjenice vezane za navodno pranje para ministra Milovanovića preko ministarstva na čijem je čelu bio.
Ministre, da biste sprečili da se poveća broj građana koji će potpasti pod ovaj zakon i doći u situaciju da im se mora dodeljivati socijalna pomoć zato što će ostati bez posla, imali ste jedan preči zadatak. To je bilo donošenje, odnosno predlaganje novog zakona o radu.
Prvo, zato što je postojeći Zakon o radu nešto najtragičnije što je Srbiju moglo da zadesi, zakon na osnovu koga su stotine građana ostali bez posla i bez sredstava za život, a drugo, zato što ste nastavili da primenjujete zakon koji, u stvari, u ovoj skupštini nikada nije donet. Da vas podsetim, to je zakon za koji je jedan poslanik DOS-a glasao daljinskim upravljačem iz Soluna. Vi ste to znali, i u izbornoj kampanji ste pričali o tome, a već četiri meseca, koliko ste ministar, ne pada vam na pamet da menjate taj katastrofalni zakon.
Svaki dan je sve više građana Srbije kojima će morati da se dodeljuju sredstva za socijalnu zaštitu. Svaki dan imamo blokade puteva od strane onih kojima Vlada neće da plati maline, višnje, i proizvođači pšenice su tu; iako ste zaključili nekakav dogovor sa proizvođačima pšenice, to opet nije ono što su oni u startu tražili, ali tek ih čeka iznenađenje kada počnete da im smanjujete tu cenu na ime vlažnosti, na ime kvaliteta itd. Sinoć čujem da su se pojavili i proizvođači kajsija sa istim problemom.
Malopre su vam ispred Skupštine prošli radnici Elektrodistribucije. Videli ste ih kada ste istrčali iz "audija", bili su na 15 metara od vas i bukvalno ste utrčali u Skupštinu. Pitala sam te ljude zbog čega štrajkuju. Kažu, zato što im Vlada već četiri godine krade pare, zato što imaju 50% manju platu od ostalih zaposlenih u Elektrodistribuciji.
Niste se oglasili, ministre, sinoć smo videli na televiziji onu stravičnu sliku teških telesnih povreda radnika, predstavnika sindikata koji je želeo da štrajkuje, ili ste i vi... kao što reče predsednik jednog sindikata, pozvao je predsednika Vlade Vojislava Koštunicu da se probudi iz zimskog sna. Izgleda da ste svi vi u Vladi Srbije u dubokom zimskom snu.
Juče ste rekli, ministre, da ovaj zakon predviđa decentralizaciju. Pitam vas - zašto decentralizacija do nivoa direktora? Predvideli ste, navodno, da ćete direktora birati na osnovu nekog ličnog programa rada direktora. Valjda direktor treba da sprovodi program koji se donese na nivou lokalne samouprave, s obzirom na decentralizaciju koju ste predvideli, a ne da opet stvarate mogućnost zloupotrebe, tako što socijalni program ili program socijalne zaštite svakog pojedinca podleže subjektivnom mišljenju, umesto da se odrede objektivni kriterijumi i da se na osnovu toga bira direktor, što je sasvim normalno. Uostalom, neko vam je juče rekao - niste ni vi postavljeni za ministra zato što ste postavili građanima Srbije neki značajan socijalni program.
Rekli ste da u zakonu predviđate zavod kao ustanovu koja se na stručan način bavi problemima socijalne zaštite. Pitam vas - šta je sa vašom stručnošću, šta je sa stručnošću ljudi u Ministarstvu, šta će nam zavod. Danima smo ovde pričali o nepotrebnom formiranju nekakvih agencija, a vi ste sada izmislili da to nije agencija, nego zavod. Nije šija nego vrat.
Opet novi zaposleni, opet na teret budžeta, opet na teret ovih ljudi kojima smanjujete socijalna davanja. Naravno, usput tražite sebi povećanje plate za 170%, čisto da se nađe.
Nešto mi je bilo posebno interesantno juče u ovoj vašoj rečenici. Rekli ste, ministre - interesantna je druga dimenzija koja se ogleda u činjenici da je u tranzicionom periodu i reformama ovaj zakon poslednje utočište porodica. Kažete - ciljna grupa zakona je porodica. Pitam vas zašto niste rekli istinu, da je ciljna grupa porodica, ali u smislu da sa ovakvim socijalnim davanjima uništite porodice u Srbiji, da povećate broj gladnih, a zadatak vam je, ministre, da zaustavite ovo tiho umiranje od gladi u zemlji Srbiji koje je, nažalost, činjenica.
Srpska radikalna stranka je svakako svesna socijalnih problema u Srbiji i upravo iz tog razloga mi smo 8. aprila ove godine podneli predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana. Do dana današnjeg o ovom zakonu se nije raspravljalo i bili smo ubeđeni, pošto predsednik Skupštine nije stavio naš predlog na dnevni red, da je to zato što je imao saznanja da vi u Ministarstvu ovaj posao radite ozbiljno i da ćete Skupštini predložiti jedan celovit nov zakon.
Zaista je dosta više da se ovde bavimo izmenama i dopunama zakona. Dajte jednom neka neko resorno ministarstvo uradi jedan valjan zakon, da ga ne prepisuje, ne dopunjava, ne menja, da zaista imamo o čemu da raspravljamo i da taj zakon bude nešto što će zaista doprineti boljem životu građana u Srbiji.
Predlog koji je SRS podnela ima u suštini samo dve karakteristike koje su, po našem mišljenju, bile zaista urgentne. Jedna je da se konačno stavi do znanja građanima srpske nacionalnosti na Kosovu i Metohiji da ova Srbija misli o njima i da se porodicama koje žive na teritoriji Kosova i Metohije od 24. marta 1999. godine pruži odgovarajuća socijalna zaštita.
Drugi cilj našeg predloga bio je da se poveća iznos socijalnih davanja. O tome će, naravno, biti više reči kada budemo govorili o zakonu o pojedinostima, ali mislim da je neophodno da prihvatite amandmane SRS, zato što smo mi, u skladu sa programom naše stranke i u skladu sa onim što se u zemlji Srbiji trenutno dešava, predložili takve amandmane da će jedino prihvatanjem tih amandmana ovaj zakon imati smisla i služiće svrsi za koju ga, pretpostavljam, i donosimo.
Pretpostavljam da ne donosimo zakon samo da biste vi mogli da kažete da je i vaše ministarstvo, eto, nešto uradilo, nego zato što bi zakon trebalo da poboljša socijalni status građana Srbije. Vašim predlogom to se neće desiti. Jednostavno nije moguće da neko bolje živi ako mu vi smanjujete socijalna davanja.