Zahvaljujem se gospodinu ministru. Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, kao predsednik poslaničke grupe  SRS.

Voleo bih da ste vi uspeli da dostignete društveni proizvod iz 1998. godine, pa čak i iz 1999. godine, u kojoj smo bili bombardovani.
Sada me jedna druga stvar interesuje, gospodine ministre, da li je 21. maja ove godine vaš vozač oborio devojku na pešačkom prelazu između Kalemegdana i Knez Mihailove ulice u 23,55 časova, pobegao sa mesta nesreće pod dejstvom alkohola i da li ste bili u kolima te večeri sa njim?

Ne vidim razlog da odgovorite na ovo pitanje, to nije tema, ali izvolite ako želite.

Zašto da ne, ako je to tema vezana za zakon, verovatno jeste povezana sa zakonom.
Dakle, da, tačno je da je vozač Ministarstva tog datuma, te večeri jednu devojku zakačio na pešačkom prelazu ili oko pešačkog prelaza. Naravno da nisam bio u kolima, to je bilo kasno uveče, gde se on vozio... i u međuvremenu je dobio otkaz, što se toga tiče. Ministarstvo je u velikoj meri pomagalo da se ta devojka, hvala bogu, oporavi i sada je na oporavku u banji Melencima i daće bog da sve bude u redu sa devojkom od 19 godina.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, gospodin Nikolić.

Zašto, gospodine ministre, Ministarstvo kada je auto pripadao Republičkom zavodu za tržište rada?

Nisam konstatovao član Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Adžić, a neka se pripremi narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, pred nama je vladin Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđenju socijalne sigurnosti građana. Smatram da ovaj predlog treba podržati, jer novine u ovoj oblasti popravljaju materijalni status korisnika prava, a istovremeno budućim korisnicima obezbeđuju viši nivo socijalne zaštite.
Činjenica da je za sprovođenje zakona potrebno obezbediti dodatna novčana sredstva iz budžeta Republike u visini od 330 miliona dinara, dakle, 212,5 miliona za isplatu naknade za materijalno obezbeđenje i 117,5 miliona za naknadu za negu i pomoć, dovoljno govori da ovaj zakon donosimo u interesu socijalno ugroženih građana. Time ćemo bar delimično ispuniti svoje predizborno obećanje o socijalno pravednijem društvu, što istovremeno predstavlja korak u pravcu izgradnje humanijeg društva. Nažalost, u današnje vreme sve je više pojava u društvu koje nas vode ka nehumanijem i utoliko je ovaj korak značajniji.
Novine u predlogu koje će značajnije popraviti položaj socijalno ugroženih su: prvo, novim odredbama zakona uspostavlja se jedinstveni minimalni socijalni nivo sigurnosti u Republici, što će za posledicu imati bolju zaštitu stanovništva u onim opštinama u kojima je prosečna zarada niža od prosečne zarade na nivou Republike. Takvih opština, nažalost, u Srbiji danas ima 122.
Drugo, usklađivanje nivoa socijalne sigurnosti sa indeksom troškova, a ne rastom zarada, kao što je bilo do sada, u narednom periodu omogućiće da socijalna davanja u većoj meri prate rast troškova života, što je svakako bolje od dosadašnjeg rešenja jer je rast troškova veći od rasta zarada.
Treće, 24.000 korisnika prava na novčanu naknadu za pomoć i negu imaće umesto dosadašnjih 2.394 dinara mesečno iznos od 4.000 dinara. To je pravo koje će ići od 1. septembra 2004. godine. Dakle, i budući korisnici će primati viši iznos. Ako se izvrši poređenje sa visinom naknade tog istog prava kod Fonda PIO, onda je i ovaj iznos nizak. Nizak je i zbog toga što su korisnici nemoćna lica, ali verujem da će Ministarstvo za socijalna pitanja ovaj vid zaštite u daljem periodu stalno pojačavati i vremenom dovesti na isti nivo.
Četvrto, uređivanjem statusa hraniteljskih porodica novim odredbama unapređuje se jedan oblik zaštite dece bez roditeljskog staranja, koji je nesumnjivo najpovoljniji oblik zaštite te dece.
Peto, novine kao što su: pooštreni uslovi za imenovanje direktora socijalnih ustanova, uvođenje predstavnika korisnika u upravne odbore socijalnih ustanova, osnivanje republičkog zavoda za socijalnu zaštitu koji će se baviti unapređenjem socijalne zaštite u Srbiji, fleksibilnost u uređenju pitanja osnivanja centara za socijalni rad pri opštinama, uvođenje posebnog inspekcijskog nadzora nad radom ustanova socijalne zaštite i brojne druge novine, omogućiće popravljanje stanja u ovoj oblasti, kojom se ne možemo pohvaliti, kao što se ne možemo pohvaliti mnogim drugim oblastima trenutno u Republici Srbiji.
Na kraju bih podsetio da mi danas vršimo izmene zakona koji je usvojen u ovoj Skupštini pre 13 godina, kada su uslovi u našoj republici bili drugačiji. Socijalno raslojavanje je u proteklom periodu bilo veliko i nastavlja se. Broj zaposlenih je manji, a nezaposlenih veći, promenila se starosna struktura u korist starijih, broj obolelih procentualno je danas veći, broj hendikepiranih posle brojnih ratova u kojima su mladi učestvovali je porastao. Zato je potrebno pristupiti sistemskim rešenjima mnogobrojnih problema vezanih za pitanje socijalne zaštite.
Imajući u vidu da nam je privreda u teškom stanju, naročito je važno da Ministarstvo pronađe izvore finansiranja koji će se formirati na pravednim osnovama, koji podrazumevaju da ne ugrozimo ugrožene i ne nametnemo visoke obaveze onima koji svoju delatnost usmeravaju na uvećanje novostvorene vrednosti. Takva mogućnost postoji kroz veće oporezivanje bogatijih, ubiranjem prihoda u većoj meri od monopolista, itd. Jedan od dobrih primera kako se sredstva mogu obezbediti jeste upravo i donošenje novog zakona o igrama na sreću, jer dosadašnji zakon je omogućavao dalje bogaćenje priređivača igara na sreću i osiromašenje socijalno ugroženih.
I sasvim na kraju, posledice donošenja ovog zakona osetiće se tek krajem godine, pa je potrebno da Ministarstvo za socijalna pitanja brže radi na pronalaženju što boljih rešenja u cilju obezbeđenja socijalne sigurnosti i socijalne zaštite svih građana u Srbiji. Hvala.

Hvala narodnom poslaniku Slobodanu Adžiću.
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović, a neka se pripremi narodni poslanik Miloljub Albijanić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog izmena i dopuna Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana treba u odredbama da ima, pre svega, pozitivne stavke, ali, nažalost, imamo mnogo negativnih stavki u samom predlogu zakona. Umesto da bude pozitivno istaknuto u cilju povećanja socijalne zaštite, ovde imamo negativne stavke zbog kojih dolazi do smanjenja socijalne zaštite za pojedine korisnike.
Ovde je gospodin ministar pokušao da nas ubedi da se nikome ne smanjuje i da se svima povećavaju socijalna davanja. Međutim, čitajući član 11. koji se menja članom 4. ovog zakona, minimalni nivo socijalne sigurnosti za mesec septembar utvrđuje se u procentualnom iznosu od osnovice koju čini prosečna zarada ostvarena po zaposlenom u Republici u drugom kvartalu te i te godine.
Znači, uzima se jedan prosek, ali postoje i gradovi i opštine koji imaju primanja veća od tog proseka. Ne vidim tu odredbu, taj član zakona koji ukazuje da se, ukoliko ima više od prosečnog, primenjuje taj član zakona, tako da se pojedinim kategorijama socijalnih korisnika ne umanjuju socijalna davanja. Znači, ono što je bitno, ne može se doneti dobar zakon koji će jednom broju socijalnih korisnika smanjiti socijalna davanja, da bi se drugim socijalnim korisnicima povećala. Jedan broj će biti zadovoljan, ali će isto tako biti i nezadovoljnih. Ko je nezadovoljan? To su naši najugroženiji građani u Republici Srbiji, to su građani koji primaju socijalnu zaštitu.
Negativno je kada gospodin ministar izjavi i slaže, citiram: "Povećava se pomoć i nega drugog lica dvostruko". Znači, trenutno dodatak za pomoć i negu drugog lica iznosi 2.394 dinara. Ukoliko se dvostruko poveća, to je 4.788 dinara. Uvidom u Predlog zakona, vidi se da je povećanje na 4.000 dinara od 1. septembra 2004. godine. Znači, razlika je 788,00 dinara. To je možda mala stavka za ministra, ali za korisnike socijalne pomoći je sigurno velika stavka i ne bi trebalo da obmanjuje javnost i građane, kao i korisnike ove socijalne zaštite.
Mislim da je i ovaj predloženi iznos za negu jako mali. Taj iznos treba povećati, naročito za one korisnike koji koštaju mnogo manje državu ukoliko su u svom stanu ili u svojoj porodičnoj kući i ne koriste ustanove socijalne zaštite, koje višestruko koštaju državu za te socijalne korisnike.
Primenom Predloga zakona o socijalnoj zaštiti, nakon usvajanja, povećaće se iznos materijalnog obezbeđenja za korisnike u 122 opštine. Znači, sama ta rečenica demantuje ministra za ono što je malopre izjavio. Zašto u 122 opštine, zašto ne u svim opštinama? Tu se još navodi da će ovaj predlog zakona omogućiti da još 13.000 novih porodica budu korisnici socijalne zaštite.
Međutim, postoji jedna kategorija srpskog stanovništva koja nije obuhvaćena ovim predlogom zakona. To je kategorija stanovništva koja ne samo da je socijalno najugroženija, nego je uopšte najugroženija, a radi se o Srbima koji rade na prostoru Kosova i Metohije. Suvišno je da pričam o životu Srba na Kosovu i Metohiji. To nam je valjda svima dobro poznato. Želim da ukažem da oni nisu obuhvaćeni ovim zakonom i ukoliko jesu, oni su oštećeni i zapostavljeni od strane Vlade Republike Srbije i ovog ministarstva koje vodi brigu o socijalnim davanjima.
O čemu se radi? Korisnici budžetskih sredstava koji žive i rade na Kosovu i Metohiji imaju dvostruka primanja, bilo da su u prosveti, zdravstvu, organima uprave ili u bilo kojim drugim službama. Znači, oni koji su na platnom spisku budžeta Republike Srbije primaju dvostruke plate, a korisnici socijalne zaštite nemaju tu čast, oni to ne primaju. Samim tim oni su oštećeni, jer dele istu sudbinu kao i oni što rade u prosveti, zdravstvu, državnoj upravi, organima lokalne samouprave. Mislim da tu nepravdu treba ispraviti ovim predlogom zakona.
Inače, sam ministar je u više navrata istakao da je u ovom predlogu zakona o socijalnoj zaštiti humanost i solidarnost u prvom planu, što je pozitivno, ali je negativno ako se ta humanost i solidarnost primenjuje selektivno, što znači da korisnici socijalne zaštite na Kosovu i Metohiji ne uživaju prava, ponavljam, zaposlenih u prosveti, zdravstvu, državnoj upravi, lokalnoj samoupravi i ne primaju dvostruke iznose socijalne zaštite, kao što primaju ostali korisnici budžeta.
Ova nepravda traje već pet godina i neophodno je da Skupština ispravi ovu nepravdu, tako da korisnici socijalne pomoći na Kosovu i Metohiji imaju isti tretman kao i oni koji su zaposleni a korisnici su budžetskih sredstava. Ova nepravda se putem amandmana može ispraviti. Predlažem ministru da sagleda ovaj problem, da amandmanski deluje i ispravi ovu nepravdu ili da prihvati amandmane SRS.
Amandmanima SRS-a se rešava problem, tj. ispravlja se višegodišnja nepravda prema Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji. Tačnije, amandmanima SRS se predlaže uvođenje prava na posebno materijalno obezbeđenje pojedinaca, odnosno porodica koje imaju trajno i neprekidno prebivalište na teritoriji AP Kosovo i Metohija u trajanju dužem od pet godina, počev od 24. marta 1999. godine, koji nisu privremeno raseljeni sa teritorije Kosova i Metohije i koji, kao žrtve okupacije, nasilja i terorizma na Kosovu i Metohiji, nisu u mogućnosti da ostvare prihode ili ih ostvaruju ispod nivoa socijalne zaštite.
Dame i gospodo, ako je Vlada Republike Srbije u stanju da materijalno obezbedi negde preko 40.000 porodica korisnika, smatram da je potrebno učiniti samo jedan mali napor, jedan gest dobre volje, uz malo snage i upornosti da se iznađu sredstva i da se materijalno obezbedi preostalo srpsko stanovništvo koje je uprkos neviđenom haosu, teroru, bezakonju, čemu je svakodnevno izloženo, ipak rešilo da živi i opstane na Kosovu i Metohiji. Zaslužili su da i Vlada Republike Srbije povede računa, da im pomogne, kako bi uspeli da opstanu, da prežive i nadžive trenutnu okupaciju, teror i bezakonje.
Ovo nije velika stavka, veliki iznos za budžet, za Vladu Republike Srbije. Srbi na Kosovu i Metohiji su zalužili mnogo više, ali hajde da pomognemo onima koji su socijalno najugroženiji na Kosovu i Metohiji, da ispravimo višegodišnju nepravdu i da Vlada Republike Srbije za sve bude majka, a ne, kao što je do sada, za neke majka, a za neke maćeha.
Uporište za ovo što sam sada izneo može se naći u članu 10. Predloga zakona, koji kaže: "Pojedincu koji je sposoban za rad...", a to su pretežno Srbi na Kosovu i Metohiji, a nemaju uslova za življenje, "...odnosno porodici koja ima članove sposobne za rad, materijalno obezbeđenje pripada u trajanju od devet meseci godišnje".
Znači, možemo se pozvati na ovaj član, s tim što bi se član 11, gde je minimalni nivo socijalne zaštite udvostručen u odnosu na ono što važi, da bi se izjednačila kategorija stanovništva sa onim ostalim korisnicima budžeta koji su u radnom odnosu i da se kroz prihode, koji su definisani u članu 18.
Znači, to je jedan mali napor Ministarstva i ovi problemi bi se rešili; tako bismo umnogome pomogli Srbima koji su ostali, a koji su stvarno ugroženi, koji nemaju nikakva primanja. Samo da vam navedem primer zaposlenih u Kombinatu "Trepča", a ima mnogo slučajeva gde oba supružnika rade u Kombinatu "Trepča", koji nemaju nikakva primanja, a Vlada je počela tek u poslednjih par meseci da isplaćuje neku nadoknadu. Pet godina su bili zapostavljeni i prepušteni na milost i nemilost.
To možemo rešiti uz jedan dodatni napor, dok traje rasprava o ovom predlogu zakona, kroz amandmane, to je preporuka ministru da deluje; to neće biti velika cifra, a moći ćemo da te porodice socijalno zaštitimo kao i sve porodice u državi Srbiji.