ŠESTO VANREDNO ZASEDANjE, 08.07.2004.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTO VANREDNO ZASEDANjE

5. dan rada

08.07.2004

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 11:05 do 17:30

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana (načela) (2004)
  • Šesto vanredno zasedanje (2004)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana (pojedinosti) (2004)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Član 13. Predloga zakona uređuje oblast - dodatak za pomoć i negu drugog lica. Tu imamo dva pristupa. Jedan je pristup Vlade, koji opet primenjuje neku novu metodologiju, pa propisuje da mesečni iznos dodatka za pomoć i negu drugog lica za septembar 2004. godine iznosi 4.000 dinara. Naravno, posle ide ono usklađivanje sa rastom troškova života.

    Mi predlažemo da se iznos dodatka za pomoć i negu drugog lica utvrdi na sledeći način, odnosno da se dodatak za pomoć i negu drugog lica utvrđuje u mesečnom novčanom iznosu u visini od 30% od prosečne zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u prethodnom mesecu. Verovatno je to viši iznos od ovog koji predlaže Vlada. A, pokušaću da objasnim zašto to i treba da bude viši iznos, odnosno veći iznos.

    Prema svim statističkim podacima, a to se poklapa i sa našom surovom stvarnošću, naše stanovništvo stari. Prema svim podacima i pokazateljima nama nedostaje veći broj smeštajnih kapaciteta za stare osobe o kojima nema ko drugi da brine. Veliki je broj staračkih domaćinstava gde je jedna osoba u pitanju, ili bračni par, koji su bolesni, kojima je potrebna pomoć i nega od strane drugog lica.

    Da se ne bi nepotrebno gradili kapaciteti za smeštaj tih lica i da se ne bi gerontološki centri pretvarali u ustanove za smeštaj bolesnih lica koja ne primaju bolnice, a to nije svrha gerontoloških centara, predlaže se povećanje ove naknade, da korisnik ovog prava može da izdvoji ta sredstva, da ih usmeri u plaćanje usluge nekog trećeg lica, koje će da dođe i da mu pomogne, da mu spremi hranu, da očisti kuću, jednostavno da bude u kući i da mu pomogne, jer zbog starosti i bolesti to lice nije u mogućnosti samo to da uradi.

    Sa iznosom od 4.000 dinara teško da može da se obezbedi i plati ta pomoć koja je neophodna nekom licu. A, korisnici ovog prava su stvarno lica, sudeći po medicinskim kriterijumima i indikacijama koje treba da se ispune, koja su stara i nemoćna, budite sigurni u to, koja bez tuđe pomoći i nege praktično ne mogu samostalno da žive. Zbog toga se predlaže drugačiji način obračuna i utvrđivanja novčanog iznosa za pomoć i negu, da jednostavno može da se plati da neko bude koliko-toliko zainteresovan da pomogne starim licima.

    Iskoristiću priliku da ukažem i na ostale odredbe ovog predloga zakona, a posebno na ovo što ste napisali u članu 38. gde kažete - zahtevi za ostvarivanje prava na materijalno obezbeđenje i dodatka za pomoć i negu drugog lica, podneti do dana stupanja na snagu ovog zakona, rešavaće se po ovom zakonu. To znači, svi zahtevi koji su danas i sutra podneti, ili u roku od desetak dana. A, verovatno će i da se objavi ovaj zakon. Verovatno će za petnaestak dana da stupi na snagu.

    Praktično, ova prava se koriste tek od 1. septembra i način na koji se odlučuje o zahtevu i rešava o pravu i priznaje pravo ukazuje na to da se novčani deo tog prava ostvaruje unazad. Ono što se priznaje za septembar, od 1. septembra, dolazi praktično tek početkom oktobra.

    To je taj treći mesec vakuuma, i vraćam se ponovo na onu raspravu o minimalnom nivou socijalne sigurnosti. Tako i ovo pokazuje da matematika i statistika ne mogu baš mnogo da pomognu.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Da li se još neko javlja povodom amandmana? (Ne.)

    Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić.

    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

    Da li neko želi reč? (Ne.)

    Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

    Da li neko želi reč? (Ne.)

    Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.

    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

    Da li neko želi reč? (Ne.)

    Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Miljko Četrović.

    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

    Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Miljko Četrović.
    ...

    Miljko Četrović

    Srpska radikalna stranka
    Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 21. kojim se reguliše, odnosno menja član 65. stav 2. zakona, koji glasi: "Ustanove socijalne zaštite za smeštaj korisnika, osim prihvatilišta i prihvatne stanice, osniva Vlada Republike Srbije, odnosno nadležni organ AP, u skladu sa odlukom o mreži ovih ustanova koju donosi Vlada Republike Srbije".
    Imajući u vidu da se sredstva za socijalnu zaštitu, po ovom zakonu, obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije i da je ustavno pravo države Srbije da ta sredstva usmerava i preko ustanova koje ona formira, davanje prava, odnosno prenošenje nadležnosti, kako je ovde rečeno, nadležnom organu AP, verovatno je u skladu sa zakonom u koji je u Skupštini Vojvodine pretočen politički dogovor između pokojnog predsednika Đinđića, Čanka, Kase i Veselinova, koji su podržavali tu vladu i preneli tim zakonom neka ovlašćenja na AP.
    Srpska radikalna stranka smatra, a i u duhu ovog amandmana je, da se ne mogu na ovaj način prenositi ovlašćenja države Srbije. Ta ovlašćenja je moguće menjati i vršiti decentralizaciju državnih funkcija samo promenom Ustava Republike Srbije. Vaši prethodnici, a pogotovo je bivši ministar pravde, Batić, govorio da Ustav nije Sveto pismo. Međutim, Ustav je Ustav sve dok se ne promeni u svim odredbama u kojima je on na snazi.
    Slušajući diskusiju tokom ova dva dana, i ovde prisutnog ministra za rad i socijalna pitanja, za ovih sedam meseci, izgleda da se on može nazvati samo ministrom za socijalna pitanja, i to u jednom malom delu. Njegova funkcija kao ministra rada ne postoji, Ministarstvo u oblasti rada nema nikakve delatnosti, niti bilo šta radi.
    Na stotine hiljada radnika, koji su obespravljeni, čija su prava pogažena, naročito od početka sprovođenja postupka privatizacije, odnosno pljačke imovine koju su ti radnici decenijama stvarali, sada su došli u situaciju da nemaju nikakva prava vezana za pravo na rad, na druga prava iz radnog odnosa.
    Sticajem okolnosti sam bio juče prisutan na sednici Odbora za privatizaciju. Mnogi su pokušali da se obrate ovom odboru, da zaštite svoje osnovno ustavno pravo na rad, ali im je na samom odboru rečeno da nemaju maltene pravo ni da govore na tom odboru, a kamoli da budu neka stranka u postupku.
    U taj položaj dovedeni su radnici, stotine hiljada radnika, koji su teško radili i izdvajali za izgradnju fabrika, za kupovinu opreme i ostale imovine, a sada su došli u situaciju da ih niko ne štiti u državi Srbiji.
    Koristim priliku da postavim pitanje ministru za rad, s obzirom na takvu situaciju, da li su on i njegovo ministarstvo preduzeli nešto da zaštite ta prava radnika, prvo na rad, a posle toga i druga prava po osnovu rada. To šikaniranje koje doživljavaju od tzv. novih vlasnika, kupaca prevazilazi iole pristojno ponašanje: od degradiranja u samom postupku privatizacije tih preduzeća, a preduzeća su dobili novi vlasnici u bescenje, do isterivanja sa radnog mesta, korišćenja svake situacije da se isteraju iz radne organizacije da bi ti novi vlasnici što pre došli do imovine, bez radnika, da bi tu imovinu rasprodali i stekli ogromni novac bez ikakvog osnova.
    U tom smislu, smatram da ovaj amandman treba da se prihvati. Predlažem narodnim poslanicima da prihvate ovaj amandman i da se član 21. briše.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Na sreću, Ustav Republike Srbije nije akt koji zavisi od Nenada Čanka i bilo kog drugog političara i onih koji se ne bave politikom, kako neko reče.
    Ovo što ste naveli, ne samo u ovom članu, nego i u prethodnim i u onim koji slede, a koji se tiču ubacivanja reči - autonomna pokrajina, duboko zadire u ovo pitanje ustavnosti ovih normi.
    Ja bih vam samo skrenuo pažnju da ove ustanove socijalne zaštite rade po propisima o javnim službama i skrenuo bih vam pažnju na ono što je zapisano u Ustavu Republike Srbije u članu 109, gde je tačno definisano koja su ovlašćenja, prava i dužnosti autonomne pokrajine. Autonomna pokrajina obrazuje organe, organizacije i službe autonomne pokrajine i uređuje njihovu organizaciju i rad, i to samo u onim oblastima koje su Ustavom prenete autonomnoj pokrajini.
    Ustav nije preneo ovu oblast autonomnoj pokrajini, to je jasno svima. To što jedan neustavni omnibus zakon koji je donet u jednom trenutku prevelike ljubavi i trgovine i dalje opstaje (zahvaljujući, verovatno, ovom sastavu Ustavnog suda Republike Srbije), ne mora da znači da ono što se, po mom mišljenju, neustavno zakonom zasniva, može da nađe pokriće u ovom Ustavu.
    Skrenuo bih vam pažnju da ste, verovatno poučeni činjenicom da raspolažete odgovarajućim brojem kartica za glasanje, ubacili i niz drugih odredbi kojima nije mesto u ovom zakonu. Tako ste napravili intervenciju na članu 42. Zakona, a to je vaš član 16. Predloga zakona, pa ste napisali da bliže uslove, kao i obrazac akta propisuje ministar. Radi se o ugovoru i tako nešto ne sme da stoji, jer obrazac akta ništa ne znači u zakonu.
    Naveo bih vam i član 19. Predloga zakona gde ste poslednji stav tog člana pogrešno prepravili. Vi namerno grešite, pa ste napisali - protiv konačnih rešenja iz stava 2, 3. i 4. ovog člana može se pokrenuti upravni spor, a pravdajući to time da još nije definisano da li postoji upravni sud ili ne postoji. Odredba koja sada postoji u zakonu je mnogo bolja i mnogo kvalitetnija - o zakonitosti konačnih akata iz stava 2, 3, 4. ovog zakona odlučuje Vrhovni sud. Niste imali potrebe da to menjate. Kada se uspostave ti upravni sudovi, ako se ikada budu uspostavili, onda će to, zbog tog Zakona o sudovima, imati neki svoj automatizam.
    Zato je potrebno da ovaj i prethodne amandmane, koji čine jednu celinu, usvojite, jer ovim odredbama na koje smo podneli amandmane praktično ste zakoračili u prostor koji se zove neustavnost.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
    Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović.
    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Milan Stevović.
    ...

    Milan Stevović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS želeo bih da kažem da je član 24. predloga o kome danas raspravljamo u pojedinostima vrlo interesantan član. Naime, njime se na neki način menja i dopunjuje član 69b osnovnog teksta zakona.
    Kada govorim o ovom članu, moram reći da se ovim članom 24. bliže i detaljnije uređuju uslovi pod kojima se imenuje direktor određene ustanove socijalne zaštite. U ime SRS podneo sam amandman kojim predlažem da se ove novine koje su istaknute brišu, odnosno da se briše celokupni član 24. Predloga zakona, a evo zbog čega sam to uradio.
    Što se tiče novina koje su predviđene ovim članom, govori se da se pooštravaju uslovi i kriterijumi za imenovanje direktora u ustanovama za smeštaj. Drugo, govori se o tome da se uslovi utvrđuju zakonom, a ne statutom. Ovde bih ukazao na jednu vrlu diskutabilnu promenu. Radi se o jednoj površnoj ili, bolje reći, kozmetičkoj izmeni, a ne o nekoj dubokoj promeni koja bi donela neke značajne novine.
    Naime, kada je reč o uslovima pod kojima se bira određeni direktor, ti uslovi su propisani ili statutom ili drugim pravnim aktom u okviru ove organizacije, a to što se sada predlaže da ti uslovi budu regulisani zakonom jeste novina, ali ne toliko značajna. Bitnije bi bilo da se ovi uslovi poštuju prilikom postupka i procedure izbora direktora ustanova. Međutim, u dosadašnjoj praksi, a posebno u poslednje tri godine, jako su bitni bili kriterijumi koji se tiču političke podobnosti, i ako se to nije zadovoljavalo onda niko nije mogao da bude izabran za direktora odgovarajuće ustanove.
    Što se tiče daljih novina koje ovaj član predviđa, to je da postoji izvesno radno iskustvo lica koja bi trebalo da budu imenovana za direktora. Ukoliko se radi o licima sa visokom stručnom spremom, tu je predviđeno radno iskustvo od pet godina, i to u oblasti socijalnog rada, a ukoliko se radi o licima sa višom stručnom spremom, onda je uslov bio 10 godina. Smatram da radno iskustvo jeste bitno, ali ovaj uslov ne mora da bude apsolutan. Ukoliko lice zadovoljava ostale kriterijume, mislim na školsku spremu, stručnost, adekvatnost, smatram da ovo iskustvo nije prevashodni interes i cilj ovog člana.
    Prema tome, ukoliko bismo shvatili ovo na jedan način, došli bismo do pozicije da lice koje odgovara po svemu ostalom nema dovoljan broj godina radnog iskustva u ovoj oblasti i ne može biti imenovano na ovu odgovornu funkciju, odnosno na ovaj odgovoran posao.
    Kada je u pitanju četvrta novina, a to je program rada koji mora da podnese svaki kandidat za direktora, istakao bih nekoliko bitnih stvari. Ne treba program rada vezivati za pojedinca i ne treba u ovim oblastima svoditi interes zajednice i države na ono što pojedinac predviđa. Naime, ova materija je detaljno regulisana zakonom, detaljno je regulisana i pojedinačnim aktima ustanova, pa ne znam koji bi to ciljevi i programi pojedinca koji se kandiduje za direktora ovde bili odlučujući i značajni da bi neko baš njega izabrao na ovu funkciju.
    Što se tiče sledećih novina, to je vršilac dužnosti direktora koji se ovde predviđa u slučaju da u određenom roku ne bude izabrano lice na mesto direktora. Imali smo negativna iskustva u prethodnom periodu sa vršiocima dužnosti i smatram da na ovo jako treba obratiti pažnju.
    Naime, vrlo često se dešavalo da se određeno lice postavi za vršioca dužnosti, kako bi se sprovodili neki interesi onoga ko je nadređen tom licu. Smatram da iz ovih razloga ovo ne treba prihvatiti i da je ovo samo mač sa dve oštrice za onoga ko se imenuje za vršioca dužnosti.
    Na kraju, šesta novina koja je predviđena jeste da direktora ustanove koju osniva nadležni organ autonomne pokrajine imenuje nadležni organ autonomne pokrajine. Smatram da je dovoljno obrazloženje ono koje je malopre dato od kolege Krasića da je ovim povređena odredba iz člana 109. Ustava, jer ovo nije u nadležnosti autonomnih pokrajina.
    Zbog svih ovih razloga koje sam naveo, predlažem da se ovaj amandman usvoji i da glasate, jer u pitanju je ustavnost ove odredbe. Hvala vam.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Hvala vama. Izvolite, povodom amandmana.
    ...

    Miroslav Nedeljković

    Što se tiče člana 24, stav 4. menja se i glasi: "Za direktora centra za socijalni rad može se imenovati lice koje ima visoko obrazovanje struke: socijalni radnik, pravnik, psiholog, pedagog, specijalni pedagog, defektolog, andragog, ekonomista i sociolog..." Mislim da ovde štrči ekonomista. Sve ove ostale struke su potpuno logične i opravdane i to je uglavnom delokrug rada centra za socijalni rad koji podrazumeva ovakvu vrstu obrazovanja, pa mislim da ekonomisti zaista nije mesto tu.
    Iskoristio bih prisustvo ministra da se vratimo na još jedan amandman na član 15. SRS je predložila da se taj član briše. O čemu se radi? Citiraću taj član – u drugu porodicu se može smestiti najviše troje dece, odnosno dvoje dece ometene u razvoju, s tim da ukupan broj dece koja žive u porodici hranitelja, računajući i decu hranitelja, ne može biti veći od četvoro. U drugom stavu – izuzetno od ovog stava, kada je to u interesu dece, u hraniteljsku porodicu može biti smešteno više dece, i to kada su smeštaju u porodicu srodnika i kada se smeštaju braća i sestre.
    Zašto smo mi predložili brisanje ovog člana? Prvo, slažemo se svi da je hraniteljstvo najpovoljniji oblik zaštite dece bez roditeljskog staranja, mnogo bolji od smeštaja dece u odgovarajućim ustanovama. Upravo iz tog razloga mislimo da ne treba zakonskom normom striktno propisivati broj dece koja se mogu smestiti u hraniteljsku porodicu.
    Znamo da u centrima za socijalni rad stručni timovi koje čine socijalni radnik, psiholog, pedagog pažljivo odmeravaju svaki konkretan, pojedinačni slučaj. Dakle, mi nismo predložili brisanje ovog člana tek tako, nego da unapred stručnim timovima ne vezujemo ruke. Moramo imati poverenja u to da će ti stručni timovi za svaki konkretan slučaj da donesu najbolje rešenje. Ministarstvo kroz stručni nadzor ima mogućnosti da uvek interveniše u slučajevima da se nekada ne postupi po interesima dece. Hvala.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Izvolite, gospodin Krasić.