Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 21. kojim se reguliše, odnosno menja član 65. stav 2. zakona, koji glasi: "Ustanove socijalne zaštite za smeštaj korisnika, osim prihvatilišta i prihvatne stanice, osniva Vlada Republike Srbije, odnosno nadležni organ AP, u skladu sa odlukom o mreži ovih ustanova koju donosi Vlada Republike Srbije".
Imajući u vidu da se sredstva za socijalnu zaštitu, po ovom zakonu, obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije i da je ustavno pravo države Srbije da ta sredstva usmerava i preko ustanova koje ona formira, davanje prava, odnosno prenošenje nadležnosti, kako je ovde rečeno, nadležnom organu AP, verovatno je u skladu sa zakonom u koji je u Skupštini Vojvodine pretočen politički dogovor između pokojnog predsednika Đinđića, Čanka, Kase i Veselinova, koji su podržavali tu vladu i preneli tim zakonom neka ovlašćenja na AP.
Srpska radikalna stranka smatra, a i u duhu ovog amandmana je, da se ne mogu na ovaj način prenositi ovlašćenja države Srbije. Ta ovlašćenja je moguće menjati i vršiti decentralizaciju državnih funkcija samo promenom Ustava Republike Srbije. Vaši prethodnici, a pogotovo je bivši ministar pravde, Batić, govorio da Ustav nije Sveto pismo. Međutim, Ustav je Ustav sve dok se ne promeni u svim odredbama u kojima je on na snazi.
Slušajući diskusiju tokom ova dva dana, i ovde prisutnog ministra za rad i socijalna pitanja, za ovih sedam meseci, izgleda da se on može nazvati samo ministrom za socijalna pitanja, i to u jednom malom delu. Njegova funkcija kao ministra rada ne postoji, Ministarstvo u oblasti rada nema nikakve delatnosti, niti bilo šta radi.
Na stotine hiljada radnika, koji su obespravljeni, čija su prava pogažena, naročito od početka sprovođenja postupka privatizacije, odnosno pljačke imovine koju su ti radnici decenijama stvarali, sada su došli u situaciju da nemaju nikakva prava vezana za pravo na rad, na druga prava iz radnog odnosa.
Sticajem okolnosti sam bio juče prisutan na sednici Odbora za privatizaciju. Mnogi su pokušali da se obrate ovom odboru, da zaštite svoje osnovno ustavno pravo na rad, ali im je na samom odboru rečeno da nemaju maltene pravo ni da govore na tom odboru, a kamoli da budu neka stranka u postupku.
U taj položaj dovedeni su radnici, stotine hiljada radnika, koji su teško radili i izdvajali za izgradnju fabrika, za kupovinu opreme i ostale imovine, a sada su došli u situaciju da ih niko ne štiti u državi Srbiji.
Koristim priliku da postavim pitanje ministru za rad, s obzirom na takvu situaciju, da li su on i njegovo ministarstvo preduzeli nešto da zaštite ta prava radnika, prvo na rad, a posle toga i druga prava po osnovu rada. To šikaniranje koje doživljavaju od tzv. novih vlasnika, kupaca prevazilazi iole pristojno ponašanje: od degradiranja u samom postupku privatizacije tih preduzeća, a preduzeća su dobili novi vlasnici u bescenje, do isterivanja sa radnog mesta, korišćenja svake situacije da se isteraju iz radne organizacije da bi ti novi vlasnici što pre došli do imovine, bez radnika, da bi tu imovinu rasprodali i stekli ogromni novac bez ikakvog osnova.
U tom smislu, smatram da ovaj amandman treba da se prihvati. Predlažem narodnim poslanicima da prihvate ovaj amandman i da se član 21. briše.