Mi smo ovim amandmanom hteli da skrenemo pažnju na situaciju kada je u pitanju socijalna zaštita pojedinaca i porodica na teritoriji Kosova i Metohije. Mislim da su predstavnici Vlade dobro shvatili da je ovo u suštini dopuna postojećeg člana 11. Zakona. Međutim, da ne bih ponavljao ono što je već rečeno o visini i nivou socijalne zaštite i iznosima, ja bih samo prokomentarisao šta to Vlada menja u članu 11.
Vidite, novim stavom, prvim, vi kažete da minimalni nivo socijalne sigurnosti za mesec septembar 2004. godine... Nije dobro da se u zakonskoj normi nešto što bi trebalo da bude osnov i merilo tako definiše, veže za neki mesec i neke godine. Ne bi bilo dobro, bez obzira što vi u sledećim stavovima govorite o metodologiji kako se sve to usklađuje, ali nije pravilno kada se piše zakonska norma da se pravi presek sa određenim datumom i određenim stanjem, već se na jedan objektivni način govori o nečemu što može biti merilo.
U tom smislu, postojeći član 11. stav 1. je kvalitetnija norma i sve ste to mogli da uradite da ste samo promenili one reči koje su se odnosile na opštinu i uveli republički prosek.
Moram da vam skrenem pažnju, vi kažete da se minimalni nivo socijalne sigurnosti za mesec septembar utvrđuje u procentualnom iznosu od osnovice koju čini prosečna zarada ostvarena po zaposlenom u Republici u drugom kvartalu. Drugi kvartal je četvrti, peti i šesti mesec, mi pričamo o pravu koje treba da se koristi u sedmom mesecu.
Vi ste izbacili šesti mesec, tako da ćete dobiti nešto, kako vi to nazivate - minimalni nivo socijalne sigurnosti, kao reper prema kome se utvrđuje da li neko ispunjava uslove za ostvarivanje prava na materijalno obezbeđenje, a kasnije imate u nekim odredbama, kada se podnosi zahtev, gde se uzima prethodni mesec, dva meseca ili eventualno tri meseca pre podnošenja zahteva. Uvek se javlja jedna rupa u obračunu, a taj obračun će biti nerealan, ukoliko se usklađivanje veže samo za tzv. rast, odnosno promene jednog statističkog podataka, a to su troškovi života.
Vratiću se na onu diskusiju od juče. Na ovaj način prividno se povećava osnovica, ali kroz usklađivanje uzima se niži procenat statistički i usporava ne samo rast, nego definiše nivo siromaštva praktično i onda dobijamo apsolutno nerealnu sliku.
Kada pročitate ovo obrazloženje, vi možete da dođete do zaključka da u ovoj zemlji postoji 24.000 porodica koje su siromašne, a prava će po ovom zakonu navodno da ostvari još 13.000 porodica i onda ste došli do nekog broja od oko 40.000 porodica. Dakle, 40.000 porodica; neka bude puta četiri, vrlo lako ćete doći do podatka da samo 160.000 ljudi u ovoj zemlji teško živi, što naravno nije realno.
Zbog čega nije realno? Zato što je kao nivo socijalne sigurnosti uzeto nešto što je na tako niskom nivou da kada biste ljudima priznali i 100%, a ne da vezujete za procente 16%, 32%, već i 100% da priznate kao nivo socijalne sigurnosti, opet bi ljudi bili siromašni i ne bi mogli da zadovolje elementarne potrebe. Znači, ovde se radi o jednoj statističko-matematičkoj pretumbačini uz gubitak jednog meseca, odnosno dva meseca, mislim na juli i avgust, u obračunu, a to daje reperkusiju kada je u pitanju, meni se čini, član 18. i ovi kasniji članovi.
Znači, osim ove intervencije koju mi predlažemo amandmanom, a koja se tiče Kosova i Metohije, imaćete problema sa ovim tekstom koji ste uneli kao normu, jer imaćete uvek nerealnu sliku. Prividno rešavate nešto, a u stvari ništa se ne rešava, nego se samo zaustavlja na jednom nižem nivou.
To je i prethodni ministar isto uradio kada je u pitanju penzijsko i invalidsko osiguranje, ali tada su našli formulu da idu sa prosečnim rastom, pa su uzimali rast cena na malo, rast troškova života i to se pokazalo kao nerealno. Vi ste sada uzeli još niži procenat, što neće biti dobro. Hvala vam.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Član 5. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana odnosi se na član 12. osnovnog zakona.
U prvom stavu tog člana 12. stoji da pravo na materijalno obezbeđenje ima pojedinac, odnosno porodica koja nema prihode ili ima manji prihod od minimalnog nivoa socijalne sigurnosti utvrđenog ovim zakonom pod uslovom itd.
Koleginica Nataša Jovanović je u ime poslaničke grupe SRS podnela amandman koji u ovom stavu briše reč "minimalnog", jer zaista nije jasno šta je zakonodavac ovom rečju u ovom stavu člana 12. želeo da kaže. Nivo socijalne sigurnosti ili postoji ili ne postoji. Čim je neko ispod nivoa socijalne sigurnosti, to je valjda minimalan nivo socijalne sigurnosti, a ja ne znam šta bi značio osrednji ili maksimalan nivo socijalne sigurnosti.
Zato mislimo da bi bilo dobro, gospodine ministre, da prihvatite ovaj amandman poslaničke grupe SRS, jer zaista ne dira u suštinu vašeg predloga zakona, ali mislimo svakako da mnogo pomaže da zakon dobije jedan pravi smisao. Ako ostane ovako, onda možemo da se pitamo da li se taj minimalni nivo socijalne sigurnosti meri sa tim ko može više da izdrži bez hrane, jer čovek je ili gladan ili nije gladan, ili može da kupi ručak ili ne može da kupi ručak.
Šta znači minimalno ili maksimalno? Da li vi to svojom voljom ili ne znam čijom voljom, možda voljom ovog zavoda koji ste uveli kao neku posebnu organizaciju, kroz ovaj zakon utvrđujete koji je to minimalni nivo socijalne sigurnosti.
Da li ste na osnovu ovog još neusvojenog zakona predvideli da su radnici Elektrodistribucije iznad ovog minimalnog nivoa socijalne zaštite, kad ste im, kako oni jutros kažu, ukrali (ne vi lično, nego Vlada) 50% njihove mesečne zarade i zato su oni danas u štrajku. Zato su oni jutros - to sam vam, ministre, govorila, ali ste razgovarali sa koleginicom iz vaše poslaničke grupe, pa me niste čuli i zato sada ponavljam - krenuli, njih nekoliko stotina, došli su nadomak Skupštine na deset metara i vi ste ih videli i istrčali ste iz "audija" i bukvalno utrčali u zgradu Skupštine da se ne biste sreli sa njima.
Oni su baš krenuli sa namerom da vas vide, jer su znali da je ovaj zakon na dnevnom redu, pa su očekivali konkretno da će moći da porazgovaraju sa ministrom. Ti radnici su rekli da im Vlada Srbije već četiri godine krade 50% njihove plate, a vi, ministre, i Vlada Srbije morate da vodite računa o svim građanima Srbije, a pogotovo o socijalno ugroženim građanima u Srbiji, morate da vodite računa da postoje i određene mesečne obaveze koje nažalost ne mogu da plate ni mnogi zaposleni, a kamoli oni koji nisu zaposleni i koji podležu primeni ovog zakona o socijalnoj zaštiti.
Znate dobro da je struja poskupela i da je to poskupljenje zakačilo najveći broj porodica u Srbiji. Znate dobro da građani Srbije, a što je čudo nad čudima, plaćaju porez na utrošenu vodu, gospodine ministre; i vi od kada ste ministar niste se oglasili, niste zamolili Dinkića da taj porez ukine, a trebalo je.
Ovakvim načinom vođenja socijalne i ekonomske politike od strane Vlade Srbije, čak i ispod ovog minimalnog nivoa socijalne sigurnosti, vrlo brzo će, ako već nisu, biti i građani, odnosno radnici zaposleni u zdravstvu, prosveti, u sudskoj upravi, a svi su oni, zamislite ironije, dobili, kao, neko povećanje plate. Ministar pravde je ovde tražio da povećamo značajno sudske take da bi se povećale plate zaposlenima u sudskoj upravi ili ministar zdravlja je najavljivao povećanje plata u zdravstvu. Od tih silnih obećanja medicinske sestre su dobile 200 dinara veću platu ...
(Predsedavajući: Molim vas, prekoračili ste vreme.)
... u sudskoj upravi 180 dinara veću platu. Gospodine ministre, nemojte da dozvolite da se Vlada čiji ste član ruga ljudima koji su zaposleni u ovim oblastima, a pogotovo nemojte da dozvolite da se rugate, a vi se očigledno rugate i Narodnoj skupštini, jer ne slušate narodne poslanike, ali zato ćemo mi o vama na posebnoj sednici da razgovaramo.

Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Mi ovim amandmanom pokušavamo da vas ubedimo da shvatite da reč "minimalno" u ovom članu i u prethodnim članovima apsolutno ništa ne znači, jer ako je nešto određeno kao nivo socijalne sigurnosti, ako to isto predstavljate kao nešto minimalno, onda država garantuje da svi oni građani koji imaju prihode ispod tog iznosa imaju prvo do tog punog iznosa. Međutim, to nije tačno, a drugo, reč "minimalno" ste upotrebili da biste sakrili jednu matematičko-statističku operaciju koja se nalazi u članovima 3. i 4. i u onom članu koji se odnosi na član 18. zakona.
Evo o čemu se radi. Vi ste članom 4. Predloga zakona utvrdili minimalni nivo socijalne sigurnosti za mesec septembar 2004. godine. Vi niste dali pojam šta to znači minimalni nivo socijalne sigurnosti, niste ga definisali, nego ste rekli koliko on iznosi u septembru; pa ste u članu 5. pokušali nešto da promenite, a to je član koji se tiče prihoda, pa ste u prvom stavu dopisali tu reč "minimalno".
Ali, moram da vas upozorim da posle vaše intervencije na zakonu član 18. stav 1. tačka 1) glasi otprilike ovako – prihodi koji se ostvaruju u mesečnom iznosu u visini prosečnog mesečnog prihoda, umanjenog za poreze i doprinose (znači, nisu poslanici pogrešili kada su pričali o neto zaradama, nego vi niste shvatili na koji deo se odnosi njihovo izlaganje) ostvarenog u tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev.
Znači, ako je zahtev podnet u oktobru, onda se uzimaju tromesečni prihodi unazad, a nivo će da se odredi za oktobar tako što će se septembarski uskladiti sa rastom troškova života, a prilikom utvrđivanja septembarskog koristiće se podaci za april, maj i jun. Ovo različito računanje bi kada bi se svelo samo na mesec dana zakašnjenja verovatno bilo prihvatljivo. Ovde je mnogo veći vremenski period koji ne ulazi ni kada je u pitanju utvrđivanje tog tzv. minimalnog nivoa socijalne sigurnosti.
Vidite, ova reč "minimalno" ništa ne znači u ovom predlogu zakona. Treba nekako da je izbacite, jer možete da stvorite veliku zabunu kod onih koji treba da primene ovaj propis, a pogotovo dopisivanjem stava 2. u članu 10. zakona, gde unosite još veću konfuziju, tako da se može desiti da oni koji podnesu zahtev da ostvare ovo pravo žive u jednom uverenju, a da službenik na šalteru koji treba da odluči o ovome primeni ovaj vaš propis koji je poprilično dvosmislen, pa da dođemo u raskorak da se čoveku odbije zahtev. Sva njegova primanja su iznad minimalnog nivoa socijalne sigurnosti, a on nikako ne može da vas ubedi da sa primanjima koja ima ne može da sastavi od 1. do 10. u mesecu.

Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko ću o ovom amandmanu. Rekao bih ministru - ako su u ovom zakonu učestvovali prevodioci koji su prevodili sa nekih drugih jezika, treba da ih otpustite. Ovde piše - od minimalnog nivoa; obavestio bih vas da ne postoje ni minimalni ni maksimalni nivoi, postoje niži i viši. Znači, može biti najniži nivo, a ne minimalan, može biti najviši nivo, a ne maksimalan. Prema tome, reč koja se ovde nalazi nije odgovarajuća, a naravno da sve ovo što su rekli moji prethodnici stoji.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana. Tekst ovog amandmana bih pročitao, ali ne zbog toga da nekome oduzimam vreme, nego zato što najveći broj poslanika ne stigne da pročita sve amandmane koji su podneti na sve predloge zakona za ovu sednicu vanrednog zasedanja Skupštine Srbije, pa se zaboravi u međuvremenu i tekst i značaj podnetih amandmana, a pogotovo u danu kada se odredi dan za glasanje o zakonu u celosti i pojedinačno.
Dakle, citiram tekst amandmana: "Član 20. menja se i glasi: za ostvarivanje prava na posebno materijalno obezbeđenje u skladu sa odredbama ovog zakona uzimaju se prihodi i primanja pojedinca, odnosno porodice samo po osnovu radnog odnosa. Za ostvarivanje prava na posebno materijalno obezbeđenje pojedinac, odnosno porodica ne moraju da ispunjavaju uslove iz člana 12, 12a, 13, 14, 15, 18. i 19. Zakona o socijalnoj zašiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana.
Posebno materijalno obezbeđenje utvrđuje se u mesečnom novčanom iznosu u visini razlike između nivoa socijalne sigurnosti utvrđenog u smislu člana 11. stav 4. i 5. zakona i iznosa prosečnog mesečnog prihoda pojedinca, odnosno porodice ostvarenog u prethodnom kvartalu. Posebno materijalno obezbeđenje usklađuje se kvartalno prema promeni kursa dinara u odnosu na evro, u svakom kvartalu u odnosu na prethodni kvartal, po objavljivanju zvaničnih podataka Narodne banke Srbije i korisniku isplaćuje razlika".
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo u ime poslaničke grupe SRS neposredno je vezan za amandman na član 3. Predloga zakona koji je podneo moj kolega iz poslaničke grupe SRS gospodin Ljubomir Kragović, s obzirom da je potrebno da se uvedu posebne kategorije stanovništva kojima je potrebno posebno materijalno obezbeđenje, a radi se o građanima na Kosovu i Metohiji.
Vi znate da ima određeni broj lica na Kosovu i Metohiji koji su formalno u radnom odnosu, ali ne primaju platu, niti bilo koju vrstu zarade. Njima je potrebno obezbediti minimum socijalne zaštite. Njima je ugrožena ne samo socijalna sigurnost, nego i životna sigurnost. Lica koja imaju imovinu, obradive površine ne mogu da obrađuju te površine i tu imovinu, iz poznatih razloga, zato što je njima život permanentno ugrožen. Sećate se samo slučaja u leto 1999. godine, kada su na poljima, u toku žetve, u ataru sela Staro Gacko šiptarski teroristi ubili 16 Srba.
Nažalost, ima takvih slučajeva više. Ljudi koji imaju imovinu i mogu da je obrađuju životno nisu sigurni, tako da izostaje sakupljanje plodova, odnosno prihoda. Oni su na taj način apsolutno ugroženi. Ne samo da im je ugrožena socijalna sigurnost i minimum socijalne egzistencije, nego su njima ugroženi i životi.
Međutim, uzroci svega toga su mnogo dublji. Vi znate da u stvaranju novog svetskog poretka i globalne političke ideologije Amerika ima značajnu ulogu u ovom svetu. Oni idu svuda gde očekuju da se ostvaruju njihovi nacionalni, kako oni kažu, interesi. Naravno, idu tamo gde ima rudnog blaga, gde ima prirodnih bogatstava. Oni ugrožavaju tuđe narode i tuđe države. Setimo se samo slučajeva Laosa, Kambodže, Vijetnama, Koreje, država Srednje Amerike, a od 1999. godine, posle bombardovanja, oni su ugrozili životnu i socijalnu sigurnost mnogih ljudi na Balkanu, pre svega, na teritoriji bivše SRJ, a sada državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Takođe su bombardovanjem uništili mnoge privredne resurse na Kosovu i Metohiji, tako da je veliki broj poštenog stanovništva na Kosovu i Metohiji i dan-danas ugrožen. Za razliku od onih gde ima prirodnih bogatstava i gde rudno blago i ostala prirodna bogatstva mogu da se eksploatišu, ali nema čime, oni to žele da prenesu, da prebace u više vrednosti, kao nacionalni dohodak SAD-a i to im je osnovni sistem vođenja spoljne politike, uključujući i okupaciju Iraka, Avganistana, Somalije i drugih država u svetu.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Naravno da smo mi u SRS imali pre svega u vidu da se ovim amandmanom obezbeđuje socijalna sigurnost građana na Kosovu i Metohiji, u skladu sa programom SRS, kojim mi želimo da sačuvamo Kosovo i Metohiju, za razliku od predsednika jedne poslaničke grupe ovde u parlamentu, koji je pre nekoliko meseci izjavio da Beograd nikada neće učestvovati u rešavanju pitanja Kosova i Metohije, a pre par dana je izjavio da treba posebno Crna Gora, a posebno Srbija da budu primljene u Evropsku uniju.

Da li još neko želi reč? Narodni poslanik Miroslav Nedeljković.