Hvala vama. Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PREDUZEĆA (načela)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Aleksandar Vlahović, Nenad Bogdanović, Jovan Todorović, Zoran Krasić, Gordana Pop-Lazić, Nataša Jovanović, Igor Mirović, Branislav Rankić, Mirko Četrović, Zlatan Jovanović, Petar Jojić, Igor Bečić, Sreto Perić i Veroljub Arsić.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave u načelnom pretresu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: SRS - jedan sat 38 minuta 24 sekunde, DSS - jedan sat tri minuta 36 sekundi, DS Boris Tadić – 44 minuta i 24 sekunde, G17 plus – 37 minuta 12 sekundi, SPO – Nova Srbija – 26 minuta 24 sekunde, SPS 26 minuta 24 sekunde i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SDP-a, po pet minuta, na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, mr Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam izuzetnu čast što sada otvaramo raspravu o zakonu koji ima najnižu poresku stopu u Evropi, to je Zakon o porezu na dobit preduzeća.
Kao što smo juče govorili, postoje poreski oblici kojima je osnovni cilj punjenje budžeta, kako bi se obezbedili odgovarajući javni rashodi za one koji ne mogu da obezbede sopstvene prihode ili one koji su radili nekada, a koji su sada u penziji, a postoje i zakoni i poreski oblici koji treba da podstaknu razvoj privrede i određenih delatnosti.
Upravo je porez na dobit osnovni motivacioni faktor za privredni razvoj u najvećem broju zemalja.
Moram da kažem da pre 20–30 godina, u uporednoj praksi, u drugim zemljama stopa poreza na dodatu vrednost je bila niža kada su takvi poreski oblici uvođeni, ali zato je porez na dobit bio izuzetno visok i porez na dohodak građana takođe.
U međuvremenu, praksa se promenila. Ide se ka tome da stope poreza na dodatu vrednost budu što veće, a da se stopa poreza na dobit smanjuje, pri čemu se kroz ovaj poreski oblik mogu posebno stimulisati određene delatnosti za koje nekad država ima naročit interes.
Želim da kažem koje su najvažnije karakteristike Predloga izmena i dopuna ovog zakona. Najpre, predlažemo snižavanje poreske stope sa 14%, koliko danas iznosi, na 10%, ali predlažemo i ukidanje poreza po odbitku, koji danas iznosi 20%, na disidente i udele u dobiti koje rezidenti ostvaruju od drugih rezidenata u Republici Srbiji.
To znači da će efektivna stopa poreza na dobit sa sadašnjih 34% biti spuštena na 10%. Stopa od 10% poreza na dobit predstavlja najnižu stopu poreza na dobit u Evropi.
U drugim zemljama ona se kreće između 20 i 30 procenata, da biste imali predstavu o tome koliko je ovo niska stopa, Češka ima 31 posto ovu stopu, Poljska ima 27, Rumunija i Slovenija 25, Bugarska 23,5, Hrvatska 20, razvijene zemlje imaju između 20 i 30, Mađarska ima 18%, Makedonija 15%; Irska, koja je poznata u Evropi po najnižoj stopi poreza na dobit, ima 12,5%.
Dakle, Irska je pre nekih petnaestak godina uvela jako nisku stopu poreza na dobit. Irska je poznata u ekonomskoj teoriji i praksi kao zemlja koja je, ne samo tom merom, već i poboljšanjem poslovne klime, privlačenjem inostranih investicija, uspela da napravi pravo ekonomsko čudo, bez obzira što se nalazi u sličnoj poziciji, kao što se, nažalost, danas nalazi Srbija. Znate da Irska ima takođe problem sa jednim delom svoje teritorije, ima problem sa terorizmom, a ipak je ovim zakonom uspela da privuče, doduše u periodu od poslednjih 15 godina, značajne investicije, ušla u EU i, na kraju, sada je primer zemlje koja stimuliše razvoj sopstvene privrede.
Ono što je veoma važno, ne samo da se smanjuje stopa poreza na dobit sa 14 na 10%, već se ukida i porez po odbitku od 20% na dividende i udele od dobiti koje rezident ostvari od drugog rezidenta Republike. Šta to znači? Znači da su poreski obveznici plaćali 14%, međutim, ako su želeli da transferišu profit sa jednog dela kompanije na drugi, imali su 20% dodatnog poreza i to je svakako bilo destimulativno za poslovanje.
Ova olakšica ukidanja poreza po odbitku odnosi se samo na rezidente, to znači na sva domaća pravna lica i na strane investitore koji su registrovani u Srbiji, koji su faktički rezidenti. Znači, sva ona lica koja imaju ovde investicije, registrovana preduzeća.
Za one koji su nerezidenti, zadržava se stopa poreza po odbitku od 20%, jer želimo da stimulišemo da što više stranih kompanija direktno osnuju preduzeća u Srbiji, da ulože ovde ili da učestvuju u procesu privatizacije u Srbiji, jer ako se posluje sa nerezidentom, onda se zadržava stopa poreza po odbitku od 20%, osim ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drugačije uređeno.
Sa zemljama sa kojima je Srbija sklopila ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja uobičajena stopa nije 20 već 5%, u nekim retkim slučajevima je 15%.
Želimo da damo stimulans za direktne inostrane investicije u Srbiji i zato stimulišemo, naravno, i razvoj domaćeg preduzetništva.
Efekat ovakve mere ukidanja poreza od 20% po odbitku jeste što se otklanja efekat dvostrukog oporezivanja, dakle, do sada su se plaćale dve stope, sada će se plaćati samo jedna stopa i time se omogućava daleko veća likvidnost preduzeća, i sa time povezana veća investiciona ulaganja.
Mi smo želeli da posebno stimulišemo ulaganja u opremu, u osnovna sredstva u pojedinim oblastima, tako da ovaj zakon predviđa poreski kredit od čak 80% od visine ulaganja u osnovna sredstva, i to za period od 10 godina za više oblasti. Dakle, oblasti koje posebno stimulišemo za nove investicije su: poljoprivreda, proizvodnja tekstila, kože i obuće, elektroindustrija, metaloprerađivačka industrija, proizvodnja automobila i drugih saobraćajnih sredstava, reciklaža, kinematografska i video-proizvodnja.
To znači da svi oni koji ulože novac i kupe opremu u ovim delatnostima, moći će da imaju 80% od vrednosti ulaganja odbitaka od poreske osnovice. Taj odbitak se može koristiti ne samo u godini ulaganja, već i u narednih 10 godina. To je izuzetno stimulativno. Naša želja je bila da usmerimo investicije u one oblasti koje nisu, nažalost, visoko profitabilne, kao što su tekstilna industrija, koža i obuća, elektroindustrija, metaloprerađivačka, pa i poljoprivreda, da im damo povoljniji poreski tretman od nekih drugih oblasti gde se ostvaruju veće profitne stope.
Takođe, ovim zakonom se daju poreski podsticaji za nova zapošljavanja. Naime, svi oni koji povećaju broj zaposlenih radnika dobijaju poreski kredit u visini od 100% ukupnih troškova zarade novozaposlenih radnika. Drugim rečima, ako neko preduzeće ima 100 radnika, sutra ima 105, za tih pet radnika se celokupna bruto plata koja je isplaćena u toj godini odbija od poreske osnovice, sa željom da zaista pospešimo novo zapošljavanje. To su glavni poreski podsticaji. Dakle, ovde se ne radi samo o najnižoj stopi poreza u Evropi od 10%, već se radi o takvim poreskim podsticajima koji snižavaju tu osnovicu, tako da je efekat za privredu dvostruki.
Naravno, u skladu sa ovim zakonom, kao što znate, do sada je komparativno sa Zakonom o porezu na dobit bila uređena i stopa oporezivanja za samostalnu delatnost.
Pa kada je stopa poreza na dobit bila 14%, samostalci, dakle zanatlije, mali trgovci i svi oni paušalci koji ostvaruju promet do 2 miliona dinara godišnje, plaćali su porez od 14%. Izmenom ovog zakona, iza toga sledi i izmena poreske stope za ove delatnosti, što znači da će preduzetnici u novom zakonu o porezu na dohodak građana, koji pripremamo, takođe biti oporezovati sa ekvivalentnom stopom od 10%.
Naša namera je da preduzetnici, preduzeća koja dobro posluju, konačno počnu da iskazuju stvarni iznos profita koji ostvaruju, da nemaju razloga da iskazuju netačne podatke u knjigama, već da iskažu stvarne podatke i da onda plate jako nisku stopu poreza na dobit. Znate i sami da preduzeća danas imaju probleme - ako žele da se razvijaju, zavise od bankarskih kredita, a ne mogu dobiti bankarski kredit ako ne daju oditovane računovodstvene bilanse o svom poslovanju.
Mnoga preduzeća su imala fiktivne bilanse. S jedne strane, to im je omogućavalo da plaćaju niže poreze, a sa druge strane, danas, kada se sve više razvija bankarski sistem, ne mogu da dobiju povoljne kredite. Ovaj zakon treba da omogući da svi koji uspešno posluju, bez ikakvog straha iskazuju stvarno stanje u svojim bilansima i da na to stvarno stanje plate izuzetnu nisku stopu. Kažem, to je stopa od samo 10%.
Mi smatramo da će ovako niska stopa poreza na dobit, ukoliko bude kombinovana sa drugim merama ekonomske politike i pospešivanjem poslovne klime, dovesti i do preusmeravanja nekih investicija koje su sada locirane u istočnoj Evropi, posebno u zemljama koje su ušle u Evropsku uniju, da će one biti pretransferisane u Srbiju.
Kada ovaj zakon bude usvojen, a nadam se da će ga sve poslaničke grupe podržati, očekujemo da će to odjeknuti i u svetu, ne samo u zemlji, jer se kapital seli u ona područja gde ima najbolje uslove poslovanja, a jedan od tih uslova jeste i stopa poreza na dobit. Ako je niska stopa poreza na dobit, svakako će to biti jedan od motivacionih faktora za ulazak i stranog kapitala u našu zemlju, a biće i motivacioni faktor za ulaganje domaćeg kapitala, koji je danas možda u slamaricama i možda nije aktivan.
Mi smo u ovom zakonu, takođe, želeći da on bude što liberalniji i što povoljniji za poreske obveznike, promenili način obračuna amortizacije za sva stalna sredstva, izuzev nepokretnosti. Naime, u sadašnjem postoji linearni princip, metod amortizacije, što znači da se svake godine isto obračunava za amortizaciju osnovnih sredstava.
Mi sada predlažemo da se uvede degresivna metoda amortizacije, što znači ubrzani režim amortizovanja osnovnih sredstava, u prvim godinama više, a kako vreme ističe, sve manje. Podelili smo sva stalna sredstva u samo pet grupa.
Dakle, prva grupa su nepokretnosti koje i dalje imaju linearni princip obračuna amortizacije po stopi od 2,5%. U drugu grupu smo svrstali tešku mašineriju. Ona će imati degresivnu stopu amortizacije od 10%. Treća grupa su ostale mašine i oprema. Imaće degresivnu stopu amortizacije od 15%.
U četvrtu grupu smo uvrstili laku opremu i nameštaj, sa stopom od 20%. Peta grupa su sredstva sa kratkim vekom trajanja i za nju smo predložili degresivnu amortizaciju po stopi od 30%.
To znači da se u svega nekoliko godina vrši otpis osnovnih sredstava, a degresivni metod amortizacije, dakle ubrzana amortizacija, omogućava dodatno snižavanje potencijalne poreske osnovice. Naravno, sada knjigovođe ne moraju da vode kartice za svako pojedinačno osnovno sredstvo, već će voditi knjigovodstvo za grupe osnovnih sredstava, samo pet grupa. To će daleko pojednostaviti proces i smanjiti troškove vođenja knjigovodstva.
Takođe, jedna od razlika u odnosu na dosadašnji zakon jeste i uvođenje sistema samooprezivanja. Drugim rečima, poreski obveznik sam utvrđuje i plaća porez na dobit, na osnovu podataka koje iskazuje u poreskoj prijavi i poreskom bilansu. Dakle, nema dosadašnjeg sistema, već se uvodi samooporezivanje.
Na taj način se značajno smanjuje administriranje poreske uprave. Ona više neće donositi rešenja o utvrđivanju visine poreske obaveze, već će se obveznici sami prijavljivati kakvu su dobit ostvarili. Naravno, biće uspostavljena daleko veća odgovornost poreskih obveznika, jer ako se sami prijavljuju, onda imaju i veću kaznu ako pokušaju da iskažu nešto što nije tačno. Naravno, mi ćemo pojačati terensku kontrolu, da bi videli da li su prijavljeni iznosi tačni. Dakle, ovaj zakon ima i veće novčane kazne za poreske prekršaje.
U prelaznim i završnim odredbama zakona, pre svega, dat je način njegovog usklađivanja sa međunarodnim računovodstvenim standardima. Ovaj zakon je predviđeno da stupi na snagu osam dana nakon objavljivanja u „Službenom glasniku“. Želimo da što pre damo povoljnost našoj privredi, iako bi za poresku upravu bilo daleko lakše da zakon stupa na snagu od 1. januara 2005. godine, jer ovako će se polovina godine tretirati po starom zakonu, a od momenta kada se ovaj zakon usvoji, biće primenjena nova pravila i biće to komplikovanije za našu poresku upravu. Želeli smo da damo tu pogodnost. S obzirom da se snižava poreska stopa, da ima ovoliko povoljnosti, želimo da što pre stupi na snagu kada ga Skupština usvoji.
Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da će sve poslaničke grupe podržati ovaj zakon. Mislim da je ovo jedan od onih poreskih zakona koji zaista može, u sadejstvu sa drugim merama ekonomske politike koje planira Vlada Republike Srbije, značajno pomoći oporavku naše privrede. Hvala vam.

Hvala vama.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč - Odbora za finansije, Radojko Obradović? (Ne.) Zakonodavnog odbora, Miloš Aligrudić? (Ne.)
Dužan sam obaveštenje, da su za 6. tačku dnevnog reda ovlašćeni zastupnici stranaka: SPS - gospodin Jovan Todorović, DS- Aleksandar Vlahović, DSS - Jovan Palalić.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Gospodin Palalić, pa gospodin Vlahović.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada smo pre izvesnog vremena uputili zapitanost - zašto nema većeg priliva direktnih stranih investicija u našu Srbiju, predstavnici međunarodnih organizacija su nam rekli da privatni investitori ne mogu da budu naterani da ulažu, već da odgovarajućim okruženjem budu privučeni da slobodno investiraju.
Upravo je ovakva poruka i bila razlog što smo krenuli od ovog skupštinskog saziva u donošenje propisa koji će na nesumnjiv način doprineti da Srbija bude jedna od najatraktivnijih zemalja u regionu za investiranje. Nema sumnje da su predložene izmene Zakona o porezu na dobit preduzeća na tom tragu, i u tom smislu DSS će podržati ovaj predlog zakona.
Ali, naravno, i prethodni zakoni, koji su usvojeni u ovom parlamentu, zajedno sa zakonima koji su na ovoj vanrednoj sednici, nesumnjivo nas promovišu, u narednom periodu, u jednog od lidera u regionu, koji će biti sa najvećim brojem stranih investicija.
Nema sumnje ni da izmene zakona o dopunama Zakona o javnim nabavkama, gde je postupak javnih nabavki učinjen transparentnijim, gde je postupak skraćen, gde je predviđena mogućnost da se i po prigovorima rešava brže i efikasnije, idu u tom pravcu. Takođe i Zakon o registraciji privrednih subjekata, na koji je u prethodnom periodu najviše prigovarano, predviđa jednostavniji postupak registracije preduzeća i uprošćenu proceduru. Tu je i zakon o izmenama Zakona o izboru sudija, gde se krenulo u pravcu nezavisnosti sudstva, a sudstvo i administracija su bili glavna prepreka u Srbiji za veći priliv stranih investicija.
Tu je, takođe, i Zakon o sprečavanju sukoba interesa, gde se na jedan agresivniji način suzbija korupcija u državnim organima. Naravno, i Zakon o prestanku važenja poreza na fond zarada i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na finansijske transakcije.
Jučerašnja rasprava o ovom predlogu zakona o porezu na dodatu vrednost, koji će u najvećoj meri otkloniti mogućnost nelojalne konkurencije, poreske evazije, koji će staviti u ravnopravniji položaj privredne subjekte na srpskom tržištu, pokazala je da on stvara ambijent koji će privući direktne strane investicije, jer su one u ovom trenutku nešto što je Srbiji neophodno, posle svih onih investicija koje su dolazile kroz postupak privatizacije.
Naravno, prilivom novih i direktnih stranih investicija doći će i nova tehnologija, novi menadžment, sve ono što je neophodno našoj privredi.
Što se tiče samih rešenja predloženih u zakonu, postoje tri ključne promene i u tom smislu ovaj zakon jeste važan. Ne sumnjam da će ga veliki broj poslaničkih grupa u ovom parlamentu usvojiti. To je, naravno, sniženje stope sa 14% na 10% i tu nema dileme, to je najniža stopa u regionu. Ove izmene zakona će podržati i strani investitori, a u iskustvu moje opštine, Bačke Palanke, mi već imamo takve aranžmane i takva strateška partnerstva, gde su velike kompanije, lideri u svojim oblastima, prisutne.
Pre mesec dana „Sintelon“ je sa „Targetom“ napravio strateško partnerstvo. Juče smo videli da je „Karlsberg“ u Pivari Čelarevo, koja je takođe u našoj opštini, ušao u jednu važnu investiciju i otvorio novi pogon, a tu je takođe i francuski „Sufle“, lider u proizvodnji pivskog slada, kada je u pitanju „Mulineks“ sladara. Naravno, tu su i druga preduzeća, koja upravo očekuju takve strane investitore i strateške partnere, i nema sumnje da će ovakav zakon tome da doprinese.
Naravno, ono što je ministar rekao u svom uvodnom izlaganju, ukidanje poreza po odbitku na isplatu dividendi i udela u dobiti između rezidenata, podstiču i jačaju investicioni kapacitet naših preduzeća. Vrlo je važno to napomenuti još jednom, da mi imamo zaključen veliki broj ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i na ovaj način ćemo izbeći da se transfer velikog broja kompanija ne izmešta iz naše države, ukoliko se na ovaj način taj problem reši. Naravno, to je podsticanje, kao što je već istaknuto, da se strane kompanije ovde registruju u našoj državi.
Takođe je istaknuto još nešto vrlo bitno, da se postupak amortizacije osnovnih sredstava jednostavnije i preciznije reguliše i da se na taj način ceo postupak koji je postojao pojednostavi.
Nema sumnje da je vrlo važna odredba u Predlogu ovog zakona i to da se uvodi poreski kredit kod pravnih lica koja su registrovana i koja imaju status malih i srednjih preduzeća. Kada su u pitanju ulaganja u sopstvena sredstva, to je nešto što će sasvim sigurno da deluje podsticajno i na otvaranje novih malih i srednjih preduzeća.
A nema sumnje i da će kroz one odredbe koje govore o činjenici da se poreski kredit uvodi i za ona lica koja u jednom periodu otpuste određeni broj zaposlenih, ali da u narednom periodu zaposle nove, u većem broju, podstaći zapošljavanje. To je nešto što je, u ovom trenutku kada imamo veliki broj nezaposlenih, veoma važno.
Nema sumnje da su tu i ostale odredbe, koje na jednostavniji i kraći način uprošćuju postupak. U tom smislu, važno je da se ovaj zakon podrži. Naravno, treba istaći da i zakoni koji slede u narednom periodu, što je i zakon o doprinosima za socijalno osiguranje i dohodak, sasvim sigurno zaokružuju jednu sliku koja se jasno vidi iz svega ovoga što je napred rečeno, a to je da ova vlada ima vrlo jasnu i konzistentnu politiku kada je u pitanju podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća, podsticanje investiranja u Srbiji i uopšte razvoj preduzetništva.
Jer u situaciji kada je privreda na kolenima, što nije sporno, kada imamo veliki broj nezaposlenih, jedini način da se omogući privredni rast, rešava pitanje nezaposlenih, jesu strane investicije, ali i otvaranje novih preduzeća radi rešavanja problema nezaposlenosti.
Kao što sam rekao, Demokratska stranka Srbije će podržati ovaj zakon. Ovo je odličan zakon. Srbiju će vratiti, nema sumnje, na mesto i poziciju lidera u ovom regionu, kada su u pitanju direktne strane investicije. On zaokružuje materiju sa svim ovim predloženim zakonima, koji su dalje na dnevnom redu, i sa ovima koji su doneti, promoviše nas u zemlju u koju će strani investitori naći mogućnost da ostvare svoje interese, a i reše naše probleme privrede i nezaposlenosti. Hvala.

Ovlašćeni predstavnik liste Demokratska stranka, gospodin Aleksandar Vlahović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, gospodine ministre, Demokratska stranka će podržati ovaj zakon o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dobit preduzeća. No, zaista treba realno sagledati očekivano dejstvo ovog zakona. Treba zaista prizemljiti odgovarajuća optimistička očekivanja u pogledu visine stranih investicija i uticaja ovog zakona na budući nivo privrednih aktivnosti.
Kada smo dobili Predlog zakona upravo na taj način smo analizirali predloženi zakonski tekst.
Sa jedne strane, ne smatramo da će uticaj na privrednu aktivnost postojećih privrednih subjekata, koji posluju unutar privrednog sistema Srbije, biti naročito izražen, jer činjenice govore da su i dalje kumulirani gubici veći od kumuliranih dobiti. Prema tome, ovaj zakon isključivo treba sagledavati u svetlu potencijalnog uticaja na nove investicije, na novo investiranje, bilo inostranih ili domaćih investitora.
Tačno je da stimulansi u poreskoj sferi mogu da pozitivno utiču na ukupan nivo inostranih investicija, kao što je tačno da stimulansi u poreskoj sferi dođu kao šlag na tortu, i da to nije glavna odrednica, odnosno glavni kriterijum kod donošenja odluke da li će neki strani investitor investirati u jednu zemlju ili neće.
Drugim rečima - mnogo značajnije za očekivani nivo inostranih investicija jeste stabilnost, pre svega politička stabilnost, eliminacija svih političko-privrednih rizika, rizika u vezi sa sredstvima i, na kraju, svih potencijalnih finansijskih rizika.
Ako ovog prethodnog nemate, ako imate visoko rizični ambijent, onda možete ukinuti porez na dobit, a opet će izostati očekivani nivo investicija.
Mi smo i do sada imali u regionu relativno najnižu poresku stopu na dobit korporacije, odnosno porez na dobit preduzeća i verujte nismo u 2003. godini ostvarili 1.300.000.000 evra direktnih stranih investicija zahvaljujući niskoj stopi poreza na dobit, nego zahvaljujući pre svega jednoj vrlo jasnoj jedinstvenoj ekonomskoj politici koja se vodila, pri čemu je to jedinstvo postojalo na relaciji onih koji su vodili ekonomsku politiku i sa druge strane institucija koje su vodile kreditno-monetarnu politiku. Dakle, nije postojalo nerazumevanje u realizaciji ekonomske, fiskalne i kreditno-monetarne politike i pored neretkih iskrica koje su se javljale na relaciji ovih pomenutih institucija.
Želim da kažem da izražavam sumnju da će ovaj zakon dati pozitivne efekte na visinu direktnih stranih investicija i to ću pokušati da u narednom izlaganju i obrazložim.
Da vidimo kakav je stepen rizičnosti ulaganja u našu privredu, da li je on manji ili pak veći. Kada govorimo o riziku ulaganja obično merimo sa tri osnovna aspekta. Prvi jesu rizici u vezi sa sredstvima, drugi jeste političko-privredni rizik i treći finansijski rizik. Kao što smo mnogo puta do sada principijelno rekli da su neki zakonski tekstovi, koji su od strane Vlade upućeni Skupštini, dobri zakonski tekstovi, a između ostalog i zato što smo i mi učestvovali u njihovoj pripremi i podržali te zakonske tekstove, tako ćemo i sada reći da je dogovor koji je Vlada, pre svega Ministarstvo finansija i Narodna banka, ostvarila sa Londonskim klubom dobar dogovor i predstavlja korak dalje u eliminaciji postojećih finansijskih rizika.
Ono što nije dobro jeste politička nestabilnost i čini mi se da se danas upravo politička nestabilnost generiše samo u jednoj instituciji, a to je u Vladi Republike Srbije. Sa jedne strane, dobili smo predsednika Republike, gospodina Borisa Tadića, koji upravo svojim političkim govorom forsira i činjenjem radi na političkoj stabilizaciji, na drugoj strani imamo svakodnevno trvenje i svakodnevni sukob unutar Vlade Republike Srbije između pojedinih ministarstava, što indirektno govori da nema jedinstvene ekonomske politike koju Vlada mora da vodi.
Čini mi se da mnogi ministri u ekonomskim resorima i dalje smatraju da je moguće pokretanje privredne aktivnosti nekakvim komandnim modelom privređivanja ili komandnim modelom ponašanja Vlade Republike Srbije i da još uvek postoji žal za javnim radovima, samo niko nema odgovor na pitanje odakle će se ti javni radovi finansirati, da li će to možda biti ponovni generator inflacije.
Ne samo da mi se čini, nego to i čitava javnost vidi, da postoji neslaganje oko vođenja ekonomske politike unutar Vlade. Da pogledamo malo šire, da vidimo koji su to sistemski rizici koji postoje, i naravno da sve ovo ima veze sa temom o kojoj pričamo, da ne očekujemo previše od eventualnog dejstva sniženih poreza na stopu dobiti i povećane atraktivnosti ulaganja, da vidimo koji su to sistemski rizici, kako i na koji način izvršni organ u ovoj zemlji, Vlada Republike Srbije, utiče na eliminaciju sistemskih rizika.
Imamo pitanje harmonizacije ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore. To je najveći sistemski rizik koji danas, pored još druga dva koja ću pomenuti, opredeljujuće utiče na inostrane investitore u momentu kada donose odluku o svojoj eventualnoj poslovnoj aktivnosti u Srbiji. Nisam siguran da unutar Vlade Republike Srbije postoji jedinstvo kada je u pitanju budućnost državne zajednice Srbije i Crne Gore i sledstveno harmonizacija ekonomskih sistema, da bismo konačno imali zaokružene granice zemlje u kojoj inostrani investitor treba da uloži svoj novac i na taj način eliminisan jedan sistemski rizik.
Demokratska stranka će pružiti punu podršku Vladi Republike Srbije u konačnoj harmonizaciji ekonomskih odnosa, odnosno ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore, jer smatra da se ne treba igrati sa budućnošću državne zajednice srpskog i crnogorskog naroda.
Da vidimo drugo pitanje koje pritiska i koje i te kako utiče na stepen rizičnosti ulaganja. To je pitanje koje takođe zahteva veliku hrabrost i konačno opredeljenje od strane onih koji danas vode politiku, odnosno imaju izvršnu vlast u ovoj zemlji. To je pitanje Haga.
Da li zaista mislite da će Srbiji, da će privredi Srbije krenuti snažno nabolje i da će se broj inostranih investitora povećati dok se svi ti sistemski rizici ne otklone? Tu je dominantna uloga onih koji donose odluke, dominantna uloga u kojoj se ispoljava njihova hrabrost da takve odluke donesu, a sve za dobrobit građana, odnosno za dobrobit buduće značajno uvećane privredne aktivnosti.
Kada imate političku nestabilnost koja je generisana unutar same Vlade zbog različitih konceptualnih mišljenja oko ekonomske politike, zbog nespremnosti jedne ili druge političke partije da donese važnu odluku, onda imate situaciju u kojoj se Srbija danas nalazi.
Podsetiću vas, mi smo prošle godine imali 1.300.000.000 evra direktnih stranih investicija, i za to naravno nije zaslužna samo izvršna vlast koja je vodila ekonomsku politiku nego i institucije koje su vodile kreditno-monetarnu politiku, koje se ne nalaze u Vladi. Danas mi samo govorimo o planu od 700.000.000 evra, a da sem jedne investicije koju je jedan predsednički kandidat svečano otvorio tokom svoje kampanje, mi nemamo faktički niti jednu direktnu inostranu investiciju u najavi.
Imamo obećanje da će velika imena investirati, zaustavljanje jednog veoma važnog procesa izgradnje privatnog sektora, a to je proces privatizacije, i umesto ohrabrenja destimulisanje potencijalnih investitora. Ovde se ne radi samo o inostranim investitorima, nego i o domaćim investitorima takođe. U takvoj situaciji mi donosimo zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća i očekujemo da on suspenduje sve greške i sva neslaganja koja danas postoje unutar političke koalicije koja formira Vladu.

Hoćete li koristiti i drugih deset minuta?

Završavam. I pored podrške koju ćemo dati za izmenu ovog zakona, bojim se da će dometi takve ekonomske politike biti mali. Drugim rečima, bojim se da će naša optimistička očekivanja veoma brzo stvarnost razuveriti i da će nam taj san o direktnom efektu ovog zakona kao mehur od sapunice realnost razbiti.

Po Poslovniku, narodni poslanik Milko Štimac.

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege, gospodine ministre, pozivam se na povredu člana 99. Poslovnika o radu Narodnu skupštine Republike Srbije.
Uz dužno uvažavanje svih kolega, a vi znate da se poslanička grupa G17 plus uvek toga pridržava i da ceni i poštuje sve koji su u ovoj sali, moram da primetim da je ovo već drugi put u dva dana da predstavnici poslaničke grupe DS ne govore o pitanju koje je na dnevnom redu, nego naprotiv, govore o ekonomskim rezultatima prethodne Vlade, istovremeno izražavajući sumnju da će ova vlada nešto dobro uraditi.
Takođe se govori o privatizaciji, napada se privatizacija i sve se to stavlja u kontekst koji bi trebalo da ukaže na nestabilnost ove vlade koja je, kako je uvaženi kolega Vlahović rekao, konceptualne prirode, pošto ne postoji konsenzus o koncepciji razvoja ekonomske politike u Vladi. Ne radi se o tome. Radi se o borbi protiv korupcije. Dakle, ne radi se o neslaganju konceptualne prirode, radi se o tome da je neko korumpiran, a da se mi protiv toga borimo. To je prvo.
Drugo, jednostavno se osećam prozvanim da kažem nešto što mi do sada nismo govorili ovako naglas, verujući u onu reč kohabitacija, koja sada opet postaje jedna u nizu modernih reči, pored transparentnosti, sada imamo i kohabitaciju. Koleginica Branka Bošnjak nam je pronašla nekoliko reči, nekoliko značenja ove reči iz Vujaklije, međutim, nigde kohabitacija ne znači da mi ćutimo, dok vi nas bijete. O čemu pričamo?
Sada treba ovde da izađem i da kažem - ono što smo videli od reformi u prethodnoj Vladi, videli smo dok je u njoj sedela G17 plus i njeni predstavnici, i to je fakat; kao i makroekonomsku i monetarnu stabilnost. Napredak, pogledajte bankarski sistem: pogodnosti, otpis dugova, Pariski klub, Londonski klub, Ruski klub, nije u kontinuitetu, ali kada god se G17 plus prihvati posla imamo pozitivan efekat. Ovo bi sve bilo urađeno mnogo ranije.