Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  do sada su o ovom zakonu uglavnom govorili predstavnici medicinske struke, a evo prilike da čujete i mišljenje i predstavnika veterinarske struke. S obzirom na to da ovaj zakon tangira i oblast veterinarske medicine, znači, veterinarskih lekova.
Predlagač zakona u obrazloženju donošenja ovog zakona navodi da su osnovni razlozi za donošenje zakona o lekovima i medicinskim sredstvima da se u postupku proizvodnje, prometa, distribucije i kontrole lekova i medicinskih sredstava obezbede kvalitetni, bezbedni i efikasni lekovi i medicinska sredstva, a da je to osnovni preduslov za kvalitetnu i bezbednu zdravstvenu zaštitu ljudi i životinja.
Ovo obrazloženje ima osnova i mislim da može biti prihvatljivo za sve nas ovde narodne predstavnike. Međutim, ja znam, ministre, da ste vi bili ministar i u prethodnoj DOS-ovoj Vladi i kao ministar ste imali odgovornost, a i sada imate odgovornost da se u zdravstvenoj zaštiti ljudi koriste kvalitetni i efikasni lekovi. Postojeća zakonska regulativa apsolutno mora da podrazumeva da mi proizvodimo i registrujemo kvalitetne lekove.
Ubeđen sam apsolutno da su i do sada kod nas proizvođeni, registrovani i korišćeni kvalitetni lekovi i medicinska sredstva i to kako u zaštiti zdravlja ljudi, tako i u zaštiti zdravlja životinja. Da kvalitet i efikasnost lekova zavisi primarno od ovog i ovakvog zakona, ovaj zakon ne bi se pripremao i donosio četiri godine, koliko traje njegova priprema, nego bi svakako morao biti donet mnogo brže. No, nažalost, iako je ovoliko dugo trajala priprema i usaglašavanje ovog zakona, kao što i vi kao nadležni ministar, a i mi poslanici možemo videti priličan broj, preko 100 amandmana je uloženo.
Ovaj predlog, barem sa aspekta viđenja jedne poslaničke grupe koja je ovde u ovom parlamentu najveća, u dobrom delu ne zadovoljava naše viđenje organizacije, kontrole proizvodnje, prometa, distribucije itd. Ono što je moja prva zamerka vama je to, da je ovaj zakon primarno radila jedna holandska agencija, taj "Jurohelt", sa veoma malim i nedovoljnim učešćem naših stručnjaka, naše stručne javnosti. Mislim da skromno obavljena javna rasprava na relevantnim mestima ili u relevantnim institucijama i udruženjima, iako je ovoliko dugo trajala priprema, i mislim da naša relevantna stručna javnost nije dala adekvatan doprinos i predloge primerenih rešenja trenutnog stanja u državi i mogućnosti.
Moje mišljenje je, a nadam se da je i većine prisutnih, da mi imamo dovoljno stručnih i kompetentnih istraživača, kao institucija koje se bave školovanjem, istraživanjima i ispitivanjem kvaliteta i efikasnosti lekova i medicinskih sredstava. Takođe mislim, da smo mi imali dobar sistem i organizaciju i laboratorijskih i kliničkih ispitivanja lekova za upotrebu u humanoj veterinarskoj medicini. Ja ću kao predstavnik veterinarske struke navesti primere kako je sprovođena procedura, dobijanje ili izdavanje dozvole za registraciju nekog veterinarskog leka, jer i veterinarski lekovi su apsolutno prolazili svu zakonom propisanu proceduru.
Institucije koje su radile na registraciji veterinarskih lekova su bile Fakultet veterinarske medicine i uključena su bila dva naučnoistraživačka instituta, a to je: Naučni institut za veterinarstvo u Beogradu i Naučni institut za veterinarstvo u Novom Sadu. Lica koja su bila zainteresovana za registraciju ili za izdavanje dozvole, normalno, prijavljivali su se prvo Ministarstvu poljoprivrede, a onda dovoljnu količinu leka za ispitivanje i svu drugu potrebnu dokumentaciju su dostavljali u nadležne institucije.
Fakultet veterinarske medicine, tj. katedra za farmakologiju je obavljala farmakološko-toksikološka ispitivanja i dala preporuke institucijama tj. ljudima koji su obavljali klinička ispitivanja kako će sprovesti klinička ispitivanja, preporuke, doze, načina aplikacije i svega ostalog.
A u naučnim institutima su obavljana laboratorijska ispitivanja, utvrđivanja količina aktivne materije, čistoća, bakteriološka ispravnost i sve ono što je potrebno i na kraju je sprovođeno kliničko ispitivanje. Formirana je kompletna dokumentacija posle izvršenih ispitivanja i predata nadležnoj komisiji pri Ministarstvu za poljoprivredu koja je onda razmatrala svu tu dokumentaciju.
U komisiji su bili vrlo kompetentni ljudi iz različitih oblasti veterinarske medicine. Bilo je najviše farmakologa, ali i kliničara i drugih stručnjaka i, normalno, na osnovu pre svega, validnog farmakološko-toksikološkog ispitivanja i mišljenja, na osnovu validnog i utvrđenog dobrog kvaliteta leka, validnog laboratorijskog ispitivanja i na osnovu sprovedenih kliničkih ispitivanja i rezultata kliničkih ispitivanja izdavana je dozvola za registraciju jednog veterinarskog leka.
Sličnu proceduru vi i u ovom zakonu propisujete, jedino što će jedna institucija, koju vi formirate kao agenciju obavljati taj deo posla i za veterinarske i za humane lekove.
SRS je mišljenja da, u odnosu na trenutno stanje naše mogućnosti, nije trebalo ići na osnivanje ovakve jedne agencije, pogotovo koja će iziskivati tolika novčana sredstva iz budžeta da se stavi u funkciju. Zato smo i predložili dobar broj amandmana, a i ovde sugerišemo drugu organizacionu formu ispitivanja lekova.
Ono što želim takođe da sugerišem kao nepotpuno i dobro rešenje u ovom zakonu to je definisanje kliničkog ispitivanja lekova. Vi ste se u zakonu jednim delom bavili i dali preporuke i predloge kliničkog ispitivanja lekova za humanu medicinu. Međutim, postoji veliki broj specifičnosti kliničkog ispitivanja veterinarskih lekova s obzirom na broj životinjskih vrsta koje se mogu tretirati nekim lekom.
Dalje, na opšte proklamovanu brigu o pravilnom postupanju i humanosti, toj dobiti prema životinjama, tako da je u nekim zemljama propisano na kojim kategorijama životinja se mogu vršiti ispitivanja. Zabranjuje se na mladim životinjama, bremenitim životinjama, jer to mogu biti nehumani postupci i upravo u cilju te dobrobiti mislim da je trebalo zajedno sa kolegama veterinarima i kolegama iz Ministarstva poljoprivrede to, možda, u jedan, dva člana definisati tako da se preduprede slobodne procene i mogućnosti onih pojedinaca i onih institucija koje će raditi klinička ispitivanja da i ta ispitivanja rade na životinjama i kategorijama životinja prema svom izboru!!
Pridružujem se ovde ocenama kolega iz poslaničke grupe SRS da kod definisanja kontrole lekova od strane nacionalne kontrolne laboratorije, iako je fakat amandmanom predloženo da se menja, podržavam da mora svaka proizvedena serija da se kontroliše.
Ali, meni nije jasno da, recimo, u tački 1) alineji 1. i 3. prvog stava člana 86. vi precizno ne definišete da je to obaveza nacionalne kontrolne laboratorije tj. onoga čiji je lek poslat na kontrolu, a radi se o ispitivanju za izdavanje dozvole za puštanje u promet ili pak za postupak izmene i dopune ili obnove dozvole, (to je u alineji 3.) - navodite da, ako je potrebno, ta laboratorijska ispitivanja u kontrolnoj laboratoriji će se raditi po nečijoj proceni ako je potrebno ili ako neko proceni da nije potrebno da se neće ni raditi.
Mislim da to nije u redu i da je nedopustivo, a pogotovo ako se radi o ispitivanju za izdavanje dozvole za puštanje u promet ili pak produženja dozvole, da se ne urade potrebna laboratorijska ispitivanja u toj nacionalnoj kontrolnoj laboratoriji.
Želim da ukažem na, možda, nepotpuna rešenja kod nadzora u prometu lekova. U veterinarskoj struci velike probleme pravi neadekvatna kontrola i neregulisan promet lekova, slobodna nabavka i korišćenje bez veterinarske kontrole i nadzora. To može imati dalekosežne posledice na stočarsku proizvodnju naše države, a pogotovo onog dana kada nam bude dozvoljeno da izvozimo žive životinje, meso i namirnice životinjskog porekla. Ako ne budemo imali pravi, kvalitetan i dokaziv nadzor u korišćenju veterinarskih lekova imaćemo situaciju kakvu smo imali možda pre 15 godina - da se u namirnicama životinjskog porekla koje su izvožene nađene rezidue pojedinih lekova i po osnovu toga takve namirnice i čitavi kontigenti su morali biti vraćeni nazad.
Prema tome, ne mislim da samo ovim zakonom to treba da se reši, već zakonom o veterinarstvu, ali mislim da se ovde primarno reguliše promet lekova. Trebalo je u domenu nadzora još preciznije definisati upravo da bi se sprečile ovakve pojave nekontrolisane upotrebe. Mi imamo situaciju da se veterinarski lekovi prodaju u poljoprivrednim apotekama, pa čak i na pijacama. Vi sankcionišete prodaju lekova mimo apoteka, ali, nažalost, to što se ovim zakonom daje kao sankcija do sada su to bile blaže kazne, pa su ljudi i zloupotrebljavali. Mišljenja sam da je i tu u dogovoru sa kolegama iz Ministarstva za poljoprivredu trebalo još preciznije definisati i definisati broj inspektora, jer mislim da je i to problem. Mi u državi imamo malo inspektora koji se bave kontrolom prometa lekova.
Želim da postavim pitanje: ako idemo na to da ovim zakonom omogućimo kvalitetnu proizvodnju, promet i sve što će unaprediti problem lekova, neshvatljivo mi je da se daje ovoliko dug prelazni rok za usaglašavanje - dajete pet godina da se usaglase propisi od strane proizvođača, prometnika ili onih koji vrše ispitivanja i uz uvođenja smernica Dobre proizvođačke prakse, Dobre prakse u distribuciji, Dobre kliničke prakse, Dobre laboratorijske prakse.
Mislim da je ovaj rok trebalo da bude kraći ako želimo da stvarno oni koji proizvode lekove, oni koji se bave prometom i oni koji se bave ispitivanjima lekova, rade savremeno i da ostvare ono što je ovim zakonom promovisano, da taj rok možda bude kraći, jer svakako uvođenje ovih smernica bi trebalo da unapredi ceo taj posao.
Na kraju, želim pre svega vama ministre da se direktno obratim sa molbom da informišete narodne poslanike, pošto je izvesno da će ova agencija za lekove, bez obzira što smo mi, srpski radikali, protiv toga i što ćemo glasati "protiv", biti izglasana i osnovana, mene zanima "iz koje budžetske projekcije", ja sam gledao usvojeni budžet i budžet izdvojen za Ministarstvo zdravlja, "iz kog razdela, koje funkcije i ekonomske klasifikacije će se izdvojiti sredstva za osnivanje agencije". Vi ste predvideli 90 miliona dinara, a gledajući taj budžet Ministarstva zdravlja takav iznos u budžetu apsolutno nisam mogao da uočim. Radi se o nekim većim ciframa, pa me zanima ako je moguće da nam preciznije definišete razdeo funkcija i ekonomskih klasifikacija.

Reč ima ministar Milosavljević.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, prvo želim da vam svima zahvalim na energiji koju ste uneli u raspravu o ovom zakonu. Ovo je važno za ministra zdravlja i za Ministarstvo zdravlja, ali i za građane koji su mogli da vide i da razumeju šta ko govori i kako to izgleda u ovom visokom domu.
Kada se radi o lekovima i o medicinskim sredstvima, o oblasti koja je od interesa za svakog od nas. Nekada kada sedimo u ovoj klupi, nekada nam treba lek, daleko bilo, nekada nam treba lek za nekog našeg, a nekada smo u situaciji da postavimo jedno od pitanja, koje je bilo danas pomenuto kao kontraargument ovom zakonu kako se danas dolazi do lekova, pa je neko rekao da se uđe i kupi se sve što vam treba bez poštovanja procedure.
To i jeste argument upravo za donošenje ovakvog zakona, jer iz njega proizilazi niz postupaka koji predstavljaju uređivanje jedne važne oblasti koja, ako se ne uredi danas onako kako to zaslužuju građani ove zemlje, može da proizvede još veću štetu. Kada već pominjem štetu, šteta zdravstvenom sistemu zapravo je naneta tokom 90-tih godina, kada su upravo zakoni koji regulišu zdravstvo uneli nekoliko stvari, protiv kojih je ovde bilo nekoliko diskutanata, vezano za preteranu centralizaciju, vezano za obespravljenje lokalne samouprave u ovoj oblasti kada se tiče primarne zdravstvene zaštite.
Ja, takođe, kada kažem zahvaljujem za energiju koju ste uneli u raspravu, zahvaljujem, za to, što ste pokazali dobru volju da do kraja ove godine imate pred sobom još ovakvih sistemskih zakona, koji će omeđiti sistem onako kako to građani ove zemlje zaslužuju.
Kada govorimo o reformi, nije loše u Skupštini kada se već govori o reformi zdravstvenog sistema i o reformi uopšte, da ministar zdravlja ponovi definiciju reforme. "Reforma je promena vladajućih odnosa u jednom sistemu mirnim putem i uz konsenzus učesnika u tom sistemu".
Kada se govori o zdravstvenoj politici, o strategiji i o Akcionom planu Ministarstva zdravlja Vlade Republike Srbije, da bi se znali detalji iz onoga šta je u ovoj oblasti urađeno i detalji iz dokumenata koji su ponuđeni kao radna verzija, jer se zapravo radi o dokumentu koji je živ i nije Biblija koja se jednom napiše pa se ne promeni ni jedno slovo u njoj, onda moram da kažem da je u ovom sazivu Skupštine jedna od važnih tekovina, koja će ostati zabeležena i to da su odbori skupštinski organizovani tako da u njima učestvuju i vladajuće stranke i stranke opozicije i da su u prilici da daju na pravi način doprinos i da pokažu kako razmatraju ozbiljne probleme, koliko doprinose rešavanju tih problema, a koliko ih komplikuju. Da je bilo učešća svih stranaka u radu skupštinskog Odbora i u prošlom sazivu, onda biste mnogo više znali, mnogi od vas koji sada sedite u ovim klupama, a sedeli ste i u prošlom sazivu, o tome šta podrazumeva strategija. Znali biste da je više meseci ta radna verzija strategije bila na raspravi gde su neki želeli da učestvuju, a neki nisu. Toliko o tome.
Kada se definiše reforma i kada se kaže jesmo li u reformi - jesmo, jer reforma nije nešto što ima određen početak i određen kraj, nego se radi o procesu. Ako Skupština i uvaženi narodni poslanici pitaju ministra zdravlja kao predstavnika izvršne vlasti, pa šta ste to vi uradili u toj reformi, onda ću vam ja reći da je u ovom mesecu potpisan prvi ugovor između Fonda osiguranja i jednog opštinskog doma zdravlja u Kraljevu, gde se finansiranje do kraja godine reguliše po onom metodu kapitacije. Ako pitate građane Kraljeva, oni će reći da znaju šta je izabrani lekar, da znaju da nemaju karton kakav je bio, nego njihov doktor ima elektronski karton, da ne moraju da čekaju karton u čekaonici, nego je taj karton kod doktora u kompjuteru, i on ima mnogo više vremena za njih nego ranije. Počinje nova praksa.
Međutim, ukoliko bismo pomnožili broj građana koji je obuhvaćen ovim projektom i proračunali koliko nam puta treba više energije, novca i vremena, uveren sam da ćete sa mnom biti saglasni i da nam neće trebati 30 puta tri godine, a to je 90, nego se stvari moraju u ovoj zemlji menjati brže, i tako treba doživeti Predlog zakona o lekovima i medicinskim sredstvima.
Postavljeno je bilo pitanje, a zašto ne komore na prvom mestu, a ja ću vam reći, da li znate da institucija komore postoji u sadašnjem zakonu, ali nikada nije formirana, jer je bila skrojena 90-tih godina kao jedna dirigovana komora, koja ne daje profesionalnu autonomiju, koja ne obezbeđuje toj komori da bude prava, nacionalna i stručna institucija.
Imaćemo zakon koji će regulisati ovu oblast, kao i osiguranje i zdravstvenu zaštitu već vrlo brzo. Hiljadu je koraka i verovatno više hiljada koraka na promeni sistema do onoga kakvi bismo želeli da budemo, a ne budemo li napravili makar prvi, nećemo ni taj hiljaditi. Ono što ja hoću da vam poručim u ovom trenutku, kao ministar zdravlja, to je da je u prvom sazivu Skupštine, posle prvih višestranačkih izbora, 90-tih godina, bilo više od 50 lekara.
Ova rasprava ima još jedan akcenat koji je važan. Važan je akcenat da se u stvari može osetiti, bez obzira na različite tonove da lekari, stomatolozi, farmaceuti i zdravstveni radnici osećaju da je ovo interes građana i interes struke i da ovde nema mesta preteranom politikantstvu. Politici - da, ali politikantstvu - ne.
Takođe, ne ni ksenofobija, radi se o propisu koji reguliše otvorenost ove zemlje. Očigledno da prvo svi u glavama moramo imati jasnu sliku gde želimo da povedemo građane i ovu zemlju, da li je naše mesto u Evropskoj uniji ili nije, jer tačno je da imamo višedecenijsku kvalitetnu proizvodnju farmaceutskih proizvoda, i ovaj sistem koji hoćemo da popravimo nije u vazduhu, nego ja baziran na temeljima dobre tradicije, ali mu je potreban značajan iskorak.
Sistemski zakoni koji slede su na redu, ja računam, naravno, na vašu podršku; bilo je reči na koje možda ne bi trebalo odgovarati direktno, ali ću samo nabrojati.
Prosto je obmana javnosti priča o bilo kakvoj radioaktivnosti plazme, jer o tome naravno nema govora. Takođe, pogrešno je reći da stručna javnost nije podržala strategiju transfuzije, upravo je obratno, "jeste podržala".
Što se tiče velike nesreće sa transmisijom HIV transfuzijom krvi, ona je obelodanjena upravo od strane Ministarstva zdravlja, odgovorno je sve ispitano i preduzete su mere u tragičnom slučaju, koje zaslužuju malo više poštovanja kada se uopšte citira.
Što se tiče bolnica, one osim primarne zaštite, veliki projekat rekonstrukcije bolnica je upravo u toku i poziv za potpisivanje ugovora i za promene finansijskog odnosa Fonda i zdravstvenih ustanova i građanima će biti jasna poruka da pomaka svakako ima - jer građani pamte 1990. godinu i zdravstveni radnici kada su radili za dve ili tri marke za mesec dana, kada su morali da jedne rukavice peru po dva ili tri puta, i kada nisu imali elementarne stvari za obavljanje svog rada.
Dostojanstvo zdravstvenih radnika danas i dostojanstvo pacijenata danas, u odnosu na ono, neuporedive su kategorije svakom dobronamernom i ozbiljnom čoveku, kakav bi morao da bude i narodni poslanik.
Što se mesta direktora zdravstvenih ustanova u Srbiji tiče, hoću da kažem da ministar i Ministarstvo zdravlja imaju, pre svega, uvažavanje, poštovanje i priznanje za ljude koji su posle 2000. godine omogućili i pomogli zajedno sa svim zaposlenima da se zdravstveni sistem iz položaja "na kolenima" - "uspravi". Uradili su veliki i važan posao. Međutim, u ovom trenutku ministru i Ministarstvu treba bolja saradnja, inicijativnost, brži ritam, bolja koordinacija i to je razlog što su potrebe da na ta mesta dođu drugi ljudi koji će ubrzati posao koji je već započet, jednim delom i urađen.
Što se tiče veterinarskih krugova, prvo ću povezati sa primedbama koje su se ticale učešća stručnih krugova u pravljenju zakona, jer ću vas podsetiti da je ovaj zakon pravljen 2002. godine, u proleće je započet rad na njemu. Hoću sa ponosom da kažem da je tim pravnika Ministarstva zdravlja dao svoj kreativni pečat u ovim zakonskim rešenjima koji je neprocenjiv. Naravno da smo imali i tehničku pomoć prijatelja, ali pitajte bilo kog farmaceuta koji se bavi maloprodajom, veleprodajom, proizvodnjom lekova, pitajte predstavnike lekova, odnosno udruženja proizvođača inostranih, pa će vam reći koliko je struka učestvovala u pravljenju ovog zakona, jer teško je naći zakon u kome je struka više uzela učešće.
Ja sam uveren da ćete razumeti, pogotovu zdravstveni radnici u ovoj skupštini, da ovoliko sati posvećenih raspravi o zdravstvu je početak i da nam treba mnogo više, i u tom smislu daću sebi za pravo da na kraju kažem, jedna od važnih stvari koje je Ministarstvo zdravlja iniciralo i uradilo je potpisivanje Okvirne konvencije Svetske zdravstvene organizacije o kontroli duvana. Ta Konvencija je upućena na ratifikaciju Parlamenta Srbije i Crne Gore, posle toga nam predstoji ozbiljan posao koji nas podržava i kao državu obavezuje da se u dve do pet godina zabrani reklamiranje, ograniči potrošnja.
Pozivam Skupštinu Srbije kao što sam pozvao Odbor za zdravlje i porodicu, koji je to uradio, da istera "duvanski dim" iz ovih prostorija. Hvala.

Dužan sam jedno obaveštenje. Sutra u 10,15 časova je 16. sednica Odbora za finansije.
Prema članu 94. stav 2. završavamo sada sednicu i nastavljamo sutra u 10,00 časova.
Hvala vam.