Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, nastavljamo rad sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 100 narodih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno 93 narodna poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavamo vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Sava Urošević, Goran Paunović i Dušan Mrvoš.
Nastavljamo rad.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O LEKOVIMA I MEDICINSKIM SREDSTVIMA
Pre nego što pređemo, obaveštavam vas da je za ovu tačku dnevnog reda ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS Paja Momčilov, ovlašćeni predstavnik DSS-a dr Goran Ilić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS Dobrica Janković i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS Živodarka Dacin.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Zoran Mićović, Branislav Blažić, zajedno Dobrica Janković i Čedomir Petković, Goran Cvetanović, Milivoje Vuković, Goran Ilić, Milomir Dunjić, Miroslav Nedeljković, Živodarka Dacin, Mileta Poskurica, Dragoslav Milković, Zoran Mašić, Milorad Mirčić, Vjerica Radeta, Nataša Jovanović, Zoran Krasić, Zlatan Jovanović, Momir Marković, Branislav Stevanović, Milovan Radovanović, Dragoljub Živković, Petar Jojić, Vojislav Milajić i Nemanja Šarović.
Narodni poslanici Dobrica Janković i Čedomir Petković, pisanim putem, povukli su amandman na član 46. a narodni poslanik Zoran Mićović amandman na član 57. stav 2.
Na sednici Odbora za zdravlje i porodicu povukli su amandmane narodni poslanici: Živodarka Dacin na član 7, 11, 48, 66, 75, 88, 108, 118, 129. i 141; Dobrica Janković i Čedomir Petković na članove 14. i 15. i 35, Dragoslav Milković na član 26. i Zoran Mićović na članove 57. sa ispravkom i 79.
Primili ste izveštaje Odbora za zdravlje i porodicu i Zakonodavnog odbora.
Na sednici Odbora za zdravlje i porodicu mišljenja su izdvojili članovi Odbora narodni poslanici: Paja Momčilov, Miroslav Nedeljković, Mileta Poskurica i Goran Cvetanović.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave u zajedničkom načelnom pretresu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave, po poslaničkim grupama, sledeće: SRS - jedan sat, 38 minuta i 24 sekunde; DSS - jedan sat, 3 minuta i 36 sekundi; DS - Boris Tadić - 44 minuta i 24 sekunde; G17 plus - 37 minuta i 12 sekundi; SPO-NS - 26 minuta i 24 sekunde; SPS - 26 minuta i 24 sekunde i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SDP-a, po pet minuta, na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika. Svi su podneli. Hvala.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, prof. dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, želi reč? Izvolite.

Uvaženo predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas u ime Vlade Republike Srbije obrazložiću zašto je važno za građane Srbije da Narodna skupština usvoji zakon o lekovima i medicinskim sredstvima.
Razlog za donošenje zakona o lekovima i medicinskim sredstvima je potreba da se u oblasti lekova i medicinskih sredstava postave standardi zaštite zdravlja koji odgovaraju visokim evropskim merilima, kao i da se farmaceutskoj industriji i ostalim učesnicima u zdravstvenoj zaštiti i prometu lekova omoguće bolji uslovi za razvoj, napredak i za konkurentnost. Donošenje zakona o lekovima i medicinskim sredstvima predstavlja korak ka regionalnoj harmonizaciji, koja je deo globalnog usklađivanja na području lekova i medicinskih sredstva, odnosno stvaranje uslova za jedinstveno evropsko tržište. Pošto je cilj donošenja ovog zakona harmonizacija oblasti lekova i medicinskih sredstava sa propisima i standardima zemalja EU, neophodno je izvršiti harmonizaciju domaćeg prava sa pravom EU, na način kako to preporučuje Unija.
Naime, Evropska komisija je u Esenu u decembru 1994. godine usvojila "Belu knjigu", kao i "Belu knjigu 2". - "Priprema pridruženih zemalja centralne i istočne Evrope za integraciju u unutrašnje tržište Unije", koje predstavljaju strategiju pridruživanja zemalja koje nisu članice. Može se smatrati da te knjige predstavljaju zakonodavni vodič za zemlje u procesu pridruživanja.
U "Beloj knjizi" navedeni su najvažniji propisi iz prvog stuba usklađivanja zemalja kandidata za ulazak u članstvo EU, odnosno oblasti koje se odnose na ekonomsku integraciju EU sa zemljama kandidatima, kako bi se tržište zemalja kandidata integrisalo sa unutrašnjim tržištem EU i na taj način stvorio jedinstven ekonomski prostor.
U prvom koraku usklađivanja zakonodavstva postoji niz od 50 zakona koje treba uskladiti sa propisima EU i doneti do kraja 2004. godine, i među njima je taksativno nabrojan i zakon o lekovima i medicinskim sredstvima.
Harmonizacija sa propisima (EU) podrazumeva kako usklađivanje domaćeg zakonodavstva, tako i institucionalno usklađivanje sa sistemom EU za oblast lekova. Direktivama je 1993. godine osnovana Evropska agencija za medicinske proizvode, sa sedištem u Londonu, kao centralno regulatorno telo za zemlje EU, u cilju dobijanja centralne dozvole za stavljanje lekova u promet na teritoriji svih zemalja Evrope.
Po tom principu nacionalna zakonodavstva svih zemalja EU preuzela su organizacioni oblik regulatornog tela za oblast lekova, odnosno osnovale su nacionalne agencije za lekove, medicinske proizvode, odnosno medicinska sredstva, u cilju dobijanja dozvole za promet na nacionalnom tržištu.
Osnivanje identičnih institucija, kao regulatorna tela za oblast lekova i medicinskih sredstava, predstavljaju preduslov za usklađivanje sa zakonodavnim i institucionalnim sistemom (EU) za oblast lekova i medicinskih sredstava.
Iz tog razloga predlaže se donošenje novog zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, uz prihvatanje što većeg stepena harmonizacije sa zakonodavstvom EU za oblast lekova.
Pored toga, u postupku pridruživanja EU, neophodno je zadovoljiti standarde, odnosno zahteve Svetske trgovinske organizacije u delu koji se odnosi na slobodan protok roba, kapitala, usluga i drugog, što je u potpunosti ispoštovano ovim predlogom zakona.
Osnovni razlog za donošenje zakona je da se u postupku proizvodnje, prometa, distribucije i kontrole lekova i medicinskih sredstava obezbede kvalitetni, bezbedni i efikasni lekovi i medicinska sredstva, kao preduslov za kvalitetnu i bezbednu zdravstvenu zaštitu.
Pošto su lekovi i medicinska sredstva proizvodi od opšteg interesa, evropski standardi podrazumevaju poštovanje određenih principa, smernica koje su u stručnim telima i komisijama (EU) za lekove i medicinska sredstva formalizovane u obliku direktiva EU za oblast lekova i medicinskih sredstava, koja predstavljaju sekundarne izvore prava EU.
Ove direktive primenjuju se danas u svim članicama EU, kao i u drugim zemljama koje imaju plan pridruživanja, odnosno prijema svoje zemlje u ovu Uniju.
Uređene su smernice: Dobre proizvođačke prakse, Dobre laboratorijske prakse, dobre kliničke prakse u kliničkom ispitivanju i Dobre prakse u distribuciji lekova. Primenom ovih smernica omogućiće se priznavanje kvaliteta lekova i medicinskih sredstava domaćih proizvođača u zemljama EU i u zemljama koje primenjuju propise Internacionalne konferencije za harmonizaciju - SAD, Evropa, Japan i druge.
Donošenje ovog zakona ima za cilj, pre svega, da uspostavi, nove više standarde, kako za pacijente, kao krajnje korisnike zdravstvene zaštite, tako i za društvo u celini, odnosno farmaceutsku industriju, veledrogerije i organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja i to:
1) građanima, odnosno pacijentima kao krajnjim korisnicima omogućava se korišćenje lekova i medicinskih sredstava čiji je kvalitet, bezbednost i efikasnost ocenjen i dokumentovan u skladu sa visokim standardima EU. Informacije koje o leku dobija pacijent, standardizovane su i predstavljene na način razumljiv pacijentu. Učesnicima kliničkog ispitivanja leka garantuje se zaštita i bezbednost najvećeg stepena, koju propisuju etička i profesionalna pravila usvojena direktivama EU;
2) društvo u celini, formiranjem "agencije za lekove i medicinska sredstva", zakonom, dobiće značajnu instituciju koju poznaju sve zemlje Evropske unije, kao i zemlje koje se spremaju za ulazak u Evropsku uniju. Na taj način će se povećati kvalitet i standard u postupku ocene kvaliteta lekova i medicinskih sredstava, bezbednosti i efikasnosti, odnosno dobijanje dozvola za stavljanje u promet i praćenje neželjenih dejstava, u skladu sa standardima i direktivama Evropske unije.
Agencija predstavlja regulacioni centar, koji će okupljati kako stručnjake zaposlene u "agenciji", tako i samostalne eksperte. U cilju obezbeđivanja većeg kvaliteta rada "agencija" će se povezivati sa drugim centrima, - agencijama, u zemljama okruženja, odnosno zemljama Evropske unije, kao i to da će se uključivati u mrežu informacija o lekovima i medicinskim sredstvima;
3) farmaceutska industrija, donošenjem ovog zakona, može očekivati uspostavljanje uslova za neophodan rast, razvoj, konkurenciju, a time i opstanak na tržištu koje ne sme biti zatvoreno. Za takav sistem u kome će se odvijati proizvodnja lekova i medicinskih sredstava, ovaj zakon, stvoriće potrebne preduslove koji će da omoguće predvidljiv zakonski osnov za dalji razvoj farmaceutske industrije.
Zakon ima za cilj stvaranja tržišta koje nije zatvoreno, koje u potpunosti funkcioniše po pravilima i standardima Evropske unije koji počivaju na principima legaliteta, transparentnosti i nediskriminacije. Na ovaj način stvoriće se zakonski okvir za nesmetan rad i razvoj kako domaće industrije, tako i za inostrane investicije. Pored toga, donošenjem ovog zakona domaćim proizvođačima stvaraju se uslovi da u skladu sa evropskim standardima podignu sopstvene standarde proizvodnje i time stvore uslove za izvoz u zemlje Evropske unije i šire. Na taj način konkurentnost domaće proizvodnje, zasnovana na opšteprihvaćenim evropskim standardima, biće podsticajni element za dalji razvoj privrede u celini;
4) veledrogerije, kao važan element u distribuciji lekova i medicinskih sredstava, donošenjem zakona, mogu očekivati stvaranje uslova za rad i razvoj usklađen sa evropskim standardima. Dobijanje dozvola za distribuciju lekova, u skladu sa ovim zakonom, omogućiće veće tržište domaćim veledrogerijama, koje će se na osnovu uspostavljenih standarda dalje širiti na evropsko tržište.
Na taj način u uspostavljenom jedinstvenom evropskom tržištu domaće veledrogerije imaće preduslove za distribuciju lekova i medicinskih sredstava na tržišta drugih zemalja;
5) organizacija obaveznog zdravstvenog osiguranja, donošenjem ovog zakona, može očekivati uspostavljanje sistema dobijanja dozvola za promet lekova i medicinskih sredstava, kontrole lekova i medicinskih sredstava, na osnovu pravila i parametara prihvaćenih u zemljama Evrope, a to će stvoriti osnov za bolju snabdevenost zdravstvenih ustanova kvalitetnim, bezbednim i efikasnim lekovima, kao i dogradnju sistema cena lekova i medicinskih sredstava. Na taj način stvoriće se uslovi za konkurentnost u oblasti lekova i medicinskih sredstava, što za krajnji rezultat, zapravo, ima mogućnost snižavanje cena lekova i medicinskih sredstava i racionalnog korišćenja sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja;
6) u oblasti veterinarskih lekova, donošenje ovog zakona, ima za cilj da obezbedi kvalitetne, bezbedne i efikasne lekove za upotrebu u veterini, čime će se doprineti uspostavljanju višeg nivoa zdravstvene zaštite i bezbednosti životinja. Na taj način, po prvi put u zemlji će se obezbediti jedinstven sistem proizvodnje, prometa, kontrole, dobijanje dozvole za stavljanje leka u promet, cena i drugog za lekove koji se upotrebljavaju kako u humanoj medicini tako i u veterinarskoj. Naime, standardi evropskog zakonodavstva za oblast veterinarskih lekova u pogledu kvaliteta, bezbednosti i efikasnosti identični su danas sa standardima za humane lekove, čime se postiže bolja zaštita zdravlja životinja, a time i zaštita zdravlja ljudi.
U vezi sa navedenim, novine u Predlogu zakona odnose se na:
- obezbeđivanje tržišta Republike Srbije kvalitetnijim, bezbednim i efikasnim lekovima u skladu sa standardima Evropske unije;
- drugo, osnivanje "agencije za lekove i medicinska sredstva", kao posebne stručne organizacije koja vrši poslove izdavanja dozvole za stavljanje lekova i medicinskih sredstava u promet, izdavanje dozvola za kliničko ispitivanje, izdavanje odobrenja za uvoz neregistrovanih lekova, praćenje neželjenih reakcija lekova njeno povezivanje u međunarodne mreže informacija o lekovima i medicinskim sredstvima;
- obezbeđivanje sprovođenja evropskih direktiva i smernica koje se odnose na oblast proizvodnje i prometa lekova;
- obezbeđivanje potpune sigurnosti pacijenata u kliničkom ispitivanju;
- obezbeđivanje preciznih i razumljivih podataka o leku za pacijenta kroz uvođenje uputstva;
- uvođenje novog načina reklamiranja leka i medicinskih sredstava u skladu sa strogim preporukama i direktivama Evropske unije;
- obezbeđivanje sistema kontrole i nadzora nad subjektima u proizvodnji, prometu i ispitivanju lekova i medicinskih sredstava, kao i kontrole i nadzora nad lekovima i medicinskim sredstvima u prometu; zatim,
- obezbeđivanje sistema praćenja neželjenih reakcija, lekova i medicinskih sredstava;
- pooštravanje kaznene politike i prvi put uvođenje zaštitnih mera zabrane delatnosti za kršenje pojedinih odredaba ovog zakona.
Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima predstavlja sa svojih 160 članova značajan korak koji u ovom trenutku možda ne izgleda dovoljno veliki, ali, zapravo, predstavlja veliki sistemski korak usklađivanja našeg zakonodavstva i naših institucija sa savremenim okruženjem kome težimo.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje žele reč?
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Uvažene koleginice i kolege, poslanici SRS prof. dr Mileta Poskurica, dr Milomir Dunjić, dr Miroslav Nedeljković, dr Goran Cvetanović i dr Paja Momčilov izdvojili su svoje mišljenje i glasali protiv prihvatanja zakona o lekovima i medicinskim sredstvima na Odboru za zdravlje i porodicu iz sledećih razloga.
Zakon se donosi pre usvajanja nacionalne politike o lekovima, koji je trebalo doneti i na osnovu analize zdravstvenog stanja nacije, potrebe za lekovima, mogućnostima zemlje za domaću proizvodnju, potrebama za uvozom, razvijenošću sistema distribucije lekova na malo i veliko, posle utvrđene strategije u oblasti lekova i posle donošenja drugih sistemskih zakona iz oblasti zdravstva. Mislim na zakon o zdravstvenoj zaštiti i zakon o zdravstvenom osiguranju.
Uvođenjem u sistem agencije, nove institucije za lekove, ruši se naš zakonodavni sistem, Zakon o državnoj upravi, na njega prvenstveno mislim, i sistem stručnih institucija naše zemlje, tu mislim na Institut za farmaciju Srbije.
Zakon je formalno i sadržajno loše napisan, uz plitko i nedovoljno regulisanje. To je više zakon o agenciji nego zakon o lekovima. Takvu agenciju svet ne poznaje.
Neprincipijelnom dodelom dela inspekcijske kontrole Ministarstvu zdravlja ukida se dvostepenost žalbenog postupka, davanjem u nadležnost agenciji koja je nezavisna i samofinansirajuća institucija.
Izdavanjem dozvola za promet i kontrolu kliničkih ispitivanja otvara se mogućnost korupcije, a neobavezujućom kontrolom svake serije uvezenih lekova dovode se u privilegovan položaj strani lekovi u odnosu na domaće lekove, kao što se i dodatno ugrožava bezbednost naših korisnika lekova zbog nedostatka svih potrebnih informacija o njihovim neželjenim dejstvima.
Nema ni reči u ovom zakonu o sistemu prometa lekova na malo i veliko. Zakon su pisali stranci koji su potrošili veliki iznos para evropskih poreskih obveznika koji niti znaju naše prilike, niti vode interes o našim specifičnostima, a rezultati njihovog rada na zakonskoj regulativi su ispod svake kritike. Ovde mislimo na kompanije, firme koje su radile na ovom projektu, "Jurohelt", "Epos" i "Kroun ejdžensi", a protagonisti ovih agencija su bili Ola Vezbi, Brajan Poter, Birna Terp, Vesna Koblar i drugi.
Ovakav zakon je izraz nedovoljnog stručnog kapaciteta Ministarstva za zdravlje koje za ove četiri godine nije donelo nijedan sistemski zakon, a reforme zdravstvenog sistema tapkaju u mestu i svode se na trošenje donacija i kredita, vođenje pilot projekata koji ništa bitno ne menjaju i dodatno urušavaju sistem zdravstvene zaštite, što se na tragičan način potvrdilo inficiranjem nedužnih pacijenata HIV virusom u poznatoj aferi sa transfuzijom.
Na kraju bih izneo još neka par gledišta nas koji smo izuzeli svoje mišljenje. Nepotrebna je bila žurba i maltretiranje poslanika prilikom donošenja ovog zakona, koji je prošle godine povučen iz skupštinske rasprave. Mi smo i sada imali dva puta predlog po hitnom postupku, pa je onda skinuta hitnost.
Dalje, ministar kao ovlašćeni predlagač nije nijednom bio na sastanku kada je Odbor raspravljao o zakonu, a održali smo četiri sastanka.
Zakonske predloge je branila pravnica Zorica Pavlović, to je neuobičajeno. Poslanici nisu blagovremeno dobili odgovor od Vlade na date amandmane, a na kraju, uloženo je 102 amandmana, ali Vlada nije usvojila nijedan, što govori o velikoj rigidnosti predlagača i potcenjivanju poslanika.
Na kraju, samo da vam kažem, poslanici SRS, za koje se često zna da kaže da čine opstrukciju, podneli su 50 amandmana, dok su ostale amandmane, znači 50% od ukupno podnetih amandmana, podneli pripadnici drugih političkih stranaka. Hvala.

Hvala. Da li još neko od narodnih poslanika koji su izdvojili mišljenje žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministar zdravlja, gospodin Milosavljević predstavlja kontinuitet DOS  vlasti. Bio je ministar u bivšoj Vladi, sada je ministar u ovoj vladi.
Sve ono što je obećavao, dakle, da će doneti sistemske zakone, imao je zaista dovoljno dug vremenski period da to uradi.
Predlog zakona o lekovima i medicinskim sredstvima je prvo predložio 24. aprila 2003. godine, očigledno nije bio dobar Predlog zakona, onda je izvršio korekcije 6. maja 2004. godine, ušao u proceduru, opet je povučen, da bi definitivno ova verzija koja je pred narodnim poslanicima bila 4. juna 2004. godine.
Poslanici SRS smatraju da ovaj predlog zakona nije adekvatan, pre svega, zbog toga što se zakon o lekovima, koji bi trebalo da bude reformski, ne može donositi nezavisno od reforme celokupnog zdravstva i bez ostalih sistemskih zakona u oblasti zdravstva. Pre svega, zbog toga što stanje zdravlja građana Republike Srbije nije zadovoljavajuće, budući da dostupni indikatori zdravstvenog stanja, kao što su pokazatelji morbiditeta i mortaliteta i kvaliteta života, svrstavaju Srbiju među zemlje Evrope sa najnepovoljnijim stanjem zdravlja.
Tačno je da je reforma zdravstvenog sistema složen i težak proces koji nose ozbiljne zdravstvene i socijalne razlike i posledice po stanovništvo, a naročito po osetljive populacione grupe.
Ovaj neuspeli osmi pokušaj reforme zdravstva posle Drugog svetskog rata, očigledno nije urađen na najbolji mogući način, jer zdravstveni sistem ne funkcioniše na optimalan način, pre svega, zbog zastoja u protoku stručnih informacija, nekvalitetnog praćenja indikatora zdravstvenog stanja, čestih promena rukovodećih timova u zdravstvenim ustanovama, zapostavljanja i primena zdravstvene zaštite, preventive i promocije zdravog načina života, niskih ličnih dohodaka zdravstvenih radnika i prisutne korupcije.
Politika zdravstva, dakle, to je strategija zdravstva, ne vodi se u Srbiji od strane reprezentativnih predstavnika zdravstvene službe, tako da obaveza lekara, očuvanja zdravlja stanovništva i njegovo unapređenje, kao i lečenje bolesti, ne doseže željeni nivo, pre svega da zdravlje građana Srbije bude prioritet ove vlade i naše države, jer najvažniji resurs svakog naroda je zdravo stanovništvo i potomstvo.
Ono što je bio zadatak ministra, to je da dve trećine bolesti u našoj zemlji možemo sprečiti i preventivno delovati, jer toliko ljudi boluje od bolesti srca i krvnih sudova. Potrebno je dosta energije uložiti da se eliminiše mortalitet od ishemijskih bolesti srca kod muškaraca i pre svega, cerebrovaskularne bolesti kod žena.
Ovaj zakon o lekovima su radili stranci, ali se postavlja pitanje zašto nisu uradili naši eksperti koji su i te kako poznati pri UN, kao što je prof. Đorđević koji je već to radio za Republiku Srpsku.
Kada znamo da upravo rukovodi ministar Tomica Milosavljević i kada znamo da naše kolege ne uvažava, koje čak ne želi ni da primi, mislim na njegov kabinet, iako su pisali dopise mnogo puta, pa i 5. maja 2004. godine, gde kažu da već tri godine ne želi da primi kolege lekare, ne želi ni da razgovara sa njima, a kamoli da prihvati primedbe.
Ministar ne otvara nova radna mesta i ne nudi posao, a traži dve godine radnog staža da bi moglo da se konkuriše za specijalizaciju. Ministar ukida naše ustavno i zakonsko pravo za usavršavanje i specijalizaciju, a 1500 lekara čeka na posao, 165 lekara specijalista; 130.000 zaposlenih u zdravstvu je mnogo više čekalo i očekivalo i očekuje od resornog ministra! Očigledno da ništa nije uradio sa racionalizacijom ljudskog resursa, jer pre svega, delovi primarne i sekundarne zaštite obavlja se u teritorijalnoj zaštiti, 50% postelja u Srbiji je prazno, jer su postelje u bolnicama gradskog tipa prazne, ali su zato prepune u Kliničkom centru.
Ministar se više bavi čistkama u zdravstvenim centrima, jer postavlja apsolutno na svim pozicijama direktore iz G17.

Vreme.       

U Gradskoj je čak postavio za direktora lekara koji je studirao ni manje ni više 17 godina! Ministar tvrdi da su smene lekovite, promene nisu zasnovane po političkoj liniji, jer ona nije presudna. Šta je sa idealnim načinom biranja direktora, ono što je on pričao i obećao, a to je konkurs. Ako već ministar ne dolazi do stana u centru Beograda konkursom, već kešom od 90.000 evra...

Narodni poslaniče, ukoliko ne budete prekinuli svoju priču, moraću da vam isključim mikrofon...

... s obzirom na to da imam i pet minuta po Poslovniku, ja se zahvaljujem, nastaviću kasnije.