Hvala vam. Ono što mene posebno raduje, to je da moje ime ovde kao ime niko ne dovodi u pitanje. Zahvaljujem se svim kolegama. To sam čuo od kolege iz Srpske radikalne stranke. Lično to smatram jednom velikom crticom u svom CV-u ovde u Skupštini.
Ovde se radi o jednoj drugoj stvari. Ne radi se o tome da li je jedna stranka dala ljude na ključnim pozicijama.
Dozvolićete mi da se vratim korak unazad, na to kako je G17 plus nastala kao nevladina organizacija. U stvari, prvo kao grupa 17 ekonomista, onda kao nevladina organizacije G17 plus i zatim kao politička stranka. Nastala je, upravo, kao skup ljudi iz različitih struka, koji su želeli da donose političke odluke, jer su videli da oni koji donose političke odluke ne znaju šta rade ili to rade nakaradno, uz dužno uvažavanje svih kolega u svim političkim strankama i politike kao zanata, ali to je naš istorijat.
Sad ne mogu, a da ne odreagujem na primedbu da G17 plus kontroliše ili monopoliše sve finansijske tokove ili tokove kapitala u Srbiji. To jednostavno nije tačno. Tokove kapitala u Srbiji kontrolišu ljudi iz senke. Rekao sam nešto što niko nije znao, je l' tako? O tome se radi.
Protiv toga se borimo od oktobra 2000. godine, protiv toga se mi kao grupa 17 ekonomista i posle G17 plus borimo od one zime 1996-1997. godine. Znam da se najveći deo vas bori protiv toga. Nije tu ništa sporno, ali nemojte nam spočitavati da mi monopolišemo finansijske tokove, jer to nije tačno.
Hajde da se okrenemo unazad. Koja zaista dokazana afera stoji iza Radovana Jelašića? Kakve veze ima što je član G17 plus? Gledajte šta je uradio kao čovek, kao ekspert, tu kao guverner. Koja zaista dokazana afera stoji iza Labusa ili iza Mlađana Dinkića? Eto, oni su članovi G17 plus. Je li to greh? Ja sam isto član G17 plus i ne bežim od toga. To, takođe, smatram jednom lepom crtom u mom CV-u. Ako je to prepreka da obavljam neko posao, povući ću se, nije to problem.
Slažem se da postoji niz drugih stručnjaka koji bi trebalo da se nađu u Komisiji za hartije od vrednosti ili u savetu Komisije za hartije od vrednosti, koji treba formirati. Nije ni to sporno. Tu je i profesor Boško Živković, tu su mlađi kadrovi. Nezahvalno je nabrajati, mogu nekoga da izostavim. Tu je Šoškić itd.
Bitno je u ovom trenutku konstituisati instituciju Komisije za hartije od vrednosti. U ovom trenutku to i nije institucija, to je provizorijum. Nju čini pet ljudi. Takođe, uopšte ne sumnjam u njihovu dobru volju i u njihovu stručnost. Ali, oni nemaju institucionalni kapacitet, jer su postavljeni odlukom Vlade.
U međuvremenu je stupio novi zakon na snagu, Zakon o tržištu hartija od vrednosti, koji zahteva da Komisiju za hartije od vrednosti imenuje Skupština. I jedino iz takve odluke ta komisija može da crpe svoj institucionalni kapacitet i da radi ono što treba da radi, da uređuje tržište kapitala Srbije. To je ono što mora da bude prvi i početni korak.