Poštovane kolege, lepo je što smo se danas našli malo da ćaskamo, s obzirom da nemamo uredno sazvanu sednicu Narodne skupštine, ali iskoristiću priliku da govorim o onome što je kao stavljeno na dnevni red, s obzirom da nema sednice, nema ni dnevnog reda, ali šta je tu je.
Pravosuđe u Srbiji, dame i gospodo, nikada nije bilo potpuno samostalno i potpuno nezavisno. Vrhunac zavisnosti sudske vlasti od izvršne vlasti, odnosno uticaja izvršne vlasti na sudsku vlast, dostignut je u periodu od 2001. godine i traje sve do dana današnjeg, odnosno od kad je svoj uticaj na pravosuđe zloupotrebila DS.
Vlada Srbije Vojislava Koštunice i ministar u toj vladi, ministar pravde, gospodin Zoran Stojković, obećavali su i za ovom govornicom i u javnosti, u medijima, da će stanje u pravosuđu značajno da se poboljša, da će se izvršiti depolitizacija u pravosuđu, da će se ojačati institucije sistema, pre svega pravosudne, i neću da kažem da oni nisu imali iskrenu nameru kada su to govorili, ali je činjenica da od tog posla još uvek nema ništa.
Kako bi moglo i da bude kada još uvek u beogradskim sudovima sude sudije poput Danka Lauševića, Zorice Jovanović, Željka Šćepanovića, Ljiljane Mihajlović, Gorana Kljajevića, Snežane Nastić, sve su to sudije koje umesto u ime naroda, već četiri godine sude u ime DS. Ta Snežana Nastić je sudija Četvrtog opštinskog suda, sudila je tri godine smetanje poseda, a svi znamo da je tu neophodan hitan postupak.
Ta Snežana Nastić je pre mesec i po, dva naprasno okončala jednu parnicu, radi se o parnici između opštine Zemun i Ljiljane Mihajlović.
Ta Snežana Nastić je odustala od sprovođenja dokaza koje je sama svojevremeno prihvatila, neznano iz kog razloga isključila je iz postupka uknjiženog vlasnika na nepokretnosti i postoje samo dva razloga koja bi mogla da rukovode Snežanu Nastić da radi tako nezakonito, da zloupotrebljava sudijsku funkciju: ta gospođa je ili ucenjena, ili je kupljena. Šta je u pitanju, saznaće se u krivičnom postupku, koji će svakako biti pokrenut protiv te Snežane Nastić.
Ostale sudije, koje sam ovde pomenula, nisu ništa bolji, zato sam ih upravo i naglasila i pomenula. Ne samo u beogradskim sudovima, svuda u Srbiji, nažalost, u ovom poslednjem četvorogodišnjem periodu cveta nepotizam, nestručnost, neažurnost, sve je počelo Batićevom čistkom sudija 2001. godine i dan-danas traje strah među časnim i profesionalnim sudijama, koji još uvek imaju nad glavom nekog ko im preti svojom stranačkom moći i kome još uvek oni u sudovima ne mogu i ne smeju da se odupru, a očigledno je da još uvek ni institucije sistema nemaju nameru da se ozbiljno uhvate u koštac sa ovim problemom.
Visoki savet pravosuđa, kada je govoreno o zakonu koji je to regulisao, mi smo tvrdili ovde da je to neustavna kategorija, tvrdimo i danas da je neustavna kategorija, u međuvremenu se Visoki savet pravosuđa pretvorio u jedno privatno preduzeće, potpuno su privatizovali stanje u pravosuđu. Oni su ti koji procenjuju i ocenjuju ko treba da bude sudija, u kojem sudu treba da se popunjava upražnjeno mesto, u kojem ne treba, potpuno bez ikakvih kriterijuma, jednostavno, dozvolili su da sve bude prepušteno njima na volju.
Ne mislim, i ne mislimo mi u SRS, da su sve sudije ili da je većina sudija u Srbiji loša. Naprotiv, ubeđeni smo i znamo da većina sudija u Srbiji su časni i čestiti ljudi, da profesionalno rade svoj posao, ali nažalost, kao što sam rekla, ne mogu da dođu do izražaja, ne smeju da rade onako kako znaju da treba, te sudije sude po zakonu, te sudije znaju da je zakon jednak za sve i na taj način ga i primenjuju, ali te sudije sede u svom kabinetu ili u sudnici, jedva čekaju da se završi kraj radnog dana i da idu kući, srećni što im niko tog dana nije rekao da je to njihov poslednji dan u sudu i da im zapreti razrešenjem zbog uticaja, isključivo političkog uticaja, i to još uvek političkog uticaja DS – Boris Tadić.
Zato se postavlja pitanje – zašto se na ovaj način rešavaju problemi u pravosuđu. Ovo što pokušavate, gospodine ministre, da rešavate ad hok neke probleme, ovo je gašenje sitnih požara, a vatra se razbuktava. Neprihvatljivo je da se na ovaj način popunjavaju sudijska mesta, jer mi mislimo da je trebalo ovom poslu da se pristupi krajnje ozbiljno.
Potrebno je da se utvrde kriterijumi da se zna koliko je sudija u Srbiji zaista potrebno, krajnje ozbiljno, da se zna koliko je sudija u kojem sudu potrebno.
Ali da to ne bude ničija volja, već jasno utvrđeni kriterijumi, prema evropskim standardima. Na svakom koraku pričamo o integraciji sa Evropom, pa evo primera gde smo mogli da uradimo nešto što bi odgovaralo evropskim standardima, a ne da imamo u nekim gradovima, i uopšte u Srbiji, mnogo više sudija nego zemlje koje su pet do šest puta veće od Srbije.
Takođe smo mi u Srpskoj radikalnoj stranci ubeđeni da loše stanje u pravosuđu ne potiče samo od toga da nemamo dovoljno sudija, kako je ovde predstavljeno, pa onda moramo neke sudijske funkcije da popunjavamo po hitnom postupku na nepostojećoj sednici. Problem je druge vrste i on mora da se reši sistemski, na nivou države, ministarstva, Vlade.
Mnogo je problema u pravosuđu, i onih koji nisu vezani za sudije, već su vezani za položaj sudija, za položaj zaposlenih. To je onaj problem koji prevashodno mora da reši Vlada Republike Srbije.
Nejasni su takođe i kriterijumi na osnovu kojih se predlažu i biraju sudije, pa na primer imamo Odluku koju je doneo Visoki savet pravosuđa o merilima i kriterijumima za predlaganje kandidata za izbor sudija i predsednika suda, gde se u članu 1. kaže: ocena stručnosti rada prijavljenih kandidata vrši se na osnovu postignutog kvaliteta, ažurnosti u radu u trogodišnjem periodu koji prethodi podnošenju prijave na oglas za izbor sudije ili predsednika, a u stavu 2. da se kao dopunsko merilo za ocenu stručnosti uzima u obzir dužina studiranja i postignuti uspeh na studijama za kandidate koji se prvi put biraju, stečena akademska znanja i objavljeni naučni radovi.
Svi mi narodni poslanici dobili smo Predlog odluke o izboru sudija i imamo samo osnovne biografske podatke, kada se neko rodio, koje godine, koje godine je završio fakultet, koje godine je položio pravosudni ispit. Od ovoga što je predviđeno u stavu 2. člana 1. Odluke o merilima i kriterijumima za predlaganje kandidata za izbor sudija i predsednika suda nema ni traga.
Dalje, u članu 6. iste odluke se kaže: merilo za ocenu kvaliteta rada kandidata iz reda sudija za izbor u više pravosudne instance su broj meritorno rešenih predmeta iz osnovne materije, procenat ukinutih, potvrđenih i preinačenih odluka u odnosu na broj razmatranih meritornih odluka po redovnim i vanrednim pravnim lekovima, pa pitam sve da li neko zna neke od ovih podataka za nekog od predloženih sudija? Sigurno ne zna - to nismo dobili.
U članu 14. iste odluke se kaže: pod dostojnošću za obavljanje sudijske funkcije smatra se ugled koji kandidat uživa u sredini iz koje potiče, pokazana tolerantnost u stručnim raspravama, spremnost za uvažavanje tuđeg mišljenja i argumenata u postupku kolektivnog odlučivanja.
Ovakva opšta odredba, verujte, ne znači ništa.
Da li neko uživa ugled u mojim očima, ili u očima nekoga od vas, to je potpuno individualno i nije nikakav kriterijum, bar regulisan na ovaj način kako stoji u odluci, čak ni ovako kako je napisano, nema nigde izveštaja o svakom konkretnom predlogu vezano za ovaj član odluke.
Znamo dobro šta se radi po sudovima u Srbiji, znamo kakav je uticaj manjine. Te loše sudije su brojčano u manjini u odnosu na one časne i poštene sudije, ali nažalost većina i predsednika sudova spadaju u te loše sudije, i evo koliko je meseci prošlo od formiranja nove Vlade ništa se nije uradilo, a trebalo je prevashodno to da se uradi, pogotovo što znamo da su svi predsednici sudova u Srbiji birani posle 5. oktobra 2000. godine, da su oni koji su bili predsednici, bez ikakvog valjanog obrazloženja, bez ikakvog kriterijuma sklonjeni, samo zato što nisu bili predstavnici Demokratske stranke.
U međuvremenu su postavljeni upravo takvi predsednici sudova, oni se revanšistički ponašaju i prema građanima u mestu gde sude, a i prema kolegama sudijama koji su zaista profesionalci. Takve sudije ne smeju da se jave ni na jedan konkurs zato što im se preti da ako se jave na konkurs biće razrešeni, pa onda sede u nekom ćošku i ćute, ne smeju da reaguju.
Ovo sigurno znaju i članovi Vlade, to znaju i u Vrhovnom sudu Srbije, ali niko ništa konkretno ne preduzima da bi se taj problem razrešio.
Takođe, rešavaju se drastične stvari tamo gde postoji uredna "koordinacija" između opštinsko i okružnog suda, pa ako je neki sudija na zubu svom pretpostavljenom starešini, onda se sve njegove presude koje stignu po žalbi okružnog suda na toj teritoriji ukidaju, da bi taj sudija imao što lošiji rezultat. A, onaj koji treba da se forsira, sve njegove presude se potvrđuju, da bi imao dobar rezultat.
Šta to znači? Em je to nekorektan odnos prema tim sudijama o kojima se radi, em je još gore i crnje i to što se u tim odlukama ljudi sa tog terena, ljudi koji su učesnici u tom postupku, stranke u postupku, i preko tih naših građana odvijaju se prepucavanja između predsednika sudova i određenih sudija u određenim gradovima u Srbiji.
Znači, mnogo je problema, svi znamo za te probleme, pričamo o njima, a niko konkretno ništa ne preduzima, gde prevashodno mislim na Ministarstvo pravde, na Vrhovni sud Srbije, a o Visokom savetu pravosuđa neću ni da govorim, jer ponavljam, mi u Srpskoj radikalnoj stranci tvrdimo da je to neustavna kategorija, i u celoj ovoj priči ne bi trebalo ni da budu bitni, mada su nažalost najbitniji, jer i ovi predlozi potiču upravo od njih.
Konkretno ću da kažem nekoliko stvari vezano za predloge koje smo dobili u ovoj odluci, naravno tamo gde mi u Srpskoj radikalnoj stranci imamo primedbe. Naime, imamo primedbu i osporavala sam na sednici Odbora predlog za Stanisavljević Ljubinku, koja je predložena za sudiju Opštinskog suda u Boljevcu. Radi se o ženi koja je sekretar Tehničkog fakulteta u Boru, koja je potpuno nesposobna za obavljanje ove funkcije i mi iz Srpske radikalne stranke ističemo da se ona primenom člana 14. smatra nedostojnom za obavljanje sudijske funkcije.
Imamo područje Okružnog suda u Jagodini. Sada ćete da čujete kako funkcioniše Visoki savet pravosuđa u saradnji sa određenim sudijama i određenim predsednicima sudija.
Kolegijum Okružnog suda u Jagodini predložio je Visokom savetu pravosuđa da se za sudije Okružnog suda u Jagodini biraju Simić Radoslav, sudija i predsednik Opštinskog suda u Paraćinu, i Velisavljević Jasminka, sudija Opštinskog suda u Paraćinu.
Iz nepoznatih razloga Visoki savet pravosuđa je procenio da gospođa Velisavljević Jasminka ne treba da bude birana za sudiju Okružnog suda u Jagodini, nego su procenili da to treba da bude Vojinović Mirjana, sudija Opštinskog suda u Jagodini.
Šta se sada dešava?
Ono što sam čitala na početku svoje diskusije, a odnosi se na ovaj trogodišnji period ocenjivanja kandidata, a merilo za ocenu kvaliteta rada kandidata iz reda sudija za izbor u više pravosudne instance su: broj meritorno rešenih predmeta iz osnovne materije, procenat ukinutih, potvrđenih, preinačenih odluka.
Ta Vojinović Mirjana 2001. godine imala je ukinutih 20,83% odluka; 2002. godine je imala 27,03% ukinutih odluka, a 2003. godine je to povećano na 34,38%. Znači, trogodišnji period koji je posmatran govori da je ova gospođa iz godine u godinu imala povećanje procenta ukinutih presuda; ni kriterijum, kako je postavljen, nije poštovan.
Radi se o samovolji. O čijoj se samovolji radi? Predsednik Okružnog suda u Jagodini, izvesni Tomić, i predsednik Okružnog suda u Kragujevcu, članovi su Visokog saveta pravosuđa, pa im je obojici veoma bilo stalo da Vojinović Mirjana bude sudija Okružnog suda u Jagodini zato što je njen suprug funkcioner Demokratske stranke, pa su neki dug morali ovako da mu plate. Nama su to dostavili da mi za to glasamo, mimo volje kolegijuma Okružnog suda u Jagodini.
Za Opštinski sud u Leskovcu imamo predlog da se biraju Dimitrijević Predrag, Mitić Nevena i Mitrović Suzana.
Dimitrijević Predrag i Mitić Nevena su predlozi koje sam osporila na sednici Odbora za pravosuđe i upravu.
Razlog osporavanja je taj što i jedno i drugo izražavaju stranačku pripadnost u javnosti i, što još gore, u radu. Oboje su vezani za Demokratsku stranku. Oboje svoj posao koriste u interesu Demokratske stranke.
Za tog Dimitrijević Predraga stoji da je supervizor u "Zdravlju" Leskovac, a u "Zdravlju" Leskovac kažu da svako ko bude priman na posao podleže psihotestu, a taj Dimitrijević Predrag, koga nam Visoki savet pravosuđa predlaže za sudiju, nije položio psihotest. Zamislite to!
Mitić Nevena je sekretar Centra za socijalni rad u Leskovcu. Ne ispunjava uslove iz člana 14. koji govori o dostojnosti za obavljanje sudijske funkcije. Radi se o nekome ko je loš čovek i koja je, iako je sekretar Centra za socijalni rad, a suprug joj je takođe aktivista Demokratske stranke, uticala na socijalne radnike preteći im da će dobiti otkaz, pa su morali da rade onako kako im je ona govorila. Naravno, to svi u Leskovcu znaju.
Za Okružni sud u Novom Sadu predloženi su Drecun Zoran, Jamušakov Zora i Tomić - Jokić Svetlana.
Osporila sam predlog za Jamušakov Zoru, kao što su to učinile i ostale moje kolege iz Srpske radikalne stranke. Jamušakov Zora je vezana za Demokratsku stranku i za delovanje Demokratske stranke na teritoriji Novog Sada, odnosno sudova na teritoriji Novog Sada. Osim toga, Odbor za pravosuđe i upravu dobio je nekoliko pritužbi na rad ove gospođe, mislim da je čak bila neka krivična prijava. Iz Odbora za pravosuđe Visokom savetu pravosuđa i Vrhovnom sudu, kao i Ministarstvu pravde, 17. juna smo poslali zahtev da preispitaju sve te primedbe koje smo dobili na rad gospođe Jamušakov Zore. Umesto da oni to zaista preispitaju i da Odbor obaveste o tome, kako smo to tražili, predlažu Jamušakov Zoru za sudiju Okružnog suda u Novom Sadu.
Za Opštinski sud u Somboru predložene su Krstić Mirjana i Vrsajkov Snežana. Kao i moje kolege iz Srpske radikalne stranke, osporila sam predlog za Vrsajkov Snežanu, zato što je nedostojna za obavljanje ove funkcije, zato što je loš čovek i zato što u javnosti i u radu suviše izražava svoju stranačku pripadnost Demokratskoj stranci.
U Smederevskoj Palanci ima nešto vrlo interesantno. Predlog za sudiju Đorđević Dejana u Smederevskoj Palanci nismo osporavali zato što nismo imali razloga. Tu postoji nešto drugo. Već duže vreme postoje dva upražnjena mesta za sudije u Smederevskoj Palanci. Predsednik Suda uporno, preko Visokog saveta pravosuđa, gura da se popuni samo jedno mesto zato što to drugo čuva za sebe, jer zna da neće dugo biti predsednik Suda, jer je svestan da ne ispunjava osnovne uslove za obavljanje te funkcije.
Ni za područje Okružnog suda u Užicu nismo imali primedbe vezane za predložena imena. Postoji nešto što nije prisutno samo u Užicu, već i u drugim mestima u drugim sudovima. Konkurišu čak i mnogo bolji kandidati nego što su ovi. Na primer, za Kosjerić je konkurisala gospođa Milka Rosić, koja je bila zamenik javnog tužioca i koju je Vladan Batić "počistio" u onoj "sudijskoj sablji" 2001. godine. Ta gospođa uporno konkuriše i, naravno, nikome ne pada napamet da je vrati na posao, iako je trenutno bez posla, a nikakvih primedbi nije bilo na njen rad u vreme dok je obavljala funkciju zamenika javnog tužioca u Kosjeriću.
Sada dolazimo do jednog vrlo interesantnog područja, a to je područje Okružnog suda u Šapcu. Kada smo prošli put, što je bilo pre mesec i po ili dva, govorili i kada smo ovde birali javne tužioce i njihove zamenike, tada je predstavnik Visokog saveta pravosuđa - tužilac, na sednici Odbora za pravosuđe i upravu, rekao da je stanje u pravosuđu na teritoriji opštine Šabac katastrofalno, jer kako on kaže: tamo neki Petrović žari i pali, čuda pravi, privatizovao je sud, tamo nema suda, tamo se sve radi kako radi taj neki Petrović. Ovo je rekao predstavnik Visokog saveta pravosuđa.
Tada sam rekla, ali to kažem i sada, taj Petrović je predsednik Skupštine opštine Šabac, potpredsednik je Demokratske stranke i narodni poslanik je u ovom parlamentu. Sada nam taj gospodin, preko Visokog saveta pravosuđa, dostavlja predloge za Okružni sud u Šapcu i za Opštinski sud u Šapcu. Njegovi predlozi su: Arlov Vesna, Dražić Radenka i Janjetović Aleksandra. Niko od njih ne ispunjava ovaj uslov iz člana 14. Odluke. Zbog toga sam, kao i moje kolege iz Srpske radikalne stranke, osporila ove predloge.
Obzirom na činjenicu na koji način je ova nazovisednica sazvana, u stvari radimo mimo Poslovnika, a obzirom i na činjenicu teškog stanja u pravosuđu Srbije u svakom pogledu, počev od materijalnog pa do kadrovskog, predlažem Narodnoj skupštini da ne glasamo o Predlogu ove odluke, da ministar, Visoki savet pravosuđa, kao i Vrhovni sud, još jednom prečešljaju, da nam više ne nude ovakva pojedinačna rešenja, nego da nam ponude dugotrajno, sveobuhvatno rešenje.
Tako da konačno znamo: koliko sudija u Srbiji imamo, koliko sudija u Srbiji treba da ima, ko ispunjava uslove, ko ne ispunjava uslove, da se pročešljaju malo sudije sa krivičnim prijavama, postoji protiv Gorana Kljajevića, da se malo pozabave krivičnom prijavom protiv Danka Lauševića, koja stoji kod svih tih institucija oko 2,5 godine, da se pozabave malo primedbama na rad ovih sudija, koje sam pomenula na početku svoje današnje diskusije - i Željka Šćepanovića, i Ljiljane Mihajlović, i Zorice Jovanović, i Snežane Nastić.
Tih režimskih sudija koji su zaista, što sve njihove kolege znaju i o čemu priča beogradsko pravosuđe, radili po nalogu Demokratske stranke.
Recimo, taj Željko Šćepanović je u jednom krivičnom predmetu naglo okončao predmet, odustao od saslušanja 11 svedoka, presudio, a pre toga je postojala informacija da mu je rečeno, završi ovaj predmet, ideš u Okružni sud, sigurno. Zapamtite to, biće vam predlog Visokog saveta pravosuđa za Okružni sud za ovog gospodina.
Znači, mi iz Srpske radikalne stranke, ponavljam i naglašavam, nećemo glasati za ove sudije iz razloga o kojima sam govorila. Preporučujem i vama, poštovane kolege, da ne glasate zato što na ovaj način ne rešavamo probleme u pravosuđu, a država koja ne vodi računa o pravosuđu nikad neće biti pravna država.
Pravosuđe je jedan od osnovnih stubova svake pravno uređene države. Nadam se da svi težimo takvoj državi. Ali, izdržala je Srbija mnogo toga, izdržaće još par meseci, posle narednih parlamentarnih izbora uspostavićemo nezavisno pravosuđe mi iz Srpske radikalne stranke.