U svojstvu ministra i člana Visokog saveta želeo bih da dam neka objašnjenja vezana za određene navode iz današnje diskusije.
Pre svega, hteo bih da se zahvalim svim poslanicima za današnju diskusiju. Zaista, ona je bila daleko konkretnija, preciznija i jasnija, nego ova vezana za diskusiju oko izbora zamenika tužilaca. Meni čini posebno zadovoljstvo što je bilo znatno manje politike, a više razgovora o struci.
Posle diskusije gospodina Krasića jedan deo stvari neću morati da objašnjavam, jer ću se složiti odmah s njim, da je pravosuđe jedna kompleksna stvar i da zaista ima kako puno problema, tako i stvari koje su i te kako bitne za ovo društvo, a koje mi moramo da rešimo.
Odgovoriću samo na neke od navoda koji su evidentno netačni, a mislim da bi ova skupština, pre odlučivanja, trebalo sa njima da se upozna.
Visoki savet pravosuđa je organ koji definitivno odlučuje o predlozima i ovim izmenama, izuzeta je mogućnost izvršne vlasti da utiče na predlaganje kandidata, što mislim da je korak napred.
Uostalom, to je i Savet Evrope, čiji smo mi članovi postali, ocenio. Možemo eventualno polemisati sa navodima gospodina Krasića oko sastava. Možda on nije najbolji, ali mislim da će se vremenom i to ispraviti i doći do valjanog sastava Visokog saveta.
Ovde je, takođe, rečeno da je u pitanju neustavna kategorija. Moram da kažem da to nije tačno, jer je Ustavni sud raspravljao o tom pitanju i ocenio kao ustavnu. Ustavni sud je ocenio kao neustavnu kategoriju tzv. savet za upravu u pravosuđu. Neću navoditi razloge zašto je našao da je ustavna, da se bira veći broj iz redova sudova i samim tim da je mogućnost da sami sudovi odlučuju o svim svojim bitnim pitanjima.
Druga stvar, koja je ovde rečena, sa kojom ne mogu da se složim, a ni članovi Visokog saveta, jeste ta da je stanje u pravosuđu loše i da će tako ostati. Stanje u pravosuđu jeste loše, u sudovima jeste loše, ali je uzrokovano prethodnim delovanjem vlasti na to stanje. Čulo se ovde dosta puta u diskusiji da su dovođeni po nekim čudnim kriterijumima ljudi bez stručnosti, bez iskustva itd. To je sastav koji sudovi danas imaju.
Međutim, mislim da postoji šansa da se to ispravi i da mi preduzimamo sve da to i uradimo, pre svega normativno ćemo sistematizovati kompletnu oblast i mislim da će ova država, posle dužeg vremena, dobiti u toj sferi tzv. zakonsku regulativu te oblasti državne materije. Ostaće onaj drugi problem, o kome se ovde govorilo, a to je sastav suda.
Iskreno da vam kažem, malo sam začuđen nekim diskusijama, jer imate ovakvu tvrdnju – da treba da se biraju kandidati iz redova sudova; u redu, to bi moglo da zvuči kao valjano polazište, pri činjenici da se radi o ljudima koji su profesionalci, treba da budu dobre zanatlije itd.
Ali, šta ćemo sa onom prethodnom konstatacijom da je stanje upropašćeno. Kako promeniti to stanje, ako iz iste te sredine i od takvih ljudi samo iz tih sredina birate ljude, pa teško možete da ih promenite. Zato smo mislili da treba i određen broj ljudi da dođe sa strane. Istovremeno, čujete druge da treba da dođu sa strane, jer je stanje u pravosuđu ovakvo. Znači, dva potpuno oprečna mišljenja.
Mi smo prilikom odlučivanja vodili računa o svim tim stvarima. Moram da vam kažem, ovo je prvi put da je pravosuđe donelo pismene kriterijume po kojima će vršiti izbor, baš da bi se izbegla neka subjektivnost u predlaganju kandidata. Možda to nisu najbolji kriterijumi, ali su po prvi put doneti, kojih moramo da se držimo.
Takođe, ukazano je na određene stvari koje sudije moraju da poseduju. Čuo sam, na primer, kao kod gospodina Ristića, veliki broj osobina koje bi sudija trebalo da ima, ali nigde ne čuh, za mene najbitniju, a to je da mora da bude pošten čovek.
Od prvog dana, kada sam došao, rekao sam da nosioci pravosudne funkcije moraju da budu pošteni, radni, stručni i da pitanje njihove političke opredeljenosti nije bitno. Mi smo ovde čuli dosta stvari, ali nisam čuo ovu stvar.
Ovo govorim, evo iz kog razloga. Ovde su iznete neke činjenice koje nisu tačne. Jedna od ovih sada je pročitana. Ne bi trebalo birati ljude zato što Opštinski sud u Šapcu nije dao mišljenje. Uopšte nije tačno, evo, posedujemo ga, dao je mišljenje.
Takođe, rečeno je da ne treba birati čoveka zato što Advokatska komora Šabac nije dala mišljenje. Uzmite zakon i naš pravilnik Saveta, rečeno je da će se tražiti mišljenje advokatskih komora. Stvar je komore da li će dostaviti mišljenje ili neće. Tridesetak komora je dostavilo, a ostale nisu. Nisu našle za shodno da dostave mišljenje. Znači, to je dobra volja komora da li će dostaviti. Mi smo naše ispoštovali.
Ovde se to namerno govori, iz prostog razloga koji Skupština treba da zna. Govorim o ključnom faktoru, a to je poštenje.
Stručnost je i te kako značajan element. Ali, čak i kada on nije u punom obimu zastupljen, nije problem. Ljudi koji nemaju iskustva, ako su pošteni i radni, vremenom će steći i valjanu stručnost. Problem je ako je nepošten, tu nema ispravke. Mi smo se, pre svega, bazirali na tom kriterijumu, pa onda sledećem.
Ovde je onda rečeno – niko ne zna u advokatskoj komori, eto nije dala Advokatska komora Šabac mišljenje, pa se ne zna za čoveka. Reći ću vam, mislim da se Brkljač zove, reč je o čoveku koji je već radio posao sudije Vrhovnog suda, jer je bio jedan od najboljih sudija Vrhovnog suda u Prištini, važi za jednog od najboljih teoretičara, jednog od najboljih stručnjaka.
Nakon što je morao da pobegne sa Kosova, formalno se prijavio u Valjevu, ne u Šapcu, i on, u suštini, ne želi da radi kao advokat sem što zastupa i dan-danas našu sirotinju na Kosovu i brani ih. Prema tome, mi smo to i te kako proveravali. Dobili smo i mišljenje. Čak smo imali sreću da je jedan od sadašnjih sudija Vrhovnog suda čovek koji je sudio zajedno sa njim u Prištini, pa smo i tu mišljenje pribavili. Prema tome, nije tačno ovo što je izneto.
Sličan slučaj je sa sudijom Važić. Ono što sam rekao, mogu tu da izrazim posebno zadovoljstvo, jer te ljude lično ne znam, sem što sam dolazio na suđenje. Meni je posebno zadovoljstvo što sam imao prilike da vidim sudije po mojim merilima, kako treba da izgleda sudija.
Još da napomenem da pre bežanja iz Hrvatske, sudija Važić, muž kome se prebacuje, bio je sudija okružnog suda već tada, pa je nakon bežanja došao u opštinski sud i tako napredovao redovnom procedurom. Reč je o časnim, poštenim i stručnim ljudima.
Ovde nije istaknut nijedan zaista validan argument. Poslanik Ristić je pokušao jedan da ponudi, pa kaže – ne bi bilo u redu da o eventualnom zahtevu za izuzeće supruge rešava suprug koji je v.d. predsednik. To se rešava zna se kako u postupku, ali da olakšamo: ako bude izabrana supruga za drugi sud, taj prigovor ne stoji. Naprotiv, ako ne bi bila izabrana, mogli bismo da raspravljamo o tom prigovoru.
Molio bih jednu stvar koja je za mene bitna, posle pet monitoringa Savet Evrope je dao poslednje, svi ste sa tim upoznati, pa je konstatovano da je postignut napredak u ovoj oblasti, bar kad je u pitanju Srbija kao država. Ima primedbi da nije donet ustav, pa ne možete da dobijete celinu, ali je konstatovano da je napredak urađen i stavljena je ozbiljna primedba, a ona je vezana za određeni broj ljudi koji se i sada javlja sa sličnim argumentima, da osporava kandidature.
Tačkom 26. poslednjeg monitoringa se kaže da je onakvim pogađanjem – ovde nećemo izabrati ako vi nama ne izaberete dva u Beogradu, a mi vama dva u Novom Sadu, da je zakonodavni organ povredio de fakto ustav i samostalnost i nezavisnost tužilaštva. Iz tih razloga se nadam da ćete svi vi, a imam utisak da ćemo se toga svi držati, voditi računa o svim ovim argumentima i napraviti onaj valjan izbor. Hvala još jednom.