Završavam. A on kaže - ja bih se ubio. To su poruke koje Srbija šalje ljudima koji se nalaze na poternicama Haškog tribunala, umesto da ozbiljno shvati svoju ulogu i značaj i suštinu postojanja tog suda. Reći ću vam, kao ovlašćeni predstavnik SRS, da poslanici SRS ne mogu da glasaju za ovakvu rezoluciju. Nećemo se izjasniti ni protiv, da ne biste shvatili da smo protiv evropskih integracija. Prepustićemo vam da sami o tome odlučite.

Predlagač, izvolite. Imamo predlagača, imamo repliku gospodina Prorokovića.

Samo nekoliko pojašnjenja kada je reč o tome na koji način je ova rezolucija dospela do skupštinske procedure. Ono što treba znati je da je izrada radne verzije rezolucije počela nakon konstituisanja Odbora za evropske integracije. Podsetiću, u pitanju je nov odbor, dakle, odbor koji postoji tek od ovog skupštinskog saziva.
Dakle, negde sredinom februara meseca i to, kako sam rekla na početku, u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji i Kancelarijom Vlade Republike Srbije za pridruživanje EU je sačinjena radna grupa koju su činili članovi Odbora, predstavnici Evropskog pokreta, Vladine kancelarije. I poslanici SRS koji su članovi Odbora za evropske integracije, bili su pozvani da učestvuju u radu te radne grupe, kako bi radna grupa bila sastavljena od predstavnika svih političkih stranaka, koje su, po Poslovniku, zastupljene u Odboru.
Obrazloženje, koje je meni kao predsedniku Odbora dato, bilo je da ta stranka ne želi da učestvuje u radu radne grupe, zato što je to tema o kojoj treba da se raspravlja na nivou stranačkih lidera. Govorimo o politizaciji određenih pitanja, a sa druge strane politizujemo pitanje koje se odnosi na gole činjenice – pitanje evropskih integracija.
U tom smislu mislim da je upravo parlament, odnosno upravo parlamentarni odbor, u čijoj su nadležnosti evropske integracije najpozvaniji da rezoluciju koja se na proces evropskih integracija odnosi sastavi i izradi. Tako su se izjasnili i ostali članovi Odbora.
Činjenica je da je šef poslaničke grupe SRS ne samo član Odbora za evropske integracije već je i potpredsednik tog odbora i ja moram da konstatujem da je jedina sednica na kojoj je prisustvovao bila konstitutivna sednica. Dakle, nije učestvovao u radu Odbora za evropske integracije i meni je prenet stav stranke da predstavnici stranke ne žele da učestvuju u tom procesu.
Suština je to što je ova rezolucija urađena upravo u samoj Skupštini, odnosno u samom Odboru, a čime se govori o tome koliki treba da bude značaj Narodne skupštine kao najviše institucije u zemlji.
I kao institucije u čijoj će direktnoj nadležnosti biti upravo da se bavi usklađivanjem zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske Unije, odnosno da donosi te zakone.
Upravo je ova institucija u najvećoj meri ovlašćena da izradi rezoluciju koja se tiče evropskih integracija, odnosno da postavi osnov za proces evropskih integracija u narednom periodu.
Moram još jednom da izrazim žaljenje, a to sam već nekoliko puta i rekla u javnosti, što poslanici SRS nisu želeli da se tom radu priključe iako su u nekoliko navrata pozivani su da učestvuju u radu radne grupe i radu Odbora.
Sa druge strane, bitno je reći je to da niko spolja nije radio ovu rezoluciju. Upravo je suprotno. To je jedna od njenih najvećih vrednosti, što je upravo rađena u ovoj kući, u ovoj instituciji, u najvišoj instituciji ove zemlje. To je upravo njena najveća vrednost.
Takođe, želela bih da se sa prethodnim govornikom, predstavnikom DSS-a, u potpunosti složim sa tim da je nama neophodna reforma administracije i svih onih operativnih sektora koji su uključeni u proces evropskih integracija i koji će u najvećoj meri morati da sprovode sve one stavove, opšte akte i druge propise koje će ova Skupština usvojiti, a koji moraju biti sprovođeni upravo u tom domenu.
Zbog toga i postoji odredba rezolucije koja se odnosi na izradu nacionalne strategije za pridruživanje Evropskoj uniji – a o toj nacionalnoj strategiji će se naravno, kada za to dođe vreme, izjašnjavati i ovaj parlament – koja upravo treba da utvrdi redosled poteza i konkretne korake koji u tom smislu moraju biti učinjeni. Mi, kao predlagači, zaista očekujemo da će nacionalna strategija upravo sadržati predloge svih tih reformi.
Kada je reč o tržištu, dugujem kao objašnjenje to da se sistem Evropske unije zasniva na tzv. četiri slobode. To je sloboda kretanja ljudi, roba, kapitala i usluga. Ovo omogućava jedno izuzetno široko tržište, omogućava plasman na jednom mnogo širem tržištu od onog koje pružaju okviri jedne države. Dakle, mi u 21. veku ne možemo sebi dozvoliti da budemo država koja privređuje autarhično i naravno da moramo da ispunimo uslov da nam je standard znatno viši od postojećeg da bi se kvalifikovali za članstvo u Evropsku Uniju.
Konačno, Evropska unija je organizacija koja je zasnovana na određenim principima. Kao što su na određenim principima zasnovana udruženja, nevladine organizacije, političke stranke. Ako želite da postanete član bilo kog udruženja ili organizacije vi prihvatate one principe na kojima se ona zasniva.
Prema tome, ne možemo mi da postavljamo uslove pod kojima ćemo ući u Evropsku uniju već svaka država koja želi i ako želi da uđe u Evropsku uniju mora da ispuni određene uslove.
Pri čemu pokušava u skladu sa svojim nacionalnim interesima da za sebe obezbedi najbolju moguću pregovaračku poziciju, jer proces pristupanja Evropskoj uniji je proces pregovora sa Evropskom unijom.
Dakle, onog trenutka kada postanemo kandidati za članstvo ulazimo u konkretne pregovore koji se tiču svih onih procesa, mera i aktivnosti koje moramo uskladiti da bi ušli u Evropsku uniju. Nadam se da ćemo imati najbolje pregovarače i omogućiti sebi da naša pozicija u tim pregovorima bude što je moguće bolja i u sladu sa nacionalnim interesima.
Međutim, Evropska unija ne prihvata teze, odnosno ne prihvata uslovljavanja koja proizilaze iz određenih političkih stavova koji se graniče sa teorijama zavere i koji se graniče sa snovima o velikoj Srbiji. To su standardi koje Evropska unija i 21. vek i savremeni svet jednostavno više ne mogu da prihvate, a ni mi kao ozbiljni građani koji zaista želimo u Evropsku Uniju takođe ne smemo ni da prihvatimo, ni da dozvolimo da ti standardi postanu preovlađujući u našem društvu.

Replika. Gospodin Proroković, pa Gordana Pop- Lazić.

Prvo, niko ne kaže da možemo bilo koga da uslovljavamo. Mi za svoju poziciju moramo da se borimo. Ovo će biti objedinjena replika gospođici Milivojević i gospođi Pop-Lazić. Mi za svoje mesto i svoju pregovaračku poziciju moramo već sada da počnemo da se borimo. Dao sam primer kao malinu, naš strateški proizvod od koga država prihoduje 70.000.000 evra godišnje. Ima još puno takvih proizvoda. Ne želim da vas opterećujem time, niti da trošim vreme za govornicom.
Što se tiče kriterijuma za ulazak u EU, postoje tri vrste kriterijuma: politički, ekonomski, odnosno privredni, i administrativni. To što smo mi opterećeni različitim političkim stvarima od Kosova preko funkcionalnosti ili nefunkcionalnosti državne zajednice, Dejtonskog i Pariskog mirovnog sporazuma, njegovog primenjivanja ili neprimenjivanja, Rezolucije 1244, ne sme da nas omete da već sada krenemo u primenu standarda koji se tiču privredne i administrativne oblasti, zdravstva, prosvete.
Dakle, sve ono što nema apsolutno nikakve veze sa političkim kriterijumima mi moramo već sada da počnemo da primenjujemo i implementiramo u naš sistem. Ne treba da želimo da uđemo u Evropsku uniju zato što nam to neko nameće nego zbog nas samih, zato što je to siguran put da se poveća životni standard, kvalitet usluga, standardizuju određene procedure.
Na kraju, što se tiče teorija zavere i upravljanja Demokratskom strankom Srbije iz senke, kada bi želeo da budem maliciozan rekao bih da je Srpsku radikalnu stranku Republike Srpske ukinuo Karlos Vestendorf, a da se pre godinu dana, posle dolaska Pedija Ešdauna, vratila na političku scenu Republike Srpske kao Srpski radikalni savez - dr Vojislav Šešelj. Da to možda vi ne šurujete sa Ešdaunom i NATO paktom? Da to možda vi niste postali partija NATO pakta u Bosni i Hercegovini?
Niste naravno jer znam celu priču i imam potpunu informaciju. Rekao sam da ako želim da budem maliciozan onda bih ovako pričao. Vi ste se borili u Republici Srpskoj za svoja prava i na kraju se izborili pred kancelarijom visokog predstavnika. Čestitam vam na tome, ali neke poluinformacije, dezinformacije mislim da ne treba da budu tema sa ove govornice. Ipak je ovo Narodna skupština i ipak treba govoriti o temi, jer je to najbolji put za evropske integracije.

Replika. Gordana Pop-Lazić, pa gospodin Omeragić.

Poštovane kolege, sada zaista ne mogu da se osvrnem na ovo što gospodin Proroković govori, jer ne znam kako je on sebe i svoju političku partiju prepoznao u onome što sam ja govorila. Očigledno ima nešto što ja nemam u vidu ili ne znam, ali ću se informisati gospodine Prorokoviću vezano za vašu političku partiju. Moguće je da vi znate nešto više o tom šurovanju nego ja. Sigurno ću to saznati.

Izvinite gospođo Pop-Lazić, vratiću vam vreme. Molim sve poslanike, nemojte dobacivati i raspravljati sa govornikom iz klupe i obrnuto, nemojte odgovarati poslanicima. Postoji procedura.

Svi su ovde konstatovali da su neki  preduslovi za evropske integracije jasno precizirani. To su politički, ekonomski i privredni. Recite mi koji to uslov mi sada ispunjavamo? Ne ispunjavamo nijedan. Želimo li da ga ispunimo? Želimo. Što ga nismo do sada ispunjavali? Da li zbog nesposobnosti, nedostatka želje? To treba da kažu oni koji su na vlasti od 2000. godine. Ne mogu da dam odgovore na ta pitanja zašto smo mi sada dalje od Evropske Unije nego što smo bili.
Molim i one koji su bili na vlasti do ovih decembarskih izbora, onaj prethodni DOS, molim i ovaj sadašnji DOS, koji se samo malo prestrojio, da izađu i da nam kažu zašto smo mi to dalje od Evropske unije. I ja kao narodni poslanik a i građani Srbije to od vas, gospodo, očekujemo.
Nemojte da ja sad izlazim i da novinarima objašnjavam zašto smo mi udaljeni toliko godina od Evropske unije.
Mi svi želimo da se integrišemo u Evropu. Mi smo istorijski, kulturno, privredno već u Evropi, ali ovakvi uništeni ne trebamo nikome. Za to ko nas je uništio ne preuzimamo odgovornost ni ja ni moja politička partija.
Naš san o velikoj Srbiji je san koji niko ne može da nam uzme. Zbog tog sna neće nas niko kažnjavati. I vi, kada se ujutru probudite a nešto ste sanjali, tumačite snove i uvek gledate da ih protumačite na najbolji mogući način. Mogu li ja vama da zabranim, neka je to čak i iracionalno, da sanjate? Ne mogu da vam zabranim.
Možete li vi meni da zabranite da ja nešto sanjam? Ne možete. Hoće li neko da me kažnjava zbog snova? Nema zašto. Nema ništa opipljivo. Ima li nešto što smo izgubili nepravedno? Ima. Sećate li se vi 1915. godine posle ubistva Ferdinanda? Jesu li hteli Austrijanci da istražuju po Srbiji ko je ubio Ferdinanda? Pa, jesu li Srbi dozvolili? Rekli su – ne može.
Šta se ovde kod nas dešava? Kod nas se sve može. I, molim vas da nam o ovako važnim pitanjima ne drže predavanja oni koji u biračkom telu imaju 1,6 procenata – manje nego što je statistička greška u glasačkim listićima.

Zahvaljujem. Izvolite, gospodin Omeragić. Replika. Molim vas, nema razloga da dajemo netačne podatke. Izvolite.