Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Prvu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 193 narodna poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Nismo obavešteni da će odsustvovati narodni poslanici. Saglasno članu 80. stav 2. Poslovnika narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 80. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri Predlog rezolucije o pridruživanju Evropskoj uniji, kao i druga akta iz predloženog dnevnog reda sednice.

Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.

Uručen vam je izveštaj Republičke izborne komisije o izboru narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnog poslanika, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnog poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Vesni Obradović, izabranoj sa izborne liste G17 plus – Miroljub Labus.

Na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije i izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnog poslanika, Narodna skupština konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Vesni Obradović.

Čestitam narodnom poslaniku na izboru.

Primili ste ostavku prof. dr Ljiljane Čolić na funkciju ministra prosvete i sporta u Vladi Republike Srbije.

Saglasno članu 202. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, o ostavci je obavešten predsednik Vlade Republike Srbije.

Podsećam vas da je članom 202. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da Narodna skupština, na prvoj narednoj sednici konstatuje, bez pretresa, da je član Vlade podneo ostavku i da se o tome ne odlučuje.

Saglasno članu 202. stav 4. Poslovnika, Narodna skupština konstatuje da je prof. dr Ljiljana Čolić podnela ostavku na funkciju ministra prosvete i sporta u Vladi Republike Srbije.

Dostavljeni su vam zapisnici sednice Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 18, 19. i 24. avgusta 2004. godine i sednice Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 24, 25. i 26. avgusta 2004. godine.

Pošto današnjoj sednici prisustvuje više od 126 narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica.

Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Administrativnog odbora utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na zapisnike sa navedenih sednica.

Prelazimo na odlučivanje o zapisnicima.

1. Stavljam na glasanje zapisnik sednice Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 18, 19. i 24. avgusta 2004. godine.

Za 144, nije glasao 71, od ukupno 215 prisutnih narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik sednice Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 18, 19. i 24. avgusta 2004. godine.

2. Stavljam na glasanje zapisnik sednice Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 24, 25. i 26. avgusta 2004. godine.

Za 140, nije glasalo 75, od 215 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik sednice Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 24, 25. i 26. avgusta 2004. godine.

U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.

Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno odredbama Poslovnika, potrebno je da odlučimo o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku.

Grupa od šest narodnih poslanika predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog rezolucije o pridruživanju Evropskoj uniji, koji je podnela Narodnoj skupštini 27. septembra 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 130, nije glasalo 85, od 215 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Goran Paunović, predsednik Poslaničke grupe G17 plus, predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podneo Narodnoj skupštini 6. septembra 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 128, nije glasalo 90, od 218 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Grupa od 82 narodna poslanika Poslaničke grupe SRS, predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima, koji je podnela Narodnoj skupštini 6. jula 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 76, protiv 125, uzdržan jedan, nije glasalo 19, od 221 narodnog poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Grupa od 82 narodna poslanika Poslaničke grupe SRS predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi koji je podnela Narodnoj skupštini 6. jula 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 76, protiv 125, nije glasalo 19, od 220 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Grupa od 13 narodnih poslanika, predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o državljanstvu Republike Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 24. avgusta 2004. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 2, protiv 121, nije glasao 101, od 224 narodna poslanika.

Pošto smo se izjasnili o svim predlozima za hitan postupak, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.

Za 135, nije glasalo 90, od 225 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, u celini.

D n e v n i r e d:

1. Predlog rezolucije o pridruživanju Evropskoj uniji, koji je podnela grupa od šest narodnih poslanika;

2. Predlozi odluka o primeni imuniteta prema narodnim poslanicima, koje je podneo Administrativni odbor 11. maja, 15. jula, 18. avgusta i 29. septembra 2004. godine;

3. Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podneo narodni poslanik Goran Paunović, predsednik poslaničke grupe G17 plus.

Pošto su prihvaćeni predlozi za razmatranje akata po hitnom postupku, nadležni odbori, ukoliko to već nisu učinili, podneće svoje izveštaje u toku trajanja sednice.

Rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG REZOLUCIJE O PRIDRUŽIVANjU EVROPSKOJ UNIJI

Na osnovu člana 38. Poslovnika obaveštavamo vas da će ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS po tački 1. dnevnog reda biti narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Na osnovu člana 38. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije obaveštavam vas da će poslaničku grupu DSS po tački 1. dnevnog reda predstavljati narodni poslanik Dušan Proroković.

Isto tako, po istim tačkama, za poslaničku grupu DS ovlašćen je Miloš Jevtić.

To su ta tri ovlašćenja.

Predlog rezolucije o pridruživanju Evropskoj uniji.

Primili ste Predlog rezolucije o pridruživanju Evropskoj uniji, a koji su podneli narodni poslanici Ksenija Milivojević, Gordana Čomić, Suzana Grubješić, Đorđe Mamula, Miodrag Stamenković i Vojkan Tomić.

Primili ste amandmane koje su na Predlog rezolucije podneli zajedno narodni poslanici Ivica Dačić i dr Žarko Obradović.

Amandmani koji, u skladu sa Poslovnikom, budu podneti do otvaranja pretresa, biće vam uručeni u toku sednice.

Primili ste izveštaj Odbora za evropske integracije.

Podsećam vas da, prema članu 156. stav 3, a shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama, sledeće: SRS - jedan sat 38 minuta 24 sekunde, DSS - jedan sat, DS - Boris Tadić - 44 minuta 24 sekunde, G17 plus - 37 minuta 12 sekundi, SPO-NS - 26 minuta 24 sekunde, SPS - 26 minuta 24 sekunde i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SDP-a i tri poslanika NDS-a, po pet minuta, a na osnovu člana 89. stav 3, Poslovnika.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 156. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu rezolucije.

Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Ksenija Milivojević, želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je danas Predlog rezolucije o pridruživanju Evropskoj uniji, kao prvi strateški dokument parlamenta Republike Srbije, odnosno Narodne skupštine Republike Srbije, a čiji je osnovni cilj da pokaže jasno i nedvosmisleno opredeljenje Republike Srbije, kao članice državne zajednice Srbija i Crna Gora, ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, kao i jasno i nedvosmisleno opredeljenje za ispunjenje svih onih obaveza prema nama samima pre svega, a zatim i prema Evropskoj uniji, kako bi to punopravno članstvo što pre postalo i realnost u Srbiji.
Ovo je, pre svega, jedan strateški dokument, a sa druge strane to je dokument koji treba da pokaže kako prema našim građanima i svima onima koji su uključeni u proces evropskih integracija, tako i prema Evropskoj uniji, da je priključenje Evropskoj uniji za Srbiju strateški i nacionalni cilj. Međutim, da bi to tog cilja došli, potrebno je vreme i potreban je veliki rad.
Poslanici koji su predlagači ove rezolucije, odnosno šest narodnih poslanika iz različitih političkih stranaka, odnosno različitih poslaničkih grupa, a ujedno i članovi Odbora za evropske integracije Narodne skupštine Republike Srbije, pošli su pre svega u izradi ove rezolucije od toga koje su činjenice ključne u procesu samog pridruživanja Evropskoj uniji, odnosno koji su to procesi čija je primena neophodna u samoj Srbiji, kako bi mi u jednom trenutku mogli da ostvarimo krajnji cilj, a to je punopravno članstvo u Evropskoj uniji.
U tom procesu sarađivali smo sa nevladinim organizacijama, a pre svega sa Evropskim pokretom u Srbiji, koji je po prirodi same organizacije pre svega usmeren ka evropskim integracijama, kao i Kancelarije Vlade Republike Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji, a koja će biti osnovno operativno telo koje će sprovoditi i odredbe ove rezolucije, ukoliko ona u Skupštini bude izglasana.
U okviru same rezolucije navedeni su ne samo oni ciljevi kojima Srbija teži, već i obaveze koje ona u prvoj fazi mora ispuniti, kako bi mogla da se kvalifikuje za kandidaturu za članstvo. U tom smislu, smatramo da predstavlja prvi korak. Činjenica je da smo mi jedna od retkih zemalja koja nema ovakvu rezoluciju s jedne strane, a s druge strane činjenica je da su države koje su ušle u Evropsku uniju 1. maja ove godine u tom procesu evropskih integracija donosile nekoliko sličnih dokumenata, u zavisnosti od faze u koju su se u procesu evropskih integracija nalazile.
Ova rezolucija ne samo da uspostavlja obavezu svih državnih institucija, da tretiraju pitanje evropskih integracija kao najviši državni prioritet, već ona uspostavlja vrlo konkretne obaveze izvršnoj vlasti, a konkretno i pre svega Vladi Republike Srbije. Ona obavezuje da u najkraćem mogućem roku izgradi nacionalnu strategiju pridruživanja Evropskoj uniji i, drugo, obavezuje da ovu Skupštinu svaka tri meseca obaveštava i izveštava o tome šta je na planu evropskih integracija u Srbiji urađeno.
Takođe, ova rezolucija obavezuje sve nas kao poslanike Narodne skupštine, kao i ostale institucije, da i dalje radimo ne formiranju i na stvaranju jedne funkcionalne države, državne zajednice Srbija i Crna Gora, kako bi ona mogla da se kvalifikuje za članstvo u Evropskoj uniji.
Rezolucija podrazumeva i članstvo u Partnerstvu za mir, takođe kao strateški i nacionalni cilj Republike Srbije u okviru njenog članstva u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, zato što je to proces, kome ne samo da pripadaju sve zemlje Evrope, osim Bosne i Srbije, već je i to bespovratan proces reforme vojnih snaga, odnosno reforme vojske koji je takođe jedan od preduslova za članstvo u EU.
To je proces u kome se Srbija i Crna Gora već nalaze i to je proces koji je bespovratan u smislu jednog dugoročnog procesa, koji podrazumeva i članstvo u EU. Konačno, ova rezolucija se takođe zalaže za ispunjenje svih međunarodnih obaveza Republike Srbije i odlučno podržava stav da se sva lica osumnjičena za zločine počinjene tokom oružanih sukoba od 1991. do 2000. godine na području bivše SFRJ privedu pravdi u skladu sa pozitivno-pravnim propisima i međunarodnim obavezama.
Ako želimo da budemo ozbiljna država i ukoliko smatramo da možemo kao takvi biti viđeni u svetu, onda moramo poštovati ne samo svoje međunarodne obaveze, već i one obaveze na osnovu zakona koje smo sami doneli i u tom smislu se izjašnjava i ova Rezolucija. U tački 9. Rezolucije pozivaju se sve političke stranke, nevladine organizacije, sindikati, udruženja poslodavaca, verske zajednice, mediji i svi građani Srbije da se pridruže ciljevima ove Rezolucije, s obzirom da su to sve subjekti koji su u proces evropskih integracija na ovaj ili onaj način i u skladu sa svojim obavezama, pravima i nadležnostima uključeni.
Mi ne možemo očekivati da ćemo ući u Evropu, odnosno da ćemo postati punopravni članovi Evropske unije ukoliko to nije cilj oko koga smo svi jedinstveni. Ne možemo biti deklarativno za EU, a ne želeti da ispunimo neke od osnovnih preduslova koje to članstvo podrazumeva. Ne možemo nastupati nejedinstveno pred samom EU, jer time štetimo sopstvenom položaju i u EU i uopšte u međunarodnoj zajednici i svim onim organizacijama čiji smo inače član.
Prvenstvena namera predlagača ove rezolucije je formiranje najšireg mogućeg društvenog, političkog i nacionalnog konsenzusa oko cilja pridruživanja EU. Samo jedinstvena država, odnosno samo jedinstvene institucije i samo jedinstven stav prema međunarodnoj zajednici i prema samoj EU uspešno nas mogu dovesti do tog članstva. Samo politika konsenzusa oko strateških pitanja, upravo procesa evropskih integracija, može da rezultira u punopravnom članstvu u EU i zbog toga je i moje lično i zadovoljstvo članova Odbora za evropske integracije, što je tekst ove rezolucije proizašao kao rezultat konsenzusa i to konsenzusa svih onih snaga koje se za punopravno članstvo u EU zalažu.
Mi očekujemo da će usvajanje ove rezolucije biti prvi korak ka stvaranju tog konsenzusa i da će Srbija u narednom periodu jedinstveno nastupati kada je reč o procesu evropskih integracija.
Bez obzira na pojedine političke razlike, koje, normalno je, između političkih stranaka postoje.
Takođe, očekujemo da će ova rezolucija biti poštovana u kompletnom tekstu i da će se njenim ciljevima zaista pridružiti svi oni subjekti na koje se evropske integracije odnose, a one se odnose na svakog građanina ove zemlje, jer svaki građanin ove zemlje će sutra upravo da oseti sve one koristi i mogućnosti razvoja zemlje i njenog progresa koje donosi punopravno članstvo u EU.
EU nema alternativu. Mi imamo dva izbora, odnosno dve alternative. Možemo da idemo ka punopravnom članstvu u EU i na taj način postanemo deo savremenog sveta, odnosno da postanemo deo Evrope što prirodno i geografski već i jesmo i u Srbiji je evropska tradicija nešto što postoji decenijama. Možemo sa druge strane da odlučimo da ne želimo u Evropsku uniju, i u tom slučaju dovodimo sebe u položaj izolacije u Evropi, odnosno u položaj zemlje koja nema mogućnosti da sarađuje sa Evropom i koja je u potpunosti, iako se nalazi u srcu Evrope, sa svih njenih tokova i puteva skrenuta.
Ne možemo sebi dozvoliti da ne budemo svesni onih obaveza koje moramo ispuniti da bi to punopravno članstvo ostvarili. Jedino tako možemo da očekujemo da će se naš put završiti punopravnim članstvom u Evropskoj uniji i samo tako možemo postati deo evropske porodice.
Zbog toga, u ime predlagača ove rezolucije, pozivam sve poslanike Narodne skupštine da glasaju za ovu rezoluciju i da time na jasan i nedvosmislen način pokažu svoje, ne samo deklarativno, već i suštinsko zalaganje za evropske integracije, za sve one postupke, mere i aktivnosti koje taj proces podrazumeva, kako bi pomogli našoj državi i Srbiji i Crnoj Gori da što pre postane članica EU, gde njoj i jeste prirodno, istorijsko i suštinsko mesto. Hvala vam.

Hvala Vama.
Da li izvestilac nadležnog odbora želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Izvolite. Gospodin Dačić.
Gospodine Miniću, izvinjavam se, svi smo dobili izveštaj Odbora da je ovo usvojeno jednoglasno. Ne razumem o čemu pričamo. Da li ste bili na sastanku tog odbora? Budite ljubazni, javite se po Poslovniku, stvarno ne razumem.
Da bi svima bilo jasno, Odbor za evropske integracije je na sednici održanoj 30. septembra 2004. godine raspravljao o Predlogu rezolucije o pridruživanju Ervopskoj uniji.
Sednici su prisustvovali i Vladimir Todorić iz Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji Vlade Srbije i Ivan Knežević iz Evropskog pokreta u Srbiji. Na osnovu člana 75. Poslovnika Odbor za evropske integracije podnosi Narodnoj skupštini sledeći izveštaj: Odbor je jednoglasno usvojio Predlog rezolucije o pridruživanju Evropskoj uniji.
Izvinite, ako niste bili na Odboru, ne razumem kako ste mogli da izdvojite svoje mišljenje na prethodnom sastanku koji nije to razmatrao. Budite ljubazni, čitajte dokumenta koja dobijamo. Izvinjavam se lično, ali stvarno nemam osnov po kome bih Vam dao reč sada. Imaćete prilike kasnije.
Izvolite gospodine Dačiću.

Dame i gospodo poslanici, Predlog rezolucije o kom danas raspravljamo vezan je za temu oko koje, čini mi se, postoji apsolutna saglasnost političkih stranaka u Srbiji. Mislim da nema stranke u Srbiji koja je protiv ulaska i pridruživanja Evropskoj uniji.
Problem je u tome što nas dovodite u situaciju da merite naš odnos prema Evropskoj uniji odnosom prema predlogu ove rezolucije. Upravo zbog toga smo želeli i predlagali, a to smo i napisali u amandmanima, određene varijante teksta ove rezolucije koja bi bila prihvatljiva za sve političke stranke u Srbiji. To, nažalost, nije prihvaćeno. Zato mislim da poruka koja će danas biti poslata iz Skupštine Srbije nije dobra za Srbiju, a to je poruka da Srbija nije jedinstvena oko toga da li se želimo pridružiti Evropskoj uniji ili ne.
Šta je problem u tekstu ove rezolucije? Problem je u tome što se kroz pridruživanje Evropskoj uniji ovde spominje nešto što uopšte nije predmet ove rezolucije. Ovo je rezolucija o pridruživanju Evropskoj Uniji. Neka ostane tako ili promenite naslov pa neka bude pridruživanje Evropskoj uniji i Partnerstvu za mir. Kakve veze ima Partnerstvo za mir sa evropskim integracijama i Evropskom unijom?
U stavu 1. ove rezolucije se kaže: "Narodna skupština Republike Srbije potvrđuje da je ubrzani ulazak Republike Srbije kao članice državne zajednice Srbija i Crna Gora u punopravno članstvo u Evropskoj Uniji i pristupanje Partnerstvu za mir strateški i nacionalni cilj kojem će u budućem radu Narodna skupština Republike Srbije davati punu i stalnu podršku".
Nije danas tema da se izjašnjavamo da li smo za ili protiv ulaska u Partnerstvo za mir. Partnerstvo za mir nije program Evropske Unije. Partnerstvo za mir je program NATO-a. Onda je bolje da napišete jasno da je strateški cilj ulazak u NATO, pa da se i o tome izjasnimo.
Partnerstvo za mir je program NATO pakta i nemojte nas terati da se izjašnjavamo da li smo za ili protiv tog programa.
Hajde da se izjašnjavamo na referendumu, kao što smo mi predložili, da li smo za ulazak u NATO. Nisu problem čak ni te institucije, kao što je NATO. Problem je koji su to uslovi da bi mi mogli da budemo članovi NATO-a i šta to Srbija treba da ispuni da bi mogla da bude članica?
To je oodustajanje od ratne štete i isporučivanje Hagu svih naših državljana koji se nalaze na listi. Vi znate da je to za SPS neprihvatljivo. Zato smo predlagali više puta i predložili smo zvanično, kao amandman, da se deo rečenice "i pristupanje Partnerstvu za mir" briše iz teksta rezolucije, jer ovo je rezolucija o pridruživanju Evropskoj Uniji, a ne Partnerstvu za mir i NATO-u.
Osim ukoliko interes nije da se postigne konsenzus. Ukoliko je interes i dalje takav da se Srbija deli, da se Srbija cepa sekirom na deo koji je navodno demokratski i na deo koji je navodno nedemokratski, odnosno na deo koji je navodno za evropske integracije i deo koji je navodno protiv evropskih integracija. Nemojte više cepati Srbiju.
To radi i Boris Tadić ovim što je uradio juče. Nije dobro za Srbiju da tri najvažnije državne institucije, Narodna skupština Republike Srbije, Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije imaju različite stavove o vitalnim nacionalnim i državnim interesima. Ovde smo u Skupštini jednoglasno usvojili plan za političko rešenje krize na Kosovu i Metohiji. Jednoglasno smo se dogovorili kao šefovi političkih partija da ćemo pozvati Srbe da izađu na izbore samo ukoliko međunarodna zajednica prihvati osnove i suštinu tog plana.
Boris Tadić juče, u svojstvu predsednika Srbije, poziva Srbe da izađu na izbore na Kosovu i Metohiji što je politički štetno, a podsetio bih da je Demokratska stranka, čiji je Boris Tadić predsednik, dva puta u Srbiji bojkotovala izbore, 1992. i 1997. godine. Da li je moguće, dame i gospodo, da su tada bili veći razlozi za bojkot izbora u Srbiji nego što su danas razlozi da Srbi bojkotuju izbore na Kosovu i Metohiji? Da li je i bojkot izbora demokratski način za prava Srba na Kosovu i Metohiji? Time se Srbija takođe deli.
Ovim predlogom rezolucije se izaziva cepanje Srbije na blokove koji ne postoje. Oko pristupanja Evropskoj Uniji ne postoje razlike. Nemojte nas terati da ne glasamo za nešto što je nesporno. SPS jeste za pristupanje Evropskoj Uniji. Ono što je napisano od strane predlagača –razlozi za razmatranje po hitnom postupku – apsolutno ne stoji. Znam da ovde niko ne čita obrazloženje i ne čita razloge za razmatranje po hitnom postupku pa bih podsetio šta piše u razlozima.
Predlagači smatraju da bi odlaganje usvajanja rezolucije bilo kočnica ubrzanom integrisanju Srbije i Crne Gore u Evropsku Uniju. Kako bi to bila kočnica ako ne usvojimo ovu rezoluciju? Nemojmo da budemo politički na potpuno pogrešnoj vodenici.
Ovde u obrazloženju stoji da smo 2000. godine bili udaljeniji od Evropske Unije nego 1990. godine. Gde smo 2004. godine i šta ste radili četiri godine?
Dame i gospodo, vama je evropsku integraciju u Srbiji vodio Čedomir Jovanović kao potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije. Jesmo li za korak bliži evropskim integracijama nego 1990. godine kada je bila komunistička jednopartijska država? Mislim da ovim što je napisano kao obrazloženje apsolutno ne stoji razlog za hitan postupak. Oko ovoga je trebalo napraviti politički konsenzus, a ne izaći sa ovakvim predlogom pred poslanike.
Drugi naš amandman se odnosi na deo kojim se izražava puna spremnost Narodne skupštine Republike Srbije za ispunjenje svih međunarodnih obaveza Republike Srbije. Mi smo tu predlagali da se stavi tačka. Spremnost Srbije za ispunjenje svih međunarodnih obaveza. Nastavljena je rečenica koja glasi - i odlučno podržava stav da se sva lica osumnjičena za zločine počinjene tokom oružanih sukoba u periodu od 1991. do 2000. godine na teritoriji bivše SFRJ privedu pravdi u skladu sa pozitivno pravnim propisima i međunarodnim obavezama. Zar nije bilo jednostavnije da se stavi tačka u prvom delu rečenice i da se ponovo ne deli Srbija zbog ovog pitanja u odnosu prema Evropskoj Uniji?
Naši pozitivno pravni propisi govore da su zabranjena izručenja naših državljana Haškom tribunalu. Naši pozitivno pravni propisi, odnosno Ustav Republike Srbije o tome jasno govori. Prihvatanje ovakvog stava u rezoluciji sutra neko može uzeti kao alibi za izručenje naših državljana Haškom tribunalu.
Još jednom, na kraju, zaista mislim da nije naš problem rezolucija. Naš problem je u tome hoćemo li zaista raspraviti šta je ono što je sporno u našim odnosima prema Evropskoj Uniji. Šta je još sporno, osim Haga? To je ono o čemu nećete da pričate.
Sporno je to što smo, u vreme akcije "Sablja", imali hapšenje 12.000 ljudi bez odluke nadležnog suda. Imate izveštaj Komisije za praćenje sprovođenja međunarodnog ugovora protiv mučenja i torture koji je katastrofalan za Srbiju u ovom trenutku. Imate problem u ekonomskim odnosima između Srbije i Crne Gore. To je ono o čemu ne govorite. Problem je i Kosovo i Metohija. Treba da se zalažemo da u Evropsku uniju uđu Srbija i Crna Gora, a ne Srbija, Kosovo i Crna Gora. Kao što znate, Evropska unija je pokrenula paralelni proces za pridruživanje Kosova.
Govorim vam kao predsednik glavnog odbora SPS-a i predsednik ovog poslaničkog kluba da SPS još jednom izražava svoju spremnost. Glasaćemo za svaki predlog zakona kojim se harmonizuje naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom Evropske Unije. To je razlog zašto ne možemo brzo u Evropsku Uniju.
Zašto ne predložite takvu harmonizaciju? Zašto to nije radila prethodna Vlada, ona pretprošla Vlada i ova sadašnja Vlada?

Izvinite gospodine Dačiću, da li ćete koristiti i sledećih 10 minuta?

Ne, završavam. Hvala.
Ovaj predlog rezolucije izaziva podelu među poslanicima i ne odražava jedinstvo Srbije i konsenzus u Srbiji. Zato poslanici SPS-a, ukoliko ne budu prihvaćeni naši amandmani, na koje smo još davno ukazivali, ne mogu glasati za ovaj predlog rezolucije. Hvala.

Hvala Vama.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika želi reč? Izvolite, u ime predlagača.

Kao što sam već rekla u uvodnoj reči, predlagači rezolucije su upravo pošli od neophodnosti da se u vezi sa pitanjem evropskih integracija postigne najširi mogući konsenzus u Srbiji, i Srbiji i Crnoj Gori, pošto je Srbija članica državne zajednice Srbija i Crna Gora. Međutim, sa druge strane smo isto tako nastupali u skladu sa činjenicama.
Postoje određene činjenice koje su vezane za proces evropskih integracija, odnosno određeni kriterijumi koje svaka zemlja, koja želi da postane član Evropske unije, mora da ispuni. Tu su, s jedne strane, tzv. politički kriterijumi, koji se odnose na svaku zemlju ponaosob, i određeni tehničko-operativni kriterijumi, koji se pre svega tiču usklađivanja, odnosno harmonizacije propisa.
Inače, Narodna skupština Republike Srbije se, u tački 4. rezolucije, obavezuje da će usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije dobiti prioritet u radu Narodne skupštine Republike Srbije, uključujući i uvođenje posebnih procedura za poboljšanje efikasnosti tog procesa. Procedure u skladu sa poslovničkim odredbama, naravno, mogu biti različite.
Kada je reč o Partnerstvu za mir to je, kako sam i rekla u prvom obraćanju, bespovratan proces, koji ne mora nužno da vodi članstvu u NATO-u. To je nešto o čemu će se razgovarati kada uopšte bude postojala eventualna perspektiva da Srbija, odnosno Srbija i Crna Gora, postane članica NATO-a. U prilog tome ponovila bih još jednom da u Evropi samo Bosna i Hercegovina, i Srbija i Crna Gora, nisu članice Partnerstva za mir.
Osim toga, u Partnerstvu za mir nalaze se i Rusija i Belorusija, kao i većina bivših sovjetskih republika u azijskom delu koje, prema informacijama koje imamo, svakako u ovom trenutku ne pretenduju na članstvo u NATO-u, ali su svesne potrebe da se reforma vojnih snaga, odnosno njihovo osavremenjivanje, može najlakše i najbrže postići upravo kroz ovaj proces.
U tom smislu smatramo, s obzirom da je reforma vojske, odnosno vojnih snaga jedan od uslova za pristupanje Evropskoj uniji, da je najlogičniji put da taj uslov prema Evropskoj uniji ispunimo upravo pristupanjem Partnerstvu za mir, koje, ponavljam, ne mora da znači i direktnu aplikaciju za članstvo u NATO-u. To je nešto o čemu će se naša zemlja izjasniti kada za to dođe vreme.
Kada je reč o obavezama, a to se odnosi i na obaveze prema Haškom tribunalu, radi se o obavezama koje mi imamo pre svega kao članica Ujedinjenih nacija. Imamo ih i prema pozitivnim propisima. Konkretno mislim na Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom iz 2001. godine, koji je tada donet na saveznom nivou, tada još uvek SRJ, i to su obaveze, dopadalo se to nama ili ne, koje jesu uslov za ubrzanje procesa evropskih integracija, odnosno u našem slučaju obaveze tj. ispunjavanje obaveza koje su uslov za sticanje statusa kandidata za članstvo.
Mi ne želimo da delimo Srbiju, ali smo isto tako svesni da, dopadalo se to nama ili ne, moramo ispuniti i neke obaveze koje jesu bolne, odnosno obaveze koje mogu da dovedu do različitih podela u društvu u Srbiji.
Međutim, ukoliko zaista ozbiljno želimo da pristupimo Evropskoj uniji, odnosno da postanemo njen punopravni član, mi moramo te obaveze ispunjavati, pri čemu naravno moramo voditi računa da naša pregovaračka pozicija, prilikom pregovora o načinu i modalitetima ispunjavanja tih obaveza, bude što je moguće bolja, jer to jeste naš nacionalni interes.
Nismo mi država koja želi po svaku cenu da ispunjava obaveze na svoju štetu. Naravno da ne. Vrlo smo svesni nacionalnog interesa i ono što moramo da učinimo je da svojoj državi obezbedimo najbolju moguću poziciju prilikom razgovora i pregovora o načinima ispunjavanja tih obaveza.
Sa druge strane moramo pokušati da olakšamo sebi i ubrzamo pristup u Evropsku uniju tako što ćemo učestvovati u onim procesima koji to članstvo ubrzavaju. Jedan od takvih procesa je i Partnerstvo za mir.
Ako su Rusija i Belorusija, kao zemlje koje ne pretenduju na članstvo u NATO-u, ušle u taj proces da bi olakšale reformu svojih oružanih snaga, zašto bi Srbija išla težim putem? Zbog toga, kada govorimo o konsenzusu, moramo govoriti o onom konsenzusu koji je realan i koji zaista vodi članstvu u Evropskoj uniji.
Deklarativni konsenzus koji kaže da mi želimo da budemo članovi ali ne želimo da učestvujemo u procesima i ispunjavamo obaveze koje to članstvo podrazumeva, nije realan konsenzus. On ne vodi u Evropsku uniju.
Samo onaj konsenzus koji se zasniva na činjenicama i realnosti nas u Evropsku uniju zaista u najkraćem mogućem roku i vodi. Hvala.

Izvolite, replika, gospodin Dačić.

Po Poslovniku.