Dame i gospodo narodni poslanici, nekako je uobičajeno da se vlast i opozicija prepiru i preganjaju da li nam je bio potreban rebalans, da li smo na početku godine ili krajem prethodne ukazivali da će biti potreban, kakav nam je budžet, najvažniji zakon.
Mislim da u ovom trenutku imamo značajnije pitanje na koje nemamo odgovor, a to je strateški pravac Srbije, šta je to što radimo, šta je to što ćemo u budućnosti da uradimo da naši ljudi žive bolje. Da prekinemo sa praznim pričama i besmislenim objašnjenima, ne bismo li napali nekog od političkog protivnika, pa svakog dana slušamo - sutra ćemo u Evropsku uniju, prekosutra, 2007. godine, 2010. godine.
Sada nam kažu oni, Evropska komisija, koja je neka vrsta evropske vlade, javno je saopštila – ovo kažem zbog građana Srbije od kojih se to krije, od kojih to kriju i oni koje finansirate po direktnom nalogu Gordane Suše - Evropska komisija je rekla da do 2012. neće biti prijema u Evropsku uniju, ni Hrvatske, ni mnogih drugih zemalja, a kamoli Srbije ili Srbije i Crne Gore. To je još osam godina da sigurno neće biti, a i onda je pitanje.
Znači, narednih deset godina mi treba da gledamo kako ćemo da živimo, kako da preživimo, kako da unapredimo proizvodnju i šta je to što možemo da uradimo da običnom čoveku, radniku, seljaku, penzioneru, službeniku, poboljšamo životni standard, pre svega. Kroz to moramo da gledamo svaki budžet, kroz to moramo da gledamo ono što jeste najvažniji zakon. Tu će uvek biti - opozicija je protiv, jer na glasanju o budžetu se vidi ko je vlast, a ko je opozicija. To je nešto najvažnije, uz izbor Vlade, uz izbor izvršne vlasti. Dakle, glasanje o budžetu je to koje vas opredeljuje da li ste vlast ili opozicija.
Neću da govorim o tome da li je negde neko nekoga kupio, da li je negde neko nekome dao novac, da li su se neki naftaši upleli u celu igru ili nisu. O tome neka neki drugi objašnjavaju i govore svojim biračima. Mi smo opoziciona politička stranka, imamo brojne primedbe, imali smo ih na budžet, imamo ih na rebalans budžeta. Naravno da ćemo biti protiv ovakvog budžeta.
Ovoga puta, da ne bi bilo da svaki put kritikujemo vlast samo zato da bismo je kritikovali, kritikovao bih je zbog odnosa prema Narodnoj skupštini. Gospodine ministre, ne sme emisija "Kažiprst" na vašoj omiljenoj radio ili televizijskoj stanici, svejedno, da bude važnija od narodnih poslanika. Dakle, to ne sme da vam se dogodi, nikome. Ne sme da se dogodi to da nikoga nema od predstavnika Vlade, sem vas, u klupama Narodne skupštine.
Da li to oni imaju pametnija posla danas? Da li to oni imaju nešto drugo danas da rade? Mi danas donosimo odluku, danas raspravljamo o budžetu Republike Srbije. Da li ima nešto važnije?
Čemu će da prisustvuju, šta će da rade u životu? Da li to znači da njih Narodna skupština ne interesuje? Obezbedili smo mašineriju, neko je negde platio, neko je negde trgovao sa ovim ili sa onim, i baš nas briga. Da li je to odnos, ne prema narodnim poslanicima, to je odnos prema građanima Srbije.
Sada hoću da kažem nešto, pošto mi imamo bicefalnu izvršnu vlast. Imamo predsednika Republike i Vladu Republike Srbije. Nisam želeo da reagujem malopre na ružne, jezive reči koje su ovde izgovorene o ljudima koji su juče protestovali ispred Predsedništva Srbije. Kaže se da je neka škola, neka uprava platila autobuse. Došla je sirotinja u Beograd, došli su ljudi koji brinu o budućnosti svoje dece, kojima je glava u torbi svakoga dana na Kosovu i Metohiji, koji brinu kako će da prežive, šta će da urade za svoje porodice i familije.
Došli su u Narodnu kancelariju kod svog predsednika, a dočekala ih je žandarmerija i specijalna policija. Da li se na to troše budžetske pare? Da li je to ta Narodna kancelarija o kojoj govorimo? Da li je zato za ove ugovore potrebno povećanje, da bi nekima to moglo mnogo više da se plati, pa je problem što su ljudi došli da protestuju? Nego šta su.
Šta ćete, da zabranite demonstracije protiv predsednika. Rodio se drug Tito ponovo, pa niko ne sme ništa da kaže. Pa, sme i govoriće. Govoriće zato što nema ni većih plata, ni većih penzija i zato što ljudi žive sve lošije. Te plate, te penzije i nova radna mesta nije nam obećao samo Dinkić i nije nam obećao samo Koštunica, obećao nam ih je Tadić u izbornoj kampanji. Doslovce je rekao: "Uradiću sve i garantujem vam da ću obezbediti da svi slobodno putuju po svetu i da nemaju vize". Šta smo dobili - vizu za Rumuniju, a dobićemo i za Bugarsku. Sve ostale su ostale na istom nivou kao što smo imali i ranije.
Rekao je: "Dragi prijatelji, hoću da vam obezbedim veće plate, mora da se živi od svog rada". Srbi su vredni ljudi. Svi građani Srbije su vredni, marljivi, pravi domaćini. Da li imaju veće plate? Šta je uradio, osim što je bio psihoterapeut našim fudbalerima na Olimpijskim igrama, kada su izgubili 6:0, pa su posle psihoterapije izgubili sa 5:1 od "velike sile" kakva je Australija.
Da li je to posao predsednika Republike? Kada mu dođe narod, ojađeni narod, kada dođe gladan narod, ljudi koji nemaju ni kuću, koji brinu za to kako će na svojoj zemlji da opstanu, onda ćete da mašete računima i da je potrošeno 400.000. Vi da mašete računima, koji ste se ugrađivali u svaki fotokopir aparat koji ste kupovali.
Očekujem da u narednom periodu, to je glavna stvar koju moramo da uradimo i onda ćemo imati i bolji budžet, a to je ono što mi moramo da preduzmemo - borba protiv korupcije na svim nivoima.
Sada vam kažem, izveštaje koje dobijamo iz lokalnih samouprava, izveštaje gde su ti vladali, a ljudi su samo zagrebli po površini. Izveštaji su strašni. Građani Srbije će to uskoro moći da vide.
Nema faks mašine, fotokopir aparata u koji se nisu ugradili sa 10%, 20%, 50%, negde i 100%. To je novac građana Srbije. O tome mi treba da razgovaramo, kako taj novac možemo da iskoristimo i da ga uložimo u poljoprivredu, u naše fabrike, u razvojne projekte, da u Srbiji počne da se radi i gradi, a ne kako Srbija da se pljačka. U tome je razlika između vas i nas.
Preći ću na konkretne stvari. Kaže se u rebalansu budžeta: idemo na dve milijarde povećanja za otplatu stranih kredita. Mi moramo da servisiramo naše obaveze, ali pitam Vladu - ljudi, da li vi mislite da ne mogu svi građani da uzmu ove kredite, lizinge, bez učešća, čuda koja im se nude po svim novinama, bilbordima, sredstvima informisanja? Mogu, ali svaki čovek razmišlja - hoću li ili neću da uzmem nešto od toga, hoću li ili neću nešto da uradim, jer kako ću da vraćam, koliko ću da zadužim porodicu, koliko ću da zadužim one koji bi mi pomagali, šta kako i na koji način da radim.
Da li smo mi nešto po tom pitanju promenili? Nismo, ostalo nam je isto sve. Imamo 8,9 milijardi zaduženja kod međunarodnih finansijskih institucija, po rebalansu budžeta. Da li je to ono čime treba uvek da se hvalimo? Mislim da treba da uzimamo povoljne kredite, da ulazimo u povoljne aranžmane, ali svaki put tri puta da razmislimo pre nego što presečemo, jer je bolje da se ne zadužujemo. Bolje je da idemo na što manja zaduženja, a ne na velika. Od 3,7 milijardi donacija nema ništa. Neće niko u korumpiranu zemlju da ulaže. Neće, zato što je korupcija postala globalni problem.
Imamo pet milijardi dinara manje za vojsku. Svi će reći, znamo već - idu reforme, sve će biti mnogo bolje, biće mnogo lakše. Tu smo priču čuli već sto puta, a vojska iz dana u dan propada sve više. Da ne pričamo o ponosu i dostojanstvu tih ljudi, da pričamo o onome od čega žive. Ti ljudi nemaju od čega da žive, pre svega oficiri, ali i vojnici. Sve lošiji je životni standard onih koji idu u armiju, onih koji nisu profesionalci, a o profesionalcima da ne govorim.
Imamo smanjenje za poljoprivredu, direktno, od 1,5 milijardi dinara, i 900 miliona uzeto od Uprave za veterinu.
Naravno, morao je ministar da pravi balansiranje, radili su to i drugi ministri, nije bilo nijednog do sada koji to nije uradio, a neću da budem onaj koji će da kaže, sve najgore došlo je sa Dinkićem, nikada se to ranije nije dešavalo. Jeste. Svako je tako nešto pravio i radio.
Ali, podsećam ga na to da se hvalio pre šest meseci ovde kako je ovo u suštini agrarni budžet, kako je to neuporedivo bolji odnos prema poljoprivredi nego što je bio ikad ranije, kako će poljoprivreda procvetati, kako će nam biti neuporedivo bolje. A zahvaljujući, pre svega, marljivosti seljaka, njihovoj vrednoći, ali i dobrim uslovima koji su sve to pratili i za koje nije zaslužna i odgovorna Vlada, imamo porast proizvodnje. Dakle, ne zahvaljujući tim merama, već nečemu sasvim drugom.
Hoću da govorim o onome što jeste suštinski problem ove vlade, ali i prethodne i mnogih drugih. Mi imamo neke nevladine organizacije i neka čuda živa koja finansiraju građani Srbije, a siguran sam da i ne znaju da ih finansiraju. Tako građani Srbije finansiraju Kancelariju za pridruživanje Evropskoj uniji sa 13 miliona i pozdravljam odluku gospodina Dinkića da to smanji sa 43 miliona.
Moram da vas pitam, da li to neko zavitlava narod, da li to neko zamajava građane Srbije na najgori način i pokušava da im kaže, vi građani ništa ne razumete, a mi ćemo da vam uzmemo samo pare. Evropska komisija nam je rekla da do 2012. godine neće ni da razmišlja o nama. Mi ćemo da trošimo na godišnjem nivou ko zna kolike milione da bismo čekali 2012. i da bi smo onda čuli novu odluku do 2015. ili 2020. godine. Ko zna šta će se do tada u svetu zbivati.
Imamo Komisiju za lustraciju koja je dobila 1.400.000. Koja je to Komisija? Šta rade ti? Ko su ti ljudi? Čime se bave oni? To je neko čudo neverovatno u ovoj zemlji, pa važno je da postoji neko da je na državnom budžetu i da se te pare troše, to su neki smislili koji su zaista čudo pravili u ovoj skupštini i ova skupština nije na skupštinu ličila.
Danas kada ih vidim, nadam se i uveren sam da ih razboriti građani Srbije nikada više neće birati. Ali sam i onaj koji se nada, a nikada ih se nisam plašio i šta god da su uradili i kakvu god strahovladu da su sprovodili, nadam se da zbog građana Srbije nikada im više takve fantomske ideje neće padati na pamet, da svoje političke protivnike odstranjuju iz političkog života. Pošto ne mogu drugačije, ne mogu da ih zastraše, ne mogu u zatvor da ih oteraju, ne mogu im ništa, ne mogu da ih pobede, onda, hajde, mi ćemo da donesemo našu komisiju koja će da ih izbaci iz parlamenta, koja će da ih izbaci iz Vlade ili bilo kog drugog mesta. Nadam se da je to vreme prošlo.
Zato bih vas molio da više ne finansirate ovakve gluposti, gospodine Dinkiću, zato što sam uveren da sve ovde vaše kolege, a siguran sam čak i vi sami, smatrate da je to notorna glupost.
Slušajte molim vas ovo, imamo Agenciju za unapređenje državne uprave, a koju plaćamo iz budžeta. Imamo Agenciju za odnose sa dijasporom, imamo Ministarstvo, ne znam šta će nam Agencija za odnose sa dijasporom.
Imamo Agenciju za energetsku efikasnost, verovali ili ne. Imamo, slušajte ovo, Ministarstvo za zaštitu životne sredine – 4.120.000.000, onda imamo Upravu za zaštitu životne sredine sa 306.000.000, a onda imamo i Agenciju za zaštitu životne sredine – 2,7 miliona. Nemojte, molim vas, pa ako i uz sve to imamo i Agenciju za reciklažu – 16.000.000.
Ovo se neko igra sa građanima Srbije. Postojanje ovolikih agencija i ovakvih čuda, ovakvih i ovolikih nevladinih organizacija koje izdržavaju građani Srbije može da bude samo razlog za korupciju i ništa više, i to je svima jasno. Korupcija je najteža bolest od koje je društvo obolelo i koju svi zajedno moramo da pobedimo. Ovo nema veze sa političkim strankama, nema veze sa tim da li pripadate onoj ili ovoj stranci, ovo moraju svi da rade, i to moramo svi zajednički da pobedimo i svi ljudi to žele.
Imamo u budžetu, u rebalansu RTS 3.200.000.000, za Gordanu Sušu. Nije mi žao što radnici primaju, snimatelji, kamermani, što primaju novinari, što primaju ljudi koji časno obavljaju svoj posao, ali mi je mnogo žao što velike pare prima Gordana Suša, zato što ona ne vodi ni državnu, ni nacionalnu televiziju, već vodi televiziju Demokratske stranke i tako se i ponaša. Tako se ponašala i tako se i ponaša i danas, a ne znam šta radite.
Vi, gospodine Aligrudiću, izađite i kažite nešto o tome. Vi ste taj koji sedi u Vladi, vi ste šef poslaničke grupe koja predstavlja većinu. Da li znate šta je uradila od te televizije? Išli smo na duel gospodin Bogdanović i ja, a neću ni o čemu drugom da pričam, završio se duel. Pošto nije mogla na duelu ništa, onda su sačekali Dnevnik iza toga, pa je Gordana Suša svakog koga je zvala telefonom, a ko je u Demokratskoj stranci, da se pojavi i da kaže neku rečenicu protiv mene.
A da vas pitam, da li to ima negde, da li je moguće da sinoć puste Olivera Ivanovića, kao da je on neki faktor, da li je on učestvovao u nekim protestima. Ko je taj čovek? Koga predstavlja taj, gospodine Aligrudiću? Da li je to onaj što je oteo silne državne pare, onih 1.650.000.000, koliki je njegov deo tu, gospodine Aligrudiću, da li je to taj, pa treba da se pita zato što brani Borisa Tadića.
Da li zato, gospodine Aligrudiću, jer ne sme niko ništa da kaže protiv druga Tita u ovoj zemlji, zato što misli da treba, čudom se čudi kako sada ne miri sve strane u svetu, kako ne unese mir u sve afričke zemlje, azijske zemlje i svuda, pa će i Gordana Suša u tom mirovnom projektu širom svetu da mu pomaže. Neće građani Srbije, gospodine Aligrudiću, to da plaćaju.
Dame i gospodo, kažete, rebalans budžeta je nešto što moramo da donesemo, jer će nam biti mnogo bolje, a svi oni koji glasaju protiv oni u stvari glasaju protiv građana Srbije, a posebno protiv penzionera.
Posebno glasaju protiv onih koji su najugroženiji. To smo slušali svaki put ovde, od onih koji su hteli po svaku cenu da nam objasne kako su jedino oni dobri i dovoljno dobri da upravljaju ovom zemljom, jer oni su evropejci, jer oni su za budućnost Srbije u Evropskoj uniji, pa smo zbog njih čuli da do 2012. godine ne možemo ni da slušamo o Evropskoj uniji, oni su velike demokrate, pa su glasali iz Bodruma i iz Soluna.
(Dušan Petrović: O kome se radi?)
Radi se, gospodine Petroviću, o kriminalcima iz Demokratske stranke. Ne krijem ništa, nego vam to kažem u lice, gospodine Petroviću.
Pošto oni uvek misle da će neko da ih se uplaši, računaju da su velika sila, a vidim da u pojedinim opštinama prete ljudima, nemojte protiv njih, samo demokratski blok. Neće ljudi.
Hoće ljudi protiv korupcije i kriminala i zato svuda gubite vlast, polako ali sigurno, u svim mestima, u svim opštinama. Neće za one koji su se u fotokopir aparate ugrađivali, u cenu faks mašina, u cenu svakog fiksnog telefona su se ugrađivali, neće.
To su promene koje su Srbiji potrebne i potrebni su joj drugačiji budžeti, potrebna joj je drugačija vlada, drugačija vlast, ali ne ona koja će da bude mnogo gora, lošija, nego ona koja će da donese promene u interesu građana Srbije, ona koja će smeti da im kaže, da, ljudi, imamo teško stanje i moramo da napravimo takve rezove, teške rezove, u svim oblastima ekonomije, naše privrede, idemo u privatizaciju, ali nema našeg zakona sedam meseci, zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, da ga stave na dnevni red.
Zato što se poboljšava kontrola samog toka procesa privatizacije. Nema lopovluka, nema nameštenih tendera. To je ono što se menja. E, takve su nam promene potrebne. Borba protiv korupcije, promene u ekonomiji, brze, efikasne, jasne, prepoznatljive, transparentne i pre svega poštene. Hvala vam najlepše.
