Dame i gospodo narodni poslanici, predsednik Narodne skupštine je povredio Poslovnik Narodne skupštine, članove 81. i 100, pa bih prvo hteo da citiram stav 1. člana 81.
"Sednice Narodne skupštine na kojima se vodi rasprava o predlozima zakona, plana razvoja, prostornog plana, budžeta... održavaju se utorkom, sredom i četvrtkom u vremenu od 10,00 do 18,00 časova."
Član 100. stav 1: "Narodni poslanici (a to šire tumačim, kao i svi učesnici na sednici) dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine".
Sada je 11,05 časova, gospodine predsedniče. Narodna skupština, najviše zakonodavno telo, kasni sat vremena zato što je gospodin ministar bio učesnik na nekoj radio-emisiji u Beogradu. Još se nije desilo u istoriji Narodne skupštine, u višestranačkom sistemu Narodne skupštine, da 126, 250, 84 narodna poslanika čeka ministra da dođe sa neke emisije koju on ima na nekoj radio-stanici.
Ako je jedna emisija na radio-stanici važnija od Narodne skupštine, hajde da se mi raziđemo odavde, hajde neka dođu ti sa radio-stanica ovde i neka slušaju šta imaju ministri i Vlada da im govore, neka odlučuju o tome što govore ministri i Vlada, neka im izglasaju budžet, neka im omoguće da vode Srbiju kako god žele vlasnici radija i televizija, a da Narodna skupština više ne postoji, da narod više ne bira narodne poslanike. Neprihvatljivo je.
Da nije toliko loš budžet i da ga ne treba napasti i upozoriti građane Srbije šta se dešava ako bude izglasan, mi bismo napustili ovu sednicu; 82 poslanika SRS ne dozvoljava da ih ministar maltretira tako što će da ga čekaju da on ide na radio-stanicu.
Našao bih opravdanje da zaista ima neki porodični problem zbog koga ne može da se pojavi u 10,00 sati, ali da on svoje političke manifestacije sprovodi ignorišući radno vreme Narodne skupštine, to je samo znak ko je sve u ovoj vladi, ko su sve ministri i kako ministri shvataju svoje obaveze prema narodu.
Za vas, gospodine predsedniče, i za vas, gospodine ministre, ovo je narod u ovoj sali. Zamislite da nas je devet miliona u ovoj sali, samo što Srbija nema toliku salu, pa je morala da izabere 250 svojih predstavnika. Inače, tih 250 predstavljaju sve one milione koji imaju pravo glasa.
Ovo ne sme više nikada da se dogodi i ovo ne sme da prođe nekažnjeno. Kao kaznu prihvatam i prekor koji bi predsednik Narodne skupštine uputio ministru, a i samoprekor koji bi uputio sebi ovde, javno, pred svima nama da kaže - izvinite, ministar koji pripada mojoj političkoj stranci, uvredio je narodne poslanike, zato što ih je ignorisao.