Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe, izvolite.

Da sačekamo da se završi apluz i da se pokloni gospodin Vlahović do kraja svojim poslanicima.
Kada razgovaramo o budžetu u Narodnoj skupštini, uvek možemo razgovarati o dva razloga. Političke stranke koje podržavaju Vladu Republike Srbije uvek će se truditi da predstavljaju i da odbrane predlog budžeta, predlog rebalansa budžeta, sa krajnje racionalnih osnova. Takav je bio i govor ministra finansija koji smo ovde čuli, a on je ukazao na određene stvari koje su neophodne i koje je neophodno odbraniti, i zbog čega se ovaj rebalans zapravo i donosi.
Mogli smo da ne izvršimo budžet onako kako je projektovan, ali prostim neizvršenjem budžeta onako kako je projektovan mi bismo onda upravo uradili ono o čemu je gospodin ministar govorio, zakinuli bi one kojima je u ovom delu izvršenja budžet neophodan, a to su socijalni fondovi, to su penzije, a to su i naše obaveze prema staroj deviznoj štednji. Sve ostalo o čemu smo govorili vezano je za očuvanje onih kategorija, onih privrednih makroekonomskih kategorija, koje počivaju na onome kako je budžet projektovan.
Šta su bili ciljevi budžeta? Govorili smo i čuli smo danas da su ciljevi budžeta bili, pre svega, uticaj na indirektan privredni rast, održavanje makroekonomske politike, stabilnosti i na kraju krajeva, na redovnu isplatu penzija i drugih socijalnih davanja.
Van ovih ciljeva budžeta mi druge ciljeve nismo postavljali, a razvojni cilj budžeta bio je vezan sa prihodovnom stranom, a ne bi se ni pravio ovaj rebalans da su prihodi, kako su bili projektovani, mogli biti realizovani.
Kada govorimo radi odbrane rebalansa budžeta, uvek treba govoriti o tome da je neophodno doneti rebalans budžeta kako bi se određeni ciljevi politike ove države mogli da ostvare. Čemu dovodi neusvajanje rebalansa budžeta? Upravo dovodi do političke nestabilnosti, do krize i automatski do nerealizacije osnovnih makroekonomskih ciljeva koji su ovde postavljeni. To je legitimno političko pravo opozicije u svakom parlamentu i to je pravo mesto na kome se vlada jedne države napada.
Prema tome, to je veoma jasno, i s tog aspekta imamo dva načina govora, imamo politički govor i imamo govor sa racionalnog aspekta. Uvek ćemo čuti, kada branimo budžet, racionalna objašnjenja i, kada čujemo one koji napadaju budžet, čućemo sva ona objašnjenja koja su u svojoj osnovi politička. Ali, ako se vratimo na ta politička objašnjenja, dakle, mi možemo ustanoviti sledeće - nije dobro i nije zahvalno da neko ko je kriminalno vodio politiku ove države u prethodne tri godine, nije dobro za njega pre svega, da vrši bilo kakva poređenja sa ovom vladom.
Jer, ako govorimo o okruženju u kome sada radimo i živimo, kao građani ove države, mi ipak živimo u okruženju tzv. relativne političke stabilnosti, a prethodni period je obeležen političkom nestabilnošću, i za tu političku nestabilnost nije bila kriva opozicija u toj državi, nego je bila kriva vlast i bila je kriva Vlada Republike Srbije, ona bivša. I ta ista Vlada Republike Srbije bila je zaslužna za ono što je ostavila ovoj vladi i za ovu vrstu ekonomske nestabilnosti i spoljnotrgovinskog deficita, koji je ostavljen ovoj vladi.
Ako govorimo o korenima spoljnotrgovinskog deficita, dovoljno je setiti se samo "šećerne afere". Pa, zbog nje su nam ukinuti preferencijali. Zbog nje smo došli pod udar sankcija. Da li je to moglo uticati na spoljnotrgovinski deficit? Pa naravno da jeste.
Dakle, kada govorimo na politički način i kada pravimo tu vrstu poređenja uvek možemo i tako nešto zaključiti.
O čemu smo mi ovde govorili? Govorili smo o tome da je potrebno očuvati određene makroekonomske elemente, koji su se očigledno pokazali uspešnima u toku ovih godinu dana, i vrlo kratko ću navesti koji su to. To je, pre svega, smanjen javni dug za 2,5 puta. Reč je o smanjenom deficitu, koji u ovom trenutku iznosi 2,3%. Znamo da se kriterijumi Evropske unije stavljaju na 3%, prema tome mi smo ispod toga.
Na apsolutno povećanje društvenog bruto proizvoda treba ukazati. A očekuje se da bude između 7 i 9%. Nadam se da će biti 9%.
Na postojanost ciljeva budžeta, o kome sam malopre govorio, do porasta deviznih rezervi. I o njima treba govoriti - o porastu deviznih rezervi za oko 350 miliona u poslednjem kvartalu. Naravno, i za održivost isplata onog dela javnog duga na koji je ovde ukazivano, a pogotovo na održivost isplata stare devizne štednje, penzija i socijalnih davanja.
Dakle, to je ono što je neophodno uraditi da bi se moglo, na kraju krajeva, prema memorandumu projektovati dobro budžet za narednu godinu, i ako su i napravljene neke greške, ako je napravljena neka niska kalkulacija u projektovanju rashoda, rashodne strane u odnosu na ono što smo loše iskalkulisali na prihodnoj strani, pre svega se to odnosi na privatizaciju, o tome je ministar govorio, dakle ovo nam može pomoći da na mirniji način napravimo budžet za narednu budžetsku godinu, a da ovih nekoliko meseci ove budžetske godine jednostavno završimo u okviru ovih pokazatelja.
Prema tome, to je racionalni argument.
Ako govorimo sa aspekta racija ovaj budžet treba usvojiti i ne postoji nijedan drugi razlog, sem politički, da se za ovaj rebalans budžeta ne glasa. Zato pozivam sve poslanike Narodne skupštine da glasaju za ovaj rebalans budžeta u ime zaštite ovih kategorija o kojima sam govorio i u ime zaštite političke stabilnosti u Republici Srbiji. Hvala.

Hvala. Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? Izvolite, reč ima šef poslaničke grupe SRS-a, narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo pripadam grupi poslanika koju je, pred kraj svog izlaganja, ministar direktno prozvao nekakvom minikosovskom kletvom u smislu - ko ne glasa za budžet biće odgovoran za mnoge probleme koji će u Srbiji pogoditi najsiromašniji sloj stanovništva, pa bih hteo da vas podsetim da vi o radikalima govorite kao o populističkoj stranci i da bi trebalo da se manete takvih izraza.
Mi, nažalost, u martu, kada je usvajan budžet Republike Srbije, odnosno Zakon o budžetu, nismo bili u sali Narodne skupštine, zato što je Narodna skupština odbila, većinom svojih glasova, da otvori raspravu o terorističkim aktima na Kosovu i Metohiji, koje su albanski teroristi vršili prema Srbima, u jednoj teškoj tragediji, od koje, izgleda, više nećemo moći da se oporavimo. Tog časa je Skupštini bio važniji budžet. Nama nije bio važan.
Vi ste budžet usvojili, uz protivljenje dela opozicije. Naravno, vlast nikada ne sluša opoziciju kada joj daje primedbe na zakone, a posebno kada joj daje primedbe na budžet, i tu se slažem. Ako ste zamislili svoju politiku i ako hoćete da je sprovedete, ništa vam ne znači da se prilagođavate zahtevima opozicije.
Želite da politiku sprovedete do kraja, ali sada kada ste je sproveli i kada smo ušli u oktobar, i kada nas čekaju obaveze krajem oktobra, sada treba da sagledamo da li je vaša politika bila dobra ili nije.
Nije bila dobra. Da je bila dobra ne biste uvrstili u dnevni red ovu tačku, ne bismo danas raspravljali o, nazovimo ga, rebalansu budžeta, mada on ne zaslužuje da se tako nazove. Zaista je došlo do disbalansa i treba balansirati budžet, ali ovo bi pre trebalo nazvati nekim drugim imenom, mada se pod opštim imenom - rebalans budžeta svrstavaju bilo kakve izmene budžeta.
Ali, ako je ministar u pravu i kaže - da ovaj zakon usvajamo zato što dolazi do smanjivanja obaveza iz budžeta, to nikada ne bi bio razlog za sednicu Narodne skupštine, ako Vlada merama štednje smanjuje obaveze iz budžeta. Ne. Ova sednica je sazvana zato što se za neke korisnike predviđa veće izdvajanje iz budžeta nego što je predviđeno zakonom. To je jedini razlog.
Vi znate koje su to stavke zbog kojih se danas održava ova sednica. Naravno, lepo je to sakriti pod priču o povećanju penzija, ali ne znam šta o tome misle invalidski penzioneri u Vojvodini, kojima se obratio Fond da vrate dve penzije. Ili, možda ne znate, ministre, da su invalidski penzioneri u Vojvodini u panici, jer su svi dobili obaveštenje od Republičkog fonda da treba da vrate dve penzije. I, još se pozivaju na neku 1992. godinu.
E, sada, da odmah kažem šta mislimo o ovom budžetu.
Ovo je budžet dužnika. Ovako dužnici usvajaju budžet. Ali, ovo je budžet dužnika koji brine o poveriocima, koji ne brine svoje interese i koji nema svoje zahteve. Da, tako je, krajem oktobra prva tranša velikog, oglašenog na sva zvona, otpisa duga. Ali, ministre, taj otpis duga je doveo odmah do otplate. Odmah ste ugovorili kada počinje otplata kamata, tranši, a po kojim kamatama - niste nam nikada rekli. Tako da smo mi, u stvari, ušli u otplatu duga a ne u otpis duga.
Mi smo ušli u otplatu duga. Mi imamo novaca mnogo, nama privreda izvanredno radi i samo nam je još trebalo da vi tri godine pregovarate o tome kada ćemo ući u otplatu duga, kada ćemo ući u ispunjavanje svih svojih obaveza.
Pre nekoliko meseci ovde sam govorio, a naravno dočekali ste me vi –jučerašnji evropejci – veoma negativno, o tome kako države ulaze u Evropsku uniju, i rekao sam - samo ko ne ispunjava uslove MMF-a, EU, Svetske banke, taj može da računa da će ući u Evropsku uniju. Evo, juče u intervjuu u nekim novinama, rektor Ljubljanskog univerziteta je baš te reči upotrebio, i rekao - mi u Sloveniji nismo izvršavali naloge koje su nam davali i jednog dana smo stali pred njih i rekli: a sad izvolite primite nas, mi sada stojimo bolje nego mnogi vaši članovi.
Ovo je budžet onih koji izvršavaju svoje obaveze. To bih razumeo, ali gde su obaveze drugih prema nama. Zašto nikada nisu zatražili raspravu u Narodnoj skupštini Republike Srbije o tome da li neko ima obaveza prema nama u ovom belom svetu.
Znam da bi bilo teško 2000. godine, i da nije pobedio DOS, i da smo mi pobedili, u razorenoj zemlji napraviti budžet i krenuti u nekakvu proizvodnju, u investicije. Ali, ubeđen sam da to ne bi bilo lako. Ne bi išlo lako zato što bismo mi isticali i svoja prava, a ne samo svoje obaveze.
Ove godine, posle sedam meseci vaše vladavine, da vidimo šta hoćete, koga hoćete da oštetite, a kome hoćete da date. Vi ne postavljate uopšte pitanja onima koji su vam odobrili ovaj budžetski deficit kada je usvajan. Zašto sada insistiraju da se smanji budžetski deficit, ali da se ne smanje obaveze prema njima. Vi ste čak povećali obaveze prema otplatama glavnica kredita, donacija nema ni dinara.
Ovo je Vlada koja sada kada puni budžet računa isključivo na kredite. Sada već uključujete i tzv. domaće banke, to su strane banke. Vi nemate domaću banku koja će davati kredite i kod kojih će moći da se zadužuje budžet, to su samo stranke banke, fiktivno domaće banke i vi to ministre jako dobro znate.
Smanjujete izdatke za vojsku, pravdate to time da vojska do sada nije utrošila sredstva koja su joj bila predviđena. Vi ste upropastili Vojsku Jugoslavije.
Počelo je to sa ministrom Borisom Tadićem, dovršava ministar Davinić i vi svi u tome učestvujete, i vi koji zviždite, i vi koji znate šta se tamo radi, i vi koji ne znate. Mi više nemamo vojsku. Naša deca u kasarnama jure zrno pasulja u tanjiru i vi to dobro znate. U vreme kada sam služio vojsku bojali smo se koji će dežurni oficir da bude toga dana, kada je izlaz u grad, jer polovinu nas ne pusti u grad, traži neko dugme da nije dobro prišiveno, a vi sada svojoj deci dajete – petak, subota, nedelja kući, obavezno kući, jer nemaju šta da jedu u kasarnama Vojske Jugoslavije.
Uništili ste oružje za odbranu i postavlja se pitanje: a što to tako? Zašto ne donesete odluku da više ne postoji vojska? Uveli ste civilno služenje vojnog roka, u mestu boravka, u školi, u bolnici, nije više vojnik uopšte, kakvo civilno služenje vojnog roka. Zašto ga bar niste uveli u kasarnu, pa bez puške da služi vojni rok. Neće pušku – ne mora, ali ima šta da radi.
Ko hara Ministarstvom odbrane? Nevladina organizacija, Atlantski savez, nekakvi nepoznati ljudi haraju Vojskom Jugoslavije i vi to dobro znate. To valjda G17 plus zna. Ko su ti, tamo preko puta Zvezdinog stadiona, kod kojih idu na raport naši generali?
Od Borisa Tadića počeli su generali da podnose raport klincima od 22, 23, 24 godine u farmerkama.
Od Gorana Vesića počelo je materijalno-finansijsko propadanje Vojske Jugoslavije, jer je on odlučivao tog dna kome se plaća račun, a kome se ne plaća. Sada je lako reći – za vojsku šest milijardi manje. Za vojsku sa kojom želite da uđete u NATO pakt, pa vi svake godine morate još po šest milijardi novih da obezbedite.
To je kao sa Srbijom. Hoćemo u Evropsku uniju, a sve smo siromašniji. Ministar kaže - iznenadili su Vladu izdaci za nezaposlene. Povećani su izdaci za nezaposlene. Znate zašto? Povećan je broj nezaposlenih. Nije cifra povećavana svakom nezaposlenom, nego je broj nezaposlenih sve veći, nema investicija, nema proizvodnje, nema ničega u Srbiji.
Čime punite budžet? Porezima? Evo, povećavate prihodnu stavku od poreza i od akciza. Od neporeskih prihoda se za devet milijardi smanjuje prihod. Od poreza i od akciza se povećava, ali se zato smanjuje od carina. Zar to nije vama indikativno, gospodine ministre? Imate za 900 miliona, skoro za milijardu manje prihoda za carinu nego što ste planirali, a uvoz je strašan.
Da li je dobra mera ograničavanje godišta polovnog automobila? Ogorčili ste građane Srbije. Ja sam iz Kragujevca i voleo bih da proradi fabrika automobila, ali vi ste najpre nju zatvorili, a sada govorite da je ovo mera zbog proizvodnje automobila u Kragujevcu. Kome to pričate? Ili kažete, da bi proizvođači komponenti proizvodili, mora da se uvozi auto do tri godine starosti.

Izvinjavam se, da li koristite i sledećih 10 minuta?

Da. Čak se izjasnio neko iz vašeg ministarstva, a trebalo bi da ga najurite istog časa, i kaže - onaj ko nema auto dostojan čoveka, ne zaslužuje da ima auto. Znači, sada postoje ljudi koji su dostojni toga da budu ljudi i ljudi koji nisu dostojni.
Oni koji nemaju para da kupe auto do tri godine star, nisu dostojni toga da budu ljudi i to im govori predstavnik Vlade Republike Srbije, Vlade koja dolazi da joj se brani budžet, da se glasa za njen budžet. Vlade koja kaže - onaj ko ne glasa za budžet, taj želi zlo našim roditeljima i deci. Onaj ko želi da glasa za ovu vladu, taj želi zlo i našim roditeljima i našoj deci, i vi to znate vrlo dobro.
Šta je sa poljoprivredom? Olako ste prešli preko toga. Veoma brzo i veoma lako ste prešli preko izdataka za poljoprivredu. Tu ste našli rezerve. Gde baš na poljoprivredi nađoste rezerve? Taman nas je iz godina obradovala, taman su nešto proizveli, a vi odmah, šta kažete, kao i uvek, ko god ima skini mu da nema toliko koliko ima.
Šta to znači da više nema regresa? Šta znači u veterini da nema više zaštite? Kako je ovaj budžet mogao baš tu da uđe ili da otvori baš Zakon o budžetu? Da vidimo koliko je tu otišlo: milijardu i 300 miliona. Kome ćete to da objasnite? Za zaštitu 900 miliona, za Ministarstvo poljoprivrede milijardu i 300 miliona. Kome to da objasnite? Seljacima?
Da nisu postali bogati za ovih godinu dana, da nisu počeli da zarađuju na mleku, na mesu, na pšenici? Na čemu seljak danas može da zaradi, ako nema subvencije, ako nema dotacije, ako nema taj agrarni budžet? Pa, kako nađoste dve milijarde rezervi baš tu? Ne znam ko bi normalan mogao da glasa za ovaj vaš budžet?
Vi čak imate i za otkup pšenice, samo da i to nađem. I tu ste predvideli manju stavku. Bogami, manji iznos za 780 miliona za otkup pšenice. Dobro, ministre, hajde da vidimo da li mi govorimo srpskim jezikom obojica. U članu 16. stav 3. iznos "dve milijarde" zamenjuje se iznosom od "milijardu i 220". Šta je tu sad veće? Ono što je bilo ili ono što će biti? Objasnićete mi to kasnije.
Privatizacioni prihodi, zaista je ova vlada napravila strašan zastoj u privatizaciji. Pravdala ga je i u javnosti pričom o krađama pod privatizacijom. Tačno je, od 1.300, 1.400 privatizacija, pretpostavljam da je u više od hiljadu povređen zakon ili nije poštovan ugovor, ali zbog toga se privatizacija ne zaustavlja, zbog toga može da bude poništen ugovor, zbog toga može da bude najuren prevarant koji je na taj način došao do fabrike, ali ne sme da bude zaustavljena privatizacija. Niste doneli zakon o zaustavljanju privatizacije. Niste prihvatili da u dnevni red, negde u martu, aprilu, po hitnom postupku uđe predlog SRS-a o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji.
Ne, vi ste jednostavno rekli - tu ne radi više ništa. Računate na ogromne prihode, više od deset milijardi u budžetu za ovu godinu, na prihode od privatizacije i sada tih prihoda nema. Privatizacija mora da bude završena, ali morate da ispitate i sve dosadašnje privatizacije.
Nekada sam koristio reč revizija, pa ste to koristili protiv radikala i rekli - neće doći strani investitori, vi vršite reviziju zakonodavstva. Ne, hajde da kažemo pregledi, da se izvrši inspekcijski pregled svih do sada obavljenih privatizacija. I privatizacija u kojoj je učestvovao ministar Bubalo, i tih subvencija koje su išle za fabriku koju je on posle toga prodao.
Da vidimo sve, da otklonimo svaku sumnju, da znamo, ako je fabrika vredela jedan evro, ako je otišla za evro, ako sada proizvodi, a ako ne proizvodi, nešto nije u redu. Svaku privatizaciju morate da pregledate. Nemojte da čekate da mi dođemo.
Mi ćemo to da uradimo, to mora da se uradi, jer nije to strani investitor, onaj ko je došao, pa sklopio ugovor mimo zakona. Nije strani investitor onaj ko je sklopio ugovor po zakonu, a posle ga ne izvršava. To je prevarant, a da li je iz Amerike ili sa Sejšela, ili iz Srbije, meni je sasvim svejedno.
Na samom kraju, nekoliko puta ste, ministre, koristili reč "klima", pa kažete: doneli smo tridesetak zakona koji su stvorili povoljnu klimu za ovo, za ono. Nisu ovo klimatski zakoni i nije ova skupština meteorološka skupština. Kakva klima, gospodine ministre? Kakva je klima u Srbiji, da li vi uopšte znate, među privrednicima, među poreskim obveznicima, trgovcima, nezaposlenima, seljacima na pijaci?
Da li uopšte znate kakva je klima stvorena u Srbiji, ako već govorimo o klimi, vladavinom od 2000. godine naovamo? Priznajem vam da ste došli na vlast 2000. godine brojem glasova. Imali ste otvoreno polje, imali ste povoljnosti koje SRS nikada neće da ima. Vas ne dira niko, šta god da uradite.
Mi smo juče dobili od gospođe Čomić rezoluciju, samo ne znam da li je to konačni tekst rezolucije, koja je usvojena u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, o stanju demokratije u Srbiji i Crnoj Gori. Ne znam da li ste pročitali tu rezoluciju. Tamo vlast napadaju u svakom paragrafu, ali je poslednja rečenica: ipak im treba pomoći i dalje da vladaju, da ne bi pobedili radikali. Eto, vi imate tu naklonost sveta da uradite šta god hoćete.
Onda nam recite zašto baš u monetarnoj sferi, zašto u ekonomskoj sferi nemate njihovu podršku? Tu su vam ucene najveće. Oni vam opraštaju ako ne izručite haškog optuženika, neće da vam oproste ako krajem oktobra ne krene otplata kredita, neće da vam oproste budžetski deficit. Recite nam iskreno da li su vam oni rekli da smanjite izdatke za vojsku?
Poslednje - nafta. Ceo svet svakih 15 dana menja cene goriva. Šta ovo radite? O čemu se radi, koga spasavate ovim cenama? Čija supstanca se troši zato što mi trenutno vozimo automobile ili trošimo naftu i naftne derivate po cenama od pre tri meseca? Ko će to na kraju da plati?
Ponavljam, ako hoćete da sprečite inflaciju zbog cene goriva, napravite gužve na pumpama. Nema goriva, nema inflacije. Ako ima goriva, ne mogu da shvatim da sve razvijene zemlje prate cenu goriva, a 100 dolara će uskoro biti barel nafte, Amerikanci kažu. Odakle Srbiji te rezerve da ne povećava cene naftnih derivata?
Da li je to možda način ovaj uvoz sirijske medijum nafte? Nemojte, kada vas molim, nemojte lopovima da dajete da kupuju nešto što je na tržištu naizgled jeftino.
Kada bude došlo do neposrednog potrošača biće papreno skupo, a on će da odnese dva-tri miliona dolara u džepu, zadovoljno da trlja ruke.
U ovoj državi ne funkcioniše baš sve kako ste obećavali. U ovoj državi su samo lopovi promenili odela, a neki i ne menjaju odela. Taj lobi, bogataški lobi, otprilike, vodi sve stranke DOS-a. Ko se pre otrgne od njega, taj će pre da dobije glasove birača. Vi to znate.
Zbog toga nećemo glasati za ovaj predlog zakona o budžetu. Rizikujemo da nas nazovete ubicama, onima koji ne brinu ni o čemu u ovoj Srbiji, samo brinu o tome da dođu na vlast. Mi taj rizik nosimo poodavno. Pozivam i ostale poslanike da svoj stav o Vladi ili svoj stav o tome šta misle birači iskažu kroz glasanje o ovom budžetu.
Ova vlada, na izborima za predsednika Republike i na izborima za lokalnu samoupravu, bori se za cenzus, za 12 do 14%. To je uporište ove vlade u biračkom telu Srbije. Znate šta, ovako krupne sistemske zakone ne želim da mi predlažu oni koji nemaju 15% biračkog tela u Srbiji.

Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi reč?
Izvolite, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Jovan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, evo nekoliko stavova u ime naše poslaničke grupe. Videćete da, u suštini, ovde nije reč o jednom kapitalno značajnom dokumentu, jer mi danas ipak ne govorimo o budžetu. Govorimo o uravnoteženju nekih budžetskih pozicija postojećeg budžeta. Mnogo će biti važnija rasprava, a njoj će sigurno biti osnov ova današnja i ona koja će se voditi u narednim danima, koja će se voditi na temu - budžet za 2005. godinu.
Osnovno je pitanje da li bi svako od nas, da se našao na mestu ministra ili Vlade, išao na predlaganje ovakvog dokumenta u Narodnoj skupštini ili ne. Ako se stvari posmatraju domaćinski, onda je logično da, kada dođe do promene u strukturi prihoda i rashoda u budžetu, idemo u Narodnu skupštinu i tražimo odgovarajuće izmene i dopune tog zakona. Tu valjda nema spora.
Ne bih mogao da se složim sa konstatacijom da je do ovog tzv. rebalansa došlo samo zato što su neki rashodi smanjeni. Do rebalansa je došlo zbog toga što su neki rashodi smanjeni, ali i neki prihodi povećani, a i zato što su neki izdaci, bar u ovom predlogu koji je dat, takođe povećani.
Mi imamo, ukoliko sam dobro sabirao, ukupno smanjenje izdataka iz budžeta za oko 24 milijarde dinara, a istovremeno imamo povećanje na nekim drugim pozicijama u budžetu za otprilike 12 milijardi.
Sada, kada knjigovođe o tome razmišljaju i kada te dve stvari prebijete, onda vi imate, u suštini, smanjenje budžetskih rashoda za 12 milijardi, što nam omogućuje da dođemo do toga da budžetski deficit, umesto sadašnjih 45 milijardi dinara, bude projektovanih 32,7 milijardi dinara za 2004. godinu.
Samo je dva i po meseca preostalo do 2004. godine. Ukoliko je tačan podatak da je budžetski deficit, zaključno sa devetim mesecom ove godine, iznosio oko 19 milijardi dinara, onda je to dobar znak da će taj budžetski deficit ostati u ovim projektovanim okvirima.
Vi znate da se SPS nikada ne slaže sa tim da postoji bilo kakav budžetski deficit, na ma koji način da se taj budžetski deficit finansira. Ta ekonomska realnost, koja je bila prisutna u prethodne tri godine, pa i u ovoj 2004. godini, na neki način prihvaćena je kao takva od većine u ovoj skupštini.
Pomalo me čude oni koji sada kritikuju Vladu koja predlaže da se smanji budžetski deficit, a upravo su oni bili najveći protivnici onakvog budžetskog deficita koji je bio projektovan u budžetu za 2004. godinu, o kojem smo razgovarali u martu. Mislim da je to jedna nedoslednost, ne samo ekonomska, nego i politička, jer ne možete pošto-poto biti protiv nečega.
Kako se pokriva ovaj budžetski deficit? U predlogu budžeta je bilo planirano da se pokrije iz prihoda po osnovu privatizacije sa 16,4 milijarde dinara. Danas imamo predlog da se taj budžetski deficit pokriva prihodima od privatizacije u iznosu od 5,5 milijardi dinara. Što se tiče nas socijalista, ne bi trebalo ni jedan jedini dinar budžetskog deficita da se pokriva sredstvima ostvarenim po osnovu prodaje preduzeća u privatizaciji.
To su te konceptualne razlike koje smo mi imali i u odnosu na onu Vladu koja je vladala do marta ove godine, a ako hoćete i u odnosu na ovu. Podvlačim, ni jedan jedini dinar. To bi značilo da se privatizacija odvija na način da oni koji postaju vlasnici tih preduzeća ulažu sredstva u ta preduzeća, a to je koncept dokapitalizacije koji prethodna vlada nikako nije htela da prihvati.
Sva iskustva iz vladavine socijalista u prethodnih 10 godina govore o tome da su upravo ta preduzeća, koja su privatizovana na taj način, po zakonima koji su vladali u vreme vlasti SPS-a, najatraktivnija danas i najuspešnija. Razume se da nije dobro kada konstatujemo da je došlo do zastoja u privatizaciji, ali razloge za zastoj u privatizaciji vidim pre svega u tri stvari, u tri činjenice.
Ona vlada je prodala najbolja preduzeća, a ovoj vladi ostavlja najgora. To je istina. Ona vlada je imala privatizaciju koja je sporna, a danas vi ste svedoci, kolege narodni poslanici, upravo su sednice Odbora za privatizaciju najposećenije.
Na njima se razgovara o prethodnim privatizacijama one vlade. Neću da ulazim u to koliko su prekršeni zakonski propisi iz oblasti privatizacije, da li je bilo kriminala ili nije, ali je očigledno stvorena klima da su one privatizacije koje su obavljene zaključno sa 31. decembrom 2003. godine i te kako sporne.
Treći razlog za zastoj u privatizaciji, po nama socijalistima, leži u zakonskom okviru za privatizaciju, jer mi imamo zakon koji prosto ne stimuliše privatizaciju. Reći ću vam i zašto. Ugovor o prodaji jednog preduzeća zaključuje se samo između dva lica. Na jednoj strani je Agencija za privatizaciju, koja se ponaša kao vlasnik preduzeća koje je predmet privatizacije, a na drugoj strani kupac. Nema tu učešća radnika, nema tu učešća sindikata, nema tu učešća menadžmenta koji sada stoji na čelu tih preduzeća koja treba da se privatizuju.
Kako vi sada očekujete da neko ko se ama baš ništa ne pita o privatizaciji bude motivisan da tu privatizaciju sprovede na način koji će obezbediti dobre prihode za budžet Republike Srbije? To je prosto nemoguće očekivati od onih koji su u takvoj situaciji, jer jednostavno nisu motivisani. Nisu motivisani ni odredbama Zakona o privatizaciji, koji kaže da se obavezno prodaje 70% kapitala, a tek nekih 30% može teorijski postati vlasništvo radnika koji su u tim preduzećima radili ili rade.
Dakle, maksimalno do 30%, a po pravilu onako kako su ranije računali ne mogu radnici da postanu akcionari ni tih 30% kapitala. Onda mislite da se može privatizacija odvijati na način da puni budžet i osnovna strateška razlika koja nas je uvek razlikovala od drugih političkih stranaka u ovoj skupštini bila je da se ne mogu sredstva od privatizacije ubacivati u budžet, a onda trošiti kako je kome volja po raznoraznim budžetskim pozicijama i stavkama.
Imam jednu muku, a verujem i vi kao narodni poslanici. Stalno dobijamo nekakve diktate od tzv. međunarodne zajednice, a najčešće od onih koji se drže te tzv. finansijske sfere i najviše od MMF-a, što će reći od Amerike. Tu nemam nikakve dileme, da mi ponekad ili najčešće moramo da prihvatimo takve diktate, ali zar MMF nije znao u martu ove godine da postoji projektovan budžetski deficit od 45 milijardi dinara i zar nije tačno da je MMF prihvatio takav budžetski deficit kada smo mi u Skupštini izglasali budžet za 2004. godinu.
Tu su u pravu oni koji govore o tome – možemo li ili moramo li stalno izvršavati nekakve naloge ili ćemo imati sada kontravezu, a reći ću vam koju. Potraživanja naših poslovnih banaka i privrednih subjekata od Amerike zarobljena su pre 14 godina i to je bilo oko 300 miliona dolara. To je 18 milijardi dinara.
Ne bi ova vlada imala nikakav problem sa smanjenjem budžetskog deficita da se u prethodne tri godine one vlasti, a i u ovoj 2004. godini, nešto ozbiljnije učinilo na tom planu da se tih 300 miliona dolara naplati, odnosno vrati Srbiji.

Da li koristite i sledećih 10 minuta?

Da, koristiću.
Osamnaest milijardi dinara jeste veliki novac za Srbiju i bolje bi bilo ministru inostranih poslova Vuku Draškoviću, koji često odlazi u Ameriku da na tu temu razgovara u Americi, a ne na temu – izađite na izbore pošto-poto itd.
Bolje bi bilo predsedniku naše Republike Borisu Tadiću, koji takođe više puta ide u Ameriku da to pitanje otvori sa gospodinom Bušom i drugim ljudima iz SAD-a, a ne da pričamo o tome kako će nam američki kongres i ovog puta uskratiti obećanu pomoć od nekih 70 ili 80 miliona dolara ukoliko ne budemo sarađivali sa Haškim tribunalom, ukoliko ne budemo uhvatili Karadžića i Mladića. Jednog dana mogu da nam postave zahtev da uhvatimo Bin Ladena. Tu bi bila odgovorna politika, i spoljna i državnička.
Zašto bismo mi opraštali Americi naše pare, a ovde se radovali za obećanu pomoć od 70 ili 80 miliona dolara? To nije samo političko nego i ekonomsko i finansijsko pitanje, i moramo ga kad-tad otvoriti, ma o kome da se radi, jer Londonski klub nije hteo da nam oprosti baš sve.
Oprostio je dve trećine nečega što možda nije imao pravo da u tom iznosu obračuna, jer je za vreme sankcija, kao što znate, obračunavao kamate na visinu našeg duga, pa se došlo do nekog iznosa, a onda su ljudi iz Vlade i Ministarstva finansija uspeli da taj dug tako regulišu, 62% da se otpiše, 38% da se duguje i ove godine dospeva jedna rata koja dinarski znači 2,4 milijarde dinara i mora se naći u ovim rashodima budžeta.
To jedino mogu da priznam kao objektivan faktor za promenu budžeta ili za povod za ulazak ovog dokumenta u skupštinsku raspravu. Sve drugo je mogla Vlada na neki način i drugačije da uradi, ali onda bi se pojavili neki ljudi koji bi rekli – Vlada sada nije radila transparentno nego je u okviru određenih budžetskih pozicija prebacivala tamo ili ovamo itd.
Govoreno je i šta su drugi razlozi koji su doveli do relativnog povećanja budžetskih prihoda na određenim pozicijama. Moram da priznam da me tu pomalo brinu neki podaci i reći ću vam koji me najviše brinu. Nije zabrinjavajuće ako nam raste promet i ako po osnovu rasta prometa u trgovini imamo povećana primanja u budžetu po osnovu poreza na promet za nekih 6-7%.
Ako pogledate strukturu tog prometa koji se dešava u trgovini onda to jeste problem, jer povećanje prometa se odrazilo upravo po osnovu povećanog uvoza roba široke potrošnje, a time u nastavku povećanog spoljnotrgovinskog deficita. Dakle, problem je u strukturi tog prometa.
Ona vlast je ostavila ovoj vlasti oko 12 milijardi dolara spoljnotrgovinskog deficita i takav trend je nastavljen u 2004. godini i prosto ne znam koja bi to bila administrativna mera koja bi sprečila dalji rast tog spoljnotrgovinskog deficita, ukoliko se ne ostvari jedan od segmenata koji je napisan u ovom dokumentu, da se izvrše odgovarajuće investicije u izvozno orijentisanu privredu i da se time obezbedi veći devizni priliv, odnosno smanji spoljnotrgovinski deficit.
Koliko god da se opirali toj tezi da ćemo vrlo brzo ući u dužničku krizu ona je sve bliža. Nedavno je guverner Narodne banke, gospodin Jelašić, rekao da nam preti dužnička kriza. Iz Vlade je to na neki način tiho demantovano, ali ako se spoljnotrgovinski deficit u suštini može u nekim situacijama tretirati kao dug, onda mi nemamo drugog izbora nego da sve učinimo da poraste izvozno orijentisana privredna aktivnost, koja će obezbediti kakvu-takvu ravnotežu u spoljnotrgovinskom bilansu sa svetom.
Bez toga nemamo šanse da servisiramo postojeće dugove i da servisiramo buduće dugove koje ćemo imati po osnovu, nadam se, povoljnih kredita za ulaganje u direktne investicije za pokretanje proizvodnje u našoj Republici.
Kad po osnovu tako povećanog uvoza imate rast prometa, onda jeste podatak koji zabrinjava. Da je došlo do smanjenja uvoza robe široke potrošnje, do rasta proizvodnje, a time i prometa na domaćem planu, onda bi ta činjenica bila ohrabrujuća, pogotovo što nju relativno gledam, jer na nju utiču i drugi faktori, kao što je rast cena na malo, naftnih derivata, i ti naftni šokovi koji se dešavaju na tržištu nafte na koje mi sigurno ne možemo da utičemo.
Pogledajte, recimo, carine i dažbine. Carine i dažbine su jedan od najizdašnijih državnih prihoda. Imamo činjenicu da će oni ove godine biti manji za 2,7% ili za 800 miliona dinara.
Dva su razloga. Jedan je ministar pomenuo - loš dogovor u avgustu prošle godine koji je prethodna vlast napravila sa međunarodnom zajednicom, a koji se tiče liberalizacije, odnosno smanjenja carinskih stopa i tzv. harmonizacije sa Crnom Gorom. Imali smo u godinu dana tri puta smanjenje carinskih stopa, tako da nam je sad carinska stopa na uvoz oko 7 do 7,5%, a bila je 15%.
Mi smo time našu srpsku privredu stavili na vetrometinu, izložili je neviđenoj konkurenciji odjednom i bez pripremnog perioda, time skinuli cene uvoznih proizvoda i ugušili ono što je ovde radilo.
To je problem. Zato i govorim o tome, kada se bude pričalo o budžetu za 2005. godinu, o memorandumu o ekonomskoj politici koji će da odslika ono što će Vlada raditi u 2005, na toj temi moramo da se iscrpimo do kraja i da vidimo ima li načina da se pokrene ono što se izvoziti može, ima li načina da se pokrene domaća proizvodnja.
Kad socijalisti gledaju ovaj predlog rebalansa budžeta, onda po prirodi stvari, obzirom na naš programski stav, prvo gledamo ono što se zove socijalni deo budžeta, pa pitamo - jesu li smanjena davanja za PIO? Kad dobijemo odgovor i uverimo se u dokumentu da nisu, onda kažemo - dobro je. Kad vidimo jesu li smanjena davanja za Nacionalnu službu za zapošljavanje, vidimo - nisu, nego čak povećana, kao i kod penzionog fonda. Kad pogledamo zdravstveni fond - jesu li smanjena davanja po osnovu predloga rebalansa - nisu, naprotiv, povećana su. To je razlog za socijaliste koji imaju to u programu, kao prvo, da kažu da ove promene mogu da prođu sa stanovišta ograničenja budžeta i izvršavanja obaveza.
Ne smemo zaboraviti da će i posle ovih promena ostati dug poljoprivrednicima 20,5 celih penzija. Ako ovih promena ne bude bilo, dugovaće im se 26. Da čak pri ovim promenama Fond za zdravstvo ostaje u dugu sa manjkom prihoda u odnosu na rashode oko 4 milijarde 200 miliona, a da 31. avgusta ove godine ima ukupne neizmirene obaveze oko 6 milijardi 200 miliona dinara.
Imamo činjenicu da je nivo zdravstvene zaštite u poslednje četiri godine značajno smanjen, zato što su sad građani prinuđeni da mnogo toga što nisu plaćali plaćaju, zato što je lepeza lekova koja se dobija na recept smanjena sa 300 na 100, zato što od tih 100 možete naći u apotekama svega 30, ali to je, između ostalog, zato što se fabrikama naših domaćih lekova duguje iz zdravstvenog fonda oko 700, 800, možda čak i 900 miliona dinara u ovom trenutku.
To je priča sa stanovišta socijalista i te socijalne komponente u ovom rebalansu budžeta. Pošto ćete me još slušati, sada ću da završim priču, jer 20 minuta mi je isteklo. Nastaviću u onom delu rasprave koja se tiče vremena koje pripada ostalim poslanicima.