Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, red je da se vratimo temi večeras.
Očigledno je da su lokalni izbori gotovi, da o tome ne pričamo više, vratimo se na temu budžeta. Žao mi je što nisam mogao da pozdravim ministra finansija, ako su već popodnevni sati, premijera ili nekoga od ministara iz Vlade, obzirom da je zasedanje u toku imamo još pola sata do kraja.
Pre svega, mislim da je bilo potrebno da se pojavi ministar poljoprivrede, odnosno koordinator Ministarstva poljoprivrede, i da se pojavi ministar za kapitalne investicije, obzirom da su u tim ministarstvima najveće stavke koje su smanjene, budžetski rashodi, i zbog toga je trebalo da našim građanima objasnimo o čemu se praktično radi.
Posle izlaganja poslaničkog kluba DS - Boris Tadić, u kome je ovlašćeni predstavnik detaljno objasnio zbog čega DS neće podržati ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama budžeta, samo ću obratiti pažnju na par drastičnih smanjenja stavki rashoda.
Pre svega u domenu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, agrarni kompleks, već je rečeno da je prilikom usvajanja budžeta u martu ove godine jedna od komponenata novog budžeta bio i taj agrarni deo. Međutim, tu imamo smanjenje rashodne strane za 9,88% ili 2,2 milijarde dinara. Mislim da je 1,2 milijarde dinara za poljoprivredu smanjena stavka u budžetskom rashodu, to je dosta velika stavka, a samim brisanjem nekih stavki iz budžeta, koje su doprinele cifri od 2,2 milijarde, možemo slobodno da kažemo da su važne stavke nestale preko Predloga izmene i dopune Zakona o budžetu.
Treba reći da se u ovom predlogu izmene vidi da nema one komponente, da je budžet bio agrarni.
Drugo značajno smanjenje nastalo je u Ministarstvu za kapitalne investicije, gde je smanjena rashodna strana za 3,5 milijarde dinara, od 10,97%, od čega najviše u Direkciji za puteve 2,6 milijardi dinara. Svedoci ste pisanja u štampi da građevinska preduzeća potražuju od ovog ministarstva oko 2,5 milijarde dinara. Na koji način će Vlada, odnosno država izmiriti ta svoja dugovanja?
Zato mislim da je ministar za kapitalne investicije trebalo da bude ovde i da to našim građanima objasni, pomoću kojeg načina će to da bude izvršeno, ako su obećanja data od ministra za kapitalne investicije, a u novinama već nekoliko puta je o tome pisano.
Treće je Ministarstvo privrede, ima najveće smanjenje u tim budžetskim rashodima od 17,53% ili 1,633 milijarde dinara. Najveće smanjenje u okviru samog Ministarstva nastalo je u subvencijama, negde oko 1,1 milijarda dinara, a u okviru toga u Fondu za razvoj za 400 miliona dinara. Kratka analiza ovog smanjenja kaže nam da se sprečava osnivanje institucija, kao npr. Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.
Ne može se osnovati zbog ovog smanjenja, a samim tim teško je primeniti Zakon o stečaju, a samim tim govorimo o jednom malo segmentu, da ovaj predlog i nije reformski, odnosno da ni sam budžet nema tu karakteristiku.
Na kraju, jedno od većih smanjenja nastalo je u finansiranju vojske, u Ministarstvu odbrane. Već je izneseno za ovom govornicom da je to oko 5,5, odnosno 5.650.000.000 i da su najveće stavke smanjenja u tom delu, materijali, mašine i oprema, odnosno zgrade. Za materijale 2,3 milijarde, za mašine i opremu oko 2 milijarde i zgrade 1,1 milijarda dinara.
Ne bih ovo komentarisao, već je dovoljno rečeno, ali mislim da treba istaći radi javnosti da se vidi odakle potiče ovoliko smanjenje budžeta.
Na kraju, hteo bih da prokomentarišem deo oko inflacije, koja je izazvana porastom cena nafte, kako je rečeno "od strane ministra finansija", i da je to uzrok za takve pojave. Međutim, istovremeno postoji na drugoj strani upropašćavanje NIS nepoštovanjem Uredbe donete prošle godine, da se cena nafte, odnosno naftnih derivata koriguje u skladu sa poskupljenjem nafte na svetskom tržištu. Čim to poskupljenje pređe procenat od 2,5, sledi korekcija cene.
Zbog čega se domaća nafta računa po 22,5 dolara po barelu, dok je svetska cena duplo veća, i zbog čega se po obećanju potpredsednika Vlade na početku mandata ove vlade, da će biti izvršeno restrukturiranje EPS-a i NIS-a u ovom delu, NIS ostavlja po strani i koristi za neke druge ciljeve, a gubitak u 4,5 meseca samo po ovom osnovu domaće nafte iznosi 120 miliona dolara, da bi ukupan iznosio 300 miliona dolara.
Ako se u ovom trenutku nešto ne promeni, ako se ovakav trend nastavi, izaći će milijardu dinara. Zašto NIS, odnosno Naftagas, odnosno Jugopetrol ne uđe u restrukturiranje i zašto se tome ne pristupi, nego se čak drugačije tumače uzroci inflacije, koji su povezani sa skokom cena nafte na stranom tržištu, a domaća nafta se koristi po duplo jeftinijoj ceni.
Na kraju treba reći, radi naših građana i javnosti, da izglasani Zakon o budžetu iz marta ove godine nije ni realan ni ekonomski, o čemu svedoči ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu koji je danas na dnevnom redu, već pre svega je zasnovan na nekim nerealnim predizbornim obećanjima vladajuće koalicije ili, kako već neko reče, populistički, da se to ovog trenutka, kada je predlog na dnevnom redu, veoma jasno i vidi.