Da li još neko želi reč? Izvolite, predstavnik poslanike grupe SPO - Nova Srbija, narodni poslanik Sanja Čeković.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, rebalans budžeta je danas pred Skupštinom Srbije ozbiljna tema, u ekonomiji nema važnije i ozbiljnije teme.
Ali, prvi zaključak posle svih govora danas u Skupštini je da se mi nismo oslobodili politike kada je u pitanju ekonomija.
Mnogo se bavimo politikom, a malo ekonomijom, a moramo da sagledamo u kakvoj ekonomskoj situaciji se nalazi naša zemlja, šta su posledice prošlosti i šta su posledice ako ovaj rebalans budžeta, kojeg je danas ministar predstavio u Skupštini Srbije, ne izglasamo, a pogotovo mi koji smo glasali za budžet i pogotovo mi koji smo nosioci vlasti u ovoj državi.
Ministar je u svom izlaganju, ekspozeu, na jedan izuzetno kvalitetan način upoznao poslanike sa svim problemima, sa svim onim sa čime se Ministarstvo finansija srelo u proteklih 6 meseci. Mi smo u martu mesecu dobili Vladu, za svega dve nedelje se formirao i budžet, onakav kakav je mogao sa pozicija koje smo zauzimali u tom momentu.
Budžet, kao što svi dobro znate, ima prihodnu i rashodnu stranu. Prihodi se često ne mogu planirati, a rashodi su uvek izvesni i uvek znamo da će rashodi možda biti i veći. U našem slučaju, za ovih 6 meseci prihodi se nisu ostvarili u onom iznosu koji je bio planiran budžetom, jer ministar je rekao, a i svi dobro znate, da su izostali prihodi iz privatizacije, nisu bili onoliki koliki su bili planirani za taj period, što ne znači da do kraja godine nećemo nadomestiti taj prihod, ali takav odnos prihoda i rashoda u periodu od 6 meseci se direktno odražava na budžet.
Videli ste i sami da su prihodi od poreza bili značajni i to znači da su naši preduzetnici, naši privrednici, spremni da rade i kad rade onda su spremni i da plaćaju poreske obaveze. Ono što u ovom momentu nije pokazalo efekta, to su zakoni koje smo usvojili, oko tridesetak zakona, jer nisu svi ni stupili na snagu.
Od 1. januara očekujemo da će se u sklopu poreskih zakona pojaviti zamena poreza na finansijske transakcije, da će se primeniti porez na dodatu vrednost i da ćemo tim načinom već, nadam se, u periodu sledeće godine imati stabilniju ekonomsku situaciju, i o prihodnoj strani budžeta govoriti sa mnogo više optimizma, da će Srbija imati realnije prihode i prihode koji će biti ostvareni.
Poseban akcenat danas, ispred poslaničke grupe SPO-Nova Srbija, usmerila bih upravo na ono što je dovelo do rada rebalansa budžeta, na one četiri osnovne stavke koje su se pojavile kao ozbiljan razlog da budžet mora imati rebalans. Došlo je do objektivnog povećanja rashoda i to u delu - transfer i organizacija PIO, transfer i organizacija zemljoradničkog osiguranja i organizacija nezaposlenih. Druga stavka kojom nismo mogli da rukovodimo i koja se pojavila, to su obaveze prema Londonskom klubu, a ista ova skupština, dakle, mi smo ti koji smo izglasali Londonski klub i zaključili takav posao.
Naša je odgovornost, a obaveze ističu već krajem oktobra. Treća stavka koja je izazvala ovo stanje je stara devizna štednja i, kao četvrta, plate prosveti i kulturi.
Ako počnemo posebno da analiziramo svaku od ove četiri stavke, objektivno ćete videti da ni Vlada, ni ministar finansija, ni poslanička većina u ovoj skupštini nisu uticali na ta dešavanja i da, prosto, ni svojim znanjem, ni umećem nismo mogli da izbegnemo ove četiri kategorije rashoda koje su se pojavile.
Zašto to kažem? Svi vi znate da u proteklom periodu fondovi PIO, zdravstvenog osiguranja, nezaposlenosti itd. bili su prazni. To su bili fondovi koji su se nenamenski koristili, to su bili fondovi koje su prethodne vlade u jednom dužem periodu, za razliku od svih fondova u svetu koji su svetinja, koji se ne diraju, koristili za tekuće poslovanje, za trenutno smirivanje neke ekonomske situacije u zemlji, i naredna vlada koja je dolazila zaticala je te fondove prazne.
I sada iz tekućeg poslovanja, iz budžeta Republike Srbije moramo da finansiramo, a što je i prirodno, što je odgovornost jedne vlade, i zemljoradnike, i nezaposlene kojih ima, a ima dosta ljudi koji preživljavaju od te nadoknade i PIO. Priliv sredstava od zemljoradnje je jako mali, a male su i zemljoradničke penzije, pa zbog toga država i reaguje na taj način, upravo iz tog fonda, i isplaćuje penzije.
To je jedna ekonomska okolnost na koju nije uticala ni ova vlada, ni ova skupština, to je stanje koje je zatečeno i koje će dugo pritiskati svaku vladu, ma koja vlada to bila u Republici Srbiji, da li bila Vlada gospodina Dinkića ili nekog od narednih ministara na izborima.
Druga stavka je otplata londonskog duga, to je neminovnost. Iskreno se nadam da niko ne može da kaže da ne treba da platimo dug, a pogotovo ako znamo da tom otplatom obezbeđujemo finansiranje za naredni period. A složićete se sa mnom, mi smo zemlja kojoj i te kako trebaju krediti, mi smo u takvoj ekonomskoj situaciji da nam trebaju što povoljniji krediti i na što duži rok otplate, da bismo u jednom trenutku pokrenuli privredu i posle mogli da se finansiramo iz svojih sredstava.
Treća stavka je stara devizna štednja. Šta je to, gospodo poslanici, da li je ova vlada oduzela staru deviznu štednju, da li je ova vlada i ovo ministarstvo finansija oduzelo građanima staru deviznu štednju? Svakako da nije, ali ova vlada, kao vlada koja drži do morala i svoje reči, odlučila je da na izuzetno kvalitetan način u određenom periodu, kako to budžetska sredstva dozvoljavaju, vrati ljudima deviznu štednju, vrati novac koji su naši građani teškim trudom zaradili, da im to bude nadoknađeno.
Mislim da smo tu jedna od retkih zemalja u kojoj je neko ljudima koji su ostavili novac u bankama za stare dane, za neki svoj plan, oduzeli. Dakle, to je neminovnost. Stara devizna štednja mora se vratiti svima onima koji su je ostavili u bankama i svima onima koji su bili prevareni na taj način.
Četvrta kategorija su plate prosveti i kulturi. Prosveta i kultura su obuhvaćene ovim rebalansom. Sasvim sam sigurna da ima još puno delatnosti, još puno toga u Srbiji koji primaju male plate, ali ako se krenulo od prosvete i kulture, stići će se, sasvim sam sigurna, i do zdravstva i do svih ostalih kategorija.
Mi u SPO-NS imali smo malu dilemu kada su u pitanju subvencije u privredi. Međutim, ministar je danas to objasnio, jer te subvencije ne bismo mogli da obustavimo, a upravo zbog ljudi koji se nalaze u izuzetno teškim situacijama i mi smo zadovoljni odgovorom ministra finansija. Mislim da je glasanje o budžetu pitanje morala koalicije koja čini vlast. Ako smo, gospodo, glasali za budžet, ako smo u martu stajali iza budžeta, i politički, i moralno, i ekonomski, moramo da stojimo iza rebalansa budžeta. Hvala vam.

Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: SRS, DSS, DS, G17 plus i SPS.
Dajem reč narodnom poslaniku Suzani Grubješić. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine predsedavajući, evo, pred pauzu, trudiću se da budem kratka i da ispoštujem dogovoreno vreme.
Vrlo je lako napadati ovu nepopularnu meru koja je nužna, a to je rebalans budžeta. Trudiću se da je opravdam i to oslanjajući se na racionalne razloge, ne zalazeći u političke. Nisam bila pripadnik prethodne vlasti, nisam bila ministar u prošloj Vladi i ne mogu sa tih pozicija da govorim o rebalansu budžeta za 2004. godinu, a koji je predložila Vlada Republike Srbije, odnosno resorno Ministarstvo finansija.
Ponoviću ukratko brojke, a koje ste, nadam se, svi pogledali i pročitali. Deficit se sa planiranih 45,3 milijarde dinara smanjuje na 32,7 milijardi. Planirani budžetski prihodi koje smo usvojili u martu ostaju isti, odnosno 329,3 milijarde dinara, ali se rashodi smanjuju na 362 milijarde, odnosno manji su za 12,6 milijardi dinara.
Ovo smanjenje deficita u procentima iznosi 2,3% bruto društvenog proizvoda. Podsetiću da je prošle godine budžetski deficit iznosio 4% od bruto društvenog proizvoda, a ove godine je to postignuto umanjenjem izdvajanja iz srpskog budžeta za finansiranje državne zajednice Srbija i Crna Gora i to u iznosu od šest milijardi dinara.
To se odnosi na umanjenje za Vojsku Srbije i Crne Gore u iznosu od 5,6 milijardi dinara, ali ministar je već objasnio da sigurno neće doći do umanjenja bezbednosne sposobnosti zemlje.
Sigurno je da vojska neće gladovati itd. Te parole smo nekoliko puta čuli, a pogotovo od bivših ministara u sredstvima javnog informisanja. Radi se o tome da je Vojska Srbije i Crne Gore uspela da ostvari dosta ušteda i da ima prostora da se plate zaposlenih u Vojsci Srbije i Crne Gore ove godine povećaju za 8,5%.
S druge strane, izvršena su i povećanja pojedinih davanja, a pre svega, za ispomoć u redovnoj isplati penzija iz budžeta će Fondu za PIO biti uplaćene dodatne 3,1 milijarda dinara, za zemljoradničke penzije 3,3 milijarde dinara, a za naknade nezaposlenih dve milijarde dinara.
Inače, deficit PIO čini oko 6% društvenog bruto proizvoda, a za te svrhe se izdvaja 71 milijarda dinara i to jeste apsolutno neodrživo. Ono što je nužno i što nam predstoji je ozbiljna reforma penzionog sistema, ali to svakako u ovom trenutku ne dovodi u pitanje redovnu isplatu penzija, a za šta su sredstva i u budžetu i u ovom rebalansu budžeta već obezbeđena.
Povećava se i stavka za isplatu spoljnog duga, a to je otplata Londonskom klubu poverilaca, a ona iznosi 2,4 milijarde dinara i nije mogla da bude predviđena kada smo usvajali budžet u martu ove godine, zato što je aranžman o otpisu 62% duga sklopljen u julu.
Inače, da nema te otplate, te rate koja dospeva, realni deficit bi ove godine iznosio 30 milijardi dinara.
Koja sredstva će se koristiti za pokrivanje budžetskog deficita?
Na domaćem tržištu je obezbeđeno 18,3 milijardi,. i to 10 mlrd. od privatizacije iz prethodne godine, zatim tu je izdavanje hartija od vrednosti, odnosno zaduživanje na tržištu kapitala i dobijanje kredita kod poslovnih banaka, tu su inostrane donacije i krediti u iznosu od 8,9 mlrd. i planirani prihodi od privatizacije u iznosu od 5,5 milijardi, koji će se delom, po istom sistemu kako su prošlogodišnji preneti u ovogodišnji budžet biti preneti i u budžet za 2005. godinu.
Ono što je izvesno jeste da deficit mora da se finansira iz realnih izvora.
Postavlja se pitanje - zašto rebalans budžeta i zašto naniže?
Kao što sam rekla, to je nepopularna mera, ali je nužna, da bi se održala cenovna stabilnost. Bez stabilnih cena je ugrožen ne samo standard građana, nego nema osnova ni za održanje privrednog rasta. Ove godine privredni rast će biti između 7 i 9%, najveći u poslednjih dvadesetak godina. Rast industrijske proizvodnje će takođe biti između 7 i 9%, i rast poljoprivrede oko 12%.
Šta je uzrok ovolikog deficita i zašto je on morao da se smanjuje?
To je, pre svega, visok nivo javne potrošnje. Iako je u avgustu ove godine zabeležen pad realnih plata u iznosu od 1,3% u odnosu na juli, postojeći nivo potrošnje, odnosno fiskalnog opterećenja privrede je i dalje veoma visok i predstavlja potencijalnu opasnost za održavanje makroekonomske stabilnosti.
Ali, podsetiću samo da od 2000. godine naovamo zarade su porasle za 114,5%, a produktivnost je porasla samo za 16%. Znači, ova vlada ne može, koja je tu tek 6 meseci, da se optuži za enormno povećanje zarada u realnom sektoru.
Znači, moralo je doći do radikalnog smanjenja javne potrošnje. U državnoj kasi jednostavno nema para za povećanje plata u realnom sektoru i one ove godine neće moći da se povećavaju iznad planiranog nivoa od 8,5%. O povećanju zarada će moći da se govori tek ako se poveća bruto društveni proizvod. A, inače, ove godine će on biti između 7 i 9%.
Drugo, smanjenje deficita nije samo zahtev MMF-a. To je i u našem interesu. To je imperativ, ukoliko se želi nastavak reformi, tim pre što ova vlada nema baš sve izvore za pokrivanje deficita, koje je mogla da koristi prethodna Vlada. Tu, pre svega, mislim na ono što je gospodin ministar rekao da ove godine nije uzet ni dinar kredita od poslovnih banaka; nije se ova vlada zadužila kod NBS.
U prvom polugođu, u prvih šest meseci, u državnu kasu se nije slio ni jedan dinar iz privatizacije, niti od stranih kredita. Tek u drugoj polovini godine, kada smo mi ovde u Narodnoj skupštini izglasali set ekonomskih zakona, pristiglo je 40 miliona dolara budžetske pomoći od strane Svetske banke.
Cilj donošenja ovih zakona je bio da se smanji udeo sive ekonomije u bruto domaćem proizvodu, putem uvođenja poreza na dodatnu vrednost, da se dosadašnji dug i neizvestan postupak stečaja učini efikasnijim i bržim, da se reguliše oblast igara na sreću, uprosti sistem doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Efekat ovih zakonskih rešenja bi trebalo da se ostvari kroz snižavanje stope poreza na dobit sa 14 na 10%. Regulisanje oblasti igara na sreću bi trebalo da rezultira prebacivanjem iz sivih u legalne tokove oko 100 miliona evra godišnje. Tu je zatim licenciranje i unapređenje stečajnog postupka, ukidanje jednog komplikovanog sistema osam minimalnih osnovica utemeljenih na stepenima stručne spreme i poboljšanje materijalnog položaja najugroženijih slojeva stanovništva putem izjednačavanja nivoa socijalne zaštite za sve korisnike.
Sa druge strane, nisu samo plate u realnom sektoru uzrok deficita. Ozbiljno smanjenje javnih rashoda biće nemoguće bez restrukturiranja velikih javnih preduzeća i smanjenja subvencija koje država daje gubitašima. Taj problem je imala prethodna Vlada.
Ima ga i ova, a verovatno će ga imati i naredna. Jer, restrukturiranje nužno vodi otpuštanju viškova radnika, hteli mi to da priznamo ili ne.
Na primeru EPS-a i NIS-a možemo da vidimo da je prethodna Vlada donela izvesne planove za njihovo restrukturiranje, ali da pri tom nije uradila nikakvu strategiju razvoja energetskog sektora i da se na toj strategiji sada radi, i da bi Ministarstvo trebalo da nam dostavi da vidimo u kom pravcu će se razvijati energetski sektor, a da će od toga, potom, zavisiti i restrukturiranje EPS-a i NIS-a kao velikih državnih preduzeća.
Ovim merama smanjenja deficita smanjuje se i spoljnotrgovinski deficit. Ali, naravno, nije ni to izum ove Vlade. To je strukturni problem. Ispostavlja se da Srbija nema dovoljno konkurentnih proizvoda za izvoz. Na drugoj strani domaća konjunktura uvek podstiče rast uvoza. Potrebne su nove investicije i promena strukture proizvodnje.
Ali, to se ne može postići ni kroz devalvaciju. Devalvacija bi samo podstakla inflaciju i ne bi ništa pozitivno učinila. U tom smislu isti faktori deluju i na inflaciju i na rast spoljnotrgovinskog deficita. Na spoljne cene ne možemo da delujemo, a na inflatorna očekivanja se deluje politikom plata, fiskalnom i monetarnom politikom, što ova vlada i čini.
Ono što nama danas treba jeste održavanje stabilnosti cena, uz podnošljivu inflaciju, koja je nažalost veća ove godine od prvobitno planirane; zatim nove investicije u izvozno orijentisane delatnosti.
Dakle, politikom kursa ne možemo da utičemo i da otklonimo strukturne uzroke spoljnotrgovinskog deficita, ali određenim merama štednje i smanjenja rashoda možemo da ga smanjimo.
U tom smislu predloženi rebalans budžeta za 2004. godinu sledi ovaj pravac delovanja o kome sam do sada pričala, i stoga će poslanička grupa G17 plus glasati za usvajanje rebalansa. Nadam se da će nam se u tome pridružiti i druge poslaničke grupe, ne samo iz vladajuće koalicije nego i one koje sebe nazivaju konstruktivnom opozicijom. Hvala.

Hvala. Naredni govornik je narodni poslanik Jovan Todorović, ali pošto smo blizu pauze, daću jedno obaveštenje pre nego što odredim pauzu. Sednica Zakonodavnog odbora je u 15,00 časova u sali u prizemlju.

Određujem pauzu do 15,00 časova.

(Posle pauze – 15,55)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad po ovoj tački dnevnog reda.

Molim vas da pre početka nastavka utvrdimo kvorum.

Molim narodne poslanike da ubace poslaničke kartice u jedinice elektronskog sistema. Zahvaljujem.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo dovoljan broj poslanika za kvorum.

Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, a neka se pripremi narodni poslanik Slavoljub Matić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u nastavku ove načelne rasprave nekoliko pitanja koja jesu u većoj ili manjoj meri sporna za poslaničku grupu SPS i koja traže možda neka razjašnjenja ili preciziranja.
Najpre je pitanje finansiranja funkcija i institucija državne zajednice Srbija i Crna Gora. Ako sam dobro sabirao, ukupna sredstva za državnu zajednicu biće u ovom rebalansu budžeta umanjena za oko šest milijardi dinara. Doduše, ukupna smanjenja su na pojedinim pozicijama oko sedam milijardi, a bilo je i nekih povećanja, pa kada se sve to ukupno sabere, onda imamo oko šest milijardi manjih finansijskih izdvajanja iz republičkog budžeta za finansiranje zajednice države odnosno državne zajednice Srbija i Crna Gora, a što je otprilike 11,2% u odnosu na ukupno planirana sredstva za zajednicu.
Ko je pažljivo čitao Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetu, video je da se ta umanjenja odnose pretežno na dve stvari. Jedna je, bar se tako kaže u dokumentu, privremeno odlaganje ulaganja sredstava u investicije, a pre svega kapitalne investicije, u nabavku mašina i opreme. Po tom osnovu je smanjenje na tri milijarde i 300 miliona dinara.
Druga se odnosi na smanjenje korišćenja usluga i roba u iznosu od četiri milijarde dinara. Ovde je sada važno da se postavi pitanje, ima li mesta tvrdnji koja je izrečena u dokumentu da će sve funkcije državne zajednice Srbija i Crna Gora za ovih dva i po meseca, a koliko je preostalo do kraja godine, biti finansijski pokrivene. Hoće li sve institucije moći da obave svoje obaveze i svoje dužnosti.
Tu se postavlja pitanje vojske. To je ozbiljno pitanje, a ne samo sa stanovišta političkih opcija, koje su različite i u ovom parlamentu i u društvu uopšte, Partnerstvo za mir, ulazak u NATO pakt itd. Ali, realan život nam govori o tome kako treba da preživimo ova dva i po meseca u vojsci i da od 1. januara eventualno krenemo nekim drugim putevima, koji će se na odgovarajući način finansirati.
Rečeno je da plate vojnika, odnosno oficira ovim smanjenjem neće biti ugrožene, a štaviše biće omogućeno i povećanje do 8,5% u odnosu na sadašnja primanja. Ovde je ministar Dinkić dužan da objasni, ako ćemo uskratiti delimično finansiranje roba, hoćemo li time ugroziti osnovne funkcije vojske u pogledu snabdevanja, u pogledu ishrane vojnika.
Oni koji imaju vojnike, roditelji koji imaju decu u vojsci, znaju da se vojska vrlo ozbiljno sukobljava sa problemom ishrane.
Tu priču hoću da stavim u kontekst rasta poljoprivredne proizvodnje od preko 12,5% u ovoj 2004. godini i potrebu da svi oni koji o tome odlučuju obezbede bar taj minimum za vojsku, jer bar hrane, sada, u ovom trenutku imamo.
To je jedno od ključnih pitanja na kojima će se lomiti odluka mnogih narodnih poslanika, da li da glasaju ili da ne glasaju za ovakav predlog rebalansa budžeta. Nekima to možda u Srbiji izgleda, a koja je bogata hranom, proizvodi čak i viškove hrane, nestvarno, ali iz mojih saznanja upravo proističe bojazan da li je rešeno do kraja.
Ministar je otišao, ali sada ga pitam, šta znači smanjenje od 93 milijarde dinara, a bilo je planirano 785 na poziciji – naknade za socijalnu zaštitu, i rečeno je u obrazloženju da se odnosi na umanjenje naknade za stanovanje i život zaposlenih u vojsci i diplomatsko-konzularnim predstavništvima u inostranstvu. Da li se to odnosi i na oficire koji su u nekim misijama u inostranstvu ili se pod inostranstvom podrazumevaju samo ljudi koji rade u diplomatsko-konzularnim predstavništvima i koriste deo ovih naknada, pa će im u iznosu ukupno 93 miliona ta naknada biti u ova dva i po meseca do kraja godine uskraćena.
Hoće li se moći ta spoljnopolitička funkcija obaviti na način koji priliči ozbiljnoj državi, a ako se odnosi samo na vojnike i oficire u zemlji, hoće li to onemogućiti neke funkcije vojske, odnosno oficira i ljudi koji su zaduženi za bezbednost državne zajednice.
Šta bi još mogao biti problem? Malopre sam govorio o stvarima koje su za socijaliste važne sa stanovišta programa partije, a koja brine o najširim krugovima siromašnih, a pre svega siromašnih penzionera itd. A ima i nekoliko podataka koje ne mogu do kraja da objasnim, a da ostanem konzistentan u onom smislu koji se tiče razvojne funkcije budžeta. Sada da bi zadovoljili neke socijalne funkcije, imate činjenicu da će biti smanjene subvencije privredi za 1.300.000.000 dinara.
Imate opšti ekonomski ambijent i činjenicu da privreda de fakto ne radi. Nažalost, u ovih milijardu i trista miliona dinara je i četiristo miliona koji se odnose na Fond za razvoj. I, ako krenemo od osnovne pretpostavke da Fond za razvoj treba upravo da podstiče rast proizvodnje putem povoljnih kredita ili ulaganjem u neke investicije u privredi, onda se postavlja pitanje - kako će Fond funkcionisati bez ovih četiristo miliona.
U vezi sa ovim Fondom ima i jedna lepša strana priče, a ona se odnosi na to da je između Zavoda za zdravstvo i Fonda za razvoj zaključen tzv. devizni kredit u iznosu od oko sedam, koji je sada, zbog kursnih razlika, narastao na oko deset milijardi dinara, iz čega se finansiraju doprinosi onih preduzeća koja u proteklih nekoliko godina nisu uspela da povežu radni staž za svoje zaposlene.
Pa je onda zaključen tripartitni ugovor između Fonda - Zavoda - određenog preduzeća. Preduzeće izmiruje obaveze prema Fondu za zdravstvo, a Fond za zdravstvo se zadužio kod Fonda za razvoj u odgovarajućem iznosu, i sa druge strane Fond za razvoj odobrava odgovarajući iznos novčanih sredstava preduzećima koja povezuju radni staž, što je dobro.
Ali, molim vas, kada idete dalje onda dobijete informaciju da u Ministarstvu za privredu, i pored ovog smanjenja sredstava, nije utrošeno milijardu i petsto miliona dinara. Sada se postavlja suštinsko pitanje - kako to da u nedostatku sredstava, koji je objektivan, prisutan, neki ljudi koji vode Ministarstvo nisu bili u stanju da, na način koji bi doprineo rastu privrede, utroše milijardu i petsto miliona dinara.
Sve mi to liči na priču iz prošlog saziva, kad ministar za poljoprivredu nije uspeo da potroši sredstva namenjena za poljoprivredu upravo u istom iznosu od milijardu i petsto miliona, a onda Vlada odlučila da iz tih sredstava, umesto poljoprivredne aktivnosti, finansira RTS.
A, ukazujem i na problem nedostatka ministra. Molim vas, kod predsedničke kampanje mi nemamo ministra za poljoprivredu. Uz svo uvažavanje gospodina Bubala, koji je koordinator dva ministarstva, jednog za ekonomske odnose sa inostranstvom i drugog za privredu, prosto ne mogu da prihvatim to kao činjenicu da nam treba ovoliko vremena da nađemo čoveka koji će raditi na poslovima ministra za privredu.
U prošloj Vladi smo imali ministra za privatizaciju, ali za privredu uopšte nismo. Sada opet nemamo ministra za privredu i to je nešto što ne može biti nikako dobro. Ne može biti nikako dobro i SPS insistira na tome da se u najkraćem mogućem vremenu dođe do teme - izbor ministra za poljoprivredu, i evo sada imamo i ministra za prosvetu koji je takođe podneo ostavku itd.
Ako idemo dalje, onda vidimo da jeste sporno, samo ne znam kako to da rešimo, pitanje dotacija poljoprivredi, smanjenje subvencija za milijardu i dvesta miliona dinara. Pri čemu vas podsećam da su sredstva koja su bila planirana za određene subvencije, pa i za regresirano gorivo za prolećnu setvu, utrošena u prvih devet meseci. I, da ćemo mi imati sada setvu koja će biti organizovana tako da seljaci neće moći da dobiju ni litar regresirane nafte. I, onda se postavi pitanje - da li je to sada deo neke dugoročne politike.
Ne može biti. Jer, svugde u svetu postoje određene subvencije za poljoprivredu, koje nikako ili ni u kakvim uslovima ne smeju da se smanje, a pogotovo da se ukinu, kao što se ukida regresirana nafta za jesenju setvu. Verovatno se polazilo od pretpostavke - pa, nećemo ove jeseni da motivišemo seljake da baš toliko zaseju pšenice, jer imamo tržišne viškove itd.
Ali, molim vas, samo da vas podsetim, samo godinu dana unazad imali smo situaciju da je Srbija morala da uvozi pšenicu zato što nije bilo dovoljno domaće. Pa, nije valjda da ćemo ponovo da doživimo takvu situaciju, ukoliko nemamo jednu dugoročnu strategiju u oblasti poljoprivrede i ukoliko nismo u mogućnosti da istrajemo na sprovođenju agrarnog budžeta i svih podsticaja koji se tiču rasta poljoprivredne proizvodnje, koji, kao što vidite, u najvećoj meri doprinose toj opštoj stopi rasta bruto društvenog proizvoda u prvih devet meseci ove godine.
Naravno da je ovo lakše reći nego i izvesti. Ali, toliko rezervi i u ovom budžetu je bilo da se i za jesenju setvu obezbedi regresirana nafta. Pogotovo što imamo činjenicu tih naftnih udara. Neki bi rekli da je upravo to razlog što nema više regresa, ali ja mislim suprotno. Što god su veći poremećaji na tržištu nafte u svetu, toliko je potrebnije obezbediti sigurno snabdevanje seljaka i poljoprivrednika ovom vrstom energenata, neophodnog za setvu.
I, tu valjda nema nikakve dileme - da li u tom pravcu treba da ide čitava buduća priča.
Zapazio sam još dve važne stvari. Ovaj rebalans budžeta u sebi sadrži jedan deo teksta koji, ovako, priliči Ministarstvu za ekonomiju i finansije, jer na neki način govori o tome šta ćemo mi to u budućnosti, kao Vlada i kao ekonomski deo Vlade, ili finansija, da radimo. Dva zadatka su: jedan se tiče restrukturiranja privrede radi pripreme za privatizaciju; drugi zadatak se tiče reforme javnih preduzeća.
Kod privatizacije se planira petnaest velikih firmi, da idu na tender, a 170 da idu na aukciju. I, ako je to što mislim, onda je dobro. A, šta mislim - dakle, ne možete prodavati preduzeća koja su prestala da rade. Nisu atraktivna. Ne možete prodavati preduzeća iza kojih ne stoji država, u onom delu koji se zove tzv. socijalni program. Ako ćemo bar u ovom periodu od dva i po meseca do kraja godine, a pre svega sa stanovišta potreba da se napravi osnova za 2005. godinu, pomoći da se pokrenu ta preduzeća radi bolje prodaje, onda sam za tu varijantu.
Ali, bojim se da nemamo dovoljno snage da tako nešto sprovedemo, jer su radnici u tim preduzećima, koja nisu privatizovana, već nestrpljivi i zbog toga što mesecima ne primaju nikakve zarade, ili su kod svojih kuća i čekaju, eto, da se pojavi neki kupac koji će ih kupiti. To jeste ona socijalna dimenzija priče, koja može da izraste i u nešto drugo, a to - nešto drugo, danas ne bih posebno apostrofirao, iako ukazujem na njegovu opasnost.
I, konačno - reforma javnih preduzeća. Nije rečeno šta se tačno podrazumeva pod reformom javnih preduzeća, osim odrednice koja je svima prihvatljiva, da se ide na racionalizaciju troškova u tim javnim preduzećima.
A, u vezi sa tim bih vas podsetio i na još nešto. Piše i u dokumentu, a i ministar je na tome insistirao - da će javna potrošnja ovim rebalansom budžeta biti u suštini smanjena za 1,1%.
To bi bilo tačno ako se posmatra samo republički budžet. Ako bi budžete lokalnih samouprava uključili u republički budžet, u smislu bilansa prihoda i rashoda, onda biste vi videli da verovatno nema ni govora o tome da se smanjuje javna potrošnja.
Naprotiv, zbog neracionalnosti na nivou lokalnih samouprava i zbog njihovih poslova koje obavljaju uveren sam da bismo možda došli do podatka da smo tu negde otprilike na nuli. Znači, nema ni smanjenja ni povećanja, a sa opasnošću da nam podatak pokaže da je zapravo javna potrošnja porasla.
To je ono što valja imati na umu, kada se budu koncipirale sve te lokalne vlasti po opštinama i kada se budu određivali parametri za finansiranje opština u 2005. godini. Bez toga mi nećemo moći da sagledamo ukupnu ekonomsku i finansijsku situaciju Republike kao takve, jer ćemo samo fragmentarno gledajući na republički budžet uvek biti u iluziji da smo nešto u republičkoj Vladi uradili, a to nešto i te kako može biti pokvareno na nivou lokalnih samouprava.
Počev od visine javne potrošnje, do pitanja zaduživanja lokalnih samouprava, ali i do pitanja zadovoljavanja onih elementarnih potreba građana na nivou tih komunalnih infrastrukturnih i drugih objekata.
Ukinuli smo, recimo, fond, odnosno 3,5% izdvajanja na zarade za Fond stambene solidarne izgradnje, a to je, kao što znate, bio jedan od značajnijih prihoda opština. Sada, u nedostatku takvog jednog sigurnog prihoda, opštine su morale da pribegnu nekim stvarima koje se tiču povećanja taksi za određene lokacije, koje se tiču nekih drugih naknada za gradsko građevinsko zemljište itd.
A sve to, u suštini, osim što proizvodi kratkoročnu korist za budžet lokalne samouprave, izaziva dugoročnu štetu, jer poskupljuje svaku priču o pokretanju privrede, o razvoju malih i srednjih preduzeća, o obezbeđivanju odgovarajućih povoljnih lokacija za neki posao, za neku privrednu aktivnost, koja bi u suštini morala da sve to na nivou lokalne samouprave, a u zbiru i na nivou republika, podigne.
Mislim da pri raspravi o budžetu za 2005. godinu upravo ovih nekoliko momenata moramo ozbiljno da uzmemo u razmatranje, da ne bismo došli do situacije da niko zapravo nije zadovoljan. Lokalne samouprave nisu zadovoljne zbog toga što ne mogu da obezbede izvorne funkcije i njihovo izvršavanje. Budžet nije zadovoljan zato što imamo situaciju da zbog stagnacije privrednih aktivnosti ili rasta koji nije dovoljan ne punimo dovoljno republičku kasu. Penzioni fond ne može da se napuni, zdravstveni ne može da se napuni, socijala je ugrožena, a razvoja nema.
Ovde sada neko mora da bude umetnik finansijski i da pomiri razvojnu i socijalnu komponentu u budžetu, da budu svi vuci siti i sve koze na broju. Verujem da je malo narodnih poslanika koji bi tu priču mogli do kraja da zaokruže, ali upravo i jeste u tome stvar, da nadležna ministarstva rade svoj posao. Ne samo da ga rade, nego da podignu efikasnost u tom radu do granica koje će biti prihvatljive za većinu i u ovoj skupštini, a posebno za građane.

Reč ima narodni poslanik Slavoljub Matić, a neka se pripremi narodni poslanik Dušan Petrović.
Zamoliću vas samo za trenutak, gospodine Matiću, samo da pročitam nešto. Primili ste obaveštenje predsednika poslaničke grupe SRS Tomislava Nikolića da je poslanik u Skupštini Srbije i Crne Gore Dragan Ljubojević preminuo 2. septembra 2004. godine i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ovog obaveštenja, sa predlogom da Narodna skupština, na osnovu člana 19. stav 1. tačka 6. i stav 2. Zakona o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore konstatuje prestanak mandata poslaniku u Skupštini Srbije i Crne Gore Draganu Ljubojeviću.
Saglasno članu 19. stav 1. tačka 6. i stav 2. Zakona o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore, Narodna skupština na predlog Administrativnog odbora konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran poslanik u Skupštini Srbije i Crne Gore Draganu Ljubojeviću, izabranom na predlog poslaničke grupe SRS, danom nastupanja smrti, 2. septembra 2004. godine. Saglasno Zakonu o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore izvršiće se izbor novog poslanika u Skupštini Srbije i Crne Gore, a na predlog poslaničke grupe SRS. Hvala vam.
Sada izvolite, gospodine Matiću, a neka se pripremi Dušan Petrović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, DSS glasaće za ovaj zakon. Smatramo da je nužno izvršiti promene u budžetu Republike Srbije, koje će omogućiti stabilnost, finansiranje onih slojeva stanovništva koji očekuju da od budžeta dobiju dovoljan novac kako bi živeli svoje, posebno penzionerske dane, a mene osobito raduje što se povećava stavka u onom razdelu koji određuje poljoprivredne penzije. One su godinama zanemarene, one su ispuštene iz svih prethodnih vlada i dobro je što u ovom rebalansu upravo imamo tu stavku koju uvećavamo.
Naravno, dobro je i to što država, zbog toga što je potrebno sticati ponovo ugled i domaćih banaka i pre svega državnih institucija, deo sredstava koja uvećavamo namenjuje povraćaju stare devizne štednje.
A još ako dodamo uz to zarad povratka onog ugleda koji je potreban ovoj zemlji, a mislim na ugled u samoj međunarodnoj zajednici, na međunarodnom finansijskom tržištu, sporazum sa Londonskim klubom svakako iziskuje ovaj rebalans.
To je ono dobro i to je razlog zbog čega ćemo bespogovorno podržati ovaj predlog rebalansa budžeta. Čuli smo i kritičare i ja ću biti jedan od kritičara republičke Vlade. U kom delu? U onom delu koji je svakako bio nužan da u dosadašnjem radu Republičke vlade bude prisutan u javnosti, a to je da Republička vlada izađe pred javnost ti da jasno i glasno kaže kakvo je stanje dočekalo prvi nastup Republičke vlade i posebno onih prvih 15 dana, kada se koncipirao Predlog zakona o budžetu Republike Srbije.
A da se podsetimo 2002, 2003, krađa mandata, da se podsetimo ovde kako se radilo, krađa glasova u parlamentu, jedne opšte državne nestabilnosti. Najcrnje dane imali smo tokom 2003. godine, ubistvo premijera, jednu apsolutno nestabilnu političku situaciju, trenutak koji je nažalost dugo trajao, trenutak kada su se razgradile maltene sve institucije sistema u ovoj državi.
To je bilo ono što je čekalo prvi nastup nove Republičke vlade i to je ambijent koji je valjalo popravljati. Naravno da ovaj rebalans i te kako zavisi upravo od onih ambijenata koji su prethodili radu u ovoj republičkoj vladi. To su ambijenti iz 90-ih godina, iz vremena izolacije, i to je ambijent nakon 5. oktobra, posebno tokom 2002. i 2003. godine, ambijent gde su se razarale institucije sistema.
To nije pravi privredni ambijent. To je ambijent koji nije magnet za investitore, to nije ambijent za jednu pravednu, efikasnu i brzu privatizaciju. To je ambijent gde ćete, ako planirate 16 miliona od privatizacije, imati od 1.300, 1.400 privatizacija najmanje 500 koje imaju problem i to je naravno izazvalo da jedan deo deficita budžeta, a to je jedan od današnjih naših akutnih problema, moramo na ovakav način rešavati.
Kada kritičari, koji su i te kako učestvovali u privatizaciji u našoj Republici, kažu da su na vreme anticipirali tj. sa prigovorom predlagali da Republička vlada ne unosi takve iznose u razdelima koji su popunjavali budžet, posebno u razdelima prihoda od privatizacije, hajde da se podsetimo ko je takav plan pravio. Takav plan pravila je prethodna Vlada, Vlada za 15 dana, nova Vlada. U martu mesecu nije imala dovoljno vremena da vidi šta je čeka u sektoru privatizacije i kakvi su realni prihodi koje može očekivati. To su istine.
Istine su takođe da se u Srbiji prodalo ono što je vredelo. Istina je, takođe, da je ostalo ono što se ne može prodati ili se može vrlo teško prodati.
Doduše, imamo mogućnosti da prodamo jedan deo javnog sektora i mislim da će se to dogoditi nakon restrukturiranja javnih preduzeća. Za to je potrebno vreme, ali je potrebna i jedna opšta politička saglasnost.
Setimo se samo na koji način se vrši restrukturiranje u EPS-u, na koje opstrukcije svaki pokušaj restrukturiranja EPS-a nailazi i ko to sve čini. Čine oni kojima je prethodna vlada pred Novu godinu, valjda kao novogodišnji poklon, uplatila dve milijarde i 100 miliona dinara. Na ime čega? Na ime toga da vrati ekstraprofiteru pare i da novu vladu sačeka jedan moćan medij koji će je od prvog dana razbijati, opstruirati i naravno prikazivati blokade puteva kada se pokrene restrukturiranje i opisivati brojke koje će množiti sa 100, i da ne pričam šta se sve dešavalo u poslednjih par meseci.
Ovaj rebalans ima zadatak, a to je jedan od prioriteta, da upravo smanji budžetski deficit, kako bi nas taj smanjeni budžetski deficit na nivou 2,3% bruto društvenog proizvoda, dakle na tom nivou uveo u red normalnih zemalja, koje su potpuno kompatibilne sa onim svetom sa kojim želimo da sarađujemo.
Drugi značajan deo naše makroekonomske politike svakako je smanjenje spoljnotrgovinskog deficita. Svi znamo da naše carinske barijere skoro da ne postoje i svi znamo da u tom sektoru naši finansijski stručnjaci, posebno oni koji su uključeni u rad visokih državnih organa, moraju dobro da razmisle na koji će način taj deo naše politike da usmere ka proizvodnji, ka onome što će smanjiti taj deficit kako bi naša privreda oživela. To jeste problem i to je problem koji očekuje sve nas. Mislim da oko toga takođe mora da postoji opšta saglasnost.
Znam da će mnogi, kada budemo ovo stavili na glasanje, glasati shodno svojim političkim opredeljenjima i znam da su mnogi u ovoj sali raspoloženi za vanredne parlamentarne izbore. Doduše, njih je manje nego onih koji smatraju da je ovo vreme potrebno kako bismo stabilizovali institucije u našoj Republici. Predlažem da se, ako ste već voljni da što je moguće pre imamo vanredne izbore, usaglasimo oko onog najbitnijeg akta, a to je Ustav Republike Srbije, i potom ćemo imati izbore na svim nivoima.

Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović, a neka se pripremi narodni poslanik Goran Jakšić.