Dame i gospodo poslanici, Demokratska stranka je protiv zakona o rebalansu budžeta i važno je da potpuno pojasnimo svoju poziciju.
Demokratska stranka je protiv ovog zakona zbog toga što zakon o rebalansu budžeta predstavlja sliku i krajnji izraz ekonomske politike Vlade Republike Srbije. Demokratska stranka se duboko ne slaže sa ekonomskom politikom koja je, po našoj oceni, zaustavila reforme u zemlji, zaustavila približavanje Srbije Evropskoj uniji i u dobroj meri uspela da potre dobre rezultate koji su u tri godine Vlade Republike Srbije, pod pokojnim premijerom Zoranom Đinđićem i za vreme vlade Zorana Živkovića, učinjeni.
Samo nekoliko ilustracija koje proizilaze iz promene pojedinih razdela u budžetu. Razdeo Ministarstva privrede, kako je to ovde i rečeno, smanjuje se za 1,2 milijarde, a od toga 800 miliona dinara će biti manje subvencije nego što je predviđeno. Načelno, Demokratska stranka nema protiv ovoga ništa kada bi to bio izraz konsolidacije 67 ili 70 velikih sistema koji se u Srbiji nalaze u restrukturiranju. Međutim, šest, sedam ili osam meseci unazad ništa nije učinjeno ozbiljno na restrukturiranju ovih velikih bolesnika srpske privrede.
Želim takođe da dam jednu ilustraciju restrukturiranja, koje se dobro odvijalo između 2001. i 2004. godine. Šabačka "Zorka" je uspela da pokrene nekoliko vrlo važnih preduzeća, kao što su preduzeće za proizvodnju mineralnih đubriva, preduzeće za proizvodnju cinka, preduzeća koja nisu desetak godina unazad radila, ali sedam meseci ne možemo da dobijemo savetnika za šabačku "Zorku" u Agenciji za privatizaciju, u Centru za restrukturiranje, zbog toga što ne postoji ministar za privredu, zbog toga što se direktori Agencije za privatizaciju menjaju svakih nekoliko meseci, zbog toga što ne postoji konzistentna politika Vlade Republike Srbije u ovoj oblasti.
Takođe, nekoliko puta je ovde iznet stav da restrukturiranje javnih preduzeća ide vrlo loše ili se praktično ne odvija i želim još jednom da to podvučem. Neophodno je postići konsenzus, bar među strankama prodemokratskog bloka, o neophodnosti restrukturiranje celog javnog sektora, a pogotovo javnih preduzeća, jer to predstavlja najtežu bolest srpskog društva.
Nekorektno je ovde prebacivati odgovornost za to što se sedam ili osam meseci ne čini ništa u javnim preduzećima na prethodnu vladu. Ova vlada je stupila na dužnost u martu ove godine i mogla je, da je postojala politička volja, da se ozbiljno pozabavi EPS-om, NIS-om, Telekomom, ŽTP-om i drugim javnim preduzećima, ali to nije učinila jer ne postoji politička volja da se to uradi.
Želim da istaknem potrebu vrlo stroge kontrole raspolaganja budžetskim sredstvima i preduzimanja vrlo oštrih koraka prema budžetskim korisnicima koji nenamenski troše novac poreskih obveznika u Srbiji.
Juče su pred zgradom preko puta bile demonstracije nekoliko stotina Srba sa Kosova i Metohije. Želim da upoznam vas, dame i gospodo narodni poslanici, i javnost sa tim kako su plaćeni troškovi ljudi koji su se juče nalazili pred Predsedništvom Srbije. Plaćeni su tako što je Univerzitet u Prištini platio autobuse, tako što je Zdravstveni centar u Kosovskoj Mitrovici platio autobuse, tako što je Izvršni odbor Skupštine opštine Zvečan platio autobuse, tako što je Osnovna škola iz
Kosovske Mitrovice platila autobuse i tako što je organ uprave Zubin Potok platio autobuse, sve ukupno negde oko 400 hiljada dinara. Ovo je nenamensko trošenje novca poreskih obveznika Republike Srbije i ovakvo trošenje novca predstavlja krivično delo zloupotrebe službenog položaja.
Demokratska stranka očekuje da ministar finansija, u okviru nadležnosti budžetske inspekcije, izvrši odmah kontrolu podataka koje sam ovde izneo, a takođe da ministar zdravlja i ministar prosvete izvrše u okviru inspekcijske nadležnosti svojih ministarstava kontrolu budžetskih korisnika. Nedopustivo je da se na ovakav način vodi politika i nedopustivo je da se na ovakav način troši novac poreskih obveznika građana Srbije. Demokratska stranka će glasati protiv rebalansa budžeta.

Hvala gospodinu Petroviću. Reč ima narodni poslanik Goran Jakšić, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Vučić. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, poštovani predsedavajući i predsedništvo, G17 plus će, kao što je rečeno od strane prethodnih govornika iz naše grupe, podržati Predlog zakona o rebalansu budžeta i za to imamo dobre argumente, koji proizilaze iz samog Predloga zakona i onoga što je ministar rekao u uvodnom izlaganju.
Realizacija budžeta u prethodnom periodu u zadnjih devet meseci je bila na dosta visokom nivou i Predlog rebalansa budžeta će se odnositi samo na zadnji kvartal, na zadnja tri meseca ove godine.
Rebalans praktično nije narušio razvojni koncept koji je imao u svom početku, tako je najavljen, tako je i formiran, ali takođe, onako kako je dat, ovaj rebalans budžeta štiti, odnosno zadržava sve one obaveze države prema onim kategorijama građana, odnosno društva, koje država ekonomski štiti i što država nužno mora da čini, a to su penzioneri, socijalno ugrožena lica i nezaposleni. Ovo su osnovni razlozi zbog kojih će G17 plus podržati ovaj rebalans budžeta, a i sve ono što je dato u Predlogu je suština zbog koje ćemo glasati.
Rebalans budžeta smanjuje budžetski deficit sa 45,3 milijarde dinara na 32,7 milijardi, što će praktično dati budžetski deficit koji je manji u odnosu na onaj koji je bio u 2003. godini.
Ono što je bitno, to je da se smanjenje deficita neće realizovati povećanjem poreza, odnosno neće se smanjiti budžetski deficit novim nametima na poreske obveznike, već će se ići na smanjenje javne potrošnje.
Ali i ako se smanjuje izdvajanje za vojsku kao jednog od najvećih korisnika, vojska će u narednom periodu imati povećanje plate od 8,5%. Ovim rebalansom je predviđeno povećavanje nekih stavki u budžetu za one kategorije stanovništva koje država ekonomski štiti, i to za 3,1 milijardu dinara za Fond PIO, što je veoma značajno za naše građane - 3,3 milijarde dinara povećanja Fonda za zemljoradničke penzije, koje i te kako kasne; kašnjenje se nije desilo u periodu kako je ova vlada u Srbiji, već u ranijim periodima; i dve milijarde dinara povećanja naknade za nezaposlene u Srbiji.
Takođe, osim toga što se smanjuje javna potrošnja ovim predlogom rebalansa budžeta, imaćemo povećanje onih prenesenih sredstava koje Vlada, odnosno država iz budžeta prebacuje lokalnim samoupravama, odnosno opštinama i gradovima, i to u iznosu od 375 miliona dinara.
Jedan od važnijih razlog zbog čega je došlo do ovog predloga rebalansa budžeta je i servisiranje spoljnog duga, za koji, kada je budžet usvajan, nije moglo da bude predviđeno da li će i u kom iznosu biti. Radi se o servisiranju duga koji je često spominjan u iznosu od 6,9 milijardi dolara, a za ovu godinu će rebalansom ovog budžeta biti određena sredstva u iznosu od 2,4 milijarde dinara. Ukoliko ne budemo prihvatili rebalans budžeta, ukoliko budemo odbili ovu stavku, praktično ćemo po onoj narodnoj - ako ne platite na mostu, platićete na ćupriji - izgubiti 1,7 milijardi dolara onoga što je predviđeno kao otpis po Londonskom sporazumu.
To je da napravimo komparaciju, odnosno onih 6,9 milijardi ukupnog spoljnog duga koji imamo, oko 25%. Naravno da i tim što bismo ovu stavku uveli, ušteda i korist koje će država imati usvajanjem ovog predloga zakona u Skupštini Srbije, i te kako je evidentna, ne samo na ovaj rok koji nas očekuje u naredna tri meseca, nego mnogo dugoročniji.
Bilo je govora o tome kako je i povećanje bruto društvenog proizvoda, koje nije tako malo u ovoj godini, oko 8%, kao industrijska proizvodnja koja se kreće u relacijama između 6 i 7%, rezultat angažovanja prethodne Vlade u periodu dok je sprovedena privatizacija u Srbiji.
Moram da napravim malu komparaciju, odnosno malu zamenu teza. Sigurno da je privatizacija uticala na povećanje bruto društvenog proizvoda i povećanje industrijske proizvodnje.
Ali, s obzirom na to koliko imamo prigovora samo na Odboru za privatizaciju, o tome koliko je loših privatizacija urađeno, privatizacija u kojima je bilo kriminalnih radnji ili u kojima nisu ispoštovane obaveze onih koji su se pojavili kao kupci, možemo da pretpostavimo da je drugačije ova privatizacija sprovedena.
Koliko bi onda bilo sredstava i koliko bi onda u tom slučaju bio rast društvenog dohotka i povećanje industrijske proizvodnje? Možemo stvar da gledamo iz jednog ili iz drugog ugla, sve zavisi od toga kakav nam je interes. Da je privatizacija bila bolja imali bismo mnogo bolje rezultate sada.
Što se tiče restrukturiranja preduzeća, naravno da i tu možemo da govorimo sa različitih aspekata onih koji su do sada učestvovali do kraja 2003. godine u ovom poslu. Naravno da će to proglasiti za jednu dobru aktivnost, za jedan dobar posao Vlade. Ali ako gledamo sada iz ovog aspekta, koliko tu ima problema i koliko je nerealizovanih poslova u restruktuiranju preduzeća, a koliko je urađeno, naravno da onda stvar izgleda malo drugačije.
Dolazim iz Pirota, iz grada i opštine u kojoj je nekada bio jak industrijski centar, u kome je bilo mnogo velikih ili najvećih preduzeća, proizvodnih firmi, u kome ništa od restruktuiranja nije urađeno, ništa od privatizacije nije urađeno do kraja 2003. godine.
Kratko o jednoj temi koja je spominjana, interpretirana na različite načine, do potenciranja da će sada ovim rebalansom biti smanjenja nekih subvencija, do toga da praktično neće više biti subvencija. Stvari stoje malo drugačije u delu poljoprivrede. Smanjiće se ovim rebalansom budžeta subvencije za jednu milijardu i 200 miliona dinara, ali će ostati 11 milijardi dinara. Od toga je do sada u ovoj stavci realizovano 7 milijardi dinara. Toliko je Vlada usmerila na subvencije u poljoprivredi.
Tih 11 milijardi dinara će biti mnogostruko veće nego što je Vlada u prethodnom mandatu do 2003. godine izdvojila za subvencije u poljoprivredi. Da dodamo samo još onih 2,9 milijardi dinara, koje je Vlada iz budžeta izdvojila za otkup pšenice ovogodišnjeg roda.
Posledice usvajanja u ovom domu ovakvog rebalansa budžeta su ne samo za period 2004. godine, već i nadalje. Očekujem da će poslanici shvatiti važnost usvajanja ovakvog jednog akta i da će glasati za, kao što će uraditi G17 plus. Hvala.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, a neka se pripremi narodni poslanik Dušan Proroković.

Dame i gospodo narodni poslanici, nekako je uobičajeno da se vlast i opozicija prepiru i preganjaju da li nam je bio potreban rebalans, da li smo na početku godine ili krajem prethodne ukazivali da će biti potreban, kakav nam je budžet, najvažniji zakon.
Mislim da u ovom trenutku imamo značajnije pitanje na koje nemamo odgovor, a to je strateški pravac Srbije, šta je to što radimo, šta je to što ćemo u budućnosti da uradimo da naši ljudi žive bolje. Da prekinemo sa praznim pričama i besmislenim objašnjenima, ne bismo li napali nekog od političkog protivnika, pa svakog dana slušamo - sutra ćemo u Evropsku uniju, prekosutra, 2007. godine, 2010. godine.
Sada nam kažu oni, Evropska komisija, koja je neka vrsta evropske vlade, javno je saopštila – ovo kažem zbog građana Srbije od kojih se to krije, od kojih to kriju i oni koje finansirate po direktnom nalogu Gordane Suše - Evropska komisija je rekla da do 2012. neće biti prijema u Evropsku uniju, ni Hrvatske, ni mnogih drugih zemalja, a kamoli Srbije ili Srbije i Crne Gore. To je još osam godina da sigurno neće biti, a i onda je pitanje.
Znači, narednih deset godina mi treba da gledamo kako ćemo da živimo, kako da preživimo, kako da unapredimo proizvodnju i šta je to što možemo da uradimo da običnom čoveku, radniku, seljaku, penzioneru, službeniku, poboljšamo životni standard, pre svega. Kroz to moramo da gledamo svaki budžet, kroz to moramo da gledamo ono što jeste najvažniji zakon. Tu će uvek biti - opozicija je protiv, jer na glasanju o budžetu se vidi ko je vlast, a ko je opozicija. To je nešto najvažnije, uz izbor Vlade, uz izbor izvršne vlasti. Dakle, glasanje o budžetu je to koje vas opredeljuje da li ste vlast ili opozicija.
Neću da govorim o tome da li je negde neko nekoga kupio, da li je negde neko nekome dao novac, da li su se neki naftaši upleli u celu igru ili nisu. O tome neka neki drugi objašnjavaju i govore svojim biračima. Mi smo opoziciona politička stranka, imamo brojne primedbe, imali smo ih na budžet, imamo ih na rebalans budžeta. Naravno da ćemo biti protiv ovakvog budžeta.
Ovoga puta, da ne bi bilo da svaki put kritikujemo vlast samo zato da bismo je kritikovali, kritikovao bih je zbog odnosa prema Narodnoj skupštini. Gospodine ministre, ne sme emisija "Kažiprst" na vašoj omiljenoj radio ili televizijskoj stanici, svejedno, da bude važnija od narodnih poslanika. Dakle, to ne sme da vam se dogodi, nikome. Ne sme da se dogodi to da nikoga nema od predstavnika Vlade, sem vas, u klupama Narodne skupštine.
Da li to oni imaju pametnija posla danas? Da li to oni imaju nešto drugo danas da rade? Mi danas donosimo odluku, danas raspravljamo o budžetu Republike Srbije. Da li ima nešto važnije?
Čemu će da prisustvuju, šta će da rade u životu? Da li to znači da njih Narodna skupština ne interesuje? Obezbedili smo mašineriju, neko je negde platio, neko je negde trgovao sa ovim ili sa onim, i baš nas briga. Da li je to odnos, ne prema narodnim poslanicima, to je odnos prema građanima Srbije.
Sada hoću da kažem nešto, pošto mi imamo bicefalnu izvršnu vlast. Imamo predsednika Republike i Vladu Republike Srbije. Nisam želeo da reagujem malopre na ružne, jezive reči koje su ovde izgovorene o ljudima koji su juče protestovali ispred Predsedništva Srbije. Kaže se da je neka škola, neka uprava platila autobuse. Došla je sirotinja u Beograd, došli su ljudi koji brinu o budućnosti svoje dece, kojima je glava u torbi svakoga dana na Kosovu i Metohiji, koji brinu kako će da prežive, šta će da urade za svoje porodice i familije.
Došli su u Narodnu kancelariju kod svog predsednika, a dočekala ih je žandarmerija i specijalna policija. Da li se na to troše budžetske pare? Da li je to ta Narodna kancelarija o kojoj govorimo? Da li je zato za ove ugovore potrebno povećanje, da bi nekima to moglo mnogo više da se plati, pa je problem što su ljudi došli da protestuju? Nego šta su.
Šta ćete, da zabranite demonstracije protiv predsednika. Rodio se drug Tito ponovo, pa niko ne sme ništa da kaže. Pa, sme i govoriće. Govoriće zato što nema ni većih plata, ni većih penzija i zato što ljudi žive sve lošije. Te plate, te penzije i nova radna mesta nije nam obećao samo Dinkić i nije nam obećao samo Koštunica, obećao nam ih je Tadić u izbornoj kampanji. Doslovce je rekao: "Uradiću sve i garantujem vam da ću obezbediti da svi slobodno putuju po svetu i da nemaju vize". Šta smo dobili - vizu za Rumuniju, a dobićemo i za Bugarsku. Sve ostale su ostale na istom nivou kao što smo imali i ranije.
Rekao je: "Dragi prijatelji, hoću da vam obezbedim veće plate, mora da se živi od svog rada". Srbi su vredni ljudi. Svi građani Srbije su vredni, marljivi, pravi domaćini. Da li imaju veće plate? Šta je uradio, osim što je bio psihoterapeut našim fudbalerima na Olimpijskim igrama, kada su izgubili 6:0, pa su posle psihoterapije izgubili sa 5:1 od "velike sile" kakva je Australija.
Da li je to posao predsednika Republike? Kada mu dođe narod, ojađeni narod, kada dođe gladan narod, ljudi koji nemaju ni kuću, koji brinu za to kako će na svojoj zemlji da opstanu, onda ćete da mašete računima i da je potrošeno 400.000. Vi da mašete računima, koji ste se ugrađivali u svaki fotokopir aparat koji ste kupovali.
Očekujem da u narednom periodu, to je glavna stvar koju moramo da uradimo i onda ćemo imati i bolji budžet, a to je ono što mi moramo da preduzmemo - borba protiv korupcije na svim nivoima.
Sada vam kažem, izveštaje koje dobijamo iz lokalnih samouprava, izveštaje gde su ti vladali, a ljudi su samo zagrebli po površini. Izveštaji su strašni. Građani Srbije će to uskoro moći da vide.
Nema faks mašine, fotokopir aparata u koji se nisu ugradili sa 10%, 20%, 50%, negde i 100%. To je novac građana Srbije. O tome mi treba da razgovaramo, kako taj novac možemo da iskoristimo i da ga uložimo u poljoprivredu, u naše fabrike, u razvojne projekte, da u Srbiji počne da se radi i gradi, a ne kako Srbija da se pljačka. U tome je razlika između vas i nas.
Preći ću na konkretne stvari. Kaže se u rebalansu budžeta: idemo na dve milijarde povećanja za otplatu stranih kredita. Mi moramo da servisiramo naše obaveze, ali pitam Vladu - ljudi, da li vi mislite da ne mogu svi građani da uzmu ove kredite, lizinge, bez učešća, čuda koja im se nude po svim novinama, bilbordima, sredstvima informisanja? Mogu, ali svaki čovek razmišlja - hoću li ili neću da uzmem nešto od toga, hoću li ili neću nešto da uradim, jer kako ću da vraćam, koliko ću da zadužim porodicu, koliko ću da zadužim one koji bi mi pomagali, šta kako i na koji način da radim.
Da li smo mi nešto po tom pitanju promenili? Nismo, ostalo nam je isto sve. Imamo 8,9 milijardi zaduženja kod međunarodnih finansijskih institucija, po rebalansu budžeta. Da li je to ono čime treba uvek da se hvalimo? Mislim da treba da uzimamo povoljne kredite, da ulazimo u povoljne aranžmane, ali svaki put tri puta da razmislimo pre nego što presečemo, jer je bolje da se ne zadužujemo. Bolje je da idemo na što manja zaduženja, a ne na velika. Od 3,7 milijardi donacija nema ništa. Neće niko u korumpiranu zemlju da ulaže. Neće, zato što je korupcija postala globalni problem.
Imamo pet milijardi dinara manje za vojsku. Svi će reći, znamo već - idu reforme, sve će biti mnogo bolje, biće mnogo lakše. Tu smo priču čuli već sto puta, a vojska iz dana u dan propada sve više. Da ne pričamo o ponosu i dostojanstvu tih ljudi, da pričamo o onome od čega žive. Ti ljudi nemaju od čega da žive, pre svega oficiri, ali i vojnici. Sve lošiji je životni standard onih koji idu u armiju, onih koji nisu profesionalci, a o profesionalcima da ne govorim.
Imamo smanjenje za poljoprivredu, direktno, od 1,5 milijardi dinara, i 900 miliona uzeto od Uprave za veterinu.
Naravno, morao je ministar da pravi balansiranje, radili su to i drugi ministri, nije bilo nijednog do sada koji to nije uradio, a neću da budem onaj koji će da kaže, sve najgore došlo je sa Dinkićem, nikada se to ranije nije dešavalo. Jeste. Svako je tako nešto pravio i radio.
Ali, podsećam ga na to da se hvalio pre šest meseci ovde kako je ovo u suštini agrarni budžet, kako je to neuporedivo bolji odnos prema poljoprivredi nego što je bio ikad ranije, kako će poljoprivreda procvetati, kako će nam biti neuporedivo bolje. A zahvaljujući, pre svega, marljivosti seljaka, njihovoj vrednoći, ali i dobrim uslovima koji su sve to pratili i za koje nije zaslužna i odgovorna Vlada, imamo porast proizvodnje. Dakle, ne zahvaljujući tim merama, već nečemu sasvim drugom.
Hoću da govorim o onome što jeste suštinski problem ove vlade, ali i prethodne i mnogih drugih. Mi imamo neke nevladine organizacije i neka čuda živa koja finansiraju građani Srbije, a siguran sam da i ne znaju da ih finansiraju. Tako građani Srbije finansiraju Kancelariju za pridruživanje Evropskoj uniji sa 13 miliona i pozdravljam odluku gospodina Dinkića da to smanji sa 43 miliona.
Moram da vas pitam, da li to neko zavitlava narod, da li to neko zamajava građane Srbije na najgori način i pokušava da im kaže, vi građani ništa ne razumete, a mi ćemo da vam uzmemo samo pare. Evropska komisija nam je rekla da do 2012. godine neće ni da razmišlja o nama. Mi ćemo da trošimo na godišnjem nivou ko zna kolike milione da bismo čekali 2012. i da bi smo onda čuli novu odluku do 2015. ili 2020. godine. Ko zna šta će se do tada u svetu zbivati.
Imamo Komisiju za lustraciju koja je dobila 1.400.000. Koja je to Komisija? Šta rade ti? Ko su ti ljudi? Čime se bave oni? To je neko čudo neverovatno u ovoj zemlji, pa važno je da postoji neko da je na državnom budžetu i da se te pare troše, to su neki smislili koji su zaista čudo pravili u ovoj skupštini i ova skupština nije na skupštinu ličila.
Danas kada ih vidim, nadam se i uveren sam da ih razboriti građani Srbije nikada više neće birati. Ali sam i onaj koji se nada, a nikada ih se nisam plašio i šta god da su uradili i kakvu god strahovladu da su sprovodili, nadam se da zbog građana Srbije nikada im više takve fantomske ideje neće padati na pamet, da svoje političke protivnike odstranjuju iz političkog života. Pošto ne mogu drugačije, ne mogu da ih zastraše, ne mogu u zatvor da ih oteraju, ne mogu im ništa, ne mogu da ih pobede, onda, hajde, mi ćemo da donesemo našu komisiju koja će da ih izbaci iz parlamenta, koja će da ih izbaci iz Vlade ili bilo kog drugog mesta. Nadam se da je to vreme prošlo.
Zato bih vas molio da više ne finansirate ovakve gluposti, gospodine Dinkiću, zato što sam uveren da sve ovde vaše kolege, a siguran sam čak i vi sami, smatrate da je to notorna glupost.
Slušajte molim vas ovo, imamo Agenciju za unapređenje državne uprave, a koju plaćamo iz budžeta. Imamo Agenciju za odnose sa dijasporom, imamo Ministarstvo, ne znam šta će nam Agencija za odnose sa dijasporom.
Imamo Agenciju za energetsku efikasnost, verovali ili ne. Imamo, slušajte ovo, Ministarstvo za zaštitu životne sredine – 4.120.000.000, onda imamo Upravu za zaštitu životne sredine sa 306.000.000, a onda imamo i Agenciju za zaštitu životne sredine – 2,7 miliona. Nemojte, molim vas, pa ako i uz sve to imamo i Agenciju za reciklažu – 16.000.000.
Ovo se neko igra sa građanima Srbije. Postojanje ovolikih agencija i ovakvih čuda, ovakvih i ovolikih nevladinih organizacija koje izdržavaju građani Srbije može da bude samo razlog za korupciju i ništa više, i to je svima jasno. Korupcija je najteža bolest od koje je društvo obolelo i koju svi zajedno moramo da pobedimo. Ovo nema veze sa političkim strankama, nema veze sa tim da li pripadate onoj ili ovoj stranci, ovo moraju svi da rade, i to moramo svi zajednički da pobedimo i svi ljudi to žele.
Imamo u budžetu, u rebalansu RTS 3.200.000.000, za Gordanu Sušu. Nije mi žao što radnici primaju, snimatelji, kamermani, što primaju novinari, što primaju ljudi koji časno obavljaju svoj posao, ali mi je mnogo žao što velike pare prima Gordana Suša, zato što ona ne vodi ni državnu, ni nacionalnu televiziju, već vodi televiziju Demokratske stranke i tako se i ponaša. Tako se ponašala i tako se i ponaša i danas, a ne znam šta radite.
Vi, gospodine Aligrudiću, izađite i kažite nešto o tome. Vi ste taj koji sedi u Vladi, vi ste šef poslaničke grupe koja predstavlja većinu. Da li znate šta je uradila od te televizije? Išli smo na duel gospodin Bogdanović i ja, a neću ni o čemu drugom da pričam, završio se duel. Pošto nije mogla na duelu ništa, onda su sačekali Dnevnik iza toga, pa je Gordana Suša svakog koga je zvala telefonom, a ko je u Demokratskoj stranci, da se pojavi i da kaže neku rečenicu protiv mene.
A da vas pitam, da li to ima negde, da li je moguće da sinoć puste Olivera Ivanovića, kao da je on neki faktor, da li je on učestvovao u nekim protestima. Ko je taj čovek? Koga predstavlja taj, gospodine Aligrudiću? Da li je to onaj što je oteo silne državne pare, onih 1.650.000.000, koliki je njegov deo tu, gospodine Aligrudiću, da li je to taj, pa treba da se pita zato što brani Borisa Tadića.
Da li zato, gospodine Aligrudiću, jer ne sme niko ništa da kaže protiv druga Tita u ovoj zemlji, zato što misli da treba, čudom se čudi kako sada ne miri sve strane u svetu, kako ne unese mir u sve afričke zemlje, azijske zemlje i svuda, pa će i Gordana Suša u tom mirovnom projektu širom svetu da mu pomaže. Neće građani Srbije, gospodine Aligrudiću, to da plaćaju.
Dame i gospodo, kažete, rebalans budžeta je nešto što moramo da donesemo, jer će nam biti mnogo bolje, a svi oni koji glasaju protiv oni u stvari glasaju protiv građana Srbije, a posebno protiv penzionera.
Posebno glasaju protiv onih koji su najugroženiji. To smo slušali svaki put ovde, od onih koji su hteli po svaku cenu da nam objasne kako su jedino oni dobri i dovoljno dobri da upravljaju ovom zemljom, jer oni su evropejci, jer oni su za budućnost Srbije u Evropskoj uniji, pa smo zbog njih čuli da do 2012. godine ne možemo ni da slušamo o Evropskoj uniji, oni su velike demokrate, pa su glasali iz Bodruma i iz Soluna.
(Dušan Petrović: O kome se radi?)
Radi se, gospodine Petroviću, o kriminalcima iz Demokratske stranke. Ne krijem ništa, nego vam to kažem u lice, gospodine Petroviću.
Pošto oni uvek misle da će neko da ih se uplaši, računaju da su velika sila, a vidim da u pojedinim opštinama prete ljudima, nemojte protiv njih, samo demokratski blok. Neće ljudi.
Hoće ljudi protiv korupcije i kriminala i zato svuda gubite vlast, polako ali sigurno, u svim mestima, u svim opštinama. Neće za one koji su se u fotokopir aparate ugrađivali, u cenu faks mašina, u cenu svakog fiksnog telefona su se ugrađivali, neće.
To su promene koje su Srbiji potrebne i potrebni su joj drugačiji budžeti, potrebna joj je drugačija vlada, drugačija vlast, ali ne ona koja će da bude mnogo gora, lošija, nego ona koja će da donese promene u interesu građana Srbije, ona koja će smeti da im kaže, da, ljudi, imamo teško stanje i moramo da napravimo takve rezove, teške rezove, u svim oblastima ekonomije, naše privrede, idemo u privatizaciju, ali nema našeg zakona sedam meseci, zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, da ga stave na dnevni red.
Zato što se poboljšava kontrola samog toka procesa privatizacije. Nema lopovluka, nema nameštenih tendera. To je ono što se menja. E, takve su nam promene potrebne. Borba protiv korupcije, promene u ekonomiji, brze, efikasne, jasne, prepoznatljive, transparentne i pre svega poštene. Hvala vam najlepše.

Repliku traži Miloš Aligrudić. Izvolite.

Gospodine Vučiću, ako neko na državnoj televiziji čini ono što vi kažete da vam je učinjeno, to svakako nije dobro, i ako ste me prozvali da to kažem, to ću vam ponoviti ovde.
Reći ću to tako. U RTS-u će se činiti određene promene. Već su juče one najavljene pripajanjem Trećeg kanala ponovo državnoj televiziji, i razlozi zbog kojih je Treći kanal vraćen državnoj televiziji, otvoreno je rečeno od strane direktora tih istih televizija.
A, što se tiče uređivačke koncepcije i ona je podložna promenama. Prema tome, ako je istina ovo što ste mi vi rekli, mada to ne mogu proveriti, onda je to svakako nešto što je podložno u svakom slučaju promenama. I, u tom smislu mogu da vas podržim.
Ali, s druge strane, vi ste imali jedan dobar govor maločas, u kome ste se govorili o svemu i svačemu, pominjali ste i gospodina Tadića.
Naravno to što ste vi pomenuli i naročito ono što se odnosi na ove ljude koji su juče protestovali, to nije samo vaša privilegija. To je nešto što mi možemo odavde, takođe, da podržimo. Znači, s te strane nije uputno i nije uljudno mahati bilo kakvim papirima u ovoj skupštini, kojima se govori o izvoru nekakvih sredstava, koji su podržali ili nisu podržali nečiji dolazak na neki protest. I, zaista u tom smislu mogu da vam se pridružim u ovom stavu.
Jednostavno, ono što je ovde rečeno nije dobro. Nimalo nije dobro. Jer, na kraju krajeva, i da je neko nenamenski, iz izvora koji se tiču lokalne samouprave, platio takav dolazak, to je zato što je tako nekog muka naterala na to, a ne zbog toga što je neko hteo namerno da troši nenamenski sredstva, ili da bi oštetio budžet Republike Srbije.
Očigledno je da je jasno o čemu se radi.

Hvala.        Osnov za javljanje, gospodine Petroviću? Replika?
Nemate pravo na repliku, niste ni predsednik ni zamenik predsednika, jedino ako ste se lično osetili prozvanim, izvolite. Dakle, ne možete u ime poslaničke grupe, u svoje ime izvolite.

Dakle, gospođo Pop-Lazić, vaše tumačenje Poslovnika je jako zanimljivo. Dirnut sam, gospodine Aligrudiću, vašom podrškom koju dajete Vučiću i to su znaci koje pratimo i videćemo gde će da se završi.

Gospodine Vučiću, tragično je kako teško podnosite poraze. Bolje nemojte da se kandidujete više, izgubićete svaki put. Zbog toga što je laž osnovni instrument vaše politike i što se lažima služite gde god se pojavite, i sa ove govornice, i kada nastupate na medijima. Ali, postoji jedan drugi problem.

Vi ste, gospodine Vučiću, profesionalni patriota. Kada je u ovoj zemlji bio rat, 1999. godine, vama nije smetalo da se uselite u stan od, koliko beše, ari, koji ste dobili. Dakle, kada su bombe padale u Srbiji vi ste stan dobili, vi profesionalni patriota. Nemate vi pravo, gospodine Vučiću, profesionalni gubitniče, da vas obavestim da su završeni izbori, da stavljate primedbu bilo kome. Uostalom, to više nikoga u Srbiji i ne zanima.

Veoma bih bio srećan da se ponovo kandidujete, jer ćete izgubiti, ma koju trku trčali, a, gospodine Aligrudiću, ako nekoga muka natera da krši zakon, nisam znao da podržavate to. Nikakva muka, ni zloupotreba položaja je neoprostiva, ma kakva muka bila u pitanju, a sigurno muke nikakve nije bilo.

Hvala vam.

Da li se vi javljate po Poslovniku? Žao mi je, bila je replika na vaše izlaganje (obraća se poslaniku Vučiću). Molim vas, sačekajte samo trenutak. Molim vas, gospodine Vlahoviću....

Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas samo trenutak, dobio sam drugačije obaveštenje, možete da se strpite. Vi želite repliku jer tvrdite da je bilo po Poslovniku (obraća se poslaniku Vučiću), a vi želite kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe (obraća se poslaniku Vlahoviću). Repliku na izlaganje gospodina Vučića?

Dobro, samo trenutak.

Gospodine Vučiću, dobijam potvrdu od potpredsednika Skupštine da je bila replika na vaše izlaganje. Vi ne možete da dobijete repliku. Vi možete, naravno, repliku na izlaganje .... (oba poslanika insistiraju da dobiju reč).... Molim vas, naravno, javite se po Poslovniku čim završi gospodin Vlahović (obraća se poslaniku Vučiću).

Molim vas, pitao sam vas i rekli ste mi da se javljate za repliku. Daću vam odmah reč. (obraća se poslaniku Vučiću).

Izvolite, gospodine Vlahoviću, ako ste vi ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Samo trenutak, po ovoj tački jeste ovlašćeni predstavnik. Molim vas, nema razloga, izvolite kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, replika na izlaganje gospodina Vučića. Izvolite.