Moja dužnost je da vodim po Poslovniku i po zakonu, a ne po izuzecima. Verujem na reč da je 1998, 1999, ili kada je bilo to, ali od kada sam ovde nije bilo tih izuzetaka. Stvarno ne znam. Dakle, nisam bio u situaciji da se u jedanaest sati produžava radno vreme na dvanaest ili da se pravi takav izuzetak. Nisam bio u situaciji.
Dakle, isto tako ću se strogo držati, kao i do sada, a nadam se na zadovoljstvo svih poslanika, Poslovnika i zakona. Načelni pretres je otpočeo, a Narodna skupština se, upravo po onome što je sama Narodna skupština izglasala, izjašnjava o povredi Poslovnika u danu za glasanje.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću ovo uvodno pravo da vam obrazložim predlog rebalansa budžeta za 2004. godinu.
Kao što znate, u martu mesecu ove godina, kada je formirana nova vlada, budžet je imao privremeno finansiranje. Bilo je onda neophodno doneti budžet u veoma kratkom roku. Mi smo napravili budžet za 2004. godinu u roku od dve nedelje, jer je tada bilo potrebno očuvati stabilnost države, jer je privremeno finansiranje države isticalo krajem marta ove godine.
Kao što znate, deficit budžeta prošle godine iznosio je 43 milijarde dinara. Polazeći od tog nivoa deficita, naša namera je bila da ga zadržimo na nominalno sličnom nivou od 45 milijardi. Imali smo dve nedelje da taj budžet isplaniramo, međutim, pokazalo se vremenom da je taj deficit iznad mogućnosti naše privrede.
Danas predlažemo rebalans budžeta naniže i nije se nikada dogodilo da Ministarstvo finansija ide sa smanjivanjem javne potrošnje kada traži rebalans budžeta. Mi, međutim, imamo odgovornost prema našem društvu. Tražimo da se javna potrošnja smanji ovim budžetom za 12,6 milijardi dinara. To je smanjenje javne potrošnje za oko 1% ovogodišnjeg društvenog bruto proizvoda.
Kao što znate, uobičajeni su rebalansi gde se javna potrošnja povećava. Ovaj rebalans, međutim, ne uvodi nikakva nova opterećenja. Naprotiv, on se radi da bi se učvrstila makroekonomska stabilnost i da se ne bi opterećivala privreda. Ako smanjujemo troškove, možda da se neko zapitao zašto uopšte rebalans, mogli smo uštedeti i ne izvršiti budžet. Međutim, ima nekih izdataka koji su se iznenada pojavili tokom ove godine, kao što je potreba otplate prve tranše prema Londonskom klubu poverilaca.
Kao što znate, mi smo osnovni budžet izglasali u martu mesecu, a u julu mesecu Vlada Republike Srbije uspešno je završila pregovore sa Londonskim klubom poverilaca, pa je našoj zemlji odobren otpis od 62% originalnog duga, odnosno 1,7 milijardi dolara je tada otpisano.
Ova skupština je većinom glasova u julu mesecu ratifikovala ovaj sporazum, međutim obaveza u tom sporazumu, koja je ratifikovana, nalaže da se do kraja oktobra ove godine plati prva tranša Londonskom klubu poverilaca, kako bi u novembru i decembru započela zamena starog duga za nove evro obveznice. Naravno da je jako važno da ratifikovani sporazum sada dovedemo do implementacije, do sprovođenja u praksi i zato je potrebno da se dodatno izdvoje sredstva za ovu namenu.
Takođe, detaljno ću obrazložiti, ima i drugih stavki koje se povećavaju u ovom budžetu, ali generalno daleko se više smanjuju rashodi u odnosu na povećanje nekih drugih tako da imamo smanjenje javne potrošnje.
Mi smo se potrudili da vam ovom prilikom damo što detaljnije obrazloženje svake stavke u budžetu i, kao što vidite, u odnosu na budžet koji je prethodnih godina dostavljan ovoj skupštini, mi smo želeli da imate potpuni uvid u svaku stavku, koliko je bila planirana i za koliko je smanjena.
Dakle, rebalansom budžeta ukupni prihodi se utvrđuju na 329,3 milijarde dinara, dok su rashodi utvrđeni na 362 milijarde dinara. Kao što možete primetiti, prihodi su ostali nepromenjeni. Dakle, 329,3 milijarde dinara je originalan plan koji smo mi već usvojili Zakonom o budžetu za ovu godinu i ti prihodi će se ostvariti onakvom dinamikom kakva je planirana, s tim što u strukturi prihoda, ako ste primetili, znatno se bolje ostvaruju neporeski prihodi, ali ukupni prihodi će biti ostvareni u iznosu od 329,3 milijarde dinara.
Na ovaj način deficit se svodi sa prethodno planiranih 45,3 milijarde dinara na 32,7 milijardi dinara. Ako odbijemo ovu otplatu Londonskom klubu poverilaca, onda je to neki iznos od oko 30 milijardi dinara. Želeo bih da kažem da, prema međunarodnim klasifikacijama, otplata glavnice dugova ne ulazi u obračun deficita, tako da bismo mogli reći da je stvarni deficit ovog budžeta za ovu godinu oko 30 milijardi dinara, što čini 2,3% ovogodišnjeg društvenog bruto proizvoda.
Zašto je to važno? Zato što je prošle godine deficit bio daleko veći, 43 milijarde dinara, i to je tada činilo 4% društvenog bruto proizvoda. Želeo bih ovom prilikom da vam dam upoređenja sa nekim drugim zemljama u tranziciji.
Svi znate da je kriterijum za ulazak u Evropsku monetarnu uniju budžetski deficit ispod 3% društvenog bruto proizvoda. Mi ćemo ove godine uspeti da ostvarimo taj kriterijum, a moram da kažem da mnoge zemlje u tranziciji i dalje nisu u stanju da taj kriterijum ostvare. Primera radi, Češka će ove godine imati budžetski deficit od 12% društvenog bruto proizvoda, u Mađarskoj će biti preko 6%, u Poljskoj 5%, u Slovačkoj 3,3%, jedino Bugarska ima balansirani budžet.
Što se tiče ovog smanjivanja deficita za jednu trećinu, to je isključivo rezultat smanjivanja javne potrošnje, ne eventualnog novog rasta prihoda. Neće biti nikakvih dodatnih poreza niti nameta, naprotiv, intencija je da se oni u budućnosti dalje smanjuju. Ovo je isključivo rezultat smanjivanja javne potrošnje.
Moram da kažem da je ovako projektovani budžet realan, jer, ako pogledate ostvarenje u prvih 9 meseci ove godine, Srbija je u budžetu imala deficit od 19,2 milijarde dinara. Dakle, do 32,7 postoji značajan prostor za poslednji kvartal. Prihodi su u prvih 9 meseci bili 235,6 milijardi, a rashod je 254,8. Moram da napomenem da je u trećem kvartalu rashod, odnosno da je u poslednjem kvartalu budžetski deficit iznosio svega dve milijarde dinara, što je rekordno nizak budžetski deficit.
Naravno, ovaj deficit ove godine finansiran je isključivo iz realnih izvora.
Takođe, želim da napomenem, za razliku od prošle godine, Ministarstvo finansija nije uzelo ni jedan dinar iz primarne emisije Narodne banke Srbije, niti jedan dinar kredita od poslovnih banaka, što je bio slučaj u prethodnoj godini.
Dakle, najvećim delom finansirali smo budžet iz sopstvenih prihoda, iz poreskih prihoda koji su, zbog daleko efikasnijeg rada poreske uprave, porasli 21,2% u 9 meseci ove godine u odnosu na isti period prošle godine.
Želim da kažem da je ovaj budžetski deficit u trećem kvartalu ove godine samo dve milijarde, čak devet puta niži nego deficit koji je prethodne godine ostvaren u četvrtom kvartalu, kada je došlo do nagle ekspanzije javne potrošnje, zbog čega posledice u ekonomiji i dan-danas osećamo.
Ekspanzija javne potrošnje u poslednjem kvartalu prošle godine, kada je deficit zabeležio iznos čak od 18 milijardi dinara, dovela je do naglog pogoršanja u spoljnotrgovinskom deficitu, pre svega u prvom kvartalu ove godine zbog prekomernog rasta plata u javnom sektoru u poslednjem kvartalu.
Ove godine se to prevelo dobrim delom na uvoz stranih roba, što je dovelo do povećanja spoljnotrgovinskog deficita. Na povećanje spoljnotrgovinskog deficita u ovoj godini uticalo je i snižavanje carinskih stopa u avgustu mesecu prošle godine, nakon usvajanja Akcionog plana harmonizacije dva tržišta, Srbije i Crne Gore.
Na spoljnotrgovinski deficit, koji je ove godine veći nego prošle godine, utiču i društveni faktori, a to je nedovoljno velika i kvalitetna ponuda domaćih dobara za izvoz. Imamo dobrih dobara, ali nemamo dovoljno takvih dobara za izvoz. Iako je izvoz ove godine, izražen u evrima, rastao realno 10%, mislim da je jasno da mi moramo daleko taj iznos da povećamo. Zašto su potrebne strukturne promene? Strukturne promene zahtevaju vreme.
Što se tiče poreskih prihoda, već sam napomenuo, oni su ove godine veći za oko 21% u odnosu na prethodnu godinu. Najveći rast ostvaren je kod naplate akciza, pre svega akciza na duvan. Tu je ostvaren rast od 30% u odnosu na isti period prošle godine i crno tržište cigareta je sada svedeno na minimum, svega 5 do 7% tržišta u ovom trenutku predstavlja nelegalan promet cigareta. Sve ostalo jeste u legalnim tokovima, što je drastična razlika u odnosu na period devedesetih godina.
Takođe, povećan je i porez na promet. Naplata poreza na promet je povećana za 22%. Jednim delom to je rezultat uvođenja fiskalnih kasa, preko 80.000 fiskalnih kasa je ove godine uvedeno, a do kraja godine će biti preko 100.000.
Povećana je naplata poreza na imovinu za 20% u odnosu na isti period prošle godine i to su stavke u poreskim prihodima koje su imale najveći rast.
Cilj budžeta za 2004. godinu je bio i ostaje nepromenjen. Dakle, cilj koji sam obrazlagao u martu mesecu ove godine, jedan od važnih ciljeva jeste indirektni poticaj na privredni rast, drugi cilj jeste održavanje makroekonomske stabilnosti i treći cilj je redovna isplata plata u svim javnim službama, penzija, naknada za nezaposlene i svih socijalnih davanja.
Što se tiče prvog cilja, mogu da kažem da je ove godine došlo do blagog oporavka privrede. Ako se sećate, kada smo projektovali ovogodišnji budžet, pošli smo od pretpostavke da će društveni bruto proizvod rasti i ove godine po stopi od 4,3%. Međutim, on će biti duplo veći nego što je bilo projektovano i završićemo ovu godinu sa rastom društvenog bruto proizvoda između 7% i 9%. To je najveća stopa privrednog rasta koja je ostvarena u Srbiji u poslednjih 26 godina.
Mada, uvek ću otvoreno reći, startna osnova je jako niska, imajući u vidu da je prošle godine industrijska proizvodnja opala za oko 3%, a poljoprivredna za oko 6%. Ove godine imamo rast industrijske proizvodnje, koji će iznositi između 6% i 7%. U prvih 8 meseci iznosi 7%, pri čemu u prerađivačkoj industriji 10%. Imaćemo rast poljoprivredne proizvodnje od najmanje 12,5%. Naravno, imali smo i rodnu godinu, i to je dobrim delom rezultat prirodnih okolnosti.
Što se tiče drugih sektora, ove godine ćemo u saobraćaju, građevinarstvu i trgovini ostvariti dvocifrene stope rasta, što će učiniti da ovogodišnji društveni bruto proizvod poraste za ovaj jako visoki iznos između 7% i 9%.
Što se tiče makroekonomske stabilnosti, kao što znate, imali smo blagi proboj na sektoru cena, jer je inflacija bila projektovana na 8,5%. Međutim, u prvih 9 meseci ona iznosi 9,2%. Želim da kažem da oko 3% od ove inflacije jeste direktan uticaj povećanje cena nafte na svetskom tržištu, tako da su to faktori na koje nijedna vlada na svetu, koja nema naftne izvore, mi ih nemamo u nekoj meri, ne može uticati.
Ukoliko bismo odbili ta tri posto, inflacija bi u tih devet meseci bila oko 6%, a što jeste u okviru one koju smo projektovali na početku ove godine. Sredinom 2004. godine, a videvši ova kretanja na polju cena, bili smo prinuđeni i da reagujemo merama restriktivne monetarne politike i uvođenjem tvrdog budžetskog ograničenja u sistemu javnih finansija.
Što se tiče mera monetarne politike, one su dovele do rasta deviznih rezervi u avgustu i septembru za oko 350 miliona dolara i do potpunog uspostavljanja makroekonomske stabilnosti u domaćim cenama.
Što se tiče budžetskog ograničenja, ono je već rezultiralo rekordno niskim deficitom u trećem kvartalu od svega dve milijarde dinara. Sada je potpuno jasno da ovim rebalansom svodimo javnu potrošnju u realne okvire i da na taj način utičemo i na učvršćivanje makroekonomske stabilnosti, ali i na ublažavanje spoljnotrgovinskog deficita.
Problem spoljnotrgovinskog deficita se ne može rešavati fiskalnim merama, a ne može ni monetarnim. Potrebne su strukturne mere koje nisu sprovođene u dovoljnoj meri u prethodnim godinama. Ove godine je započeto. Međutim, kratak je proces za strukturne mere, potrebno je vreme.
Što se tiče izvora finansiranja deficita, privatizacioni prihodi će ove godine učestvovati u finansiranju deficita sa 5,5 milijardi dinara, iz donacija i kredita je predviđeno pokrivanje deficita u iznosu od 8,9 milijardi i neto domaće finansiranje 18,3 milijarde dinara.
Želeo bih da kažem nešto o sva tri izvora finansiranja deficita. Kao što znate, u planu budžeta privatizacioni prihodi su bili planirani na čak 16 milijardi dinara. Međutim, ostvaren je ujedno i najveći pobačaj. Ostvareno je 1.700.000.000 dinara privatizacionih prihoda. Međutim, najveći deo tih prihoda ostvaren je u poslednja dva meseca. Samo u septembru mesecu 780 miliona, u avgustu 260 miliona. Dakle, milijardu dinara u prethodna dva meseca, a što znači da je proces privatizacije, a otkako je gospodin Bubalo preuzeo koordinaciju ovog sektora, oživeo, i mi ćemo imati do kraja ove godine oko 140 aukcijskih privatizacija i 15 raspisanih tendera.
Što se tiče privatizacije, ona nema toliki značaj za budžet koliko ima značaja za ubrzanje restrukturiranja privrede i promene strukture o kojoj sam govorio, kako bi se na srednji rok smanjio spoljnotrgovinski deficit i povećao izvoz.
Što se tiče donacija i kredita, ove godine nijedan dolar donacija nije ušao u budžet. Što se tiče kredita, 2,5 milijarde dinara smo do sada povukli kredita i to je kredit Svetske banke. Očekujemo još dve tranše kredita Svetske banke: jednu ovog meseca, a poslednju u decembru. Uz makrofinansijsku pomoć Evropske unije ukupno smo planirali da donacije i krediti učestvuju u finansiranju deficita sa 8,9 milijardi dinara.
Neto domaće finansiranje čine tri izvora. Prvo, to su privatizacioni prihodi iz prethodne godine, koji su iznosili preko 10 milijardi dinara.
Zatim, emitovanje hartija od vrednosti trezora Ministarstva finansija, dakle, zaduživanja na tržištu kapitala. Treći potencijalni izvor, koji ove godine još nije korišćen, to su krediti banaka. Planirano je da 18,3 milijarde pokrića deficita ide iz neto domaćeg finansiranja.
Što se tiče kredita Svetske banke koji je realizovan u julu mesecu ove godine, do sada nismo taj kredit, do septembra meseca, potrošili, pa smo ga ostavili za pokrivanje deficita u narednom kvartalu.
Želim još jednu stvar da kažem vezano za privatizaciju. Kao što znate, trenutno su raspisana tri tendera za privatizaciju u bankarskom sektoru. Jedan tender će se okončati do kraja ove godine i tu očekujemo daleko veći prihod od ovoga koji je naznačen u budžetu.
Namera nam je da jedan deo sredstava uštedimo i prenesemo za pokrivanje deficita u 2005. godini, imajući u vidu da se od 1. januara ukida porez na promet i zamenjuje se porezom na dodatu vrednost, po stopi koja je 2% niža. Prva naplata poreza na dodatu vrednost će dospeti tek 10. februara. Da bi redovno finansirali budžet u prvih mesec i po dana naredne godine, mi ćemo ostaviti jednu rezervu sa strane, kako bi mogli da, kao i do sada, redovno izmirujemo sve naše obaveze.
Što se tiče privrednog rasta, nekoliko faktora je uticalo na ostvarivanje ovog privrednog rasta. Prvi faktor jeste poboljšanje poslovne klime, koje je započelo i u prethodnom periodu. Ove godine donet je čitav niz zakona. Znate i sami da je ova skupština izglasala preko 30 zakona, od kojih dobar deo poboljšava poslovnu klimu.
Osim poboljšanja poslovne klime, privatizacija iz prethodne godine je uticala na veći privredni rast ove godine, ali i inostrane direktne investicije, jer one ne znače samo priliv novca u zemlju, već dovođenje i otvaranje novih tržišta koje ti investitori sa sobom donose.
Što se tiče mera poreske politike koje su ove godine doprinele poboljšanju poslovne klime, a koje je ova skupština izglasala, pomenuo bih samo neke. Ukinuli smo porez na fond zarada 1. jula, koji je iznosi 3,5% na bruto zaradu. Takođe, na naš predlog, Skupština je ukinula porez na finansijske transakcije. Taj porez prestaje da važi od 1. januara 2005. godine.
Ukinute su takse na upotrebu mobilnih telefona, a od 1. januara 2005. godine neće se plaćati taksa ni kod kupovine kartica za pripejd korisnike. Ukinut je porez za upotrebu čamaca, lovačkog oružja, ukinute su akcize na lož ulje, motorna ulja i maziva, na mlazno gorivo i avionski benzin, na petrolej za osvetljenje, metil-alkohol, na domaća osvežavajuća bezalkoholna pića i, najvažnije, smanjen je porez na dobit na 10%, a što je najniža stopa poreza na dobit u Evropi.
Već sada imamo dosta investitora koji će, upravo zbog smanjivanja poreza na dobit, deo svoje proizvodnje iz istočnoevropskih zemalja, koje su ušle 1. maja u Evropsku uniju, preseliti u Srbiju.
Što se tiče fiskalnog prilagođavanja, odnosno smanjivanja javne potrošnje, imamo neke stavke koje su rebalansom ovog budžeta povećane, ali je znatno veće smanjenje kod drugih stavki. Najpre ću da govorimo o ovim stavkama za čije se povećanje zalažemo. Dakle, imamo povećanje jedne grupe rashoda za 12,1 milijardu dinara, a dok se, s druge strane, druga grupa rashoda smanjuje za 24,7 milijardi dinara. Neto smanjenje iznosi 12,6 milijardi dinara, kao što sam prethodno već rekao.
Što se tiče rashoda koji se rebalansom povećavaju, na prvom mestu su transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja. Ti transferi se povećavaju za 8,4 milijarde dinara. Tu se radi o povećanim transferima za penzije, kako za PIO zaposlenih, tako i za zemljoradničke penzije, kao i za naknade za nezaposlene.
Rebalansom budžeta predviđeno je povećanje transfera PIO fondu zaposlenih za 3,1 milijardu dinara, za zemljoradničke penzije predviđeno je 3,3 milijarde dinara više i za naknade za nezaposlene dve milijarde dinara više u odnosu na originalni budžet. Ukupni transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja ove godine dostići će iznos od 88 milijardi dinara, a što čini jednu četvrtinu ovogodišnjeg budžeta.
Prevedeno u odnosu na bruto društveni proizvod to je čak 6,7% društvenog bruto proizvoda i tu, ujedno, vidimo gde je potrebno raditi u narednim godinama. Mi imamo, dakle, deficit celokupnog budžeta od 2,3% društvenog bruto proizvoda, a samo pokrivanje deficita penzionih fondova i Nacionalne službe za zapošljavanje čini 6,7%. To je dva i po puta više.
Dakle, reforma penzionog sistema je nešto na čemu ćemo raditi, odnosno na tome bilo koja Vlada mora raditi u narednim godinama. Mi smo već pripremili Zakon o dobrovoljnom penzionom osiguranju, koji će biti drugi stub u reformi penzionog sistema, i on će vrlo brzo biti pred vama na razmatranju.
Zašto imamo potrebu za dodatne transfere Penzionom fondu zaposlenih? Ove godine mi ćemo dostaviti Penzionom fondu zaposlenih 71 milijardu dinara. Dakle, ukupan transfer Penzionom fondu iznosi 71 milijardu dinara, i ako to uporedimo sa subvencijama u privredi, koje su ove godine 6,5 milijardi dinara, videćemo da je to deset puta više, odnosno da se deset puta više izdvaja za transfer i pokrivanje deficita Penzionog fonda.
Ove godine Penzioni fond je planirao da će na ime transfera od privatizacije dobiti pet milijardi dinara. Međutim, ostvareno je svega milijardu i po. Tu razliku mi nadoknađujemo kroz ovaj pojačani transfer, kroz rebalans budžeta.
Što se tiče zemljoradničkih penzija tu je stvar potpuno jednostavna. Imamo malu naplatu doprinosa kod zemljoradnika. U Fondu za zemljoradničke penzije je planirano da se 4,1 milijarda naplati u vidu doprinosa, a naplaćeno je svega 700 miliona dinara. Tu razliku država sada mora da nadoknadi kroz povećani transfer budžeta ka Penzionom fondu zemljoradnika.
Kada se radi o Nacionalnoj službi za zapošljavanje takođe su u prvih deset meseci ostvareni manji doprinosi od planiranih i onda je potrebno da se to nadoknadi dodatnim transferom od dve milijarde dinara. Ta se situacija popravila od prvog septembra stupanjem na snagu novog zakona o doprinosima, kada je ta stopa tj. naknada za nezaposlene povećana sa 1,1% na 1,5%, i moram da kažem da je to jedna od dve najniže stope doprinosa za nezaposlenost u Evropi.
Dakle, objektivno je doprinos za nezaposlene nizak u odnosu na sve druge zemlje. To ukupno čini 8,8 milijardi.
Druga velika stavka je prva otplata duga Londonskom klubu poverilaca. Za to smo ovim budžetom planirali 2,4 milijarde više nego što je planirano za otplatu ukupnog spoljnjeg duga naše zemlje.
Gospodo poslanici, želim da vam predočim stanje javnog duga Republike Srbije, kako biste imali potpunu sliku o tome u kakvom stanju se nalazi zaduženost naše zemlje, jer je to predmet mnogih špekulacija u javnosti.
Javni dug Republike Srbije 31. decembra 2003. godine je iznosio 13,8 milijardi američkih dolara. Na dan 31. avgusta 2004. godine, dakle pre mesec dana, javni dug je smanjen na 11,8 milijardi dolara, i ukupno sada čini 56% od društvenog bruto proizvoda.
Pre četiri godine javni dug Republike Srbije iznosio je 150% društvenog bruto proizvoda, a sada smo uspeli da ga svedemo na ispod 60%, što je takođe jedan od kriterijuma za ulazak u Evropsku monetarnu uniju, takozvani mastrihtski kriterijumi.
To je rezultat, pre svega, otpisa koji smo dobili od Londonskog kluba poverilaca u iznosu od 1.700.000.000 dolara, kao i ovogodišnje isplate stare devizne štednje, kojim smo smanjili domaći javni dug. Od ukupnog javnog duga Republike Srbije, koji iznosi 11,8 milijardi dolara u ovom trenutku, unutrašnji dug je 4,9 milijardi dolara, a spoljnji dug je 6,9 milijardi dolara. Dakle, unutrašnji dug čini 40% ukupnog javnog duga, dok spoljnji čini 60% ukupnog javnog duga.
Kada govorimo o javnom dugu, govorimo o onom dugu za koji garantuje država, bilo direktno, bilo kroz garancije javnim preduzećima, to je ono što direktno pada na teret države i faktički poreskih obveznika.
Očito je da je javni dug 2,5 puta manji ove godine nego u decembru 2000. godine, a što se tiče ovog rebalansa - vi znate da je oko ovog rebalansa postignut i sporazum, između ostalog, i sa MMF-om, a od završetka trogodišnjeg aranžmana sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom zavisi i dodatni otpis od 15% prema Pariskom klubu poverilaca.
Što se tiče Pariskog kluba, pre otpisa dug prema Pariskom klubu iznosio je 4,5 milijardi dolara, a danas, nakon otpisa od 51%, on iznosi 2,6 milijardi dolara, a sredinom sledeće godine, čemu se nadam, kada završimo trogodišnji aranžman uspešno, biće otpisan dodatni iznos sredstava, tako da će se taj dug svesti na svega 1,9 milijardi američkih dolara.
Dakle, nas čeka još oko 700 miliona dolara otpisa od Pariskog kluba poverilaca sredinom sledeće godine.
Na taj način javni dug će se svesti na nekih pedesetak procenata. To jeste realno održiv javni dug, ukoliko svake godine beležimo rast društvenog proizvoda između četiri i pet posto. Ove godine, kao što vidite, imaćemo između 7% i 9%. Međutim, bitno je za ovu zemlju da uredno servisira spoljnji i unutrašnji dug zbog kredibiliteta i na domaćem planu.
Vi znate da je ove godine 440.000 štediša isplaćeno na ime otplate stare devizne štednje. Negde oko 290 miliona dolara je već do 30. septembra država isplatila onima kojima se duguje po osnovu stare devizne štednje, tako da javni dug nije mala stavka. Domaći javni dug čini 40% ukupnog javnog duga Republike Srbije.
Zbog toga je potrebno, između ostalog, usvojiti rebalans, kako bi se uredno ova obaveza prema Londonskom klubu, koja je povoljna za nas, izmirila.
Što se tiče stare devizne štednje, to je treća stavka koju povećavamo rebalansom ovog budžeta. Mi smo predložili da se razdeo za isplatu stare devizne štednje za ovu godinu poveća za 600 miliona dinara, tako da će ukupan iznos za otplatu stare devizne štednje i ovogodišnje obaveze po osnovu zajma za privredni preporod iznositi ukupno 18 milijardi dinara.
Već sam rekao da je 250 miliona dolara isplaćeno, 450.000 štediša je dobilo svoj novac, po 530 eura ove godine, a, kao što znate, posle 15 godina, ova vlada je krenula da servisira i Zajam za privredni preporod Srbije od 1. septembra.
Četvrta stavka, koja treba po našem predlogu da se poveća u ovogodišnjem budžetu, ali za jedan zaista minimalan iznos u odnosu na ostale cifre, jesu plate, i to pre svega plate koje su namenjene prosveti i kulturi, na osnovu sporazuma koji je postignut sa sindikatima obrazovanja o povećanju plata u novembru mesecu za 2,5%, kao i sa sindikatima kulture.
Međutim, ovaj iznos povećanja u budžetu je svega 370 miliona dinara i u odnosu na ostale stavke predstavlja mali iznos.
Takođe predlažemo povećanje transfera za AP Vojvodinu za 420 miliona dinara, kao i dopunska sredstva opštinama za 375 miliona dinara. Ova dopunska sredstva opštinama obezbeđuju završetak ovogodišnjih planova razvoja opština i na jugu Srbije, uz programe UN, dakle UNDP-a i međunarodne organizacije CHF.
Dakle, u tih 375 miliona dinara uvršćeni su transferi svim onim opštinama koje nemaju ove godine ostvarenje u skladu sa planom budžeta plus dodatna sredstva za pomoć opštinama na jugu Srbije za završetak realizacije ovog programa. Ovo su rashodi koje bi trebalo, po mišljenju Vlade, povećati.
Međutim, s druge strane, mi predlažemo daleko veće smanjenje druge grupe rashoda, i to za 24,6 milijardi dinara. Sada ću vam nešto reći o rashodima koje smo planirali da se smanje. Najpre, najveći iznos transfera državnoj zajednici Srbija i Crna Gora – šest milijardi dinara. Od toga transferi, za vojsku 5.650.000.000 dinara.
Pa, iako se radi o velikoj cifri, želim da dam i detaljno objašnjenje. Ovo neće ugroziti normalan rad vojske, iz prostog razloga što je od ukupno planiranog vojnog budžeta, koji je iznosio 46,8 milijardi dinara, za ovu godinu do 24. septembra izvršeno samo 29,3 milijarde dinara, tako da je ostao jedan veliki prostor za izvršenje u trećem kvartalu.
Rebalansom se budžet vojske sa 46,8 svodi na 41,2 milijarde, ali je izvršenje do sada oko 30 milijardi. Dakle, vojska ima još 11 milijardi za poslednji kvartal i već je omogućena isplata povećanih plata u vojsci od 1. oktobra. Za 8,5% su povećane plate, jer oni nisu imali povećanje kao neke druge grupe ove godine. To je septembarska plata, koja je već isplaćena početkom oktobra.
Takođe će vojska imati u poslednjem kvartalu veći prostor za izvršavanje materijalnih rashoda u odnosu na treći kvartal, kada su zaista uvedene rigorozne mere štednje, koje su rezultirale smanjivanjem deficita, u celom kvartalu ima samo dve milijarde. Ovo predstavlja smanjenje u ukupnom budžetu sa 14,2% rashoda na 13,06%. Dakle, nešto više od 1% u ukupnim rashodima. Međutim, s obzirom da se radi o velikoj cifri koja je planirana, zato je to i apsolutno veliki iznos.
Druga velika stavka koja se smanjuje su subvencije. Takođe, za 1% rashoda se smanjuju subvencije i ukupno se smanjuju u rebalansu za pet milijardi dinara, od čega subvencije javnim nefinansijskim institucijama 3,7 milijardi dinara i javnim finansijskim institucijama za milijardu i 300 miliona dinara.
Faktički, sa smanjenjem subvencija javnim finansijskim institucijama izvršenje za ovu godinu tih subvencija će biti svega 200 miliona. Faktički se potpuno ukidaju te planirane subvencije, jer smo smatrali da nema potrebe za njihovom realizacijom, jer je stanje u finansijskom sektoru daleko bolje nego stanje u privredi.
Što se tiče smanjenja subvencija javnim nefinansijskim institucijama, želim da kažem da su na istom nivou zadržane subvencije za železnicu i za rudnike sa podzemnom eksploatacijom. Došlo je do smanjenja subvencija u privredi i u poljoprivredi.
Što se tiče smanjenja subvencija u privredi, ukupne subvencije su tu smanjenje za milijardu i 300 miliona dinara, a u poljoprivredi za milijardu i 500 miliona dinara. Što se tiče subvencija u poljoprivredi, moram da kažem da nijedan program koji je do sada započeo sa realizacijom neće biti doveden u pitanje, međutim, neki programi, sa čijom realizacijom se nije počelo, neće ove godine biti realizovani.
Pre svega radi se o merama za unapređenje kvaliteta mleka. Bila je ideja Ministarstva poljoprivrede, koja je zaista dobra, da se besplatno seljacima, stočarima podele uređaji koji se zovu laktofrizevi. Devetsto miliona dinara je bilo odvojeno ove godine za tu stavku, kako bi se poboljšao kvalitet mleka. Međutim, ove godine mi nemamo novca za tu meru. Ta mera nije ni objavljena, niti je sprovedena.
Druga stavka koja se umanjuje jesu mere za unapređenje produktivnosti poljoprivrednih gazdinstava. Takođe, to je program koji je dobro osmišljen, ali jednostavno ove godine neće biti realizovan. Međutim, ove godine mi smo u poljoprivredi već isplatili osam milijardi dinara subvencija, od čega je u potpunosti završena isplata premija za pšenicu, u iznosu koji je daleko veći nego što je bio planiran budžetom. Za isplatu subvencija za pšenicu ovogodišnjeg roda je utrošeno milijardu i 700 miliona dinara, plus novac koji je prethodno bio utrošen iz robnih rezervi, preko milijardu dinara, pre nego što je ova žetva počela. Takođe, hoću da kažem da će se program kreditiranja u poljoprivredi izvršiti u potpunosti.
Dakle, kratkoročni krediti su već izvršeni u planiranom iznosu od milijardu i 700 miliona dinara i 28 hiljada poljoprivrednih domaćinstava je ove godine dobilo te kredite u iznosu od 25 miliona evra.
Što se tiče dugoročnih kredita, oko 500 miliona dinara je do sada isplaćeno, 265 kredita je do sada odobreno, i tu je ostalo još oko milijardu dinara da se isplati do kraja ove godine, imajući u vidu da je sada uspostavljena daleko efikasnija procedura na relaciji poslovne banke, Ministarstvo poljoprivrede i Fond za razvoj, i da se zaloga ne mora uspostaviti odmah, nego devet meseci do godinu dana nakon što seljaci dobiju novac. Sada će taj proces biti daleko ubrzan.
Što se tiče poljoprivrede, ponavljam, svi programi koji su započeti biće do kraja ove godine izvršeni, ali ova dva programa koja su bila planirana neće ove godine ni započeti, već ćemo ih ostaviti za neka bolja vremena.
S druge strane, što se tiče subvencija u privredi, vi znate da je u međuvremenu završena prva privatizacija jednog preduzeća u restrukturiranju, koja je već godinama najavljivana, ali ipak konačno realizovana tek sada u septembru ove godine. To je Livnica u Kikindi. Oni su imali 500 miliona dinara subvencije u prethodne tri godine, tako da je to preduzeće skinuto sa subvencija.
Mnoga preduzeća koja su manja i koja se privatizuju na aukcijskim privatizacijama takođe se skidaju sa subvencijama. Ono što je sigurno jeste da je za poslednja tri meseca ove godine ostalo u budžetu, i ovako smanjenom, još milijardu i po dinara za isplatu subvencija u privredi, a do sada je u prvih devet meseci realizovano oko pet milijardi. Dakle, ostalo je sasvim dovoljno novca, po našim procenama, da se izmire subvencije u privredi. Međutim, strateško opredeljenje Vlade jeste da lagano smanjuje subvencije u privredi, jer šta subvencije u privredi znače.
Radi se o državnim ili društvenim preduzećima, koja neefikasno posluju, imaju gubitke i od svih poreskih obveznika Srbije traže preko Vlade novac da bi pokrili gubitke. Potpuno je jasno da neka preduzeća ne mogu brzo da saniraju te gubitke. Ti gubici su nastali godinama unazad, ali jednostavno da bi se poslovodstvo, koje u društvenim preduzećima nema motiv da ide u proces privatizacije, bez obzira na gubitke koji se beleže, motivisalo da u taj proces krene, potrebno je da se lagano te subvencije smanjuju, kako bi se novi vlasnici brinuli o preduzećima, a ne poreski obveznici Srbije.
Dakle, cilj je da jednog dana nemamo nijedan dinar subvencija u privredi, već da imamo potpuno konkurentan privredni sektor. Naravno, to nije moguće preko noći završiti, ali moramo da lagano idemo sa smanjivanjem ovih subvencija.
Smatramo da je ovo jedna od ključnih strukturnih mera za unapređenje kvaliteta naše privrede. Ja ću vam dati i nekoliko primera za koje ova vlada nema zasluge.
Želim zaista krajnje objektivno, kao ministar koji odgovara za javne finansije ove zemlje, da danas sa vama i narednih dana govorim.
Evo primera "Sartida". "Sartid" je bilo preduzeće sa najvećim gubicima u Srbiji. Jedna trećina akumulacije Srbije je išla na pokrivanje gubitaka "Sartida". Bilo je potpuno besperspektivno preduzeće, jer nije moglo da pronađe izvozno tržište. Preuzimanjem od ove multinacionalne kompanije U.S. "Steel", "Sartid" je 40% povećao ove godine proizvodnju. Izvoz je eksplodirao. Doduše pogoduje i rast cene čelika na svetskom tržištu, ali definitivno rešen je i socijalni problem, ljudi rade.
Mi moramo da nađemo rešenja i za druga preduzeća, kao što su RTB Bor, kao što je "Zastava". Oni će biti sada na subvencijama, njima subvencije ostaju, ali mi moramo za godinu-dve dana da pronađemo strateške partnere koji će omogućiti dugoročnu budućnost ovim preduzećima i sigurnost zaposlenima, a i povećati izvoz iz naše zemlje. Međutim, neka velika preduzeća ostaju i dalje na subvencijama i ove godine, ali želimo da veliki broj malih subvencija za mala preduzeća polako smanjujemo, kako bi se motivisala da ubrzaju postupak restrukturiranja i privatizacije.
Što se tiče drugih rashoda čije smanjenje predlažemo, predložili smo i smanjenje na stavci - zgrade i građevinski objekti, oko pet milijardi dinara ukupno. Moram da kažem da je u okviru te stavke u svim ministarstvima smanjeno koliko god je bilo moguće, proporcionalno, ali ipak je tu najveće smanjenje izvršeno na razdelu Direkcije za puteve.
Što se tiče Direkcije za puteve, želim da upoznam ovu skupštinu sa još jednim podatkom. Tek sredinom ove godine, ne prilikom izrade budžeta za ovu godinu, konstatovano je da je prethodno Ministarstvo saobraćaja prošle godine izvršilo zaduživanje Ministarstva, veće u odnosu na rashode koji su prikazani u budžetu Republike Srbije. Drugim rečima, radovi u 2003. godini su izvršeni, a na kontu tih radova su napisane menice u iznosu od 4,4 milijarde dinara. To nije plaćeno, to nije ušlo u rashod za prošlu godinu.
Dakle, deficit koji je prošle godine iznosio 43 milijarde dinara, nije bio 43 milijarde dinara, bio je veći za najmanje tih 4,4 milijarde dinara. To je dospelo za plaćanje novoj Vladi, novom Ministarstvu za kapitalne investicije. Od tih 4,4 milijarde, tri milijarde je već plaćeno ove godine, ali iz sredstava koja su planirana u budžetu za ovu godinu.
Ono što je moralo da se uradi ove godine, jeste da se podignu putarine, da se povećaju sopstveni prihodi Direkcije za puteve, kako bi se uredno, s jedne strane, izmirili dugovi prethodne vlade prema građevinarima i kako bi se dinamika izgradnje puteva ove godine održala na nivou planirane.
Što se tiče toga, kao ministar finansija mislim da je puno urađeno na asfaltiranju puteva ove godine. Posle dugo vremena se radi i deo Koridora 10 na Grdeličkoj klisuri i narednih godina, kroz saradnju sa međunarodnim finansijskim organizacijama i putem koncesija, mi ćemo dodatno ubrzati radove na revitalizaciji putne mreže.
Sledeća stavka koja je smanjena jeste budžetska rezerva. Ona je smanjena za 2,7 milijardi dinara u odnosu na originalno planiranu. Stavka - mašine i oprema za milijardu dinara, proporcionalno po svim ministarstvima. Sve ostale stavke su snižene ispod milijardu dinara, između 100 i 500 miliona dinara: stalni troškovi, materijalni troškovi, tekuće popravke i održavanje, specijalizovane usluge.
Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da zaključim da će smanjivanje deficita budžeta za jednu trećinu pomoći održanju ovogodišnjeg privrednog rasta, omogućiće da taj privredni rast nastavimo i sledeće godine. Takođe, omogući će nam da očuvamo makroekonomsku stabilnost. Takođe, ublažiće i problem spoljnotrgovinskog deficita, čije trajno rešenje je moguće jedino kroz strukturne mere. I ovaj budžet pokazuje da ima i strukturni karakter i da su strukturne promene nešto što jeste posledica usvajanja ovog rebalansa budžeta.
Međutim, ono što je osnovni zaključak, što se tiče Ministarstva finansija, jeste da manja javna potrošnja predstavlja veći okvir za privatne investicije. Sa smanjivanjem javne potrošnje, za koju su se maltene svi zalagali u prethodnim godinama, konačno se prvi put dešava u ovogodišnjem rebalansu - otvara se prostor za razmah privatnih investicija.
Smanjenje javne potrošnje zapravo znači da država neće više povećavati poreze nego da će ih, naprotiv, snižavati i da ima prostora da
se kroz štednju u javnim finansijama dođe do prostora za veći privredni rast.
Očekujem, kao ministar finansija Republike Srbije, podršku svih stranaka za izglasavanje rebalansa budžeta, svih onih stranaka kojima je u interesu stabilnost Srbije. Ovo nije budžet Ministarstva finansija, ovo čak nije ni budžet ove vlade, ovo je narodni budžet. Ovo je budžet koji omogućava da se izvrše naše ugovorene obaveze, koje je ova skupština ratifikovala, sa Londonskim klubom poverilaca i koje omogućavaju da se redovno servisiraju penzije i naknade za nezaposlene, kao što su do sada finansirane.
Na kraju bih rekao da oni koji ne glasaju, i pored ovog iscrpnog obrazloženja koje sam se potrudio da vam dam, jer vi imate pravo da znate svaki detalj vezan za javne finansije Srbije, jer ovo je najveći dom i najveće demokratsko telo Srbije, svi oni koji ne glasaju za rebalans budžeta, moraju da znaju šta time čine.
Oni koji ne glasaju za ovaj rebalans, zapravo, indirektno glasaju za raskidanje ugovora sa Londonskim klubom poverilaca i lišavaju našu zemlju 1.700.000.000 dolara otpisa, a proveli smo tri godine da bi ga ispregovarali. Oni koji ne glasaju za ovaj rebalans, dovode u pitanje i trogodišnji aranžman sa MMF, jer je ovaj rebalans potpuno u skladu sa programom ekonomske politike Vlade, koja je dobila potvrdu i MMF.
Sećam se, kada smo usvajali budžet za 2004. godinu, da su neki poslanici kritikovali da on neće dobiti podršku MMF. Međutim, nakon godinu dana pauze, upravo je ova vlada obnovila odnose sa MMF. Mi smo postigli dogovor u junu mesecu sa njima, što je rezultiralo isplatom dve tranše kredita od 150 miliona dolara namenjenih jačanju deviznih rezervi Narodne banke Srbije.
Ukoliko se ne izglasa rebalans, zaista se dovodi u pitanje trogodišnji aranžman sa ovom najvažnijom međunarodnom finansijskom institucijom, a time i dodatni otpis od Pariskog kluba poverilaca.
Konačno, ako se ne izglasa ovaj rebalans, sem što Srbija neće moći da odgovori svojim međunarodnim obavezama, dovodi se u pitanje i isplata jedne polovine penzije u decembru, jedne naknade za nezaposlene, kao i isplata zemljoradničkih penzija. Imam u vidu da ovo nije stvar oko koje bi trebalo da postoje političke razlike. Ovde se radi o izvršavanju obaveza države prema građanima Srbije. Zato vas pozivam, na kraju, da svi podržite ovaj rebalans budžeta.

 Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Izvolite, narodni poslanik Aleksandar Vlahović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, najpre želim da, u ime poslaničke grupe DS, izrazim nezadovoljstvo što se danas u Skupštini ne nalazi Vlada Republike Srbije, dakle svi ministri u Vladi, jer ovaj rebalans budžeta jednako tangira sve pozicije pojedinačnih ministara, pa bismo imali mnogo štošta da upitamo i ministra za kapitalne investicije, ministra za poljoprivredu i ministra za privredu, koga doduše nema, ali imamo koordinatora ministra za privredu.
To, pretpostavljam, dovoljno govori o tome koliko Vlada poštuje Skupštinu Republike Srbije i zahvaljujem ministru Dinkiću što je on ovde prisutan, i naravno ministru vera, koji je takođe prisutan, ali čini mi se da ovaj budžet neće proći pa makar uz prisustvo ministra vera.
Objasniću koji su razlozi zbog kojih smatram da će usvajanjem rebalansa budžeta naša zemlja imati još veće probleme na terenu vođenja ekonomske politike.
Dakle, prvo, ministar je rekao da je ovo prvi put da Narodna skupština usvaja rebalans budžeta gde se rashodi smanjuju i čini mi se da je ovo prvi takav slučaj posmatrano u odnosu na čitavo okruženje, zemlje u tranziciji. Zašto? Zbog toga što postoji jedan jednostavniji instrument, a to je da se smanji stepen ispunjenja budžetskih obaveza, i onda mi narodni poslanici ne bismo morali da provodimo sate i dane raspravljajući o rebalansu, a Vlada bi mogla da nastavi realizaciju svoje ekonomske politike.
Nije rekao dve stvari koje su u suštini razlozi za raspravu o rebalansu budžeta. Prvo, to je da su penzije, da su druga prava nerealno postavljena budžetom iz marta meseca ove godine, na šta smo na vreme ukazivali i, ako pogledate stenografske beleške sa te sednice, videćete da smo ukazali da postoji, pored budžetskog deficita, dodatni fondovski deficit od pet milijardi dinara, koji će onemogućiti isplatu penzija do kraja godine. I ako ni zbog čega drugog, zbog toga ćete morati da idete sa rebalansom budžeta. Naravno, onda naše kritike nisu dobronamerno shvaćene, a sada se ta dobronamernost pojavljuje kao ključni argument zašto poslanici Demokratske stranke treba da glasaju za ovaj budžet.
Kada smo već kod ove poruke gospodina ministra da ko ne glasa za budžet, odnosno rebalans budžeta, on je protiv penzionera, MMF-a, Londonskog kluba, a i šire, prvo, nismo mi, gospodine ministre, protiv penzionera i protiv isplate penzija. Čini mi se da ste vi, dakle vaša vlada, nerealnim prikazivanjem budžetske pozicije u martu zapravo ugrozili isplatu penzija do kraja godine, i to je činjenica.
Kao što nismo protiv MMF-a, naprotiv apsolutno smo za saradnju sa MMF-om, i o tome smo vam govorili u martu, kada smo govorili da je budžet takav kakav jeste, populistički a ne razvojni, i da neće moći da izdrži. U martu to su govorili eksperti MMF-a i meni zaista nije jasno zašto tada nismo raspravljali o drugačijim proporcijama budžetskih rashoda i budžetskih prihoda.
Kao što nismo protiv sporazuma sa Londonskim klubom, o tome smo ovde glasali, a naša vlada je najveći deo posla obavila u periodu od 2001. do 2003. godine, da bi taj aranžman mogao uopšte da bude sklopljen u 2004. godini. Ako krenemo logikom da neglasanjem za budžet mi smo protiv MMF-a, onda ste vi prošle godine, dok ste bili opozicija, ne glasajući za predloženi budžet, bili faktički protiv MMF-a.
Mi taj argument nismo nikada koristili, ali kao što znate uprkos neizglasavanju budžeta, uprkos početku rasprave o poverenju Vladi, penzioneri su prošle godine do marta redovno dobijali svoje prinadležnosti, svoje penzije, sva socijalna prava su redovno isplaćivana, zbog toga što je budžet bio realno postavljen.
Rebalans budžeta je ogledalo ekonomske politike jedne vlade u prethodnom periodu. Budžet je ključni instrument za realizaciju ekonomske politike, a kada raspravljamo o rebalansu onda svodimo račune i kažemo šta je to u prethodnom periodu urađeno. To ogledalo ekonomske politike, sprovođene u prethodnih nekoliko meseci, izgleda jako loše.
Pokušaću na osnovu statističkih podataka da kažem šta su rezultati ekonomske politike Vlade Republike Srbije. Mi smo najviše bili kritikovani da smo enormno uvećali trgovinski deficit, koji je u prošloj godini iznosio 4,2 milijarde dolara. Trgovinski deficit u ovoj godini će iznositi 6,1 milijardu dolara i biće veći za 50%. To ne može ni na koji način da se poveže sa radom prethodne vlade. To je rezultat ekonomske politike ove vlade.
Platno-bilansni deficit je u prošloj godini iznosio 2,1 milijardu dolara, a u ovoj godini iznosiće tri milijarde dolara. Opet za 50% povećanje. To je rezultat ekonomske politike ove vlade. Strane direktne investicije u ovoj godini, u prvih osam meseci, iznose 380 miliona dolara, i uopšte neću da ih poredim sa onim što je ostvareno u prošloj godini, ali želim da vam kažem da je 70% od ovih 380 miliona dolara plaćanje iz privatizacije koja je obavljena u prošloj godini i nema nikakve veze sa radom ove vlade.
Kao što ni direktna investicija grinfild, taj čuveni Pekidžing, koji treba od maja iduće godine da počne da radi, jeste investicija koja je ugovorena još u martu 2003. godine. Dakle, onda kada su se stekli uslovi presečena je vrpca. Nije presekao onaj ko je zaslužan za dolazak te investicije, ali šta da radimo, takav je život.
Kao što stopa ukupnih investicija, privatnih i javnih, nije ni za jedan promil veća u ovoj godini nego što je bila u prošloj, iako se nama u martu ovde predstavljao nekakav razvojni budžet koji treba da podigne nivo privredne aktivnosti itd.
Šta se desilo sa potrošnjom? Šta se desilo sa platama? Plate rastu brže nego što raste bruto društveni proizvod. To znači da plate ne prate produktivnost. Šta je posledica, odnosno šta je uzrok tome? Uzrok jeste činjenica da danas, kada god neko blokira jedan put, država se rasipnički ponaša i isplaćuje sve zahteve. To je, između ostalog, uzrok podignutih inflatornih očekivanja, koja su se naročito u junu i julu u našoj zemlji odslikala, a između ostalog zbog toga što je Vlada radila na populističkoj kampanji, zato što je budžet bio odraz, slika i ogledalo upravo te populističke kampanje.
A onda kada se krenulo u izvršenje, onda je bio problem održavanje inflacije u okvirima koji su planirani, pa se onda nalazi objašnjenje i kaže se da je inflacija kod nas porasla zato što je porasla svetska cena nafte. Kakve veze ima svetska cena nafte sa inflacijom u našoj zemlji, kada kod nas niti raste cena nafte, niti raste cena energenata, jer se država prema naftnoj industriji ponaša administrativno, u svetlu onih sjajnih vremena 90-tih godina.
Znači, s jedne strane vodi politiku rigidnih cena, a sa druge strane ništa ne radi na restrukturiranju NIS-a. Sutra ćemo cenu platiti svi mi. Platiće poreski obveznici, kao što smo platili cenu 2001. godine restrukturiranjem EPS-a i ponovnog podizanja na noge NIS-a.
Dakle, nije inflacija i nisu inflatorna očekivanja nastala zbog toga što je došlo do pomeranja u međunarodnim i svetskim okruženjima, nego je inflatorno očekivanje nastalo zbog toga što je narušen ambijent za poslovanje, zato što je rizik podignut zbog toga što se pokušalo da se jedna populistička politika pretoči u ekonomsku politiku, i ovo su rezultati koje danas imamo.
U aprilu mesecu se mnogo govorilo o tome kako nova vlada nema nameru da otpušta ljude, nego naprotiv ima nameru da ih zapošljava. Kada smo govorili o nivou sredstava koja je potrebno izdvojiti u tranzicioni fond da bi se nastavio postupak restrukturiranja, da vidimo šta se desilo sa zaposlenošću.

Da li koristite i drugih 10 minuta?

Da, želim da koristim i drugih 10 minuta. Da vidimo šta se desilo za zaposlenošću. Znate gde ona raste? Jedino u državnim ustanovama.
Zaposlenost pada za 2,4% u poslednjih 8 meseci. Dakle, to je rezultat politike zapošljavanja koja je obećana u prethodnom periodu. Šta onda? Šta ostaje Vladi, ali na svu sreću ne Vladi, nego guverneru centralne banke, da zaustavi inflatorna očekivanja podizanjem stope obavezne rezerve.
Šta se onda dešava? Onda nema tih kreditnih sredstava za finansiranje privrede i onda dodatno biva ugrožen dalji privredni rast i razvoj. To je rezultat ekonomske politike koja se sprovodila u poslednjih 7 meseci. Narušeni svi makroekonomski pokazatelji, od deficita, zato moramo da menjamo budžet, preko onih ključnih koji se tiču spoljnotrgovinskog deficita, platnobilansnog deficita, inflacije koja od 9,5, biće preko 12% u ovoj godini, i to pre svega zahvaljujući ovoj politici.
Šta je dobro? Da ne bude da je sve loše, dobro je da raste društveni bruto proizvod i on će u ovoj godini biti 8%, možda i više, ali moram da vas razočaram, to nije zahvaljujući ekonomskim merama Vlade.
Poljoprivreda raste zahvaljujući dobrom vremenu, a obim industrijske proizvodnje raste zahvaljujući onome šta smo uradili u prethodnom periodu u privatizaciji, što ste mogli da čujete maločas iz izlaganja gospodina ministra.
Ali, iza dobre vesti uvek stoji loša. Iscrpli su se potencijali rasta iz privatizacije, tako da vi od novembra možete očekivati pad obima industrijske proizvodnje zahvaljujući upravo vašoj politici razvoja privatnog sektora privatizacije i to je ta politika koja stvara stabilan makroekonomski okvir. A kakva nam je stabilnost, najbolje vam govore o tome saopštenja Saveta stranih investitora, koji kažu - državo, prestani da se mešaš u privredni život, dozvoli nam da u otklonjenim barijerama poslujemo normalno u jednom stabilnom makroekonomskom okviru.
Prema tome, zaustavljanjem privatizacije, otvaranjem tzv. afera, vi ste oterali investitore od ove zemlje i onda, nedostatkom privatizacionih prihoda, nastao je budžetski problem, nastala su inflatorna očekivanja i zato imamo sve ove pokazatelje ovakve kakvi jesu u prethodnom periodu.
Da potrošim narednih 7 minuta na komentar pozicija koje su date u rebalansu budžeta. Prvo, budžetski prihodi. Ako napravimo detaljnu kalkulaciju makroekonomskih veličina i odbijemo sva ona poreska rasterećena koja su se desila na osnovu zakona, koje je ovde ministar objasnio i dodamo sva dodatna poreska opterećenja koja su nastala izmenama Zakona o akcizama, pre svega, jer ovde nije napomenuto da je na ključnim akciznim robama došlo do povećanja akciza, videćete da je poresko opterećenje na istom nivou.
Onda se pitam - kako je moguće da su prihodi isti kao što su projektovani. Sada ću vam objasniti zašto. Zato što je korekcija prihoda urađena na pretpostavci od 9% inflacije i 4% rasta društvenog bruto proizvoda. Mi ćemo imati rast od 9%, a inflaciju od 12%. Samo sabiranjem tih veličina, morali smo da imamo veće prihode nego koliki su u budžetu prikazani, čak i u datom rebalansu.
Šta se desilo? Da nije možda zatajila poreska uprava u naplati, da li možda poreska administracija ne vodi čvrstu poresku politiku; to ne znam, odgovor na pitanja očekujem tokom rasprave.
Da vidimo šta se dešava sa deficitom. Dakle, priznajemo da nema prihoda od privatizacije, na vreme smo vas upozoravali, konsultujte stenografske beleške iz marta, da je plan nerealno postavljen i sada idemo na cifru od 5 milijardi, i zbog toga krešemo rashode.
Koje rashode? Krešemo investicije, smanjujemo investicije, a povećavamo ličnu potrošnju. Da li je to taj razvojni budžet o kome smo govorili u martu? Naravno da nije.
To je dodatno smanjenje javnih investicija, koje će dodatno uticati na smanjenu privrednu aktivnost u narednom periodu.
Postavljam pitanje - ako nam toliko fale prihodi od privatizacije, zašto neke očigledne šanse u proteklom periodu nisu iskorišćene. Imali smo pre mesec dana mogućnost da akcijski fond jednostavno, bez ikakvih komplikacija, proda svojih 42% i da uzme 40 miliona evra, i da budžet dobije tri milijarde dinara i sa tih tri milijarde dinara da se ne smanjuje pozicija koja je definisana u Ministarstvu za kapitalne investicije.
Ne znam kako će ministar za kapitalne investicije, žao mi je što nije ovde, objasniti što nema tih para koje su planirane u ovoj godini, kao što ne znam kako će ministar za poljoprivredu da objasni da nema subvencija u agrarnom budžetu, koje su planirane u ovoj godini.
Prihod od privatizacije je izostao zbog nakaradne politike privatizacije koja je vođena u prethodnom periodu. Ako ste hteli da menjate zakon, trebalo je to da uradite u martu. Ako ste hteli da prekontrolišete sve privatizacije, što vam je zakonska obaveza, trebalo je to da uradite na osnovu zakonom definisane procedure, nema velike dževe. A ne politikantski, neprofesionalni način korišćenja jedne veoma važne oblasti za našu zemlju, što znači stvarati rizik investiranja koji će dodatno ugroziti sve ove makroekonomske pozicije o kojima sam maločas govorio.
Šta se ovde u deficitu povećava, odnosno u izvorima za pokriće deficita? Povećava se neto zaduživanje, domaće zaduživanje države. Šta je posledica toga? Dodatno cenzurisanje slobodnih kreditnih sredstava koja treba da odu u privredu. Šta će biti posledica? Još manje smanjenje izvora potencijala rasta. Da li je to budžet koji DS treba da podrži? Neće podržati budžet, odnosno rebalans budžeta, koji i dalje vodi ka smanjenju privredne aktivnosti u našoj zemlji.
Neće podržati rebalans u kome se ne vidi hrabra mera restrukturiranja javnih preduzeća, već u kome se vidi administriranje javnim preduzećima, neće podržati rebalans u kome se ne vidi smanjenje lične potrošnje u javnoj potrošnji, a ne smanjenje investicija koje su nam preko potrebne. Neće ga podržati iz prostog razloga što ne veruje da dalja ekonomska politika može da bude na korist naše zemlje, na korist onih ključnih koraka koje treba uraditi u ekonomskoj tranziciji, da bismo na kraju imali mesto tamo gde nam pripada, u Evropskoj uniji.
O toj deklaraciji smo pre nekoliko dana raspravljali, juče smo glasali za nju. Molim vas, dajte budžet koji će nam omogućiti da se približimo EU, a ne da odemo korak dalje od EU.
Hajde da pređemo, pošto neću da uzimam više vremena nego što imam, na ona populistička obećanja.
Kako će sada da se objasni sindikatima, sa kojima ste tako lako koketirali, da nema para za preduzeća koja se nalaze u dubokoj finansijskoj krizi, da nema besplatnih subvencija. Ne želim da kritikujem ovu meru, ali želim da kritikujem populizam koji stoji iza budžeta u martu ove godine.
Kako će da se objasni ne samo smanjenje subvencija za privredu. Znam da je vama najlakše da smanjite vojni budžet, zato što vojska ne štrajkuje. Koliko god da joj date, vojska mora da bude zadovoljna, nema štrajka. Ali nije tačno da se smanjuju najosetljivije pozicije. Smanjuje se pozicija materijalnih troškova, smanjuje se pozicija investicija, nabavke mašina i opreme.
Nisam vojni ekspert, ali pretpostavljam da to direktno dovodi u vezu borbenu gotovost naše vojske. Da li je to naš cilj? Pogledajte, gospodo poslanici, pozicije, pa onda diskutujte o tome. Ako se smanjuje na materijalu, na nabavci mašina i opreme, onda se smanjuje na investicijama. Ako nema investicija, kako možete očekivati da jedna institucija kvalitetno funkcioniše.
Sasvim na kraju, da ne uzimam više vremena nego što mi je dato, nećemo glasati za rebalans budžeta zbog toga što se preraspodelom rashoda oni smanjuju na teret investicija, a ne na teret lične potrošnje, zbog toga što ne vidimo ni jedan napor koji je učinjen za smanjenje troškova državne administracije.
Nećemo glasati za budžet zbog toga što ne želimo da amnestiramo lošu ekonomsku politiku Vlade u prethodnom periodu, a ne glasajući za budžet, upravo ćemo omogućiti da budemo korak bliže Evropskoj uniji, boljoj saradnji sa MMF-om i ispunjenju svih obaveza prema Londonskom klubu.
A, naravno, to će raditi jedna mnogo odgovornija, mnogo profesionalnija, mnogo stručnija vlada, koja će umesto populizma zapravo raditi ono što treba da radi u ovoj zemlji. Hvala vam.

Reč ima ministar finansija, gospodin Mlađan Dinkić, izvolite.

Samo kratko, da se ne bi zaboravilo da prokomentarišem ovo što je moj prethodnik govorio. Razlog zašto DS neće podržati budžet jeste zato što se ne smanjuje lična potrošnja u javnoj potrošnji.
Postavio bih jedno pitanje bivšem ministru koji je učestvovao u radu prošle Vlade: zašto je, ukoliko je toliko hrabra bila prošla Vlada, 18 milijardi deficita napravila u četvrtom kvartalu pred izbore? Zašto je uticala na rast te lične potrošnje, čije smanjenje sada traži od nove Vlade. Sada tražite od ove vlade da zamrzne sve plate, a vi ste 18 milijardi isplatili pred izbore 2003. godine. Da li je to realna ekonomija?
Kažete, ne vide se napori za restrukturiranje javnih preduzeća. Koje napore je u tri godine prethodna Vlada učinila da ta javna preduzeća restruktuira. Tek sada mi krećemo u taj proces.
Govorite o spoljnotrgovinskom deficitu. Kako je moguće da ne dođe do rasta spoljnotrgovinskog deficita ukoliko, a već sam pomenuo, povećate 18 milijardi deficit u četvrtom kvartalu, i taj novac ode u lična primanja. I šta će ljudi da rade nego da kupuju robu iz inostranstva i u prvom kvartalu imate bum spoljnotrgovinskog deficita. Kako je moguće da ne dođe ove godine do rasta spoljnotrgovinskog deficita ukoliko ste u avgustu, na primer, prepolovili carine za domaće biskvite i, ne znam, za našu konditorsku industriju, pa se sada uvozi strana roba.
Vi govorite opravdano da je tačno da jedan deo stranih direktnih investicija jeste indirektan efekat direktnih investicija iz prošle godine, ali morate biti konzistentni i reći da je i rast spoljnotrgovinskog deficita, i ta lična potrošnja zbog koje sada hrabro nama govorite da zamrznemo plate, rezultat grešaka koje su učinjene posebno u poslednjem kvartalu prošle godine od strane prethodne vlade, jer to je jedina istina, ništa drugo, sve ostalo je demagogija.

Gospodin Vlahović, replika. Izvolite.

Moram prvo da kažem da moje kritike maločas, upućene dominantno Vladi, najmanje su upućene ministru finansija, koji je objektivno u toj vladi najviše napora učinio da napravi kakav-takav kontinuitet. Ali, nažalost, napori su bili uzaludni.
Zašto smo 18 milijardi dinara napravili deficita? Napravili smo deficit koji je pokriven iz realnih izvora. U tome je razlika između nas i vas. Imate deficit koji ne znate kako ćete da pokrijete. Mi smo imali deficit koji smo pokrili iz realnih izvora, pa što se tiče, gospodine ministre, konzistentnosti, da li se sećate štrajka zdravstvenih radnika u septembru i oktobru prošle godine, a kada smo prethodno imali privatizaciju Duvanske industrije, a kada ste ih vi i vaša stranka iz opozicije učili da treba da traže pare za veće plate, jer Vlada ima prihod od privatizacije.
To ste govorili onda kada ste bili opozicija, a sada govorite neku drugu pesmu. Naravno, nismo poklekli pred štrajkovima, pred blokadama, zato što, ma koliko da to donosi nepopularne poteze i ti nepopularni potezi smanjuju političke poene stranci, odgovorna smo politička stranka koja je spremna da žrtvuje i svoj politički kredibilitet za interese države. To smo pokazali.
Slažem se s vama da ste učinili napore na restrukturiranju javnih preduzeća, ali u obrnutom smeru. A vratili ste nazad ono što smo mi prethodno uradili i to se najbolje vidi kod EPS-a: taman smo imali dogovor sa sindikatima, započeli proces izdvajanja podzemnih rudnika, vi ste to vratili nazad i sada počinjemo ispočetka.
Kao što znate, a vi ste bili u to vreme kao guverner NBJ uključeni u posao na restrukturiranju javnih preduzeća, imali smo gotove projekte za početak rada na restrukturiranju javnih preduzeća, ali imali smo nestabilnu političku situaciju. Ono što sam vam uvek govorio, ako u prvoj godini vlade, jedne nove vlade koja po definiciji mora da ima najveći kredibilitet, najveću političku snagu, to ne uradite, pa džaba počinjete u drugoj godini, jer tek onda nećete moći to da uradite. To vam krajnje dobronamerno kažem.
Ta priča o deficitu za iduću godinu od 10 milijardi, baš me interesuje kako će to da prođe u ovom parlamentu, a ne kod nas, nego kod vaših političkih prijatelja koji vas podržavaju i koji danas čine političku koaliciju, jer sam ubeđen da je u suprotnosti sa političkim programima...
(Predsedavajući: Gospodine Vlahoviću, vreme.)
Samo još jednu rečenicu, izvinjavam se, kada je u pitanju konzistentnost i za vid trgovinskog deficita, kao što ste i vi meni rekli da budem konzistentan, vama kažem, budite i vi u Vladi konzistentni, pa nemojte da rast obima industrijske proizvodnje u prvom kvartalu pripisujete kao vašu zaslugu, jer to nema nikakve veze sa ovom vladom. Hvala.