DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 14.10.2004.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

14.10.2004

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 11:05 do 18:05

OBRAĆANJA

...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Da li koristite i drugih 10 minuta?
...
Demokratska stranka

Aleksandar Vlahović

Demokratska stranka – Boris Tadić
Da, želim da koristim i drugih 10 minuta. Da vidimo šta se desilo za zaposlenošću. Znate gde ona raste? Jedino u državnim ustanovama.
Zaposlenost pada za 2,4% u poslednjih 8 meseci. Dakle, to je rezultat politike zapošljavanja koja je obećana u prethodnom periodu. Šta onda? Šta ostaje Vladi, ali na svu sreću ne Vladi, nego guverneru centralne banke, da zaustavi inflatorna očekivanja podizanjem stope obavezne rezerve.
Šta se onda dešava? Onda nema tih kreditnih sredstava za finansiranje privrede i onda dodatno biva ugrožen dalji privredni rast i razvoj. To je rezultat ekonomske politike koja se sprovodila u poslednjih 7 meseci. Narušeni svi makroekonomski pokazatelji, od deficita, zato moramo da menjamo budžet, preko onih ključnih koji se tiču spoljnotrgovinskog deficita, platnobilansnog deficita, inflacije koja od 9,5, biće preko 12% u ovoj godini, i to pre svega zahvaljujući ovoj politici.
Šta je dobro? Da ne bude da je sve loše, dobro je da raste društveni bruto proizvod i on će u ovoj godini biti 8%, možda i više, ali moram da vas razočaram, to nije zahvaljujući ekonomskim merama Vlade.
Poljoprivreda raste zahvaljujući dobrom vremenu, a obim industrijske proizvodnje raste zahvaljujući onome šta smo uradili u prethodnom periodu u privatizaciji, što ste mogli da čujete maločas iz izlaganja gospodina ministra.
Ali, iza dobre vesti uvek stoji loša. Iscrpli su se potencijali rasta iz privatizacije, tako da vi od novembra možete očekivati pad obima industrijske proizvodnje zahvaljujući upravo vašoj politici razvoja privatnog sektora privatizacije i to je ta politika koja stvara stabilan makroekonomski okvir. A kakva nam je stabilnost, najbolje vam govore o tome saopštenja Saveta stranih investitora, koji kažu - državo, prestani da se mešaš u privredni život, dozvoli nam da u otklonjenim barijerama poslujemo normalno u jednom stabilnom makroekonomskom okviru.
Prema tome, zaustavljanjem privatizacije, otvaranjem tzv. afera, vi ste oterali investitore od ove zemlje i onda, nedostatkom privatizacionih prihoda, nastao je budžetski problem, nastala su inflatorna očekivanja i zato imamo sve ove pokazatelje ovakve kakvi jesu u prethodnom periodu.
Da potrošim narednih 7 minuta na komentar pozicija koje su date u rebalansu budžeta. Prvo, budžetski prihodi. Ako napravimo detaljnu kalkulaciju makroekonomskih veličina i odbijemo sva ona poreska rasterećena koja su se desila na osnovu zakona, koje je ovde ministar objasnio i dodamo sva dodatna poreska opterećenja koja su nastala izmenama Zakona o akcizama, pre svega, jer ovde nije napomenuto da je na ključnim akciznim robama došlo do povećanja akciza, videćete da je poresko opterećenje na istom nivou.
Onda se pitam - kako je moguće da su prihodi isti kao što su projektovani. Sada ću vam objasniti zašto. Zato što je korekcija prihoda urađena na pretpostavci od 9% inflacije i 4% rasta društvenog bruto proizvoda. Mi ćemo imati rast od 9%, a inflaciju od 12%. Samo sabiranjem tih veličina, morali smo da imamo veće prihode nego koliki su u budžetu prikazani, čak i u datom rebalansu.
Šta se desilo? Da nije možda zatajila poreska uprava u naplati, da li možda poreska administracija ne vodi čvrstu poresku politiku; to ne znam, odgovor na pitanja očekujem tokom rasprave.
Da vidimo šta se dešava sa deficitom. Dakle, priznajemo da nema prihoda od privatizacije, na vreme smo vas upozoravali, konsultujte stenografske beleške iz marta, da je plan nerealno postavljen i sada idemo na cifru od 5 milijardi, i zbog toga krešemo rashode.
Koje rashode? Krešemo investicije, smanjujemo investicije, a povećavamo ličnu potrošnju. Da li je to taj razvojni budžet o kome smo govorili u martu? Naravno da nije.
To je dodatno smanjenje javnih investicija, koje će dodatno uticati na smanjenu privrednu aktivnost u narednom periodu.
Postavljam pitanje - ako nam toliko fale prihodi od privatizacije, zašto neke očigledne šanse u proteklom periodu nisu iskorišćene. Imali smo pre mesec dana mogućnost da akcijski fond jednostavno, bez ikakvih komplikacija, proda svojih 42% i da uzme 40 miliona evra, i da budžet dobije tri milijarde dinara i sa tih tri milijarde dinara da se ne smanjuje pozicija koja je definisana u Ministarstvu za kapitalne investicije.
Ne znam kako će ministar za kapitalne investicije, žao mi je što nije ovde, objasniti što nema tih para koje su planirane u ovoj godini, kao što ne znam kako će ministar za poljoprivredu da objasni da nema subvencija u agrarnom budžetu, koje su planirane u ovoj godini.
Prihod od privatizacije je izostao zbog nakaradne politike privatizacije koja je vođena u prethodnom periodu. Ako ste hteli da menjate zakon, trebalo je to da uradite u martu. Ako ste hteli da prekontrolišete sve privatizacije, što vam je zakonska obaveza, trebalo je to da uradite na osnovu zakonom definisane procedure, nema velike dževe. A ne politikantski, neprofesionalni način korišćenja jedne veoma važne oblasti za našu zemlju, što znači stvarati rizik investiranja koji će dodatno ugroziti sve ove makroekonomske pozicije o kojima sam maločas govorio.
Šta se ovde u deficitu povećava, odnosno u izvorima za pokriće deficita? Povećava se neto zaduživanje, domaće zaduživanje države. Šta je posledica toga? Dodatno cenzurisanje slobodnih kreditnih sredstava koja treba da odu u privredu. Šta će biti posledica? Još manje smanjenje izvora potencijala rasta. Da li je to budžet koji DS treba da podrži? Neće podržati budžet, odnosno rebalans budžeta, koji i dalje vodi ka smanjenju privredne aktivnosti u našoj zemlji.
Neće podržati rebalans u kome se ne vidi hrabra mera restrukturiranja javnih preduzeća, već u kome se vidi administriranje javnim preduzećima, neće podržati rebalans u kome se ne vidi smanjenje lične potrošnje u javnoj potrošnji, a ne smanjenje investicija koje su nam preko potrebne. Neće ga podržati iz prostog razloga što ne veruje da dalja ekonomska politika može da bude na korist naše zemlje, na korist onih ključnih koraka koje treba uraditi u ekonomskoj tranziciji, da bismo na kraju imali mesto tamo gde nam pripada, u Evropskoj uniji.
O toj deklaraciji smo pre nekoliko dana raspravljali, juče smo glasali za nju. Molim vas, dajte budžet koji će nam omogućiti da se približimo EU, a ne da odemo korak dalje od EU.
Hajde da pređemo, pošto neću da uzimam više vremena nego što imam, na ona populistička obećanja.
Kako će sada da se objasni sindikatima, sa kojima ste tako lako koketirali, da nema para za preduzeća koja se nalaze u dubokoj finansijskoj krizi, da nema besplatnih subvencija. Ne želim da kritikujem ovu meru, ali želim da kritikujem populizam koji stoji iza budžeta u martu ove godine.
Kako će da se objasni ne samo smanjenje subvencija za privredu. Znam da je vama najlakše da smanjite vojni budžet, zato što vojska ne štrajkuje. Koliko god da joj date, vojska mora da bude zadovoljna, nema štrajka. Ali nije tačno da se smanjuju najosetljivije pozicije. Smanjuje se pozicija materijalnih troškova, smanjuje se pozicija investicija, nabavke mašina i opreme.
Nisam vojni ekspert, ali pretpostavljam da to direktno dovodi u vezu borbenu gotovost naše vojske. Da li je to naš cilj? Pogledajte, gospodo poslanici, pozicije, pa onda diskutujte o tome. Ako se smanjuje na materijalu, na nabavci mašina i opreme, onda se smanjuje na investicijama. Ako nema investicija, kako možete očekivati da jedna institucija kvalitetno funkcioniše.
Sasvim na kraju, da ne uzimam više vremena nego što mi je dato, nećemo glasati za rebalans budžeta zbog toga što se preraspodelom rashoda oni smanjuju na teret investicija, a ne na teret lične potrošnje, zbog toga što ne vidimo ni jedan napor koji je učinjen za smanjenje troškova državne administracije.
Nećemo glasati za budžet zbog toga što ne želimo da amnestiramo lošu ekonomsku politiku Vlade u prethodnom periodu, a ne glasajući za budžet, upravo ćemo omogućiti da budemo korak bliže Evropskoj uniji, boljoj saradnji sa MMF-om i ispunjenju svih obaveza prema Londonskom klubu.
A, naravno, to će raditi jedna mnogo odgovornija, mnogo profesionalnija, mnogo stručnija vlada, koja će umesto populizma zapravo raditi ono što treba da radi u ovoj zemlji. Hvala vam.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima ministar finansija, gospodin Mlađan Dinkić, izvolite.

Mlađan Dinkić

Samo kratko, da se ne bi zaboravilo da prokomentarišem ovo što je moj prethodnik govorio. Razlog zašto DS neće podržati budžet jeste zato što se ne smanjuje lična potrošnja u javnoj potrošnji.
Postavio bih jedno pitanje bivšem ministru koji je učestvovao u radu prošle Vlade: zašto je, ukoliko je toliko hrabra bila prošla Vlada, 18 milijardi deficita napravila u četvrtom kvartalu pred izbore? Zašto je uticala na rast te lične potrošnje, čije smanjenje sada traži od nove Vlade. Sada tražite od ove vlade da zamrzne sve plate, a vi ste 18 milijardi isplatili pred izbore 2003. godine. Da li je to realna ekonomija?
Kažete, ne vide se napori za restrukturiranje javnih preduzeća. Koje napore je u tri godine prethodna Vlada učinila da ta javna preduzeća restruktuira. Tek sada mi krećemo u taj proces.
Govorite o spoljnotrgovinskom deficitu. Kako je moguće da ne dođe do rasta spoljnotrgovinskog deficita ukoliko, a već sam pomenuo, povećate 18 milijardi deficit u četvrtom kvartalu, i taj novac ode u lična primanja. I šta će ljudi da rade nego da kupuju robu iz inostranstva i u prvom kvartalu imate bum spoljnotrgovinskog deficita. Kako je moguće da ne dođe ove godine do rasta spoljnotrgovinskog deficita ukoliko ste u avgustu, na primer, prepolovili carine za domaće biskvite i, ne znam, za našu konditorsku industriju, pa se sada uvozi strana roba.
Vi govorite opravdano da je tačno da jedan deo stranih direktnih investicija jeste indirektan efekat direktnih investicija iz prošle godine, ali morate biti konzistentni i reći da je i rast spoljnotrgovinskog deficita, i ta lična potrošnja zbog koje sada hrabro nama govorite da zamrznemo plate, rezultat grešaka koje su učinjene posebno u poslednjem kvartalu prošle godine od strane prethodne vlade, jer to je jedina istina, ništa drugo, sve ostalo je demagogija.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Gospodin Vlahović, replika. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Aleksandar Vlahović

Demokratska stranka – Boris Tadić
Moram prvo da kažem da moje kritike maločas, upućene dominantno Vladi, najmanje su upućene ministru finansija, koji je objektivno u toj vladi najviše napora učinio da napravi kakav-takav kontinuitet. Ali, nažalost, napori su bili uzaludni.
Zašto smo 18 milijardi dinara napravili deficita? Napravili smo deficit koji je pokriven iz realnih izvora. U tome je razlika između nas i vas. Imate deficit koji ne znate kako ćete da pokrijete. Mi smo imali deficit koji smo pokrili iz realnih izvora, pa što se tiče, gospodine ministre, konzistentnosti, da li se sećate štrajka zdravstvenih radnika u septembru i oktobru prošle godine, a kada smo prethodno imali privatizaciju Duvanske industrije, a kada ste ih vi i vaša stranka iz opozicije učili da treba da traže pare za veće plate, jer Vlada ima prihod od privatizacije.
To ste govorili onda kada ste bili opozicija, a sada govorite neku drugu pesmu. Naravno, nismo poklekli pred štrajkovima, pred blokadama, zato što, ma koliko da to donosi nepopularne poteze i ti nepopularni potezi smanjuju političke poene stranci, odgovorna smo politička stranka koja je spremna da žrtvuje i svoj politički kredibilitet za interese države. To smo pokazali.
Slažem se s vama da ste učinili napore na restrukturiranju javnih preduzeća, ali u obrnutom smeru. A vratili ste nazad ono što smo mi prethodno uradili i to se najbolje vidi kod EPS-a: taman smo imali dogovor sa sindikatima, započeli proces izdvajanja podzemnih rudnika, vi ste to vratili nazad i sada počinjemo ispočetka.
Kao što znate, a vi ste bili u to vreme kao guverner NBJ uključeni u posao na restrukturiranju javnih preduzeća, imali smo gotove projekte za početak rada na restrukturiranju javnih preduzeća, ali imali smo nestabilnu političku situaciju. Ono što sam vam uvek govorio, ako u prvoj godini vlade, jedne nove vlade koja po definiciji mora da ima najveći kredibilitet, najveću političku snagu, to ne uradite, pa džaba počinjete u drugoj godini, jer tek onda nećete moći to da uradite. To vam krajnje dobronamerno kažem.
Ta priča o deficitu za iduću godinu od 10 milijardi, baš me interesuje kako će to da prođe u ovom parlamentu, a ne kod nas, nego kod vaših političkih prijatelja koji vas podržavaju i koji danas čine političku koaliciju, jer sam ubeđen da je u suprotnosti sa političkim programima...
(Predsedavajući: Gospodine Vlahoviću, vreme.)
Samo još jednu rečenicu, izvinjavam se, kada je u pitanju konzistentnost i za vid trgovinskog deficita, kao što ste i vi meni rekli da budem konzistentan, vama kažem, budite i vi u Vladi konzistentni, pa nemojte da rast obima industrijske proizvodnje u prvom kvartalu pripisujete kao vašu zaslugu, jer to nema nikakve veze sa ovom vladom. Hvala.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe, izvolite.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Miloš Aligrudić

Demokratska stranka Srbije
Da sačekamo da se završi apluz i da se pokloni gospodin Vlahović do kraja svojim poslanicima.
Kada razgovaramo o budžetu u Narodnoj skupštini, uvek možemo razgovarati o dva razloga. Političke stranke koje podržavaju Vladu Republike Srbije uvek će se truditi da predstavljaju i da odbrane predlog budžeta, predlog rebalansa budžeta, sa krajnje racionalnih osnova. Takav je bio i govor ministra finansija koji smo ovde čuli, a on je ukazao na određene stvari koje su neophodne i koje je neophodno odbraniti, i zbog čega se ovaj rebalans zapravo i donosi.
Mogli smo da ne izvršimo budžet onako kako je projektovan, ali prostim neizvršenjem budžeta onako kako je projektovan mi bismo onda upravo uradili ono o čemu je gospodin ministar govorio, zakinuli bi one kojima je u ovom delu izvršenja budžet neophodan, a to su socijalni fondovi, to su penzije, a to su i naše obaveze prema staroj deviznoj štednji. Sve ostalo o čemu smo govorili vezano je za očuvanje onih kategorija, onih privrednih makroekonomskih kategorija, koje počivaju na onome kako je budžet projektovan.
Šta su bili ciljevi budžeta? Govorili smo i čuli smo danas da su ciljevi budžeta bili, pre svega, uticaj na indirektan privredni rast, održavanje makroekonomske politike, stabilnosti i na kraju krajeva, na redovnu isplatu penzija i drugih socijalnih davanja.
Van ovih ciljeva budžeta mi druge ciljeve nismo postavljali, a razvojni cilj budžeta bio je vezan sa prihodovnom stranom, a ne bi se ni pravio ovaj rebalans da su prihodi, kako su bili projektovani, mogli biti realizovani.
Kada govorimo radi odbrane rebalansa budžeta, uvek treba govoriti o tome da je neophodno doneti rebalans budžeta kako bi se određeni ciljevi politike ove države mogli da ostvare. Čemu dovodi neusvajanje rebalansa budžeta? Upravo dovodi do političke nestabilnosti, do krize i automatski do nerealizacije osnovnih makroekonomskih ciljeva koji su ovde postavljeni. To je legitimno političko pravo opozicije u svakom parlamentu i to je pravo mesto na kome se vlada jedne države napada.
Prema tome, to je veoma jasno, i s tog aspekta imamo dva načina govora, imamo politički govor i imamo govor sa racionalnog aspekta. Uvek ćemo čuti, kada branimo budžet, racionalna objašnjenja i, kada čujemo one koji napadaju budžet, čućemo sva ona objašnjenja koja su u svojoj osnovi politička. Ali, ako se vratimo na ta politička objašnjenja, dakle, mi možemo ustanoviti sledeće - nije dobro i nije zahvalno da neko ko je kriminalno vodio politiku ove države u prethodne tri godine, nije dobro za njega pre svega, da vrši bilo kakva poređenja sa ovom vladom.
Jer, ako govorimo o okruženju u kome sada radimo i živimo, kao građani ove države, mi ipak živimo u okruženju tzv. relativne političke stabilnosti, a prethodni period je obeležen političkom nestabilnošću, i za tu političku nestabilnost nije bila kriva opozicija u toj državi, nego je bila kriva vlast i bila je kriva Vlada Republike Srbije, ona bivša. I ta ista Vlada Republike Srbije bila je zaslužna za ono što je ostavila ovoj vladi i za ovu vrstu ekonomske nestabilnosti i spoljnotrgovinskog deficita, koji je ostavljen ovoj vladi.
Ako govorimo o korenima spoljnotrgovinskog deficita, dovoljno je setiti se samo "šećerne afere". Pa, zbog nje su nam ukinuti preferencijali. Zbog nje smo došli pod udar sankcija. Da li je to moglo uticati na spoljnotrgovinski deficit? Pa naravno da jeste.
Dakle, kada govorimo na politički način i kada pravimo tu vrstu poređenja uvek možemo i tako nešto zaključiti.
O čemu smo mi ovde govorili? Govorili smo o tome da je potrebno očuvati određene makroekonomske elemente, koji su se očigledno pokazali uspešnima u toku ovih godinu dana, i vrlo kratko ću navesti koji su to. To je, pre svega, smanjen javni dug za 2,5 puta. Reč je o smanjenom deficitu, koji u ovom trenutku iznosi 2,3%. Znamo da se kriterijumi Evropske unije stavljaju na 3%, prema tome mi smo ispod toga.
Na apsolutno povećanje društvenog bruto proizvoda treba ukazati. A očekuje se da bude između 7 i 9%. Nadam se da će biti 9%.
Na postojanost ciljeva budžeta, o kome sam malopre govorio, do porasta deviznih rezervi. I o njima treba govoriti - o porastu deviznih rezervi za oko 350 miliona u poslednjem kvartalu. Naravno, i za održivost isplata onog dela javnog duga na koji je ovde ukazivano, a pogotovo na održivost isplata stare devizne štednje, penzija i socijalnih davanja.
Dakle, to je ono što je neophodno uraditi da bi se moglo, na kraju krajeva, prema memorandumu projektovati dobro budžet za narednu godinu, i ako su i napravljene neke greške, ako je napravljena neka niska kalkulacija u projektovanju rashoda, rashodne strane u odnosu na ono što smo loše iskalkulisali na prihodnoj strani, pre svega se to odnosi na privatizaciju, o tome je ministar govorio, dakle ovo nam može pomoći da na mirniji način napravimo budžet za narednu budžetsku godinu, a da ovih nekoliko meseci ove budžetske godine jednostavno završimo u okviru ovih pokazatelja.
Prema tome, to je racionalni argument.
Ako govorimo sa aspekta racija ovaj budžet treba usvojiti i ne postoji nijedan drugi razlog, sem politički, da se za ovaj rebalans budžeta ne glasa. Zato pozivam sve poslanike Narodne skupštine da glasaju za ovaj rebalans budžeta u ime zaštite ovih kategorija o kojima sam govorio i u ime zaštite političke stabilnosti u Republici Srbiji. Hvala.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Hvala. Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? Izvolite, reč ima šef poslaničke grupe SRS-a, narodni poslanik Tomislav Nikolić.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, evo pripadam grupi poslanika koju je, pred kraj svog izlaganja, ministar direktno prozvao nekakvom minikosovskom kletvom u smislu - ko ne glasa za budžet biće odgovoran za mnoge probleme koji će u Srbiji pogoditi najsiromašniji sloj stanovništva, pa bih hteo da vas podsetim da vi o radikalima govorite kao o populističkoj stranci i da bi trebalo da se manete takvih izraza.
Mi, nažalost, u martu, kada je usvajan budžet Republike Srbije, odnosno Zakon o budžetu, nismo bili u sali Narodne skupštine, zato što je Narodna skupština odbila, većinom svojih glasova, da otvori raspravu o terorističkim aktima na Kosovu i Metohiji, koje su albanski teroristi vršili prema Srbima, u jednoj teškoj tragediji, od koje, izgleda, više nećemo moći da se oporavimo. Tog časa je Skupštini bio važniji budžet. Nama nije bio važan.
Vi ste budžet usvojili, uz protivljenje dela opozicije. Naravno, vlast nikada ne sluša opoziciju kada joj daje primedbe na zakone, a posebno kada joj daje primedbe na budžet, i tu se slažem. Ako ste zamislili svoju politiku i ako hoćete da je sprovedete, ništa vam ne znači da se prilagođavate zahtevima opozicije.
Želite da politiku sprovedete do kraja, ali sada kada ste je sproveli i kada smo ušli u oktobar, i kada nas čekaju obaveze krajem oktobra, sada treba da sagledamo da li je vaša politika bila dobra ili nije.
Nije bila dobra. Da je bila dobra ne biste uvrstili u dnevni red ovu tačku, ne bismo danas raspravljali o, nazovimo ga, rebalansu budžeta, mada on ne zaslužuje da se tako nazove. Zaista je došlo do disbalansa i treba balansirati budžet, ali ovo bi pre trebalo nazvati nekim drugim imenom, mada se pod opštim imenom - rebalans budžeta svrstavaju bilo kakve izmene budžeta.
Ali, ako je ministar u pravu i kaže - da ovaj zakon usvajamo zato što dolazi do smanjivanja obaveza iz budžeta, to nikada ne bi bio razlog za sednicu Narodne skupštine, ako Vlada merama štednje smanjuje obaveze iz budžeta. Ne. Ova sednica je sazvana zato što se za neke korisnike predviđa veće izdvajanje iz budžeta nego što je predviđeno zakonom. To je jedini razlog.
Vi znate koje su to stavke zbog kojih se danas održava ova sednica. Naravno, lepo je to sakriti pod priču o povećanju penzija, ali ne znam šta o tome misle invalidski penzioneri u Vojvodini, kojima se obratio Fond da vrate dve penzije. Ili, možda ne znate, ministre, da su invalidski penzioneri u Vojvodini u panici, jer su svi dobili obaveštenje od Republičkog fonda da treba da vrate dve penzije. I, još se pozivaju na neku 1992. godinu.
E, sada, da odmah kažem šta mislimo o ovom budžetu.
Ovo je budžet dužnika. Ovako dužnici usvajaju budžet. Ali, ovo je budžet dužnika koji brine o poveriocima, koji ne brine svoje interese i koji nema svoje zahteve. Da, tako je, krajem oktobra prva tranša velikog, oglašenog na sva zvona, otpisa duga. Ali, ministre, taj otpis duga je doveo odmah do otplate. Odmah ste ugovorili kada počinje otplata kamata, tranši, a po kojim kamatama - niste nam nikada rekli. Tako da smo mi, u stvari, ušli u otplatu duga a ne u otpis duga.
Mi smo ušli u otplatu duga. Mi imamo novaca mnogo, nama privreda izvanredno radi i samo nam je još trebalo da vi tri godine pregovarate o tome kada ćemo ući u otplatu duga, kada ćemo ući u ispunjavanje svih svojih obaveza.
Pre nekoliko meseci ovde sam govorio, a naravno dočekali ste me vi –jučerašnji evropejci – veoma negativno, o tome kako države ulaze u Evropsku uniju, i rekao sam - samo ko ne ispunjava uslove MMF-a, EU, Svetske banke, taj može da računa da će ući u Evropsku uniju. Evo, juče u intervjuu u nekim novinama, rektor Ljubljanskog univerziteta je baš te reči upotrebio, i rekao - mi u Sloveniji nismo izvršavali naloge koje su nam davali i jednog dana smo stali pred njih i rekli: a sad izvolite primite nas, mi sada stojimo bolje nego mnogi vaši članovi.
Ovo je budžet onih koji izvršavaju svoje obaveze. To bih razumeo, ali gde su obaveze drugih prema nama. Zašto nikada nisu zatražili raspravu u Narodnoj skupštini Republike Srbije o tome da li neko ima obaveza prema nama u ovom belom svetu.
Znam da bi bilo teško 2000. godine, i da nije pobedio DOS, i da smo mi pobedili, u razorenoj zemlji napraviti budžet i krenuti u nekakvu proizvodnju, u investicije. Ali, ubeđen sam da to ne bi bilo lako. Ne bi išlo lako zato što bismo mi isticali i svoja prava, a ne samo svoje obaveze.
Ove godine, posle sedam meseci vaše vladavine, da vidimo šta hoćete, koga hoćete da oštetite, a kome hoćete da date. Vi ne postavljate uopšte pitanja onima koji su vam odobrili ovaj budžetski deficit kada je usvajan. Zašto sada insistiraju da se smanji budžetski deficit, ali da se ne smanje obaveze prema njima. Vi ste čak povećali obaveze prema otplatama glavnica kredita, donacija nema ni dinara.
Ovo je Vlada koja sada kada puni budžet računa isključivo na kredite. Sada već uključujete i tzv. domaće banke, to su strane banke. Vi nemate domaću banku koja će davati kredite i kod kojih će moći da se zadužuje budžet, to su samo stranke banke, fiktivno domaće banke i vi to ministre jako dobro znate.
Smanjujete izdatke za vojsku, pravdate to time da vojska do sada nije utrošila sredstva koja su joj bila predviđena. Vi ste upropastili Vojsku Jugoslavije.
Počelo je to sa ministrom Borisom Tadićem, dovršava ministar Davinić i vi svi u tome učestvujete, i vi koji zviždite, i vi koji znate šta se tamo radi, i vi koji ne znate. Mi više nemamo vojsku. Naša deca u kasarnama jure zrno pasulja u tanjiru i vi to dobro znate. U vreme kada sam služio vojsku bojali smo se koji će dežurni oficir da bude toga dana, kada je izlaz u grad, jer polovinu nas ne pusti u grad, traži neko dugme da nije dobro prišiveno, a vi sada svojoj deci dajete – petak, subota, nedelja kući, obavezno kući, jer nemaju šta da jedu u kasarnama Vojske Jugoslavije.
Uništili ste oružje za odbranu i postavlja se pitanje: a što to tako? Zašto ne donesete odluku da više ne postoji vojska? Uveli ste civilno služenje vojnog roka, u mestu boravka, u školi, u bolnici, nije više vojnik uopšte, kakvo civilno služenje vojnog roka. Zašto ga bar niste uveli u kasarnu, pa bez puške da služi vojni rok. Neće pušku – ne mora, ali ima šta da radi.
Ko hara Ministarstvom odbrane? Nevladina organizacija, Atlantski savez, nekakvi nepoznati ljudi haraju Vojskom Jugoslavije i vi to dobro znate. To valjda G17 plus zna. Ko su ti, tamo preko puta Zvezdinog stadiona, kod kojih idu na raport naši generali?
Od Borisa Tadića počeli su generali da podnose raport klincima od 22, 23, 24 godine u farmerkama.
Od Gorana Vesića počelo je materijalno-finansijsko propadanje Vojske Jugoslavije, jer je on odlučivao tog dna kome se plaća račun, a kome se ne plaća. Sada je lako reći – za vojsku šest milijardi manje. Za vojsku sa kojom želite da uđete u NATO pakt, pa vi svake godine morate još po šest milijardi novih da obezbedite.
To je kao sa Srbijom. Hoćemo u Evropsku uniju, a sve smo siromašniji. Ministar kaže - iznenadili su Vladu izdaci za nezaposlene. Povećani su izdaci za nezaposlene. Znate zašto? Povećan je broj nezaposlenih. Nije cifra povećavana svakom nezaposlenom, nego je broj nezaposlenih sve veći, nema investicija, nema proizvodnje, nema ničega u Srbiji.
Čime punite budžet? Porezima? Evo, povećavate prihodnu stavku od poreza i od akciza. Od neporeskih prihoda se za devet milijardi smanjuje prihod. Od poreza i od akciza se povećava, ali se zato smanjuje od carina. Zar to nije vama indikativno, gospodine ministre? Imate za 900 miliona, skoro za milijardu manje prihoda za carinu nego što ste planirali, a uvoz je strašan.
Da li je dobra mera ograničavanje godišta polovnog automobila? Ogorčili ste građane Srbije. Ja sam iz Kragujevca i voleo bih da proradi fabrika automobila, ali vi ste najpre nju zatvorili, a sada govorite da je ovo mera zbog proizvodnje automobila u Kragujevcu. Kome to pričate? Ili kažete, da bi proizvođači komponenti proizvodili, mora da se uvozi auto do tri godine starosti.