Upravo da ne bi bilo zabune treba da se izbriše stav 7. Upravo zbog toga, jer početak ove rečenice koja se odnosi na rok za podizanje tužbe, tu imate obavezu i zbog toga postoje sve ove odredbe. Vama glava 8. kaže - rokovi i ročišta. Da li će tužba da se podigne, odnosno da li postoji obaveza i mogućnost da se tužba podigne u roku od 30 dana, 60 dana, godinu dana, taj rok je određen materijalnim propisom, ali sastavni deo toga su ove odredbe o rokovima.
Međutim, mi potenciramo ovaj drugi deo - odnosi se i na rok zastarelosti potraživanja i nekog drugog prava. Potraživanja generalno su regulisana Zakonom o obligacionim odnosima, ali je činjenica da su rokovi zastarelosti prava, prava na isplatu i neka druga potraživanja regulisani posebnim zakonima i nema mogućnosti da se primene ove odredbe.
Ovde se kaže - kao i na rok zastarelosti potraživanja. Rok zastarelosti potraživanja regulisan je Zakonom o obligacionim odnosima.
Tačno je propisano koliko iznosi, šta se računa, šta se ne računa, kada nastupa prekid, kada nastupa mirovanje, sve je regulisano. Vi ako sada nešto što suštinski pripada materiji materijalnog propisa prebacujete u procesni zakon samo ste stvorili zabunu kod sudije da neće znati kako da računa rok, pa i sa gledišta početka, kraja, poslednjeg dana i da li je podnesak predat radnog dana, neradnog dana itd. Znači, nije problem kada je u pitanju tužba. Problem je kada je u pitanju potraživanje. Predaja tužbe, to je procesna radnja, a rok zastarelosti nekog potraživanja nije procesna radnja. Potraživanje ili postoji ili ne postoji.
Drugo, znate i sami da na zastarelost sud ne pazi po službenoj dužnosti nego samo ako se stranka pozove. Ovom formulacijom vi ste proširili, iskoristili mogućnost da se preko procesnih odredbi uđe u nešto što je materija materijalnog propisa. To nema mogućnosti da se radi u Zakonu o parničnom postupku, tim pre što ste u poslednjem redu člana 1. napisali da se primenjuju odredbe, ali sa gledišta procesnih odredbi, odredbi Zakona o parničnom postupku, kao i odredbi drugih zakona.
Dali ste primat odredbama parničnog postupka. U procesnim odredbama nemate mogućnosti da zakon o parničnom postupku menjate, utičete ili na drugi način definišete nešto što je sadržina materijalnog propisa. U tome se ogleda naša intervencija. Naravno, prema odredbi o rokovima, ročištima izračunaćete da li je tužba blagovremena ili nije blagovremena, u smislu da li je podneta u onom roku koji je propisan materijalnim propisom.
Doduše, ovde su dva roka koja su takođe materijalna, bez obzira što je procesno. Prevashodno se odnosi na radnje u postupku. Ove odredbe o rokovima i ročištima, u kom roku se podnosi predlog za povraćaj u pređašnje stanje, u kom roku se podnosi žalba, kako se računa rok za žalbu, u tom smislu su ovde određeni rokovi. Vi ste to proširili na zastarelost potraživanja i zastarelost samog prava. U tom delu mi intervenišemo i kažemo da nema mesta za to u zakonu o parničnom postupku, to je već sadržano u materijalno-pravnim propisima.