Hvala vama.
Da li se još neko javlja za reč po amandmanu na član 120? Izvolite, narodni poslanik Nataša Jovanović.
U međuvremenu dozvolite mi samo kratko pojašnjenje. Dakle, još jednom se izvinjavam ako poslanici koji su podneli prethodni amandman nisu koncentrisano pratili raspravu i javili se pravovremeno. Zbilja se izvinjavam, ali nemam nijednu poslovničku mogućnost da vraćam raspravu sa jednog amandmana na drugi, niti mogu da obezbedim nadoknađivanje onima koji se nisu prijavili u načelnoj raspravi, a bili su prisutni, da to naknadno urade, tako da zbilja moram da radim po Poslovniku i nadam se na opšte zadovoljstvo. Hvala vam najlepše, izvolite gospođice Jovanović, izvinite što ste čekali.

Gospodine predsedniče, ta opaska što se tiče načelne rasprave može da se odnosi i na mene i na poslanike SRS, ali vi dobro znate – postoji jedan izraz kod nas Srba, da nešto može da se smandrlja. Vi ste to upravo uradili. Načelnu raspravu ovako dva veoma važna zakona ste spojili u raspravu od svega pet sati, navodno načelne rasprave, i završili je za 15 do 20 minuta.
Prema tome šta je bilo i ko je postupio pravilno, i šta se dešavalo i prilikom utvrđivanja dnevnog reda, bolje je za vas da se na to ne vraćamo. Tačno je, preskočili ste, vidi se u izveštaju, amandman na 110. a što se tiče amandmana kolege Radiše Ilića, poslanika SRS, veoma je važno da poslanici u danu za glasanje, valjda me čuju poslanici, nadam se da me čuju, i ovi koji pričaju i koje ovo možda ne zanima, odluče da prihvate amandman kolege Radiše Ilića. Zato što će autentičnost izjave svedoka sa suđenja, zabeležene na ovaj način, predstavljati poboljšanje vida pravne sigurnosti i osnove da svako ko se nalazi u parničnom postupku može da na autentičan način traži zaštitu svojih prava.
Podsetiću vas na jednu praksu koju je uspeo, u ovakve i korumpirane beogradske sudove, počev od Prvog pa do Četvrtog, da uvede predsednik naše stranke, prof. dr Vojislav Šešelj. On je, naime, u svim sporovima koji su se vodili pred nadležnim, veoma korumpiranim sudovima u Beogradu, u njegovoj nameri da raskrinka uglavnom mafijaške klanove, koji su se namnožili u ovoj zemlji, insistirao na tome da sve što govori direktno ulazi u zapisnik.
I, naravno, omogućavao svojim saradnicima, odnosno snalazili smo se kako znamo i umemo, jer je svako od tih ročišta bilo otvoreno za javnost, da sve to zabeležimo, da publikujemo, da o tome imamo trag i da bi celokupna javnost mogla da se upozna sa onim šta je sadržina tog spora, a kažem vam – uglavnom se radilo o slučajevima raznoraznih zloupotreba, raznoraznih mafijaških klanova u našoj zemlji.
Kako biste vi omogućili svakom građaninu koji to želi u jednoj parnici, bilo kojoj od strana, da zadrži to autentično, što se tamo dešava, morali biste, i to vam je moj savet, pre svega poslaničke grupe SRS, da prihvatite ovakav amandman kolege Radiše Ilića i nije nikakvo opravdanje i za one koji su na Odboru glasno razmišljali o tome da za to ne postoje određena tehnička sredstva. To bar danas ne bi trebalo da bude problem, da se svaki od sudova za to osposobi i da se na magnetofonskoj traci, onako kao što je to u svom amandmanu naveo kolega Radiša Ilić, zabeleži ono što se traži u procesu pred nadležnim sudom. Hvala.

Hvala vama.
Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 128. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Vučković, Slobodan Pajović i Miodrag Đidić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Slobodan Vučković.

Mi smatramo da je sigurnije da se pismena pravnim licima dostavljaju licu koje se zatekne u kancelariji za primanje pismena. Svako pravno lice je odgovorno u svojoj kancelariji koga drži itd. Ne piše da se zahteva da to bude neko ovlašćeno lice. Ne može dostavljač da traži od suda ko je ovlašćen, kome može da preda i tu su moguće zloupotrebe.
Dakle, kao što se članu porodičnog domaćinstva može ostaviti itd. tako i ovde onaj ko se zatekne u kancelariji za primanje pismena, službenik te organizacije, mora da primi to pismeno ili ako ga ne primi da snosi posledice kao da je pismeno primljeno, pa onda onaj ceo način ako ne primi sudsku tablu o pozivu. Mislimo da je ovo efikasno i doprinosi ubrzanju postupka.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 128. je u tesnoj vezi sa prethodnim članom tj. sa članom 127. Pismena se dostavljaju prema članu 127. a u vezi je sa članom 128. po pravilu preko pošte, a mogu se dostavljati preko određenog lica zaposlenog u sudu, preko nadležnog organa opštine, preko pravnog lica registrovanog za obavljanje poslova dostavljanja.
Nije mi poznato da u Srbiji ima pravno lice preko koga treba da se dostava vrši. Ako je predlagač mislio na to da će se osnovati neka nova agencija koja treba da uzima pare u vezi sa dostavljanjem, treba reći da je to moguće samo onda kada to bude regulisano zakonom tj. kada budemo imali takvu agenciju ili takvo pravno lice za dostavljanje pismena.
Znam da ne postoji ni jedno registrovano pravno lice preko koga treba dostavljati pismena. Sada je pitanje šta treba urediti zakonom i predvideti, a ne ko je pravno lice koje je registrovano. Mi nemamo registrovano pravno lice. Da imamo onda bi imenovali agenciju za dostavljanje pismena od strane građana, od strane suda i tužilaštva. Mi to nemamo. Prema tome, ova odredba člana 128. je u tesnoj vezi, ali on je ustavna kategorija. Nije zakonska kategorija i prema tome, dame i gospodo, ne možemo da propisujemo nešto i da pominjemo neki organ, a taj organ uopšte kod nas ne postoji.
Ovde će se javiti veliki problemi. Ako je predlagač mislio na buduće vreme to znači da će se formirati pravno lice koje će dostavljati u vidu agencije, koje će vršiti dostavu. To je nepouzdano, to je nesigurno, to je rizično, otvara mogućnost za korupciju u pravosuđu, a pogotovo od strane dostavljača.
Zamislite molim vas takav jedan dostavljač iz neke privatne agencije sutra, koga bude vlasnik agencije angažovao, primi 100 evra od strane dužnika, jer ga dužnik nagovori, stanuje na nepoznatoj adresi, ovaj propusti rok i građanin dođe u situaciju da nikada neće moći svoje potraživanje da naplati, jer će ovaj uvek da izbegava, data mu je mogućnost. Nije nađen, prikačeno mu je na vrata i takva dostava je nesigurna. Dostave moraju da se vrše oficijelno na osnovu važećeg zakona i ništa drugo, kao što je to regulisano postojećim propisima. Otvara mogućnost za korupciju u pravosuđu, a pogotovo od strane agencije i dostavljača, a na kraju štetu će da trpe građani Srbije.

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 134. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Homan.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 145. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Vučković, Slobodan Pajović, Miodrag Đidić, Milan Marković, Leila Ruždić-Trifunović i Boško Ristić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 148. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Vučković, Slobodan Pajović, Miodrag Đidić, Milan Marković, Leila Ruždić-Trifunović i Boško Ristić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milan Marković.

Odmah smo bolje raspoloženi. Ne mogu da verujem, ali jedan amandman je usvojen.
Član 148. odnosi se na troškove postupka, pročitaću samo pretposlednji i poslednji stav. "Sud će odustati od izvođenja dokaza ako iznos potreban za podmirenje troškova ne bude položen u roku koji sud odredi. U tom slučaju sud će, s obzirom na sve okolnosti, po svom uverenju ceniti od kakvog je značaja to što stranka nije u roku položila iznos potreban za podmirenje troškova". To je sasvim u redu. "Izuzetno od odredbe stava 4. ovog člana ako sud po službenoj dužnosti odredi izvođenje dokaza radi utvrđivanja činjenica u vezi sa primenom člana 3. stav 3. ovog zakona, a stranke ne polože određen iznos, troškovi za izvođenje dokaza isplatiće se iz sredstava suda".
Naš amandman se sastoji u sledećem. Mi predlažemo da se ovde unesu reči: "ili kada su upitanju interesi maloletnog deteta". Smatrali smo da kada su u pitanju interesi maloletnog deteta da i tada sud treba da odredi izvođenje dokaza, bez obzira na to da li su položeni troškovi za izvođenje tog dokaza, tako da bi stav 5. ovog člana glasio: "Izuzetno od odredbe stava 4. ovog člana ako sud po službenoj dužnosti odredi izvođenje dokaza radi utvrđivanja činjenica u vezi sa primenom člana 3. stav 3. ovog zakona ili kada su u pitanju interesi maloletnog deteta, a stranke ne polože određen iznos, troškovi za izvođenje dokaza isplatiće se iz sredstava suda".
Mislimo da je ovo logičan sled opšteg principa da maloletnici u našem pravu, našem zakonodavstvu uživaju posebnu zaštitu.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Branislav Rankić i zajedno narodni poslanici Slobodan Vučković, Slobodan Pajović i Miodrag Đidić podneli su amandmane, u istovetnom tekstu, kojima predlažu brisanje Glave 14. i članova od 176. do 180.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Pajović, pa potom narodni poslanik Branislav Rankić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Glavom 14. Predloga zakona predviđen je postupak za rešavanje spornog pravnog pitanja. Našim amandmanom predviđeno je da se briše cela Glava 14. ovog predloga.
Naime, u ovoj glavi je predviđeno da sudovi kada se pojavi više predmeta mogu pokrenuti inicijativu kod Vrhovnog suda da se zauzme stav o spornom pravnom pitanju koje je od značaja za rešavanje te parnice. Iako se na ovaj način želelo da postigne ujednačavanje sudske prakse mi smatramo da će ovo proizvesti odugovlačenje postupka i da će čak stvoriti i pravnu nesigurnost. To iz razloga što prvostepeni sud dobija određene činjenice i potrebno je da ih interpretira Vrhovnom sudu.
Ovde se ne radi o tumačenju nekog pravnog propisa ili pravne norme, već Vrhovni sud treba da zauzme stav na osnovu nekih okolnosti koje mu sud interpretira i dostavi.
Naravno, mogu se kasnije pojaviti i nove okolnosti i činjenice koje bi uticale da Vrhovni sud donese i drugačiju odluku nego što je doneo, a da on za te okolnosti nije ni saznao. Nižestepeni sudovi bi možda mogli i da donesu drugačiju odluku, ako se pojave pred njima te drugačije okolnosti i činjenice, ali poznajući sudsku praksu, sigurno je da bi posle zauzimanja stava Vrhovnog suda prvostepeni sudovi automatski već imali rešen predmet, drugostepeni sudovi ne bi ni gledali predmet i Vrhovni sud ne bi ni imao potrebu kasnije da o tome raspravlja, jer je već zauzeo stav.
Mi imamo dovoljno stručne i osposobljene prvostepene i drugostepene sudije. Potrebno je da se održi jedan redovan postupak, a ako se kod okružnih sudova pojavi različito rešavanje nekog sličnog pitanja, koje je u potpunosti razmotreno pred nižestepenim sudovima, Vrhovni sud je u mogućnosti da ujednači praksu. Zbog toga predlažemo da se ova glava briše.