Dame i gospodo poslanici, juče se u ovom parlamentu na početku ove sednice desilo neviđeno kršenje osnovnih demokratskih principa od strane predsednika Skupštine i skupštinske većine, kada je kršenjem i Ustava i Poslovnika onemogućeno narodnim poslanicima da govore o kršenju Ustava od strane Borisa Tadića na funkciji predsednika Srbije.
Iz tog razloga poslanici SRS-a su napustili Skupštinu na otprilike nekih četrdesetak minuta i prosto je neverovatno da ste za tih četrdesetak minuta uspeli da završite načelnu raspravu o Predlogu zakona o parničnom postupku i o Predlogu zakona o izvršnom postupku. Prvo, bilo je neprihvatljivo da se za ovakva dva zakona objedini rasprava, da se skrati vreme narodnim poslanicima da govore o ovim predlozima, ne samo iz razloga što se radi o veoma obimnom materijalu, nego i zbog činjenice da su ovo izuzetno značajni zakoni, da od ovih zakona zavisi i pravni sistem Srbije i da od ovih zakona zavisi konačno oživljavanje pravne države.
Poslanici SRS-a na taj način su sprečeni da govore u načelu o ovim zakonima, jer nije prihvaćen naš predlog da napravimo, kolega dragi, pauzu, da bismo se mi konsultovali u našoj poslaničkoj grupi šta ćemo da radimo vezano za već utvrđeni dnevni red, a povodom već spomenutog kršenja Poslovnika i Ustava i ostalih demokratskih principa u ovom parlamentu i mi zato kroz amandmane koje smo podneli, kroz obrazloženje, obrazlaganje amandmana, sa mnogo manje vremena pokušavamo da gospodina ministra i poslaničku većinu ubedimo da prihvate naše amandmane, zato što su oni i dobronamerni i zaista sa ciljem da se popravi tekst zakona.
Kada je reč o Zakonu o parničnom postupku, moram da naglasim jedan opšti stav da je Zakon o parničnom postupku, koji se primenjuje, koji je pozitivno pravni propis, zaista jedan vrlo dobar, čak odličan zakon i to je nepodeljeno mišljenje u stručnim krugovima. Ovde ima dosta kolega advokata i potpuno sam ubeđena da isto ovo misle. To misli i većina sudija i znamo mi da je bilo potrebno da se postojeći zakon sa tzv. saveznog nivoa, reći ću, prevede na republički nivo, ali to nije bio razlog da se donosi potpuno nov zakon. Ja prihvatam i verujem u dobru nameru ministra Stojkovića da promenom propisa postigne veću efikasnost i da popravi stanje u pravosuđu.
Ovim predlogom zakona to nije moguće i ti se neće desiti. Mora ministarstvo da učini mnogo radikalnije korake da bi se popravilo stanje u pravosuđu. Naravno, Vlada mora da se hvali da nešto radi, pa evo u zakonodavnoj oblasti predlažu nam zakone. Doduše, ovo Ministarstvo pravde je zaista, pa čini mi se najveći broj zakona podnelo i gospodin Stojković je, ja to moram da kažem, jedini ministar u Vladi Srbije koji uvažava narodne poslanike i koji ovde uredno sa nama sedi i komunicira o predlozima koje u ime Vlade ovde predstavlja.
Ja sam u ime poslaničke grupe SRS uložila amandman na član 69. zakona, upravo sa namerom da bi se prihvatanjem ovog amandmana povećala efikasnost i onemogućila zloupotreba u sudskim procesima zbog neopravdanih odlaganja. Vlada je predložila u članu 69. da nije dopušten zahtev za isključenje ili izuzeće, kojim se uopšte traži izuzeće svih sudija nekog suda ili svih sudija koji bi mogli učestvovati u nekom postupku, o kome je već odlučeno, u kome nije obrazložen zakonski razlog zbog koga se izuzeće traži.
Ovo je svakako u redu i ovo je ta dobra namera predstavnika predlagača i predlagača da se ne zloupotrebljava procesno pravo u određenim postupcima, ali su onda potpuno nepotrebni stavovi 4. i 5, jer se radi o nedopuštenim zahtevima koji su predloženi u ovim stavovima, i jednostavno nije moguće, niti da se napravi nekakav trošak, jer se radi o nedopuštenim pravnim sredstvima, upravo u skladu sa prvim stavom člana 69. Ja ga zato predlažem, gospodine ministre, a ne znam da li smo dobili mišljenje Vlade o našim amandmanima, ja ga nisam dobila.
Dozvoljavam da ste i to podelili u tih četrdesetak minuta koliko mi nismo bili u sali, a ako nije tako onda imate vremena da još jedanput razmislite o ovom amandmanu, da ga usvojite u ime boljeg teksta zakona.
