Hvala vama. Izvinite što sam vas posle vremena za repliku opomenuo, bilo je po amandmanu.
Da li još neko o ovom amandmanu želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, upornost gospodina ministra Lalovića u prepodnevnoj raspravi pokazala je da je nastojao, misleći da su poslanici maloumni, da ih toliko ubeđuje dva sata, držeći politički govor o tome - o uspehu Vlade čiji je on član.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne mora on da ubeđuje ovde narodne poslanike. Gospodin ministar neka ubedi i uveri o uspešnosti Vlade milion i po nezaposlenih. Neka gospodin ministar ode u Čačak, Užice, Novu Varoš, Čajetinu, Belu Crkvu, Vršac, Zrenjanin, Novi Sad, neka ode u Bajinu Baštu, neka pita građane i radnike koji su nezaposleni i koji imaju grdne muke i grdne probleme.
Razumem da je gospodin ministar u okviru svog resora pokrenuo inicijativu pred Vladom Republike Srbije da se osnuje agencija za plasman poljoprivrednih proizvoda, predlog bi bio prihvaćen od svih. Naišlo bi to na podršku šire javnosti, a verujem da bi svi narodni poslanici...

Molim vas, gospodine Jojiću, budite ljubazni, pričajte o amandmanu, molim vas, nema razloga...

Upravo govorim o onome u šta nas je ubeđivao celo pre podne gospodin ministar. U odnosu na član 32. da podsetim gospodina ministra da se aktuelna Vlada, bivša i sadašnja Vlada, zalagala i zalaže za javnost rada.
Ove odredbe u članu 32. suprotne su sistemskim zakonima. U stavu 1. predlaže se i kaže da je rasprava javna. U drugom stavu ovog člana predlaže se da stranke mogu predložiti arbitru da isključi javnost. Molim vas, javnost ne treba isključivati. Zašto?
Upravo je gospodin Vučić napomenuo tj. dotakao se bitnih stvari, a evo da vas podsetim, konkretno, kada je u pitanju taj predlog - zašto isključiti javnost, a znate zašto - verovatno neko ima ličnog interesa i da isključi javnost, ali opšti pravni interes je u pitanju i javnost ovde ne treba isključivati. Zašto?
Imate vi zainteresovanih lica u postupku, i da ne bi došlo do toga da neko zaključi neki sporazum a da neko treće lice izvlači određena prava iz tog sporazuma, tj. da polaže pravo na određene interese i na određeni deo imovine, a i na određena prava, eto zašto. Na taj način bi se isključio zakonski zastupnik, stranke u postupku, punomoćnik i umešač, što predviđa Zakon o parničnom postupku, koji je trebalo da bude alfa i omega za predlog ovakog zakona.
Prema tome, dame i gospodo, javnost mora biti prisutna i ništa ne kriti od javnosti, ni od građana. Zbog toga smatram, ako bi se prihvatio ovaj predlog zakona, bio bi u suprotnosti sa odredbama čl. 308, 309. i 310. Zakona o parničnom postupku.
Predlažem da prihvatite ovaj amandman. Ukoliko i ministar shvata ovolika upozorenja 82 narodna poslanika Srpske radikalne stranke, kao najjače političke stranke u Srbiji, iz dobrih namera ukazujemo na to. Pokazalo se, gde smo bili – nigde. Šta smo radili – ništa. Čak 21 tačka, 21 zakon.
Poslanici, uložili ste veliki napor da se pripremite za brojne zakone koje je Vlada predložila. Ovo je poigravanje sa Skupštinom. Šta radi Skupština? Građani će da kažu, ovi poslanici "mlate praznu slamu tamo".

Rade po amandmanu. Mole vas, završavajte.

Govorim o amandmanu, gospodine predsedniče.
Povlačenje ovolikog broja zakona je jedna nepromišljenost i to je jedna neodgovornost. Hvala.

 Hvala vama. Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?
Prvi se javio gospodin Milan Marković, a zatim Boško Ristić.
Izvolite, gospodine Markoviću.

Hvala gospodine predsedniče. Trudiću se da budem koncizan, imajući u vidu molbu predsednika Narodne skupštine sa malopređašnjeg sastanka šefova poslaničkih grupa.
Moram reći da sam se nadao da će se na ovom spisku od devet predloga zakona koje Vlada povlači naći i ovaj predlog zakona o kome danas razgovaramo, gospodine ministre. Očigledno je da ovoliki broj primedbi i dokazanih kontradiktornosti i nesuglasica sa drugim zakonima koji egzistiraju u našem pravnom poretku iziskuju da se ovaj predlog zakona povuče iz procedure. Naravno, vi na to nećete pristati rukovođeni, pre svega, političkim razlozima.
Moram reći, pre nego što kažem nešto o amandmanu, da ne mogu da delim zahvalnost predsednika Skupštine prema Vladi republike Srbije, jer se ne osećam nimalo zahvalnim. Osećam se prevarenim, jer sam se ozbiljno spremao za devet tačaka dnevnog reda, ne shvatajući da je to sve bila farsa, da bi praktično bili onemogućeni da se pripremimo za tačku dnevnog reda koja ide posle, a to je tačka o privrednim društvima.
Dakle, nema zašto da se zahvaljujemo vladi Republike Srbije. Ovo mora da je bilo sa namerom. Ukoliko je bilo nenamerno, to još gore govori o Vladi Republike Srbije, koja nije u stanju da proceni tok rada Narodne skupštine Republike Srbije, kada predlaže ovako obiman dnevni red.
Šta nam govori član 32. Predloga zakona? Član 32. Predloga zakona govori da je sa pravnog aspekta ovaj predlog zakona vrlo loše pisan, da ne budemo grubi, ali ipak da budemo iskreni, ovaj zakon je nepismeno napisan. Dakle, kao i članovi gde se spominje mirovanje postupka, spominje se ono isto što je ista vlada, koja predlaže ovaj zakon, predložila da ne postoji. Znači, kao što se predlaže to, sada se u ovom zakonu predlaže nešto što praktično predstavlja neku vrstu nonsensa, jedan izuzetak koji ne postoji u našem pravnom sistemu, a to je da arbitar može isključiti javnost na zahtev strana u sporu, ako za to postoje opravdani razlozi.
Moje prvo pitanje jeste, koji su to opravdani razlozi? Kad se isključuje javnost, potrebno je da budu taksativno navedeni razlozi. Tako je to u Zakonu o parničnom postupku, tako je to u Zakonu o krivičnom postupku, tako je to u Zakonu o upravnom postupku itd. To je prva primedba.
Druga primedba, da li je to na zahtev jedne strane u sporu, obe strane u sporu, dakle, kako će u krajnjem slučaju ovaj arbitar da odluči da isključi javnost. Dakle, još jedan primer, još jedan član zakona, a nakon dva dana rasprave, čini se da su skoro svi članovi zakona na ovaj ili onaj način manjkavi.
Još jedan primer koji govori u prilog tome da ovaj zakon ipak treba pridodati ovoj grupi od devet, da kažem, lažnih predloga, jer očigledno to nisu bile iskrene namere da mi raspravljamo o tim zakonima. To je bilo više zamajavanje ovog doma. Dakle, da se pridruži tim predlozima zakona. Opet kažem, ministar bi trebalo da povuče ovaj zakon.
Ostalo mi je još jedno pitanje. Zamolio sam gospodina ministra ako može da mi kaže u novom zakonu o parničnom postupku, koji je ova vlada predložila, i vi sami, da mi pokaže, gde to piše "mirovanje", jer sam, možda, dobio predlog zakona u kome postoji neka omaška. Dakle, gde se pominje institut "mirovanje postupka", koji je postojao i postoji u sadašnjem Zakonu o parničnom postupku. Gde u novom zakonu o parničnom postupku toga ima? Zamolio sam da to objasnite meni i Skupštini.
Ukoliko smo u zabludi, mi ćemo se vama izviniti. Ukoliko to ne postoji, bilo bi fer da ovde za govornicom to iznesete. Ako postoji sasvim drugi institut, a nema "mirovanja", slažemo se. Zato molim ministra da ovde izađe i da nam lepo objasni, kako mi ne bi bili u neznanju i kako ne bi živeli u zabludi, da, eto, ova vlada nije u stanju ni u roku od jednog meseca da pusti dva konzistentna predloga zakona pred Narodnu skupštinu.

Hvala vam.
Ima reč narodni poslanik Boško Ristić.
Inače, gospodine Markoviću, zahvalio sam se, jer je Vlada poslušala pismo iz Skupštine i mislim da je to prirodan redosled. Još jednom vas molim, konsultujte svoje šefove poslaničkih grupa, koji su se o nečemu dogovarali.
Izvolite, gospodine Ristiću. Izvinite za vreme.

Hvala, gospodine predsedniče. Dame i gospodo poslanici, poštovani ministri, smatram da je isključenje javnosti iz ovakve procedure potpuno u suprotnosti sa Ustavom Srbije, koji garantuje javnost u proceduri pred svim državnim organima. Samo u zakonom taksativno propisanim uslovima i razlozima, i slučajevima, može da se isključi javnost, a nikako to ne može da odluči arbitar, jer bi na ovaj način bio ugrožen sam postupak mirnog rešavanja radnih sporova.
Zakon o parničnom postupku predviđa kršenje obavezne javnosti u postupanju, kao jednu od bitnih povreda postupka na osnovu koje se može izjaviti žalba, revizija ili zahtev za zaštitu zakonitosti. Na ovakvu povredu postupka zakon obavezuje sud da po službenoj dužnosti pazi. To znači da viši sud kada odlučuje po žalbi, ako je u prethodnom postupku povređena obaveza javnosti u postupanju, mora po službenoj dužnosti da ukine odluku. Ovde zakon tera stranke da krše Ustav i da na osnovu jedne nejasne odredbe stvori mogućnost za zloupotrebu procesnih prava.
Zašto kažem da je ovde stvar nejasna? Kad se pročita ono što piše, da arbitar može da isključi javnost na zahtev strana u sporu, nije jasno da li mora da postoji saglasnost strana u sporu ili bilo koja od strana u sporu može da izdejstvuje isključenje javnosti? Pošto to nije jasno, to kod arbitra otvara mogućnost voluntarističkog pristupa, da bez obzira na opravdanost razloga isključi javnost u postupanju.
Pored toga, ovaj zakon obiluje pravnim standardima tj. nejasnim odredbama koje se popunjavaju analogijom ili na neki drugi način koji ovaj zakon ne propisuje. Ovaj zakon ne propisuje koja će se procedura primenjivati u mirnom rešavanju radnih sporova.