Reč ima narodni poslanik Milan Marković.
Pošto ne mogu da napustim govornicu, samo tri pojašnjenja, da se ne bi zbunjivali. Dakle, ne pravi Vlada dnevni red. Izvinite još jednom ako je neko pogrešno shvatio. Ne smatram zakone manje i više ozbiljnim, ali smatram da je jako važno i ozbiljno da budu doneti oni zakoni koji su oročeni, a znate da budžet treba da se usvoji do 15. decembra.
Protiv toga sam da se takvi zakoni stavljaju na dnevni red recimo 14. decembra i zbog toga sam tražio da se da dovoljno vremena za raspravu, da što pre Skupština i na miru razmotri budžet. Samo u tom smislu redosled zakona, a naravno svi amandmani koji su dati na ove zakone, za koje su se poslanici pripremali prethodna dva meseca, koliko su bili u proceduri, biće iskorišćeni da radimo.
Izvolite, gospodine Markoviću.

Za razliku od uvaženih kolega koji smatraju da ovakav zakon ne treba da postoji u našem pravnom poretku, mi iz Demokratske stranke smatramo da ovo jeste veoma važan zakon i da treba da postoji. Stoga se i jesmo potrudili da najpre u neformalnim kontaktima, a zatim i kroz diskusiju što više utičemo na to da zakon bude dobro i kvalitetno urađen. Zbog toga smo na kraju došli do ovog zaključka da taj zakon možda bi ipak trebalo da bude povučen, ali to smo već toliko puta ponovili, pa se bojim da nema efekta, niti vredi više ponavljati.
Reći ću vam vezano za čl. 33. jednu stvar. Arbitar odlučuje o odlaganju rasprave po službenoj dužnosti ili na zahtev strane u sporu. U slučaju st. 3. dužan je da zakaže raspravu najkasnije u roku od pet dana od odlaganja rasprave. Šta onda? Logično je da to može uraditi više puta, a samo pitanje odlaganja rasprave trebalo je daleko detaljnije razraditi.
Naime, da je ta radna grupa koja je radila ovaj predlog zakona imala malo više sluha i možda informacija, i ono što smo razgovarali svojevremeno na Odboru za pravosuđe, shvatila bi da su ovo, kao i sledeće pitanje iz člana 34, u stvari pitanja koja su u znatnoj meri umela da dezavuišu parnični postupak. Nema dileme da je, recimo, kod ovakvih rešenja sasvim moguće da dođe do dezavuisanja i ovog postupka, što naravno vi ne želite, ne želimo ni mi, obzirom da kada je u pitanju ovakav zakon imamo sigurno iste namere.
Ako dozvoli gospodin predsednik, samo jedna primedba. Radi se o mom kolegi Bošku Ristiću. Naime, Boško Ristić, kao i ja koji sam pre njega govorio, govorili smo o istoj temi, na isti način smo se obraćali Narodnoj skupštini vezano za član 32 – isključenje javnosti, ali je Boško Ristić bio prekinut, opomenut i praktično je morao da prekine svoju diskusiju.
Zamolio bih gospodina predsednika da na isti način tretira sve narodne poslanike, pa ukoliko i onaj prvi koji je govorio ne govori o tački dnevnog reda, odnosno o amandmanu, onda to odmah treba sugerisati, a ne dozvoliti da onda drugi i treći iznesu svoj stav o pitanju koje je veoma značajno. Na svu sreću mislim da je bilo potpuno jasno da se ovde radi o pitanju koje je praktično ustavnog karaktera i uvek ima mesta o takvom pitanju govoriti, bez obzira šta je konkretno sadržina nekog amandmana.

Hvala vam na ovoj intervenciji. Gospodine Ristiću, izvinite što je vaše izlaganje bilo primer kada sam podsetio na nešto što se javlja u izlaganjima svih poslanika i zbilja je divna kolegijalnost kojom četiri amandmana, koje je podnela Demokratska stranka, služe za popravljanje ovog zakona, zahvaljujući kolegijalnosti da se pomažu svi ostali amandmani koje su podnele druge stranke.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman narodnog poslanika iz SRS gospodina Duvnjaka je u sklopu svih amandmana koje je podnela SRS. Pokušavamo da ovaj zakon vratimo na neki put, da on može da bude primenljiv. Nažalost, izgleda da dobre volje da se to uradi nema, tako da će ovaj zakon ostati mrtvo slovo na papiru.
Pored sudova, pored specijalnih sudova, pored sudija za prekršaje, pored trgovinskog suda, ovim zakonom uvodimo parasud. Na žalost, jedino ovde nema sankcija. Jedino ovde ništa ne može da se desi ako bilo koja strana u tom sporu ne ispoštuje ono što se dogovori. Nije ni čudo. Kada pogledate u jednom od sledećih članova šta se traži za ovog arbitra ili miritelja, svejedno, treba da ima visoku stručnu spremu, treba da ima pet godina i treba da je dostojan dužnosti miritelja, odnosno arbitra. Visoku stručnu spremu, uz sve uvažavanje profesije, ima i inženjer hortikulture. Visoku stručnu spremu ima veterinar, lekar.

Gospodine Markoviću, govorite o onome o čemu govori amandman.

Pokušavam ministru da objasnim zašto treba ovaj amandman i sve ove amandmane ispred usvojiti. Svi koje sam nabrojao izuzetno i verovatno stručno obavljaju svoje poslove.
Pokušavamo da vas vratimo na službu pravne pomoći, na pravnike, na ljude koji već postoje, koji rade u opštinama, koji imaju visoku stručnu spremu, završeni pravni fakultet, uglavnom sa položenim pravosudnim ispitom, i koji slične poslove već rade i koji, što je najvažnije, neće koštati državu ništa.
Kada smo već kod oduševljenih građana, evo od kada je ovo zasedanje počelo tri puta niko od nas nije mogao da uđe u garažu u Masarikovoj, jer oduševljeni građani došli, zadovoljni privatizacijom u prethodnom, a i u ovom periodu.
Ostali na ulici, zakrčili ulice, viču, aplaudiraju, pominju ministra ovog i onog, ministra za privatizaciju. Doduše, napravili su spisak pa pominju sve po spisku.

Molim vas, držimo se amandmana.
Replika, narodni poslanik Boško Ristić. Na moje izlaganje? Gospodine Ristiću, molim vas, izvinio sam se Skupštini, jer nisam govorio da bih dao osnov.
Divim vam se što ginete za radikalske amandmane. Samo sam hteo da vam se izvinim što sam na vašem primeru, zato što ste čest govornik, opomenuo sve poslanike da se drže... Gospodine Ristiću, pre nego što se obratite, izvinio sam se što sam na vašem primeru opomenuo sve poslanike koji ne govore o amandmanu, nego koriste amandman da govore o nekoj drugoj materiji. Ništa više, a ostalo je bio odgovor gospodinu Markoviću. Ako mislite da ste povređeni, izvolite.

Upravo repliciram na sadržinu vašeg izvinjenja. Pošto je tako bilo fino i neprimetno puno sarkazma, moraću da odgovorim na te vaše primedbe da sam veoma uporan u odbrani amandmana SRS, a da moja stranka ima samo četiri amandmana.
Inače, želim da napravim paralelu sa izjavom ministra iz prepodnevnog izlaganja, koji je takođe napravio opasku da se radi o kontradikciji, jer mi napadamo zakon, a nismo pisali amandmane. Upravo je moj apel bio da ministar povuče ovaj zakon zato što je loš i krajnje neprimenljiv. Zato sam smatrao da nije uopšte celishodno da pišem amandmane da popravim nešto što se popraviti ne može.
S obzirom da je u osnovi ovaj zakon protivustavan, da probija pravni sistem i gazi dostojanstvo pravosuđa, jer se sudije laici izjednačavaju sa sudijama po pozivu, profesionalcima, izražava se nespremnost i nepoverenje da se veruje sudijama koji će u redovnom postupku rešavati sporove između radnika i poslodavaca. To je razlog zašto nisam podnosio amandmane.
Koristiću svaku priliku da ukažem na nedoslednost, na loša rešenja, na nemoguća rešenja i na probijanje pravnog sistema. To je moje pravo kao poslanika i to pravo mi niko ne može uskratiti.
Nas su građani birali da iznosimo njihova mišljenja i zastupamo njihove stavove, a ne stavove pojedinih političkih stranaka, a pogotovo ne predsednika Narodne skupštine.

Na osnovu čega ste tražili repliku, ako ste ponovili ono što sam tvrdio? Tvrdio sam da ste vi želeli učešćem u diskusiji, a ne amandmanima, da popravite zakon, jer je gospodin Marković pogrešno obavestio da ste vi želeli amandmanima, naravno i amandmanima. O tome je on govorio. Samo sam dao obaveštenje, ne želeći nikoga da uvredim, nema razloga.
Po Poslovniku, Vjerica Radeta.

Zaista ne znam šta se danas dešava sa vama, gospodine predsedniče. Na početku ovog zasedanja ste izvređali narodne poslanike. Malopre sam rekla da neću da reklamiram povredu Poslovnika, pa se onda niste snašli, ne znam iz kog razloga ste napravili onu petominutnu pauzu, potpuno bez osnova ste pokušali narodne poslanike da sprečite da govore po Poslovniku ili da repliciraju jedni drugima, takođe po Poslovniku. I to nisam reklamirala kao povredu Poslovnika, ali zaista ste prevršili svaku meru. Sada to moram da uradim.
Poslanička grupa SRS podnela je četrdesetak amandmana, nisam sigurna tačno koliko, na ovaj zakon. Mi branimo i obrazlažemo svoje amandmane, mi pokušavamo da ubedimo predstavnika predlagača, gospodina Lalovića, i skupštinsku većinu da naše amandmane prihvate, govorimo zbog čega mislimo da je to važno. Ne znam zašto malopre onako ciničan i onako zajedljiv ton kada ste rekli da kolege iz DS ginu na odbrani naših amandmana. Ovde se ne gine, gospodine predsedniče, ovde narodni poslanici rade svoj posao.
Onaj ko štiti DS, to ste vi, gospodine Markoviću, jer vi ne stavljate na dnevni red inicijativu SRS za opoziv Borisa Tadić i utvrđivanje da li je on povredio Ustav Republike Srbije. Prema tome, vi ste taj ko ispod žita radi sa gospodinom Borisom Tadićem i njegovim poslanicima.
Ne povezujte poslaničku grupu SRS i DS. Mi smo potpuno različiti i nikada nismo bili skupa. Vi ste iz okrilja DS krenuli i očigledno da se njima ponovo vraćate. To je vaša stvar i da me niste izazvali, to vam ne bih rekla. Znači, umesto cinizma, umesto ovog na koji način danas vrlo trapavo i nespretno vodite ovu skupštinu, povredili ste član 100. Poslovnika Narodne skupštine. Još jednom vas podsećam, prisetite se da u fioci imate inicijativu SRS za opoziv Borisa Tadića i stavite je na dnevni red, važna je koliko i budžet, verujte.