ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 13.11.2004.

10. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

10. dan rada

13.11.2004

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:55 do 14:50

  • TAGOVI

  • Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja (2004)
  • Predlog zakona o privrednim društvima (načela) (2004)
  • Predlog zakona o privrednim društvima (pojedinosti) (2004)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Pre nekoliko meseci, ministre, mi smo vas upozorili da će ovo da se desi i desilo se. Uzmite Zakon o registraciji privrednih subjekata i pogledajte šta stoji u članu 3. Član 3. tačka 1) piše "javnost", a tačka 2) kaže "istinitost i savesnost". Pošto je taj zakon stupio na snagu, mi smo obavezni da prihvatimo to što je tu napisano. Ako se uporedi to što stoji u članu 3. ovog zakona i ovo što ste napisali u članu 10, onda moram da vam kažem da je u ovom prethodnom zakonu kvalitetnije i bolje napisano, a radi se o potpuno istoj materiji.
    U članu 10, pogledajte, svaka odredba vam počinje sa "smatra se", "smatra se", "ako je"; a čim se kaže "smatra se" podrazumeva se da je u pitanju neka prezumpcija ili pretpostavka. Sada vi ovde dajete neke prezumpcije i pretpostavke, suprotno onome što stoji u zakonu koji je prethodno donet. Ova materija vezana za pretpostavku tačnosti i istinitosti nalazi se već u Zakonu o registraciji privrednih subjekata i ovde je nepotrebna.
    Da ste naveli u okviru ovoga "primenjuje se odredba ovog zakona" ili da upućujete na ovu odredbu zakona, to bi bilo sve u redu, jer mora neka veza da postoji, mada ova dva zakona po prirodi stvari imaju vezu.
    Pošto sam već izašao ovde, da vam kažem da je slično i sa članom 11. Član 11. je obuhvaćen već odredbom člana 69. Zakona o registraciji privrednih subjekata, ne potpuno, ali deo onoga što stoji u članu 11. i onoga što stoji u članu 69. bi predstavljalo kompletnu odredbu. Morate nekako da definišete, ili ćete celu oblast da rešite jednim zakonom, ali ako idete na dva zakona, pa još na suprotan način, postoji velika greška.
    Kada sam se već javio, pošto su ova dva člana stvarno u vezi, ovo što je neko tražio da se briše u stavu 2. tačka 5) - ne postoji pravna sposobnost svih osnivača. Mislim da ste to prihvatili, pa ste još ubacili poslovnu sposobnost, ne samo pravnu. Pravna sposobnost kod fizičkih lica se stiče rođenjem. Kako neko može da izgubi pravnu sposobnost – neko umre. Pogledajte malo te termine, pogledajte nešto da ovi ljudi koji treba da primene ovaj zakon mogu da ga primene, jer ovako vam tvrdim da će ovaj zakon verovatno da se primenjuje, ali tek na bazi niza različitih tumačenja, da bi se protumačilo šta je šta.
    Kako će neko... U ovom zakonu piše – firma, ovde kaže – poslovno ime. Da ne ređam dalje. U Zakonu o upisu u javni registar kaže: "Prilikom podnošenja registarske prijave podnosi se...", pa tačno navedeno šta se sve podnosi. Ako već pravite neku vezu, pa ubacujete u zakon o privrednim društvima, onda makar prepišite, nemojte drugačije da regulišete. Vi ste kod zakona o privrednim društvima to potpuno drugačije regulisali.
    Kako će sada da se ponaša službenik, odnosno registrator kada dobije registracionu prijavu? Stranka kaže - ja sam po zakonu o privrednim društvima podneo, a ovaj kaže - molim vas, prema Zakonu o registraciji privrednih subjekata treba da dostavite još to, to i to. I šta onda? Šta je tu starije?
    Opasno je kada se promeni redosled prilikom donošenja zakona koji čine neku celinu, kada dva, tri zakona čine jednu celinu i napravi se greška u redosledu. Jer, ja vam tvrdim da će ova tri zakona, o stečaju, o registraciji privrednih subjekata i ovaj zakon, morati verovatno u roku od šest meseci ponovo da dođu pred Narodnu skupštinu. Ako već radite nešto po hitnom postupku, zašto pet puta jedan isti zakon da razmatramo.
    Kada se donosio Zakon o preduzećima, dve godine se radilo na tom zakonu. Četiri puta je Savezna skupština imala sednice na kojima se razmatrao zakon. Prvi put nacrt, pa primedbe, pa jedan predlog, pa je on skinut sa dnevnog reda, pa treći, pa tek je četvrti put donet.
    Poštujte neku proceduru. Ovde dolazimo u situaciju da za sve i svašta pišemo amandmane. Mi smo napisali 10% amandmana od onoga što realno ima potrebe da se piše. Plašim se da ste i devalvirali kvalitet nekih odredbi. Drugi deo zakona je mnogo kvalitetniji od prvog.
    (Predrag Bubalo, sa mesta: Setite se načelne diskusije i videćete kakve su ocene svih prisutnih u ovoj sali.)
    Ako mi koji drugačije razmišljamo ne smemo da kažemo... Ja sam u načelnoj diskusiji pričao o tome da mi ovde imamo jednu praksu. Pomenuo sam i Božovića; on je rekao - ako 70 ljudi digne ruku, zemlja je četvrtasta.
    Ovde je sa 126 sve rađeno prošle godine, sve je moglo da se uradi ovde. I iz Bodruma, i iz Soluna, odakle god hoćete, sve je moglo da se radi. Ako vam je to glavni argument za kvalitet zakona, onda je to isto.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Aligrudić.
    Predstavnik predlagača i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Darko Glišić.
    Predstavnik predlagača i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč?
    Reč ima narodni poslanik Darko Glišić.
    ...

    Darko Glišić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Krasić je već obrazložio amandman na član 11. On predviđa kompletno brisanje ovog člana, koji reguliše ništavost registracije osnivanja, iz prostog razloga što je to već delimično regulisano Zakonom o registraciji privrednih subjekata.
    Smatramo da bi ovakva odredba, koja gotovo da se ponavlja i u zakonu koji je već usvojen, dodatno zakomplikovala situaciju i želimo da brisanjem ovog člana pojednostavimo ovaj zakon da bude jasniji, koncizniji i lakši za primenu.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Da li još neko želi reč? (Ne.)
    Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Stevica Deđanski.
    Predstavnik predlagača i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vjerica Radeta

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, mi iz SRS-a smo zaista podneli, što reče gospodin Krasić, mnogo manje amandmana nego što je bilo potrebno za uređivanje ovog zakona. To je iz razloga što je zakon stavljen na dnevni red onako kako vam je svima poznato, naglo je preskočeno nekih desetak tačaka dnevnog reda da bi se razmatrao ovaj zakon po hitnom postupku.
    Gospodin Bubalo juče, kada se obraćao narodnim poslanicima, reče da mu se čini da uglavnom narodni poslanici hvale ovaj zakon, a da su se oni koji kritikuju zakon mnogo trudili da pronađu eventualno neke mane ovog zakona.
    Gospodine Bubalo, trebalo je samo da primetite da su hvalili zakon oni koji inače hvale vas, oni koji su vas birali, oni koji su vlast. Mi iz opozicije nismo hvalili zakon, samo smo rekli da mislimo da zakon treba da se donese, rekli smo ono što su dobre strane zakona, ali smo takođe rekli da zakon ima popriličan broj nedostataka, sitnijih ili krupnijih, i zato ste, verovatno, i usvojili jedan broj naših amandmana koje ste procenili. Naravno, to je vaše pravo, ali pored toga imamo i ostale amandmane, za koje smatramo da je neophodno da budu usvojeni da bi zakon zaista bio ono što se od njega očekuje.
    Takođe ste rekli nešto što je zvučalo poprilično uvredljivo za narodne poslanike koji su kritikovali zakon. Uglavnom sam govorila o tome da je ovaj zakon očigledno prepisan, da je loše preveden i čak sam rekla da vam je loš prevodilac. Vi ste onda rekli da primedbe na pisanje ovog zakona više govore o onome ko govori o tome nego o onome ko je taj zakon pisao. Nije mi zaista bilo jasno zašto ste se toliko trudili da branite gospodina Vlahovića, bivšeg ministra, s obzirom da je on ovde rekao da je on pisao taj zakon i vi na to niste imali primedbu, pa sam shvatila i prihvatila da to zaista jeste tako.
    Još nešto moram konkretno vama, gospodine ministre, da kažem, a vezano je za vaše izjave ovih dana da nemate nameru da vršite reviziju privatizacije. Mislim da je to veoma loša poruka. Naravno, potpuno smo svesni da u ovoj državi treba konačno da se uspostavi pravna sigurnost, ali isto tako znamo, a i vi odlično znate koliko ima primedbi povodom privatizacije mnogih velikih i malih preduzeća.
    I ovde smo govorili, na Odboru za privatizaciju smo govorili o "C marketu", "Knjazu Milošu", "Sedmom julu" iz Kuršumlije, "Uzoru" iz Valjeva, "Impi" iz Zemuna, "Napretku" iz Rakovice i ne znam više o čemu nismo govorili, jer smo ustanovili, gde god se malo čačnulo, da ta privatizacija ili nije urađena u skladu sa zakonom ili ugovor o privatizaciji nije poštovan.
    Zato mislim da vam je ta poruka veoma loša za neke buduće privatizacije, jer mi se čini da dajete krila onima koji i dalje misle da postupak privatizacije može da bude kriminalizovan i da samo poneko izvuče korist iz te privatizacije. Na čiju štetu? Na štetu radnika, na štetu onih koji su još uvek bar u radnom odnosu, pa makar i ne primaju plate, pa makar im se i ne uplaćuje doprinos za penziono osiguranje. Zato mislim da ta poruka nije bila umesna, a pogotovo nije dobro ako zaista tako mislite i ako ćete tako da radite, odnosno ne radite.
    Kada je reč o članu 12. na koji je amandman uložio narodni poslanik SRS Stevica Deđanski, mislim da mora da se prihvati, jer u stavu 1. člana 12. Predloga zakona stoji: "Osnivači društva i druga lica za obaveze preuzete u vezi sa osnivanjem privrednog društva odgovaraju solidarno celokupnom svojom imovinom..."
    To je u redu i tu treba da se stavi tačka. Nepotreban je dodatak koji kaže "ako ugovorom sa trećim licima koja imaju potraživanja po tom osnovu nije drugačije određeno".
    Nedopustivo je i nemoguće je da neki ugovor može da sadrži nešto što nije predviđeno zakonom. Ugovor mora da se zasniva na zakonu. Razmislite, gospodine ministre, verujte da je ovo zaista u krajnje dobroj nameri i u nameri da ova odredba bude pravnički ispravna. Ovo mora da se izbriše, jer ko god bude ugovor napravio, koje god treće lice bude zaključilo ugovor, mora biti isključivo u skladu sa članom 12, i to samo do ove tačke koju smo predvideli, a ovaj ugovor koji bi bio drugačiji od tog ne može u pravnom prometu da postoji, pravno je ništavan i zato mislim da bi trebalo da razmislite i da već sada usvojite ovaj amandman. Suštinu zakona vam ne menja, ali ga pravnički doteruje sigurno.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Reč ima ministar Bubalo.
    ...

    Predrag Bubalo

    Polazim od kraja ove diskusije, da kažem zašto ima razloga da se može ugovorom dug otpustiti, odnosno odustati od solidarne odgovornosti. Bili smo svedoci u proteklih par meseci velikog uspeha koji smo postigli u dogovoru sa "Fijatom" oko relaksacije dugova, otpisa 72,5 posto; onih preostalih 27,5 posto je moralo da se ugovorom reguliše i da se otpušta solidarna odgovornost, jer ne bi moglo da se pristupi privatizaciji nijednog dela. Svaki taj deo, koji je inače posebno pravno lice, ne može da krene, jer "Fijat" može od svakog da naplati.
    To isto imamo sada i kod internih dugova. Sada postižemo, isto tako, ugovorne ili sporazumne odnose između banaka poverilaca da se odustane od solidarne odgovornosti, što uopšte nije suprotno zakonu ako ugovorni partneri na to pristanu. Ne bi valjalo da može neko svojevoljno da uradi nešto protiv solidarne odgovornosti. Međutim, ako poverilac na to pristane, onda nema nijednog razloga i mislim da je ovo zaista nešto što je proizašlo iz prakse i potrebe.
    Što se tiče privatizacije, nemali broj puta sam rekao da je privatizacija prioritet. Nju moramo da završimo u skladu sa važećim zakonima koji regulišu tu oblast. Imamo veliki broj slučajeva gde je inicijativa potekla od Odbora za privatizaciju i privatizacionih subjekata, sindikata i nezadovoljnih malih akcionara, gde se vrši revizija i kontrola.
    Nekoliko puta sam istakao da se neću složiti da je kontrola i revizija iznad privatizacije, cilja privatizacije, ali kontrola i revizija je neophodna i potrebna. Potrebna je u delu da li je privatizacija sprovedena u skladu sa zakonom, a ne da li je neko zadovoljan ostvarenom privatizacijom ili nezadovoljan. To je nešto drugo i to su subjektivni interesi, čak i ako su u pitanju sindikat i radnici, ako nakon privatizacije imaju osećaj da nisu zadovoljni novim kupcima.
    Kontrola i revizija, u cilju poštovanja zakona, u svakom momentu i uvek.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Da li još neko želi reč? Narodni poslanik Zoran Krasić, povodom amandmana gospodina Deđanskog.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Ministre, ovo što ste pričali nije tema ovog amandmana i ovog člana. Moram da vam objasnim jednu stvar. U članu 12. reguliše se odgovornost osnivača i drugih lica, pa ima podnaslov – Odgovornost za obaveze pre registracije društva.
    Znači, kada dva lica sednu da prave dogovor da li će da prave ortačko društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo, dogovaraju se itd., i obaveste javnost - napravili smo preduzeće. Dok su pravili to preduzeće, napravili su određene troškove za sebe, možda su na zajam uzeli nešto, možda su ostali dužni nekome ko je trebalo da obezbedi geološko istraživanje itd.
    Usput, kada je to već materija osnivanja, moram da vam kažem da vi gotovo i nemate odredbu o troškovima osnivanja. Vi tu računate da postoji nešto u Zakonu o računovodstvu. Vi niste ni naveli šta predstavlja realni trošak osnivanja. Ali, i da to preskočimo.
    Ako ja, kao treće savesno lice, treba da znam da osnivači nisu solidarno odgovorni, jer su možda zaključili sa nekim ugovor, onda se postavlja pitanje kakav sam ja učesnik u pravnom prometu. Znači, vi ne možete da promenite nešto što je standard. Osnivači solidarno odgovaraju. To što će ugovorom sa trećim licem da se dogovore, pa će jedan ortak da plaća ovo, a ortak dva nešto drugo, to je pitanje ugovora, ali mu nije mesto u ovoj odredbi. Kada se nalazi u ovoj odredbi, to mene zbunjuje, jer kada ja sad treba da poslujem sa preduzećem koje je osnovano, ja ću da kažem - molim vas, dajte da vidim da li imate neki ugovor sa nekim da ste isključili solidarnu odgovornost.
    U tom smislu je naša intervencija. Nije naša intervencija da ne mogu ugovorom da se regulišu neki odnosi, naravno, na način propisan zakonom. Ne možete vi da isključite solidarnu odgovornost zato što je neko zaključio ugovor, a ja - treće lice, ne znam za to. Ovde se radi o troškovima osnivanja nekog društva. Trošak osnivanja nekog društva jeste: elaborat, istraživanje tržišta, obezbeđenje lokacije, izgradnja, geološka istraživanja itd. Vi to niste specificirali u ovom zakonu, nego ste rekli da ih snose osnivači, a mogu da ugovore da će biti trošak kada se osnuje društvo, pa još ubacujte odredbu kojom isključujete solidarnu odgovornost.
    Izvinite molim vas, vi ne možete jednim zakonom da isključite solidarnu odgovornost osnivača bilo kog oblika privrednog društva. Ne možete, zabranjeno je. Čak mislim da smo mi možda na Zakonodavnom odboru morali da intervenišemo i da ukažemo da ovo ne može ovako.
    Ovo može kao poseban stav u nekom drugom članu gde se poštuje sloboda ugovaranja lica, ali ne može da bude pravilo u okviru solidarne odgovornosti, jer ja kao treće lice neću da sumnjam.
    Formirano je društvo sa ograničenom odgovornošću, postoje neki troškovi pre formiranja. Ako sam ja poverilac za te troškove, ako ne mogu da se naplatim od akcionara, od člana jedan, onda ću od člana dva. Kažem vam da će u praksi biti problema sa primenom ovoga. Niko neće da ga protumači kako ste vi rekli.
    Što se tiče "Zastave", otpisivanja itd., to nije ova tema, nije tema ovog člana i ovog zakona. To je nešto sasvim drugo. Promašili ste primer. Kao savesno lice, uzdam se u zakon i nemam potrebe da preispitujem da li su osnivači sa trećim licem isključili solidarnu odgovornost. Pitanje je da li može solidarna odgovornost da se isključi. Ja mislim da solidarna odgovornost ne može da se isključi.