Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad po 21. tački dnevnog reda. Pre početka, da utvrdimo kvorum.
Molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Konstatujem da imamo dovoljno poslanika.
Nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Obaveštavam vas da su javili da će odsustvovati sledeći narodni poslanici: Marko Đurišić, Aleksandar Lazarević, Meho Omerović, Željko Ivanji i Dragan Petrović.
Prelazimo na 21. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA (nastavak u načelu; pojedinosti - 180)
Juče, na kraju radnog vremena, deo poslanika je radio u Odboru i ostavili smo mogućnost da eventualno danas uzmu učešće, pre nego što pređemo na amandmane koji su u međuvremenu usaglašeni.
Prozivam prvo narodnog poslanika Branislava Rankića. Izvolite. U toku je, inače, Zakonodavni odbor.

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da Predlog zakona o privrednim društvima koji je pred nama mora da se usvoji i zato radimo subotom.
Juče je na Odboru za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom razmatran veliki broj amandmana koji su podneti na ovaj zakon. Primetio sam da je jedan broj amandmana koji su se odnosili samo na jezičko uređenje zakona prihvaćen od strane predstavnika Vlade koji su bili na tom odboru, ali da svi oni amandmani koji su zadirali u suštinu ovog zakona, u njegovu koncepciju, nisu mogli da budu prihvaćeni.
Zakon je dosta obiman i mogao bih reći da su u pojedinim članovima dosta široko definisani neki pojmovi; moglo je da bude mnogo jednostavnije. Evo, na primer, u članu 4. u kome se govori o vremenu trajanja privrednog društva, kaže se: "Privredno društvo osniva se na neodređeno vreme, ako u osnivačkom aktu nije određeno da društvo traje do određenog vremena, nastupanja određenog događaja ili izvršenja određenog cilja."
Pošto mora postojati osnivački akt da bi se osnovalo ovo privredno društvo, ovaj član je mogao da bude mnogo jednostavniji i da glasi jednostavno: "Privredno društvo osniva se na neodređeno i određeno vreme." Ništa dalje nije trebalo, potpuno je jasno. U osnivačkom aktu će se navesti da li je određeno ili neodređeno vreme. Nema potrebe da se navodi.
Evo, iza toga odmah član 5. koji ima tri stava. Prvi stav je: "Privredno društvo može obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti." Sada pogledajte drugi stav, koliko je bespotreban kada je zakon u pitanju. Kaže: "Delatnosti za koje je zakonom propisano da se mogu obavljati samo na osnovu saglasnosti, dozvole ili drugog akta državnog organa, mogu se obavljati po dobijanju te dozvole, saglasnosti ili drugog akta državnog organa."
Potpuno je logično da se i te dozvole mogu izdati samo na zakonom utvrđen način. Znači, ne mogu se dozvole pribaviti suprotno zakonu. Prema tome, bio je dovoljan ovaj prvi stav, u kome se kaže da privredno društvo može obavljati sve zakonom dozvoljene aktivnosti.
Ukoliko neke aktivnosti koje privredno društvo želi da obavlja nisu zakonom dozvoljene, onda mu niko i ne može izdati potvrde koje se naknadno traže u stavu 2. Ukoliko obavlja zakonom dozvoljene aktivnosti, onda se ne postavlja pitanje potvrda, tako da je prvi stav potpuno jasan da odredi ceo član. Ovo drugo je sve, po mom mišljenju, bespotrebno.
Juče sam takođe od predstavnika Vlade koji su bili na Odboru tražio da mi neko od njih objasni šta znači pojam "prema okolnosti slučaja", odnosno šta znači pojam "okolnosti slučaja". I verujte da mi nisu jasno mogli reći šta su to "okolnosti slučaja". Smatram da je zakon opterećen sa mnogo ovakvih i sličnih stvari koje su nepotrebne i koje mogu biti mnogo jednostavnije, i uglavnom je ovo posledica prevođenja sa nekih drugih jezika i zavisno od toga ko je prevodio.
Ako bih ovako išao, od člana do člana, trebalo bi mnogo vremena. Ali, tamo gde se očekivala veća preciznost, nje nema. Evo, u članu 6. videćete, kada se govori o uslovima za obavljanje delatnosti, stav 2. kaže: "Ispunjenost uslova iz stava 1. ovog člana proverava nadležni organ u postupku redovnog inspekcijskog nadzora".
Nije bio problem da se u zakonu uvede koji je to nadležni organ. Ovako, niko se neće osećati prozvanim da treba da obavlja poslove koji se odnose na propisane uslove za obavljanje delatnosti, ali ako se tačno navede u zakonu koji organi to moraju vršiti, da li je to neka sanitarna, tržišna, bilo koja druga inspekcija koja će nadgledati tehničku opremljenost, onda se jasno zna. Trebalo je to uvesti u zakon.
Trebalo je usaglasiti zakon sa onima koje smo ranije doneli, pre svega sa Zakonom o Agenciji za vođenje privrednog registra itd.
Ovaj zakon, takođe, ne pravi razliku ili briše razliku između društava lica ili društava kapitala, što je možda trend u Evropi.
Pošto sam ja obrazlažući ovde jedan zakon ranije tvrdio, kada je u pitanju načelo tripartitnosti, da je uglavnom u zemljama zapadne Evrope intencija da to bude načelo multipartitnosti, a vidim da u obrazloženju ovog zakona baš tako stoji, voleo bih da i ministar potvrdi, ne zbog mene nego zbog drugih poslanika. I, ako ministri u Vladi komuniciraju međusobno, da pokuša da ubedi i ministra Lalovića. Nije trebalo tako grčevito da insistira na tome da mora, kada je u pitanju ekonomski socijalni savet, da bude tripartitno telo.
Meni posle ovoga neće biti jasno, a voleo bih ako bi mogao ministar u toku današnjeg rada da mi objasni, ne zbog mene nego zbog građana, recimo, Bora, pošto sam ja iz Bora. Naime, RTB Bor je bio svojevremeno kompanija, pa holding, pa je sada grupa i voleo bih da znam šta će biti po ovom zakonu, kakav oblik će on privrednog društva imati.
I voleo bih da znam, gospodine ministre, pošto ste u predizbornoj kampanji u Boru rekli da je pitanje dana kreditna linija od 30 miliona evra za Bor (prošlo je mesec i po, to je 35 dana), da li ste nešto obezbedili ili je to samo bio marketinški potez da bi pobedio vaš kandidat za predsednika opštine, koga ste podržavali? Hvala vam.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Milan Nikolić. Da li je tu? (Nije.) Narodni poslanik Zlatan Jovanović, da li je tu? (Nije.) Veroljub Arsić, izvolite. Neka se pripremi Petar Jojić, ako je tu.

Dame i gospodo poslanici, ja sam od ovog zakona, odnosno predlagača ovog Predloga zakona o privrednim društvima očekivao više.
Činjenica jeste da je trenutno neuređena oblast u našem privrednom sistemu, da su dosadašnja privredna društva organizovana u skladu sa više zakona i više zakonskih propisa i to je trebalo, znači, jednim zakonskim propisom konačno definisati i odrediti kako ona funkcionišu i kako treba da obavljaju svoju delatnost.
Međutim, po onoj narodnoj "tresla se gora rodio se miš", oni najveći problemi koji su se do sada dešavali u privredi u vezi sa poslovanjem ovih preduzeća ovim predlogom zakona nisu uopšte rešeni. Možda je samo u jednom delu to rešeno, i to kada je u pitanju član 40, individualna tužba nekog vlasnika ili akcionara.
Naime, tu je reč o tome da onaj ko ima vlasništvo nad 5% akcija ili upravljačka prava, odnosno 5%, može da pokrene individualnu tužbu za odgovorno lice za poslovanje u tom preduzeću. Te odredbe zakona, u svakom slučaju, mogu da se primene konačno na predsednika Republike Srbije Borisa Tadića i njegovog ortaka Bogoljuba Karića u vezi sa "Mobtelom", koji već godinama ne iskazuje dobit. To je jedino preduzeće koje se bavi mobilnom telefonijom u svetu u kome je iskazana dobit nula, a na štetu državnog kapitala koji se nalazi u "Mobtelu", odnosno Javnog preduzeća PTT.
Dobro je što se u jednom delu rešava i sukob interesa članova upravnog odbora, nadzornog odbora nekog pravnog lica, međutim kroz te odredbe je ipak trebalo definisati na koja se to pravna lica odnosi. Jer, sasvim je izvesno da tamo gde su osnivači, odnosno vlasnici preduzeća ili akcija privatna lica, fizička lica većinski vlasnik nikako i nikada ne bi dozvolio nikakav sukob interesa u svom preduzeću, pogotovo ne da neki njegov član upravnog odbora može biti u upravnom odboru neke konkurentske firme. To je moguće samo ako je vlasnik država ili ako je jedan od vlasnika društveni kapital.
Kada smo već kod društvenog kapitala, još uvek nije nigde rešen status tog društvenog kapitala, koji i te kako učestvuje u privredi Republike Srbije i ima određene vrednosti i upravljačka prava u privrednim društvima.
Ne može da se zaobiđe činjenica da naš Ustav, kakav-takav, predviđa tri oblika svojine, a to su: državna, društvena i privatna svojina. Kada je podela na pravna lica, na deoničarska društva ili lica sa ograničenom odgovornošću, ovo može da se primenjuje, međutim, šta ćemo sa mešovitim deoničarskim društvima koja još uvek postoje, gde pored državnog kapitala učestvuje i društveni kapital, pa čak imamo i primere da neka preduzeća funkcionišu kao mešovita deoničarska društva, gde je odnos kapitala u korist društvenog kapitala.
Znači, većinski vlasnik je nekakav društveni imaginarni kapital, i ako to već nije moglo da se reši Ustavom, trebalo je da se reguliše ovim zakonom koja su ovlašćenja tog društvenog kapitala, koji i te kako učestvuje u privrednom životu.
Najveća zamerka koju bih imao u vezi sa ovim zakonom jeste odgovornost lica koja su vlasnici ili osnivači nekog pravnog lica. U svim dosadašnjim odredbama ovog zakona čak i privatni preduzetnici odgovaraju svojom imovinom pred poveriocima koje neki privredni preduzetnik preuzme ili po pitanju onih obaveza koje ima prema nekom trećem licu.
Međutim, sada smo ovde u situaciji da se ponovo dozvoljava jedan vid zloupotrebe koji već godinama prati privredna dešavanja u Republici Srbiji, konkretno negde od 1997. godine, kada je jednim zakonskim propisom izbrisana mogućnost da postoje pravna lica sa potpunom odgovornošću. Potpunu odgovornost imaju čak preduzetnici koji moraju da registruju posebnu delatnost i samo u okviru te delatnosti da rade, a pravna lica koja mogu da imaju samo osnovnu delatnost, koju u kasnijim svojim dozvolama i dopunama dozvola mogu da proširuju, imaju delimičnu odgovornost.
Delimična odgovornost, za razliku od potpune, jeste ta što delimično odgovorno pravno lice odgovara pred poveriocima samo svojom imovinom, a potpuna odgovornost je da odgovaraju i vlasnici i akcionari svojom privatnom imovinom, pogotovo ako je slučaj da je vlasnik i osnivač jedno isto lice.
Te dosadašnje odredbe zakona koji je stupio na snagu 1996. ili 1997. godine, primenjuje se od 1.1.1998. godine, dale su za pravo raznim špekulantima, malverzantima, vlasnicima preduzeća po pitanju mašna-tašna preduzeća, koja nemaju nikakvu imovinu, da sve druge privredne subjekte u državi pljačkaju, pa čak i samu državu.
Ovim zakonom trebalo je da se predvidi da ne mogu da postoje delimično odgovorna lica, i to pravna, već samo lica sa potpunom odgovornošću. Čim dozvolite da jedan deo pravnih subjekata, odnosno privrednih subjekata pravi određene manipulacije pred poveriocima, sve one negativne pojave koje su se dešavale ovih godina sjuriće se jednostavno u delimično odgovorna lica, gde bi poverioci i država bili stavljeni u jedan izuzetno težak položaj. Morali bi godinama da dokazuju da su oni vlasnici, da pišu krivične prijave za zloupotrebu službenog položaja, da izmiruju poreske obaveze koje su nastale na osnovu poslovanja sa tim pravnim licima koja faktički ne postoje, imaju duplu štetu, i da eventualno pokušaju, prema zakonima o porezu na dohodak građana i o porezu na dobit preduzeća, da pred sudom, uz ogromne troškove, dokažu to svoje potraživanje.
Gospodine ministre, takvim predlogom zakona i ovom mogućnošću dozvolili ste pljačku svih drugih pravnih subjekata od strane delimično odgovornih lica, odnosno ako su osnivači i vlasnici tih lica najobičniji malverzanti, špekulanti po principu mašna-tašna.

Reč ima narodni poslanik Radmilo Milošević.

Poštovani poslanici, imamo pred sobom totalno nov sistemski zakon koji rešava sve privredne probleme, upravo zakon za ponašanje u privredi. Ovo je moje lično mišljenje. Kada sam čitao ovaj zakon bio mi je jasan, meni koji nisam pravnik i nemam baš veze sa pravom. Štaviše, čitao sam ga kao jedan dobar roman. Mislim da zakon valja kada ga i obični ljudi razumeju.
Ono što mislim da nije dobro urađeno, to je da smo, koliko se ja sećam, Zakon o privatizaciji usvojili negde u junu 2001. godine, da bismo tek ove godine usvojili Zakon o hartijama od vrednosti i Zakon o privrednom registru i sada je kao deo seta svih tih zakona došao i zakon o privrednim društvima. Mislim da je taj period od 2001. do kraja 2004. godine mnogo dug period i da smo zbog toga, u nedostatku ovih zakona, imali haos u našem privrednom sistemu.
Da su ovi zakoni doneti u jednom kraćem periodu, mi ne bismo imali akcionarska društva koja su se formirala u preduzećima koja su privatizovana po starom zakonu, na način da direktor firme odredi svoje poslušne ljude da budu u upravnim odborima, a članovi upravnih odbora odrede svoje skupštinare, a sitnih akcionara i akcionara nigde nema. Kada se pojave na tim skupštinama, onda ih oni izudaraju i isteraju sa skupštine. Oni su pravili statute i donosili neke odluke koje su, jednostavno, samo njima odgovarale, a nikako akcionarima.
Kao posledicu toga imamo da su sitni akcionari koji su dobili akcije privatizacijom uplašeni, i videvši da nemaju nikakve šanse da sa tim svojim akcijama upravljaju, oni su da kažem dramatično krenuli da prodaju svoje akcije. Bilo koji kupac da se pojavio, svi su jurnuli da isprodaju te svoje akcije.
Ovim zakonom o akcijskim društvima rešavaju se mnoge stvari. Ne kažem da će osnivački akt odgovarati svim akcionarima, ali ako sam ja akcionar i ako je većina tog akcionarskog društva donela osnivački akt koji nije po mojoj volji, ja ću odlučiti da svoje akcije prodam, jer jednostavno ne mogu da se nađem i ako je osnivački akt u skladu sa zakonom i u skladu sa svim pravilnicima, meni ne odgovara, ja ću akcije prodati i jednostavno neću ići ni sa kim da se tučem.
Takođe, očevici smo i svi znamo šta se dešava s akcionarskim društvima u preduzećima koja su privatizovana po novom zakonu – jednostavno, novi većinski vlasnici žele da i od onih 30% akcija koje imaju radnici što više obezvrede.
Šta se dešava? Zakazuju svoje skupštine, upravne odbore van sedišta firmi ili ako ih zakažu u mestu sedišta firme dovedu obezbeđenje od 50 ljudi da štiti većinskog vlasnika i njegove članove upravnog odbora, njegove članove skupštine, a sitni akcionari se organizuju pa dođe njih 600, biju se po ulicama i trgovima.
Da je postojao ovaj zakon i ova pravila o akcionarskim društvima ne bi dolazilo do toga, jer je u ovom zakonu predviđeno koliko može da se štampa emisija novih akcija, koliko može da ide dokapitalizacija. Ali, ne kažem da je sve predviđeno. Predviđeno je i postoje pravila, ali opet kažem da možda nekom akcionaru ta pravila ne odgovaraju, ali ako zna da mu ne odgovaraju postupiće sa svojim akcijama na neki drugi način.
U ovom zakonu imamo i nešto što se odnosi na ortačka društva. Takav zakon je trebalo mnogo ranije da se donese. Uzalud su naše kancelarije, vladine i nevladine, o malim i srednjim preduzećima ako ne postoji ovakav zakon.
Mi znamo da su ljudi koji su radili u preduzećima, čak izuzetno stručni ljudi, da smo svi osiromašili u poslednjih 10-15 godina i da možda nemamo ni hrabrosti, a ni sredstava da sami krenemo u neki novi posao. Ovako, sa ovim pravilnikom o ortačkom društvu, ne treba da se plašimo. Moramo priznati da smo u poslednjih 10-15 godina svi izgubili poverenje jedni u druge, ali ako imamo zakon koji reguliše pravila u ortačkom društvu više ne treba da sumnjam u svog ortaka da li će on mene izigrati.
Jer, po ovom zakonu, ako slučajno moj ortak napravi ugovor koji nije u skladu sa osnivačkim aktom, ugovor je nevažeći. To je izuzetno bitno. Jednostavno ne moram da se sekiram i da kontrolišem ortaka šta radi. On neće smeti to da radi, jer će znati da je iznad ugovora osnivački akt.
Šta sada imamo? Ja sam u Odboru za privatizaciju i imamo probleme sa ugovorima koje je Agencija napravila sa kupcima, koji uopšte nemaju veze sa Zakonom o privatizaciji, za koji sam glasao i još uvek smatram da je to dobar zakon, ali nije primenjivan u aukcijskoj prodaji. Jednostavno, danas se susrećemo sa ugovorima koji su mogli biti napisani i da Zakon nije postojao. Znači, izigraju se negde.
Šta se sada dešava? Ugovor nije u skladu sa zakonom, a mi šaljemo te nezadovoljne ljude na sud, gde će se suditi prema ugovoru. Znači, ne možemo upotrebiti zakon kao akt iznad tog ugovora, jer ugovor može da bude i u skladu sa zakonom, ali uopšte ne nosi duh zakona. Zato kažem da je važna ova činjenica da je osnivački akt iznad ugovora i ugovor koji nije u skladu sa osnivačkim aktom jednostavno je ništavan.
Ono što je dobro za ljude koji imaju inicijativu jeste da sa ovim pravilnikom ortačkog društva mogu da krenu i da prave mala i srednja preduzeća bez ikakvog rizika da će ih ortak izneveriti.
Ono što bi još bilo dobro, ministar finansija Dinkić obećao je da će doći i poreski zakoni koji će olakšati poreske obaveze ljudima koji osnivaju nova mala preduzeća. Znači, ako to dođe, a ja se nadam da će doći i da ćemo i to usvojiti, otvara se širok teren za stvaranje novih i zdravih malih preduzeća.
Ne kažem da će sva ta preduzeća biti uspešna, ali neka deset posto od tih preduzeća bude uspešno i ako ta tri ortaka prime još pet, šest ljudi i ako budemo imali deset hiljada takvih preduzeća u Srbiji, odjednom ćemo imati 30 hiljada novih radnih mesta. Ne idem na cifre od 500 hiljada i od milion novih radnih mesta, ali sigurno će se otvoriti nova radna mesta.
Dosta sam govorio, ne znam koliko imam vremena, ali još jedno na kraju da predložim, da zamolim predsednika Skupštine, Administrativni odbor i sve šefove poslaničkih klubova da se deo Poslovnika o radu Skupštine koji se odnosi na resorne odbore izmeni i da se veća ovlašćenja daju resornim odborima. Ne samo za ovaj zakon, nego i za sve druge, jer jednostavno po ovom poslovniku resorni odbori nemaju nikakve ingerencije, a vidim ovde i verujem da se svi poslanici trude, a naročito poslanici opozicije, da poprave zakon i ne mislim da podnose amandmane koji su besmisleni. Trude se, bore se da zakon bude što bolji.
Moje je mišljenje da se i ministri koji predlažu zakon trude da u zakonu doskoče svim mogućim nepravilnostima, ali nema tog čoveka koji će sve to predvideti i zato mislim da mi ovde izgaramo; ne mislim da ja to radim, ali vidim poslanike koji to stvarno rade, izgaraju da bude što bolji zakon i da onda zakon pustimo u primenu, a da gotovo nikakvu kontrolu nad tim nemamo.
One ustanove i ono što mi ovde, ili Vlada, organizujemo, agencije ne primenjuju taj zakon. Rade protiv zakona. U ovom zakonu može da bude mnogo takvih slučajeva gde će se registrovati i overiti osnivački akt koji nije u skladu sa zakonom. Znači, resorni odbor koji bi ovo pratio mogao bi da poništi tu registraciju. Ono što bi bilo pozitivno, to je davanje većih ovlašćenja i prava resornim odborima i da unapred opomenemo sve one koji primenjuju zakon da će moći da budu kažnjeni.
Znamo da svi odbori u sebi imaju sve poslaničke grupe opozicije i pozicije, a u Odboru za privatizaciju ovih sedam, osam meseci još nijednom nisam čuo stranačku diskusiju. To mogu da potvrde predsednik i članovi Odbora. Stvarno se zalažemo da pomognemo i da ne bude problema u privatizaciji, ali puno puta dođemo do zaključka da možemo samo da poturimo rame za plakanje.
Zato je moj apel predsedniku Skupštine, Administrativnom odboru i šefovima poslaničkih grupa da, ako je moguće i ako je u skladu sa zakonom, resorni odbori dobiju veća ovlašćenja.

Pre nego što nastavimo, jedno obaveštenje: sednica Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom održaće se u maloj sali u 11,30 časova. Pošto se tiče ovih amandmana, molim članove da prisustvuju tom odboru.
Narodni poslanik Petar Jojić nije ovde, Božidar Koprivica nije ovde. Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić.

Dame i gospodo, članom 2. predloženog zakona definisane su forme privrednih društava koji se osnivaju. Forme privrednih društava su iste kao i po prethodnom zakonu. Predviđaju se četiri osnovne forme, a to su: ortačko društvo, komanditno društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo.

Međutim, ne daju se detaljna objašnjenja i razlike između društva lica i društva kapitala. Prema važećem zakonu, društva lica su komanditno društvo i ortačko društvo, a društva kapitala - akcionarsko društvo i društvo sa ograničenom odgovornošću. Ovaj predlog zakona ne razlikuje ta dva osnovna oblika formiranja i organizovanja privrednih društava.

U članu 48. definiše se pojam preduzetnika, koji se označava kao fizičko lice koje samostalno obavlja delatnost. U zakonu se navode neke forme organizovanja i pominju se stari zanati i njihov način rada i prepušta se Ministarstvu privrede da detaljnije definiše te oblike preduzetništva.

Međutim, zakon ne daje forme organizovanja preduzetnika, tako da mi ne znamo tačno u kojim sve formama će moći preduzetnici da se organizuju. Po Zakonu o preduzetništvu predviđeno je organizovanje samostalnih proizvodnih radnji, uslužnih delatnosti, agencija, trgovinskih radnji. Ovde ih zakon uopšte ne pominje.

Članom 55. predviđeni su obavezni elementi osnivačkog akta ortačkog društva. Zakon navodi koji su to obavezni elementi koje osnivački akt mora da sadrži. To su ime i prezime i prebivalište fizičkog lica, ako su fizička lica osnivači ortačkog društva, ili poslovno ime i sedište osnivača, ako su u pitanju pravna lica. Pored toga, potrebno je da se navede poslovno ime i sedište ortačkog društva, delatnost i označenje vrste i vrednosti uloga ortaka.

Prema Predlogu zakona predviđeno je da zakon subsidijarno određuje druge elemente osnivačkog akta koji nisu predviđeni samim osnivačkim aktom. Međutim, postoje elementi ugovora koji bi takođe trebalo da budu obavezni elementi osnivačkog akta, kao npr. odlučivanje ortaka u društvu, poslovođenje i naknada troškova za poslovođenje, deoba dobiti i pokrivanje gubitaka društva.

Svi ti elementi su izostavljeni i ukoliko osnivačkim aktom nisu obuhvaćeni primenjuju se odredbe Predloga zakona od člana 58. do 72. Međutim, smatramo da bi ti elementi trebalo da budu obavezni i sastavni deo osnivačkog akta ortačkog društva, a manje bitni elementi bi mogli da budu stavljeni u zakon, gde bi se subsidijarno primenjivali.

Postoji jedna velika kontradiktornost kod člana 80. stav 1. tačka 1), gde ortačko društvo prestaje da postoji istekom vremena ili ispunjenjem cilja osnivanja. Znači, imperativna norma je u pitanju. Ortačko društvo automatski prestaje sa radom ako se ispuni jedan od ova dva uslova: istekom vremena na koje je osnovano ili ispunjenjem cilja zbog koga je osnovano.

Međutim, već u sledećem članu 81. se kaže da ortačko društvo nastavlja da posluje, uprkos zabrani iz člana 80, i ako nastavi da radi smatra se da je ortačko društvo osnovano na neodređeno vreme. Ta dva člana su u kontradiktornosti, zato što se u članu 80. imperativno smatra da je ortačko društvo prestalo da postoji, a već u sledećem članu 81. se ostavlja mogućnost nastavka rada ortačkog društva i prezumpcije, pretpostavke da je ortačko društvo osnovano na neodređeno vreme.

Kod osnivanja komanditnog društva, u članu 92, vrlo slično kao i kod osnivanja ortačkog društva, dati su osnovni elementi koje mora da sadrži osnivački akt. Elementi su isti, tiču se imena i prebivališta fizičkog lica, ako su fizička lica osnivači komanditnog društva i poslovno ime i sedište osnivača, ako su u pitanju pravna lica, poslovno ime i sedište komanditnog društva, delatnost komanditnog društva i označenje vrste i vrednosti uloga komplementara.

Međutim, osnivački akt bi morao u sebi da sadrži i odredbe oko uloga komanditora, s obzirom da komanditori odgovaraju samo do visine svog uloga u komanditnom društvu. Morao bi da se odredi neki minimalni ulog sa kojim bi komanditori mogli da uđu u komanditno društvo. Komplementari odgovaraju celokupnom imovinom komanditnog društva i svojom ličnom imovinom, a komanditori odgovaraju samo do visine svog uloga. Da bi se tačno odredili položaj i uloga, prava i obaveze komanditora, trebalo je zakonom predvideti minimalni udeo koji komanditori moraju da ulože da bi ušli u komanditno društvo.

Takođe je i tu primenjena slična metodologija, pa je u članovima od 96. do 99. predviđena subsidijarna primena zakona. Znači, za ono što nije regulisano osnivačkim aktom primeniće se direktno zakon.

Članovima 104. i 194. predviđeno je da društva sa ograničenom odgovornošću mogu da imaju do 50 osnivača, a akcionarska društva zatvorenog tipa do 100 osnivača. Smatramo da je to i suviše veliki broj osnivača. Društva sa ograničenom odgovornošću, po prirodi stvari, trebalo bi da imaju manji broj osnivača.

Smatramo da je primerenije bilo da to bude neki broj od najviše 20 osnivača, jer preko toga je logičnije da to budu akcionarska društva, nego društva sa ograničenom odgovornošću.

Što se tiče akcionarskih društava zatvorenog tipa, gde je predviđeno da može biti do 100 osnivača, mislimo i da je tu preveliki broj, jer je teško kontrolisati udele i akcije sa tolikim brojem osnivača, pa je moguće da dođe do određenih zloupotreba ili kršenja zakona od strane osnivača.

Član 123. stav 2. reguliše davanje avansa ili kredita zaposlenima u društvu radi sticanja udela u tom društvu. Tu je malo nejasno zašto bi osnivači društva sa ograničenom odgovornošću davali avanse i kredite zaposlenima da bi zaposleni sticali udela u društvu sa ograničenom odgovornošću.

Logičnije je da osnivači, ako već imaju slobodnih sredstava, sami povećavaju svoj udeo u društvu ograničene odgovornosti, nego da daju avanse i kredite zaposlenima da bi zaposleni sticali udela u društvu sa ograničenom odgovornošću. I tu postoji mogućnost zloupotrebe prilikom davanja tih kredita i avansa.

Zakonom je takođe predviđeno za akcionarska društva i društva sa ograničenom odgovornošću da sama vrše procenu nenovčanog uloga. Smatramo da to, ako već postoji odredba kojom se povećava broj članova tih društava, društva sa ograničenom odgovornošću do 50 osnivača i akcionarskih društava zatvorenog tipa do 100 osnivača, još ako im se dozvoli da sami vrše procenu nenovčanog uloga, takođe ostavlja mogućnost za određene zloupotrebe i mahinacije od strane osnivača.

Članovima 138. do 150. potpuno se nepotrebno detaljiše oko sazivanja, održavanja i toka skupština deoničkog društva i ide se do najsitnijih detalja oko održavanja i toka sednica skupština. Prethodni član 137. stav 1. tačka 15) predviđa da skupština donosi poslovnik o svom radu. Logičnije je da poslovnikom o svom radu skupština detaljno predvidi zakazivanje sednica, tok sednica, način odlučivanja na sednicama skupštine, nego da to zakon radi.

Na kraju, članovima 450. i 451. predviđene su kaznene odredbe za prekršaje i privredne prestupe pravnih lica i odgovornih lica. Za prekršaje pravnih lica one su bukvalno prepisane iz Zakona o prekršajima i predviđene kazne za privredni prestup društva su od 10.000 dinara do tri miliona, što mislimo da je izuzetno veliki iznos.

Po članu 450. stav 2. kazne za privredni prestup odgovornog lica u privrednom društvu kreću se od 2.000 do 200.000 dinara, što je veliki iznos.

U članu 451. stav 1. kazne za prekršaje privrednog društva kreću se od 10.000 do miliona dinara.

Na kraju, mislim da je zakon u nekim delovima preopširan, glomazan i sa puno detalja, a sa druge strane, negde je vrlo površan i nedorečen. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić i to je poslednji govornik u načelnoj raspravi, sem predsednika poslaničkih grupa.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je zakon za koji opozicioni poslanici ne mogu da kažu da spada u red loših ili najlošijih koje je Vlada predlagala. Naprotiv, ima delova koji su dobro urađeni, posebno oko pripajanja, spajanja, samih statusnih promena, ali tu imamo terminološke probleme, pre svega zbog različitog tumačenja pojedinih instituta, formalnih naziva u odnosu na ono kako su rešeni u Zakonu o stečaju, Zakonu o registraciji privrednih subjekata. Uveren sam da se ni najveći stručnjaci ne mogu lako snaći u svemu, ni ljudi koji bi to trebalo da primenjuju, pa se postavlja pitanje da li će moći u potpunosti u pravnom prometu da zaživi i opstane.
Sa druge strane, ukazaću na nekoliko problema o kojima nisu govorili moji prethodnici, a mislim da su se vrlo detaljno pripremili, posebno poslanici SRS. Naime, analizom ugovornih odnosa i svih odnosa unutar akcionarskog društva, kako je predviđeno ovim zakonom, primećujemo potrebu da se zaštite veliki akcionari.
Primećujemo podizanje cenzusa velikog raspolaganja sa 20 na 30%, što omogućava velikim akcionarima da različitim vrstama zloupotreba uskrate prava malim akcionarima, onima kojima bi sam zakon trebalo da pruži veću zaštitu, što pokušava kroz određene članove, kao što je član 40, pa bi to čak i danas, a zbog građana Srbije trebalo bi reći, država morala da napravi i uradi.
Ali, vi sa tako velikim raspolaganjima i drugim problemima, gde postoje prekluzivni rokovi unutar samih odnosa između akcionara – a vi znate da samo veliki akcionari znaju tačno kako i na koji način se koriste ugovorni odnosi, tačno kada su koji rokovi, kod malih akcionara imate manje interesovanja i veću neobrazovanost, ako hoćete u krajnjoj liniji manje akcionare dovodite u neuporedivo teži položaj, u lošiju situaciju nego što bi trebalo da budu u skladu sa ovim zakonom.
Mislim da ne treba mnogo da govorim o primerima gde je tu državni kapital, državna imovina, u situaciji koja je teška i gde se nanosi svakodnevna šteta. Dovoljno je samo pomenuti neke firme kao što je "Mobtel" gde niste u stanju da zaštitite, jer vas veliki akcionari pojedu, pa su svi ugovori sa povezanim firmama i šta država može po tom pitanju da uradi, a sada može da podnosi tužbu za naknadu štete. Može da podnosi tužbu za naknadu štete, ali opet, velikom akcionaru stoje neuporedivo veća ovlašćenja, veće mogućnosti kojima može da zloupotrebljava većinsko učešće.
Sa druge strane, ukazaću još na društva sa delimičnom odgovornošću. Što se tiče onog cenzusa od 50 i 30, mi se ne slažemo sa takvom vrstom promena. Istovremeno moram da kažem da dolazimo u jednu veliku opasnost kod ukidanja društva sa potpunom odgovornošću, jer imamo jedan besmislen slučaj.
Vi imate običnog vlasnika STR koji je potpuno odgovoran, dakle, sopstvenom imovinom,... A na primer, da bi građanima bilo jasnije, mi prodamo, damo određenu robu nekom društvu sa ograničenom odgovornošću, oni to na crno prodaju, uzmu novac, vlasnik to uzme, naprave kuće za sebe, nema novca, nikada vam ne daju ništa, a u kakvom se onda vi problemu nalazite? Nalazite se u sledećoj vrsti problema: da biste smanjivali porez na dobit morate da idete u nadležni sud da plaćate sudsku taksu, koja dostiže i 100 hiljada dinara, da biste dokazali da ste pokušali da naplatite to i da niste uspeli da naplatite, da biste na takav način mogli da imate smanjenje poreza na dobit. To je nešto što je krajnje nelogično i što je neprihvatljivo.
Treća moja primedba jeste pravno-tehnička; sem nekih delova koji su vrlo detaljno i dobro urađeni, negde, kao što reče gospodin Milajić, postoji očevidna površnost. Istovremeno mislim da su pojedine odredbe i norme morale da budu sadržane, pre svega, u podzakonskim aktima, a ne u ovom zakonskom aktu.
Na kraju, naravno, zamolio bih ministra, nevezano za ovaj zakon, da u Vladi razmotre kako i na koji način da se celokupna privredna situacija u Srbiji menja i popravlja. Jer, imali smo obećanje predsednika Republike koji je govorio o novim radnim mestima, pa ništa od toga, i o većim platama i penzijama, pa ništa od toga. Molim vas da nam konačno ili u najskorijem periodu izađete sa strategijom privrednog razvoja Srbije, jer ono što smo videli u Predlogu budžeta nije razvojni budžet, male su nade i male šanse za Srbiju da krene napred.
Trebalo bi da još bolje zakone predlažu Narodnoj skupštini Republike Srbije, a uveren sam da će poslanici, bez obzira na stranačku pripadnost, umeti da cene i dobre i loše strane. Jer, kao što vidite, neke zakone, za koje smo mi opoziciona stranka i uvek se pripremamo i najviše amandmana podnosimo, kritikujemo sa većom, a neke sa manjom žestinom, naravno da bi se ti zakoni menjali, dorađivali, ali da bi i vlast videla gde su te greške koje bi mogla da ispravi na bilo koji način.
Razume se, interes građana je prevashodan, a mi imamo strašan problem, to je ogromna nezaposlenost, ogroman platni i spoljnotrgovinski deficit. Ne postoje rešenja za to. Molim vas da na tome radite, da ponudite građanima rešenja, jer do sada ih nismo imali. Više od predsednika Republike ne očekujemo, pošto je to samo u kampanji koristio. Da, on je ambasador i da čestita fudbalerima kada posle 6:0 izgube sa 5:1, ali nije to važno.
Mene samo interesuje da građani Srbije žive bolje i ja to tražim od vas sa punom odgovornošću i u ime poslanika najveće stranke u Srbiji i najveće poslaničke grupe u ovom visokom domu, zato što građani Srbije više nemaju vremena za čekanje. Njima ne znači ništa to što ćete vi sada da uvedete pojam reorganizacije, koji je sporan, oni niti to znaju, niti hoće u to da ulaze, niti to treba da ih interesuje.
Ljudi traže da žive bolje, da imaju veći standard, a takođe i da država bude u boljem stanju nego što je danas. Najvažnije je kako stoji naša kasa, a kasa građana Srbije i kasa naše države, naše Srbije, nije u najboljem stanju. Zato vas pozivam da izađete, i pre, ali i posle usvajanja budžeta, ako do toga uopšte dođe, sa najkonkretnijim merama za izlazak zemlje iz teške ekonomske i socijalne krize, zato što građani ovo više neće moći da trpe i neće biti političkog organizovanja, ljudi će izlaziti na ulice zato što nemaju hleba da jedu. Hvala vam najlepše.