Ne znam u kojoj ćete formi i kako ćete ovo da rešite, ali vaš koncept prokure je strahovito preširok i on može da bude potpuno legalan put gde će mimo akcionara, mimo članova društva sa ograničenom odgovornošću da se rastura imovina, a da akcionari i članovi naknadno saznaju da se to desilo.
Kada je 1996. usvajan Zakon o preduzećima išlo se na ograničeno viđenje prokure, da je to jedno relativno trajno ovlašćenje koje se daje nekom licu iz društva ili van društva, da bi u poslovima iz delatnosti društva, a to su pre svega komercijalni poslovi, to mogli da budu trgovački putnici i oni koji rade u nekim distanciranim delovima privrednog društva, da mogu brzo i efikasno da zaključuju ugovore.
Prokura je u funkciji ubrzanja poslova robnog prometa, a ne u funkciji sputavanja poslova pravnog prometa. I ona, ako mogu da upotrebim tu laičku terminologiju, malo više ide ka komercijalnim poslovima, nego ka poslovima raspolaganja imovinom i sredstvima.
Verovatno prihvatate da treba da se izbaci ovo "sudskih i vansudskih poslova", jer je to preširoka formulacija, ali ovo što stoji u stavu 4. početak rečenice je dobar – ograničenja ovlašćenja prokuriste nemaju dejstvo prema trećem licu. Vi štitite treće lice. Treće lice ne mora da ulazi u to koliko je ovlašćenje prokuriste. Sve što prokurista uradi obavezuje onoga ko mu je dao prokuru. Ukoliko je on zloupotrebio prokuru, vi ovde sada u nastavku kažete - osim ako privredno društvo ne dokaže (a svako društvo ima interes da dokaže) da treće lice zna za ova ograničenja ili je za njih moglo (opet ono - mogao) da zna.
To bi otprilike sada značilo, kao, prokurista i poslovni partner dogovore se da učine nešto, neki kriminal, zloupotrebi ovaj prokuru, iznad ovlašćenja zaključi pravni posao, ovo treće lice znalo za to, ali to je materija krivičnog prava. Zašto vi isključujete odgovornost privrednog društva? Privredno društvo je odgovorno zato što nije vodilo računa koga je odredilo za prokuristu.
Ne pričam vam ovo zbog ovih konkretnih lica, prokurista i ovoga koji je sa njim saučestvovao, ja vam pričam ovo zbog trećeg savesnika i ovog akcionara koji u jednom trenutku mogu da shvate, nema, kapital ne postoji, raspolagao prokurista, ko je on, daleko je od firme, niko ga ne kontroliše, niko ne zna o čemu se radi. Znači, ne ovo lice, nego neko drugo, treće, četvrto, peto, šesto lice je izigrano. Prokurista se lepo uhvati, napusti inostranstvo, završi posao.
Molim vas, to su te osnovne primedbe, gde nema zaštite savesnih poverilaca, gde nema zaštite akcionara. Ako za svaki posao mora svaki poslovni čovek da zove privredni registar, da vidi šta je upisano, kako je upisano, onda ja moram da vam kažem - i neka on u granicama ovlašćenja uradi neki posao, on može da unakazi firmu.
Prokurista - direktor društvene firme. Kome oni odgovaraju? Pojedini? Ima i savesnih ljudi. Šta rade direktori društvenih firmi? Koriste društvenu firmu za svoje lično bogaćenje. Ne razlikuju se od prokuriste uopšte. Ko kontroliše njihova ovlašćenja? Prokurista tu još gore može da bude.