Dame i gospodo, prilikom obrazlaganja amandmana poslanika SRS uglavnom volim da polemišem sa ministrom. Zato želim da upozorim predsedavajućeg da me ne opominje, jer je to danas činio nekim narodnim poslanicima, s obzirom da u Poslovniku o radu Narodne skupštine, u članu 137. nigde ne postoji nikakvo ograničenje narodnom poslaniku šta treba da govori prilikom obrazlaganja amandmana.
Narodni poslanik obrazlaže amandman sa ciljem da ubedi ministra da, kao predstavnik Vlade, taj amandman prihvati ili da ubedi skupštinsku većinu da prihvati taj amandman. Prema tome, mojih pet minuta koji su mi dozvoljeni prema članu 137, svih pet minuta mogu da govorim, danas je subota, jer meni može da se učini da će to biti dovoljno ministru ili skupštinskoj većini da prihvati ovaj amandman.
Prema tome, gospodine Anđelkoviću, nisam intervenisala po Poslovniku kada ste gospodina Ostoju opomenuli i pokušali da skrenete njegovu diskusiju i zato vas molim da to ubuduće ne činite.
Amandman kolege Milovana Radovanovića je zaista, po mom mišljenju i prema mišljenju svih poslanika poslaničke grupe SRS, veoma smislen i veoma pravno utemeljen. Mislim da nema nijednog razloga da se ovaj amandman ne usvoji.
O čemu se radi u članu 53? U stavu 1. Predloga zakona, na koji je amandmanski intervenisano, stoji da ortačko društvo, u smislu ovog zakona, jeste privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka društva radi obavljanja određene delatnosti. Mi mislimo da ovo "i/ili" treba da se briše, jer čini mi se da nije poznato postojanje ortačkog društva pravnih lica. Ortačko društvo je društvo fizičkih lica.
U stavu 3. ovog člana stoji da su ortaci ortačkog društva odgovorni solidarno za sve obaveze društva, i to svojom celokupnom imovinom, ako sa poveriocem nije drugačije ugovoreno.
Mi smatramo da ovo "ako sa poveriocem nije drugačije ugovoreno" treba da se briše, jer u skladu sa stavom SRS, o čemu su govorile i moje kolege i ja vezano za ovaj zakon, a i za zakone koje Vlada predlaže, mislimo da ne treba u zakonu ostavljati mogućnost, prilikom primene zakona, njegove zloupotrebe.
Ovde ta mogućnost svakako postoji, jer ako ortačko društvo odgovara svojom celokupnom imovinom, a to je u redu, onda znači da i ortaci solidarno odgovaraju za obaveze ortačkog društva takođe svojom celokupnom imovinom i to je u redu, jer to ste predvideli, ali onda sa određenim poveriocem može da se zaključi ugovor, kako ste vi rekli, ako nije drugačije ugovoreno, znači, može biti i drugačije ugovoreno sa poveriocem.
Onda se dovode u neravnopravan položaj različiti poverioci, ako ih ima više, a uglavnom ih ima više, pa onda može neko od članova tog ortačkog društva da jednog poverioca protežira iz nekih njemu poznatih razloga i da dovede u neravnopravan položaj nekog drugog poverioca koji može da ostane bez svoje imovine.
Znate, u praksi smo imali dosta takvih slučajeva i ne bi trebalo da... bez obzira što je ministar ovde rekao, pokušao da ispravi ono što sam rekla, kada je u pitanju privatizacija; on je dao nekakvu drugačiju izjavu, a ne onako kako su novine prenele, pa je onda i danas ovde gospodin ministar ponovio da mu je privatizacija prioritet, što takođe prihvatamo. Rekao je i ponovio više puta da mu je prioritet brza i efikasna privatizacija, što takođe prihvatamo, ali svaki put, gospodine ministre, ne znam da li slučajno ili namerno izostavite ono - i poštena privatizacija. Znači, privatizacija – brza, efikasna, ali i poštena.
Možda – na zakonu zasnovana, a onda to znači i poštena. Znate vi dobro da može biti i na zakonu zasnovana, jer kada imamo ovakve zakone koji mogu da se tumače i ovako i onako i imaju određene rupe, popularno nazvane, u zakonu, onda primena zakona ne mora uvek da znači i poštenu privatizaciju.
Zato sam htela da vam skrenem pažnju i samo da vas pitam da li vam je to slučajno propušteno ili svesno, ja se nadam slučajno. Hvala.
