Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja ću veoma kratko o ovom amandmanu. Jednostavno, kada sam podnosio ovaj amandman na Predlog zakona o privrednim društvima, ispred poslaničke grupe SRS, trudio sam se da ovim amandmanom nešto probam uprostiti i skratiti. Znači, ovim amandmanom sam hteo da uprostim i skratim objašnjenje, kada govorimo o uslovima i posledicama prenosa u članu 128, da ne bude preširoko; mišljenja sam da treba da bude kratko i jednostavno, da to objašnjenje u stvari skratimo.
Predložio sam da se u stavu 1. člana 128, koji se odnosi na uslove i posledice prenosa, druga rečenica briše. Ta rečenica glasi: "Za prenos udela nije potrebna izmena osnivačkog akta društva sa ograničenom odgovornošću, osim ako je tim aktom drugačije određeno". Mislim da tu drugu rečenicu treba izbrisati i da ostane prva koja definiše i jasno govori da se udeo prenosi ugovorom u pisanoj formi sa overenim potpisima prenosioca i sticaoca. To je definisano.
Stav 2. definiše neke stvari i govori: "Prenosilac udela i sticalac udela obavezni su da bez odlaganja prijave društvu sa ograničenom odgovornošću prenos udela, promenu člana i vreme promene, radi upisa u knjigu udela."
Stavio sam primedbu da se stav 3. menja i da glasi: "Sticalac udela postaje član društva sa ograničenom odgovornošću", i ništa više. Bespotrebno je da ta jedna rečenica definiše to; možda je tehničke prirode, a stav 4. ostaje – prenos udela na naslednike ima pravno dejstvo u skladu sa aktom o nasleđivanju.
Mišljenja sam da je i ovaj zakon trebalo usvojiti pre nego Zakon o radu i Zakon o privatizaciji. Mislim da je to sve povezano. Zašto to nije urađeno? Mi smo to kao poslanička grupa predložili krajem januara, Zakon o privatizaciji, a zašto nije na dnevnom redu mogu i da pretpostavim - zbog silnih problema. Nije bilo ministra, ali možda se nekima ranije nije ni žurilo da to rade, jer puno problema oko privatizacije ima. Toga smo svesni.
Zašto govorim o Zakonu o radu, koji je povezan i sa zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova. Navešću vam jedan primer, pošto nisam imao prilike da obrazlažem. Recimo, u Brodogradilištu u Apatinu firma je dovedena u situaciju da bude privatizovana. Novi vlasnik, gazda koji potiče iz centra moći, to tvrdim, jednostavno je preuzeo obaveze koje nije ispunio ni u jednoj tački ugovora. Svi zaposleni u Brodogradilištu (nekada je bilo zaposleno blizu 800 ljudi) tužili su novog gazdu, poslodavca, zbog neispunjenja ugovornih obaveza koje se odnose na neisplaćene lične dohotke i izmirenje po osnovu raznih doprinosa itd.
Da bih skratio ovu diskusiju ja ću vam reći da od toga ništa nema. Čak je i Agencija za privatizaciju dolazila na reviziju; od toga ništa nema, pa neće nikada ni biti. Zbog čega? Zato što je taj gazda gospodin Vojin Lazarević.