Mi smo pokušali ovim amandmanom da uredimo član 25. koji se odnosi na zastupanje i ovlašćenja zastupnika; da ne ulazim u to ko koje društvo zastupa. U prvom delu ovog amandmana tražimo da se briše stav 3, a vidite, vi ste u stavu 3. napisali da "ograničenja ovlašćenja iz stav 1. ovog člana..."; to su neka ograničenja koja postoje za zastupnika, vezana možda i za poslove i za vrednost poslova ili za nešto drugo, nije bitno, ali ta ograničenja postoje, da li u osnivačkom aktu, da li u statutu, da li u nekom drugom aktu, ni to nije bitno za ovaj član.
Ali, bitno je da postoje neka ograničenja kod zakonskog zastupnika privrednog društva. Vidite, ta se ograničenja upisuju sa upisom ovlašćenog lica, da upotrebim onu staru terminologiju. Vi sada kažete ovde u stavu 3: "Ograničenja ovlašćenja iz stava 1. ovog člana privredno društvo ne može isticati prema trećim licima..."
To znači da u slučaju spora privredno društvo ne može da se poziva na to da je direktor prekoračio svoja ovlašćenja, osim ako ne dokaže da je treće lice znalo za ova ograničenja ili je prema okolnostima slučaja za njih moralo da zna.
Tako nešto ne može da stoji u zakonu. Ako je neko lice upisano u registar kao zastupnik neke firme i ono zastupajući firmu sklopi neki pravni posao, zašto vi sada pravo druge ugovorne strane vezujete za prekoračenje ovlašćenja lica koje zastupa privredno društvo. Zašto?
Ako sam ja u registru video da je Janko Janković ovlašćen da ga zastupa, ja sam s njim zaključio taj ugovor, postignuta je saglasnost volja između dva preduzeća. Što bih ja sada morao da znam koja su njegova ograničenja?
U tom smislu je dobar stav 5. To moram da pohvalim, ali samo prva dva reda: "Objavljeni podaci u vezi sa licima koja su ovlašćena da zastupaju društvo obavezuju društvo i kada postoje nepravilnosti u njihovom izboru." To znači i kada je onaj spor oko izbora, znate, pa sud upiše jedno, pa taj nije, ovaj drugi nije. Ne, ovo je dobro. Svako ko je bio upisan u registru da je ovlašćen, njegov potpis znači da je firma preuzela obavezu.
To je dobro, ali ovaj ostatak, to je ta nepreciznost u našem amandmanu. Videli ste, nepreciznost u našem amandmanu koja se odnosi na ovu drugu rečenicu. To što smo mi hteli u drugom delu odnosi se na ovo iza zareza "a na to se mogu pozivati i treća lica". U tome se, između ostalog, ogleda čitav niz naših primedbi koji kaže da vi ne štitite savesnog poverioca; ako je znao, ako je morao da zna, ako je mogao da zna.
Kako stoji u stavu 3 – "za njih moralo da zna". Odakle ja moram da znam ko zastupa neku firmu i koja su njegova ovlašćenja. Zašto ja to moram da znam? Zašto štitite društvo preko poverioca? Ovo što ste naveli u stavu 3. i ovo u stavu 5. iza zareza, ovo "a ...." itd, to je više materija za materijalnu odgovornost, pa bogami i krivičnu odgovornost nekog lica.
U tom smislu vi ne pružate zaštitu savesnom poveriocu. Što bih ja morao da znam? Ako za svaki pravni posao, za svaki komercijalni ugovor koji jedna firma hoće da zaključi sa drugom firmom ta firma ima obavezu da prethodno ode u registar, pa da proveri sve, pa tek onda da zaključuje ugovor, onda ovaj zakon nije u smislu ubrzanja poslova robnog prometa, nego u smislu sputavanja poslova pravnog prometa. Jer, sada svaki poverilac treba da ima dodatnu zaštitu. Ne znam, vi kao da ste ovo pravili za neke advokatske kancelarije, neke konsalting kuće koje treba da vrše procenu.
Posebno ću da vam kažem u onom delu kako neko dolazi do zaključka. Pa, zašto emotivno stanje jednog lica kako dolazi do zaključka unosite u zakon i to isključuje njegovu odgovornost. Mnoge odredbe imate gde se analiza, neko stanje, agencijska neka usluga pojavljuje kao uslov, znači papir da postoji isključena je odgovornost.
Kod člana 31, 32, 33. itd, gde smo takođe obuhvatili, to je slično. U tom smislu ja vama kažem – savesni poverilac ne uživa zaštitu, jer ovo će sudovi nakaradno da tumače. Oni će uvek ovo da uzmu zato što je ovo specijalni zakon u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima i on derogira neke odredbe Zakona o obligacionim odnosima, što nije dobro. Nije dobro.
