Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, dobar dan, zahvaljujem se na ukazanom poverenju.

Dozvolite mi da otvorim Petu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.

Prema službenoj evidenciji, prisustvuje 194 narodna poslanika. Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 126 narodnih poslanika, i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da je javio da će odsustvovati narodni poslanik Goran Svilanović.

Saglasno članu 80. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 80. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2005. godinu.

Primili ste ostavke Emilije Krstić i Dragiše Đokovića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ovih ostavki, sa predlogom da Narodna skupština, na osnovu člana 88. stav 1. tačka 2. i stava 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje prestanak mandata ovim narodnim poslanicima danom podnošenja ostavki.

Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i stav 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje su izabrani, narodnim poslanicima Emiliji Krstić i Dragiši Đokoviću, izabranim sa izborne liste Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica, danom podnošenja ostavki.

Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Dostavljeni su vam zapisnik Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 13, 14, 18, 19, 21, 26. i 27. oktobra i 2. novembra 2004. godine i zapisnik Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 2. novembra 2004. godine.

Pošto današnjoj sednici prisustvuje 126 narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica.

Obaveštavam vas da je proverom u Službi za poslove Administrativnog odbora utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na zapisnike sa navedenih sednica.

Prelazimo na odlučivanje o zapisnicima.

Prvo, stavljam na glasanje zapisnik Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 13, 14, 18, 19, 21, 26. i 27. oktobra i 2. novembra 2004. godine.

Za 125, nisu glasala četiri, od 129 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 13, 14, 18, 19, 21, 26. i 27. oktobra i 2. novembra 2004. godine.

Drugo, stavljam na glasanje zapisnik Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 2. novembra 2004. godine.

Za 125, nije glasalo 34, od 159 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 2. novembra 2004. godine.

U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.

Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno odredbama Poslovnika, potrebno je da odlučimo o predlogu za stavljanje na dnevni red akta po hitnom postupku.

1. Vlada Republike Srbije predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore, koji je podnela Narodnoj skupštini 5. novembra 2004. godine.

Evo, potpredsednik Vlade potvrđuje da Vlada povlači predlog za hitan postupak, odnosno usvajaćemo ovu tačku dnevnog reda u redovnoj proceduri.

Pošto smo se izjasnili o ovom predlogu, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.

Za 128, nije glasalo 46, od 174 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, u celini.

D n e v n i r e d:

1. Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2005. godinu, sa Memorandumom o budžetu, ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2005. godinu, sa projekcijama za 2006. i 2007. godinu i predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove za 2005. godinu:

a) Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih,

b) Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika,

v) Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti,

g) Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje,

d) Nacionalne službe za zapošljavanje.

2. Predlog zakona o Narodnoj skupštini Republike Srbije, koji je podnela grupa od 205 narodnih poslanika.

Rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2005. GODINU (načela)

U okviru ove tačke razmatra se Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2005. godinu, sa projekcijama za 2006. i 2007. godinu i predlozi odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove za 2005. godinu navedeni u dnevnom redu.

Primili ste Predlog zakona, sa Memorandumom i predlozima odluka, koje je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Leila Ruždić-Trifunović, Goran Knežević, Snežana Lakićević-Stojačić, Dušan Petrović, Milorad Krstin, Milorad Mirčić, Aleksandar Đorđević, Milovan Radovanović, Dragoljub Stamenković, Nemanja Šarović, Igor Bečić, Zlatan Jovanović, Zoran Krasić, Ljubomir Kragović, Vjerica Radeta, Nikola Todorović, Stevica Deđanski, Petar Jojić, Dragan Čolić, Srđo Komazec, Paja Momčilov, Branislav Blažić, Nenad Mitrović, Aleksandar Vučić, Božidar Koprivica, Momir Marković, Branislav Rankić, Nataša Jovanović, Ljiljana Nestorović, Meho Omerović, Čedomir Petković, Miodrag Đidić, Milena Milošević, Milovan Marković, Milan Marković, Dušan Proroković, Jovan Todorović, Miloljub Albijanić, Predrag Marković, Arsen Đurić, Vojkan Tomić, Miroslav Petković, Gordana Pop-Lazić, Živadin Lekić, Hranislav Perić, Zoran Anđelković, Toma Bušetić i Branče Stojanović.

Narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović, pisanim putem, povukli su amandmane koje su podneli 15. novembra 2004. godine, kao i ispravku amandmana koju su dostavili 17. novembra 2004. godine.

Narodni poslanik Goran Knežević, pisanim putem, 17. novembra 2004. godine povukao je amandmane na članove 1. i 2. Predloga zakona.

Narodni poslanik Vojkan Tomić, pisanim putem, 18. novembra 2004. godine, povukao je amandmane na član 7. Predloga zakona.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.

Na sednici Odbora za odbranu i bezbednost, prilikom razmatranja Predloga zakona, mišljenje je izdvojio narodni poslanik Ljubomir Kragović, član Odbora.

Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi 5 časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Po Poslovniku, izvolite, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS, gospodin Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da se u skladu sa članom 90. stav 3. izjasnimo o produženju vremena za raspravu.
Mi nemamo važniji zakonski akt u jednoj godini od Predloga zakona o budžetu na dnevnom redu. Mislim da je to do sada bila praksa i nadam se da ćete prihvatiti, zato što ako poslanička grupa SRS, koja ima 82 poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, što je ubedljivo najviše od svih političkih stranaka i poslaničkih grupa u ovom visokom domu, ima svega 98 minuta da govorio o budžetu, smatram da bi bilo potrebno da se to vreme poveća i da se svim poslaničkim grupama, srazmerno njihovoj snazi, omogući dvostruko veće vreme za raspravu. Uostalom, kao što je to do sada bila i demokratska praksa, gotovo u svim slučajevima u ovom sazivu našeg parlamenta.

Stavljam na glasanje predlog Aleksandra Vučića da se vreme za načelnu raspravu udvostruči na deset sati.
Za 70, protiv 117, uzdržana dva, nije glasalo osam, od 197 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave, po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa Srpske radikalne stranke - 1 sat i 38 minuta, 24 sekunde, DSS - 1 sat, DS - Boris Tadić - 44 minuta i 24 sekunde, G17 plus - 37 minuta i 12 sekundi, SPO - Nova Srbija - 26 minuta i 24 sekunde, SPS - 26 minuta i 24 sekunde i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SDP i tri poslanika NDS po 5 minuta na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, mr Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi reč? Da, izvolite.
Istovremeno, zahvaljujem se što zbog važnosti budžeta i ove tačke dnevnog reda sednici prisustvuje ne samo veliki broj poslanika, već i potpredsednik Vlade i deo Vlade.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije je usvojila 1. novembra ove godine Predlog zakona o budžetu za 2005. godinu i, kao što znate, on se nalazi pred vama u redovnoj proceduri.
Želeo bih da naglasim da je, osim zakona o budžetu, vama dostavljen i Memorandum o fiskalnoj i ekonomskoj politici za 2005. godinu, sa projekcijama za 2006. i 2007. godinu, tako da će ovo moje izlaganje biti ne samo obrazlaganje budžeta za 2005. godinu, već mogao bih slobodno reći i obrazlaganje novog ekonomskog programa na bazi kojih je sastavljen budžet.
Kao što ste videli u predlogu budžeta, ukupni prihodi za 2005. godinu projektovani su na 396,1 milijardu dinara, ukupni rashodi na 416,6 milijardi dinara, tako da je deficit planiran na nivou od 20,5 milijardi. Deficit 2003. godine je iznosio 43 milijarde. Ovo predstavlja duplo smanjivanje deficita u odnosu na izvršenje u prethodnoj godini ili za 38% niži deficit u odnosu na rebalans budžeta iz ove godine.
Kakav je to onda budžet? Dakle, duplo niži deficit od 2003. godine. Možemo reći da je ovo, s jedne strane, antiinflatorni budžet, ali je sasvim sigurno i razvojni.
Zašto je razvojni budžet? Zato što se po prvi put, čini mi se, kod nas značajno smanjuje javna potrošnja na nivo od svega 45,5% društvenog bruto proizvoda.
Podsetiću, devedesetih godina ona je uvek prevazilazila 50% društvenog bruto proizvoda. A šta znači za obične građane smanjivanje javne potrošnje; neki kažu - to je štednja u državi. Kakve to implikacije ima na građane, kakve implikacije ima na privredu? Ako država štedi, onda se stvara prostor za smanjivanje poreza, onda to utiče na smanjivanje troškova proizvodnje, na podsticanje privatnih investicija, na rast proizvodnje, izvoza i konačno na ostvarivanje najznačajnijih ciljeva, a to je povećanje zaposlenosti.
Međutim, pre nego što obrazložim budžet za 2005. godinu u detaljima, želeo bih ukratko da kažem gde se nalazi privreda Srbije danas 2004. godine.
Mi smo ove godine uspeli da ostvarimo duplo veći privredni rast od planiranog i imaćemo 8% stopu rasta društvenog bruto proizvoda. Srbija krajem 2004. godine ima društveni proizvod od 2.900 dolara po stanovniku. Mi ne možemo time da budemo zadovoljni, jer naš društveni proizvod po stanovniku je duplo niži od hrvatskog, a četiri puta niži od slovenačkog. Tačno je da smo mi još uvek ispred Bugarske i Rumunije, Bosne, Makedonije, Albanije, sa njima se nikada nismo ni poredili.
Međutim, nekada, podsetio bih vas, 1990. godine Srbija i Hrvatska su bile rame uz rame, a danas Hrvatska, nažalost, ima duplo veći društveni proizvod. Nekada je Slovenija imala dva puta veći društveni proizvod od nas, danas ima četiri puta veći. Mi smo zaostajali i došlo je vreme da konačno to zaostajanje skratimo, i da se permanentnim privrednim rastom približimo makar onima sa kojima smo bili rame uz rame, a onda naravno cilj je da počnemo da sustižemo i razvijenije države.
Dakle, jedan način za to bilo je ovogodišnje kresanje budžeta. Mi ćemo ove godine imati deficit koji će biti oko 2,2 - 2,3% društvenog bruto proizvoda, a sledeće godine mi obaramo deficit na samo 1,4% društvenog bruto proizvoda.
Želeo bih još jednu stvar da istaknem. Ako bismo primenili međunarodne računovodstvene standarde u obračunu deficita, ostvarićemo zapravo sledeće godine čak i suficit u budžetu, jer otplata glavnice duga ne ulazi u obračun deficita. Ove godine Srbija je konačno, posle dugog niza godina, dobila i ima po prvi put u svojoj finansijskoj istoriji kreditni rejting.
Mi imamo međunarodni kreditni rejting i konačno smo uvršćeni u mapu međunarodnih investitora. Naravno, naš rejting nije onakav kako bismo želeli da ga imamo. On je samo B plus. Međutim, dugo je vremena trebalo da ga dobijemo.
Ovo jeste zasluga ove vlade, koja je uspela da završi pregovore sa Londonskim klubom poverilaca i na bazi toga je dobijen kreditni rejting.
Koja je korist za građane od kreditnog rejtinga? Naše banke nisu bile u stanju da daju dugoročne kredite, iz prostog razloga što nisu imale dugoročne izvore. Devedesetih godina je nastao onaj problem stare devizne štednje. Ova država je počela to da vraća. Ogroman novac se isplaćuje. I ove godine je preko 300 miliona dolara plaćeno na ime stare devizne štednje. To će biti nastavljeno i kasnije.
Međutim, dobijanjem kreditnog rejtinga našim bankama su se otvorila vrata banaka međunarodnog kapitala, i činjenica da su konačno počela odobravanja i dugoročnih stambenih kredita proizilazi i iz toga što smo dobili kreditni rejting, jer banke sada povlače dugoročna sredstva iz inostranstva.
Srbiji svakako treba visoki privredni rast i u narednom periodu. Ne samo sledeće godine, Srbiji je potrebno da raste visokim tempom u narednih 10-20 godina. Da bismo imali privredni rast koji je realno održiv, on ne može da se bazira samo na visokim javnim investicijama.
Nijedna zemlja nije uspela visokim javnim investicijama i sa visokim budžetskim deficitom da ostvari privredni rast na dugi rok. Moguće je napraviti bum u jednoj godini, ali onda nastaje problem u sledećim godinama. Potrebno je da imamo dugoročno održiv privredni rast, a to znači da se on odvija u uslovima finansijske ravnoteže.
Mi danas nemamo finansijsku ravnotežu, jer imamo ogroman spoljnotrgovinski deficit. Spoljnotrgovinski deficit je rezultat nekoliko faktora, a najpre činjenice da nije brzo vršena privatizacija i restrukturiranje preduzeća. Imamo dosta preduzeća koja su nekonkurentna, ne samo zbog mera zaštite domaće privrede, već jednostavno, nemaju dovoljno kvalitetnu tehnologiju, nemaju dovoljno kvalitetne proizvode.
Krajnje je vreme da mi osavremenimo naša preduzeća, da ubrzamo proces restrukturiranja i privatizacije i da na taj način dođemo do povećanja izvoza. Danas deficit u bilansu tekućeg plaćanja neko mora da zatvori. Ko danas zatvara taj deficit? Pre svega on se zatvara putem doznaka iz inostranstva. Čak pet miliona dolara godišnje na ovaj način ulazi u našu zemlju, a ostatak se zatvara zaduživanjem, i to ne samo privrede, ne samo države, već i zaduživanjem građana putem potrošačkih kredita, lizinga itd. Naravno da mi jesmo za finansiranje razvoja zaduživanjem, ali komponenta realnog rasta domaće proizvodnje, iz izvoza, mora da bude sve više prisutna.
Dakle, jedini izlaz za Srbiju je veći izvoz. Međutim, kako to da ostvarimo? Najpre, moramo da pogledamo istini u oči i da onda sprovedemo mere koje su neophodne da dođemo do većeg izvoza.
Nije dovoljno reći da hoćemo veći izvoz. Moramo da napravimo mere koje će do toga dovesti. Mnoga naša preduzeća nisu konkurentna, a mnoga preduzeća imaju višak zaposlenih. Mnoga preduzeća imaju nerealno visoke troškove. To se, pre svega, odnosi na javna preduzeća. Javna preduzeća su do sada svoju konkurentnost bazirala na permanentnom dizanju cena. Niko nije želeo da smanjuje troškove.
Kada govorimo da su plate u javnim preduzećima rezultat rada zaposlenih u tim preduzećima, to može biti samo delimično tačno, a pre bih rekao da to nije tačno, jer javna preduzeća predstavljaju monopole koji, na bazi monopolske pozicije na tržištu i putem povećanja cena, pre svega, ostvaruju prihoda i stoga isplaćuju velike zarade. Došlo je vreme da više ne dozvolimo da se neracionalnosti u poslovanju nekih javnih preduzeća ispravljaju kroz povećanje cena. Došlo je vreme da počnu da snižavaju troškove, od troškova radne snage, ukoliko imaju viškova, do drugih troškova koji su nepotrebni.
Moram da vam kažem, kada smo najavili rebalans budžeta, mnogi su rekli – kako će da se smanji 15 milijardi deficita ove godine, neće moći da funkcioniše ovo ministarstvo, neće biti za ovu grupu, neće biti za onu grupu. Šta se desilo na kraju? Veoma jednostavno je taj deficit smanjen. Pokazala se jedna istina – naši budžeti u prethodnom periodu su bili prenaduvani. Dakle, svi su tražili više nego što im treba, iz razloga što su se neracionalno ponašali. Konačno, ova vlada je tome stala na put.
Moramo da smanjimo i dalje troškove i zato idemo dalje na smanjivanje troškova, jer smo sigurni da sa nižim troškovima mogu dobro budžetski korisnici da funkcionišu, ali će biti i manji troškovi za građane. Prva nagrada stići će već od 1. januara, jer ćemo mi neke poreze da snizimo. Ako smo smanjili rashode, ne trebaju nam toliki porezi. Neke od poreza ćemo zbog toga ukinuti.
Zbog toga bih sada izložio pet ključnih elemenata ekonomske politike za 2005. godinu, na kojima je sazdan ovaj budžet. Najpre, Narodna banka Srbije, kao nezavisna institucija, nastaviće sa vođenjem restriktivne monetarne politike. Cilj je da se dalje ojačaju devizne rezerve zemlje. One trenutno iznose tri milijarde 850 miliona dolara. Da podsetim, u oktobru 2000. bile su svega oko 380 miliona, a danas su deset puta veće nego pre četiri godine. Naravno, jačanje deviznih rezervi znači očuvanje stabilnosti našeg dinara.
Druga tačka našeg programa jeste odgovorna fiskalna politika, koja će se i dalje zasnivati na principu tvrdog budžetskog ograničenja i dovesti do planiranog smanjenja javne potrošnje i poreskog opterećenja privrede. Međutim, ova dva segmenta ekonomske politike smo počeli da sprovodimo već u julu ove godine i prvi rezultati se već vide, jer trezor budžeta nikada nije bio likvidniji nego sada, u ovom mesecu.
Mi sa lakoćom izmirujemo naše preuzete obaveze. Konačno je uveden red, pa se naknade za nezaposlene svakog 16. u mesecu prebacuju isplatiocima. Uveli smo redovnu isplatu gotovo svih izdvajanja iz budžeta. Naravno, čak će deficit ove godine biti niži u odnosu na rebalans, jer prihodi se ostvaruju bolje nego što smo očekivali, a neki rashodi su još dodatno smanjeni.
Međutim, bazirao bih se na preostala tri elementa ekonomske politike koji nisu do sada sprovođeni, moram reći, niti od naše vlade do sada, niti od prethodnih vlada. Najpre, to je politika plata. Mi ne možemo da izdržimo, kao zemlja, dugoročni privredni razvoj ukoliko plate dugoročno rastu brže od produktivnosti rada.
Znam da su plate niske u Srbiji i znam da niko nije zadovoljan standardom. Međutim, u mnogim sektorima, pre svega javnim, plate rastu brže od produktivnosti rada. Troši se nešto što se nije proizvelo. Nažalost, za našu privredu, najveći deo tog viška odlazi na kupovinu uvoznih dobara, ne na kupovinu domaćih dobara, zbog sporog procesa restrukturiranja i privatizacije i nedovoljno širokog kvaliteta domaćih dobara.
Dakle, mi moramo, sa jedne strane, da strogo kontrolišemo kretanje mase plata u narednom periodu i da stimulišemo one grupe kojima je podrška najpotrebnija. U ovoj godini je to bilo zdravstvo, a u sledećoj godini će to biti prosveta, dakle obrazovanje, ustanove kulture i ustanove socijalne zaštite.
Što se tiče politike plata, krajnje je vreme da se prekine sa demagogijom i uravnilovkom. To znači da ne može istu platu da ima onaj ko obavlja najsloženije i najodgovornije poslove i onaj ko ima najniži stepen kvalifikacije. To znači da moramo svuda, u državnoj upravi, u javnim službama, u javnim preduzećima, u Skupštini, da povećamo raspone u platama između nekvalifikovanog rada i najkvalifikovanijeg.
Međutim, to mora da bude simultano praćeno sa racionalizacijom. Mogu vam reći primer iz Vlade Republike Srbije. Ako uzmemo osnovnu zaposlenost u Vladi, u poslednje četiri godine ona je povećana za 3.300. Dakle, Vlada je primila 3.300 novih ljudi. To se desilo uglavnom zaključno sa februarom 2004. godine. Ove godine se zaposlilo možda stotinak novih ljudi.
Umnožavanje administracije, kako koja vlada dođe, dovodi nove ljude, a ostali ostaju da rade, jednostavno, to ne može više da se podnese. Mi moramo da krenemo u odlučnu reformu državne uprave, da se tačno, prema objektivnim kriterijumima, lociraju ljudi koji daju značajne doprinose, da se oni daleko bolje nagrade, ali zato da se uvede i fleksibilnost i da se smanji broj onih koji ništa ne rade, koji jedva čekaju kraj radnog vremena, a i dok traje radno vreme, piju kafu ili ne dolaze na posao.
Dakle, mi predviđamo oštru reformu i počećemo sami od sebe, počećemo od Vlade. Do marta meseca nadamo se da će ova skupština usvojiti set zakona o reformi državne uprave, o platama u javnim službama i u državnoj upravi, i na bazi toga krenuće jedan ozbiljan proces racionalizacije državne uprave, jer ne može biti efikasna niti jedna vlada, niti ova sadašnja, niti bilo koja buduća, ako činovnici nisu motivisani da rade.
A oni su motivisani na dva načina. Jedan je element samo plata. Međutim, drugi segment motivacije je da nema one nepravde, a nepravda je ako neko radi do kasno u noć i dobije istu platu kao neko što ne dolazi na posao. Za razliku od privrede, gde postoji Zakon o radu koji omogućava fleksibilnost u kretanju radne snage, u državnoj upravi činovnici su zaštićeni kao beli medvedi. Niko ne može da izgubi posao i kada dobije otkaz, ako je loše radio, sudovi ga vraćaju, i mi jednostavno moramo da promeni tu osnovu i da krenemo sa ozbiljnim smanjivanjem državne administracije iz razloga što je to jedini način da ona bude efikasnija.
Što se tiče javnih preduzeća, mi hoćemo i moramo da kontrolišemo kretanje mase zarada u javnim preduzećima, iz prostog razloga što se javna preduzeća ne ponašaju racionalno. Imaju puno neracionalnih troškova, uključujući i primanje ljudi koji nemaju neku svrhu u obavljanju poslovnih zadataka. Ukupna masa u javnim preduzećima u ovom trenutku iznosi 32 milijarde dinara u Srbiji, dok je masa plata u državnoj upravi Srbije 70 milijardi. Dakle, javna preduzeća imaju jednu ozbiljnu masu plata sa mnogo manje zaposlenih ljudi i želimo da oni koji rade u javnim preduzećima imaju i veće plate, ali da se zaista radi sa racionalnim brojem zaposlenih.
Zbog toga će krenuti proces restrukturiranja javnih preduzeća, najpre, odvajanjem osnovnih od sporednih delatnosti. Kreće se prvo sa EPS-om od marta meseca sledeće godine, a do marta će biti gotov plan za restrukturiranje železnice. Uradila je to Evropska banka za obnovu i razvoj, uz pomoć jedne poznate svetske konsultantske kuće "Busalen", a na bazi tog programa želimo da povećamo efikasnost i na železnici i u EPS-u. Moraćemo da krenemo u restrukturiranje drugih javnih preduzeća, kao što su NIS, kao što je Telekom Srbije, jer svako može da smanji jedan deo troškova i da ne traže samo povećanje cena.
Kada god je problem, oni dolaze pred Vladu i kažu, mora cena struje da se poveća 15%. Ne može više to da se dopusti. Najpre da se racionalizuju troškovi, pa tek onda da vidimo da li je neophodno bilo kakvo povećanje cena.
Što se tiče poslednje tačke ovog programa, on podrazumeva ubrzanje u restrukturiranju privrede i ubrzanje privatizacije radi povećavanja izvoza i smanjivanja spoljnotrgovinskog deficita.
Ako budemo objektivni, videćemo da se dosadašnji tok privatizacije uglavnom odnosio na preduzeća za koja je lako naći strateške partnere. Preostalo je šezdesetak društvenih velikih preduzeća koja se nalaze u procesu restrukturiranja već nekoliko godina.
Moram da kažem da je uz pomoć tranzicionog fonda iz prethodne godine značajan broj ljudi napustio ta preduzeća, dobio otpremnine i našao neki drugi posao ili se nalazi na birou.
Mi moramo da ubrzamo proces restrukturiranja i privatizacije društvenih preduzeća, jer ne može država, odnosno ne mogu građani večito da izdržavaju preduzeća. Potrebno je da oni pronađu svoje mesto na tržištu, kroz pronalaženje adekvatnih strateških partnera. Dakle, kao što je Vlada učinila to ove godine sa Livnicom "Kikinda", kao što će narednih meseci učiniti sa "Hipolom" i sa "Severom" iz Subotice, planiramo sledeće godine otvaranje tendera za 30 do 40 preduzeća u društvenom vlasništvu.
Sve ovo treba da se uradi u cilju onoga što nam je zaista neophodno, a to je povećanje zaposlenosti i, naravno, povećanje standarda.
Nije moguće na kratak rok značajno povećati standard stanovništva i svako ko daje drugačija obećanja, jednostavno, ne govori istinu.
Međutim, ako se svih ovih pet tačaka simultano sprovedu, mi smo sigurni da će Srbija imati permanentni rast zaposlenosti i permanentan rast standarda. Videćete, sledeće godine samo sa ukidanjem poreza na zarade za novozaposlene i sa promenom propisa koji regulišu tržište rada smanjiće se za nekoliko stotina hiljada broj onih koji su na birou.
A zašto? Danas ima fiktivno na birou jedan broj zaposlenih, od ukupnog broja koji se nalaze evidentirani kod Nacionalne službe za nezaposlene, od 950.000 čini mi se, dobar deo je njih tamo, a ne traži posao. Dobar deo je tamo njih da bi ostvario pravo na osiguranje, na zdravstveno i drugo, a to treba da se uredi kao što su druge zemlje uredile i mi ćemo promeniti odgovarajuće zakone da demotivišemo prijavljivanje na biro za nezaposlene.
Jednostavno, biro za nezaposlene treba da pomaže samo one koji su stvarno ugroženi. Oni koji su zdravi i pravi moraju da imaju druge stimulacije da nađu posao i mi smo odredili novu kreditnu liniju za finansiranje novog zapošljavanja kroz mikrokredite.
Takođe, odlučili smo da od 1. januara ukinemo porez na zarade od 14% za sve novozaposlene radnike u sektorima koji ostvaruju novu vrednost, kako bismo motivisali da oni ljudi koji se formalno nalaze na birou, a u suštini rade na crno, da se na ovaj ekonomski način prevedu u taj legalni sektor.
Nakon donošenja ove dve mere, videćete na kraju sledeće godine koliki će zapravo biti broj ljudi koji su na birou rada, daleko manji nego ove godine.
U Hrvatskoj, nakon promena odgovarajućih zakona, 200.000 ljudi se odjednom ispisalo sa biroa, jer nisu tražili posao, oni su fiktivno bili tamo prijavljeni. Mi moramo zaista sledeće godine da podvučemo crte u mnogim segmentima i da konačno vidimo gde smo.
Imali smo nekada visok stepen sive ekonomije, dakle, sa smanjivanjem poreza, ali i sa ukidanjem poreza na promet i uvođenjem PDV-a mi ćemo značajno suzbiti sivu ekonomiju i sledeće godine mi ćemo tačno znati kome je potrebna pomoć, a kome nije.
Dakle, ne da se dešava da Komisija za sprečavanje pranja novca otkrije jednu od najvećih fantomskih firmi u Srbiji koja je ogromna, ona je milione proneverila, a da članovi te porodice primaju dečije dodatke. Primaju pomoć za ugrožene, a milione dolara su preturili preko fantomske firme.
Mi imamo zemlju apsurda. Naravno da ćemo zahtevati i od naše administracije da bude efikasnija i da zaista znamo kome ta pomoć treba, a kome ne treba, a da bismo to učinili mora da se raščisti administracija.
Mora, jednostavno, oni koji dobro rade da budu daleko bolje plaćeni, da se prime novi ljudi, a oni koji ne rade ili koji prikrivaju takve lažne socijalne slučajeve moraju da izgube posao.
To je taj program i garantujem vam da jednostavno bilo koja vlada koja je odgovorna prema građanima Srbije da se nalazi na našem mestu, da želi dobro Srbiji, morala bi ovakav jedan program da sprovede.
Što se tiče makroekonomskih pretpostavki, mislim na budžet, mi smo planirali budžet na sledećim pretpostavkama.
Najpre, procenili smo da će rast društveno bruto proizvoda u sledećoj godini biti 4,5%, dok će inflacija iznositi 9,1%.
Vidite i sami da smo pošli od nižeg rasta društvenog proizvoda nego što će biti ostvaren u ovoj godini. Dva su razloga za to. Prvo, princip opreznosti, a drugi, zato što će startna osnova zbog većeg društvenog proizvoda u ovoj godini biti viša, zato što je teže zadržati tako visoku stopu rasta.
Međutim, ako Srbija bude beležila svake godine između četiri i pet posto rast društvenog proizvoda, mi nećemo imati probleme, niti sa urednim servisiranjem obaveza postojećih, niti sa preuzimanjem nekih novih obaveza.
Što se tiče izvora za finansiranje deficita, tri su ključna izvora.
Najpre, tu su prihodi od privatizacije. Mi smo planirali da deficit od 20,5 milijardi pokrijemo sa 8 milijardi prihoda od privatizacije, s tim što moram da kažem da su očekivanja i domaćih i inostranih eksperata da bi Srbija morala sledeće godine da ostvari barem pet puta veći prihod od privatizacije nego ove godine, uključujući i prihode od privatizacije banaka, ne samo preduzeća.
Ukoliko se to ostvari, a mi očekujemo da će prihodi od privatizacije u sledećoj godini iznositi 25 milijardi, dakle daleko više nego što je potrebno za pokriće deficita, onda će dodatnih 7 milijardi biti u četvrtom kvartalu prebačeno PIO fondu, kako bi isplatio jedan deo starog duga prema penzionerima, a to je polovina penzije koja bi se isplatila u četvrtom kvartalu sledeće godine.
Dakle, ovim budžetom je faktički predviđena isplata 12 i po penzija. S druge strane, 5,7 milijardi deficita očekujemo da ćemo pokriti na osnovu stranih kredita i donacija, dok će neto domaće finansiranje iznositi 6,8 milijardi dinara, a to su prihodi iz privatizacije koje ćemo preneti u 2005. godinu, a tu su i prihodi od izdavanja hartija od vrednosti države.
Sada bih želeo da nešto pažnje posvetimo prihodnoj strani budžeta.
Što se tiče prihoda, može vam se učiniti da su prihodi 20 posto veći u odnosu na one koji su ostvareni u 2004. godini. Međutim, želim, dame i gospodo narodni poslanici, da vam skrenem pažnju da su baze neuporedive, jer se ukida sledeće godine porez na promet, a uvodi porez na dodatu vrednost i zbog toga je struktura prihoda promenjena. Reći ću vam na koji način.
Najpre, kada govorimo o porezu na plate – u sledećoj godini planiramo da se učešće lokalnih samouprava u porezu na plate podigne sa sadašnjih 30 na 40 procenata. To znači da će manje ostati budžetu Srbije, a daleko više lokalnim samoupravama. Moram da kažem da je ovo jedan od najizdašnijih prihoda lokalnih samouprava i bez obzira što sam početkom ove godine kritikovan da će lokalne samouprave sa ukidanjem poreza na fond zarada gubiti i da će imati manje prihoda nego što su imale ranije, lokalne samouprave ne da su imale samo manje nego su imale daleko više prihoda ove godine od onoga što su oni koji su kritikovali govorili, i čak u odnosu na ono što smo mi planirali.
Dakle, plan prihoda lokalne samouprave za ovu godinu bio je 75,8 milijardi dinara, a ostvariće 81,4 milijarde dinara. Sa podizanjem učešća u porezu na plate na 40 posto značajno će se popraviti i prihodi lokalnih samouprava. Međutim, ukidanjem poreza na promet gubi se jedan deo poreza na promet, koji je takođe bio izvor finansiranja lokalnih samouprava.
Zbog toga smo u budžetu na rashodnoj strani opredelili jedan iznos transfernih sredstava od 13,8 milijardi dinara, koji će se rasporediti opštinama po osnovu posebnog zakona o raspodeli javnih sredstava gradovima i opštinama.
Moj plan je da sledeće nedelje, sa Stalnom konferencijom gradova, kao i predstavnicima lokalnih samouprava, obavim konsultacije, da konačni nacrt tog teksta u sledeći četvrtak usvojimo na Vladi i da ga uputimo na razmatranje po hitnom postupku u Skupštinu u prvoj nedelji decembra, zajedno sa paketom poreskih zakona, koji vam je već dostavljen na razmatranje.
Što se tiče planiranih prihoda od poreza na dodatu vrednost, oni su planirani u iznosu od 179 milijardi dinara i to će biti najizdašniji prihod budžeta, čak 45,3 posto ukupnih prihoda će dolaziti od poreza na dodatu vrednost. Ali, moram da napomenem da je ukupan prihod Srbije od poreza na promet ove godine iznosio 157 milijardi. Dakle, prihod Republike Srbije, budžeta Srbije, plus prihodi lokalnih samouprava.
Ako uporedimo ove dve cifre, vidi se da smo projektovali veoma konzervativno rast prihoda od poreza na dodatu vrednost, u iznosu od samo 14 procenata. Drugim rečima, pretpostavljamo da će nakon ukidanja poreza na promet daleko veći obuhvat sive ekonomije da se dogodi i da će porez na dodatu vrednost biti naplaćen od više obveznika, dakle, da će biti daleko veći, ali smo ga zbog principa opreznosti planirali na nivou od 14 posto, 9,1 za efekat inflacije i između četiri i pet posto za efekat rasta društvenog bruto proizvoda.
To znači da, ako obuhvatimo makar i jedan procenat sive ekonomije, on će biti za jedan posto veći. Ako obuhvatimo 20 posto sive ekonomije, 20 posto će biti veći. Ubeđen sam da ćemo sledeće godine imati daleko veće prihode po ovom osnovu i da ćemo moći da govorimo sredinom godine o raspodeli viškova prihoda po ovom osnovu, pa ćemo zajedno da donesemo odluku – možemo dalje da idemo na smanjivanje poreza ili na povećanje nekih rashoda.
Mislim da će najbolje biti da se odlučimo za kombinovani pristup i da dodatno snizimo neke poreze, ali možda neke rashode iza polovine godine da povećamo.
Što se tiče smanjivanja poreza, o njima se do sada samo govorilo. Oni će se dogoditi od 1. januara. Ukida se porez na finansijske transakcije. Moram da zahvalim i Narodnoj skupštini koja je prihvatila predlog Vlade da se taj porez ukine – 7 milijardi dinara će izgubiti republički budžet, ali će dobiti građani Srbije i privreda, jer sve je to do sada prevaljivano na njihova leđa.
Kada danas odete u banku, u poštu, naplate vam proviziju, kako kaže banka, ali to je porez na finansijske transakcije. Njega više nema od 1. januara i 7 milijardi dinara će biti rasterećeni građani i privreda.
Drugo, ukidamo oporezivanje bankarskih usluga, jer ukidanjem poreza na promet više nema oporezivanja naknada koje banke naplaćuju od klijenata. Efekat je oko 4 milijarde dinara. Za taj iznos moraju da idu dole kamatne stope. Za taj iznos kamatne stope moraju da idu dva do tri procentna poena naniže, iz prostog razloga što banke sada taj iznos kalkulišu u svoje marže, u kamate. Siguran sam da će Narodna banka napraviti sistem da, ukoliko postoji kartelsko ponašanje banaka i ukoliko one ne snize nakon 1. januara kamatne stope, da oštro kažnjava one banke koje se dogovaraju i drže monopolske kamate na tržištu.
Međutim, čini mi se da je snižavanje kamata već počelo ovih dana. Vidite da su konačno počeli da se odobravaju, zahvaljujući osnivanju Nacionalne korporacije za osiguranje stabilnih kredita, dugoročni stambeni krediti, sa kamatom koja je ispod 9 posto godišnje, a do pre mesec dana bila je 11 do 12 procenata.
Moramo da idemo sa ekonomskim merama da podstaknemo banke i da dodatno snižavaju kamate. Međutim, nisu samo banke te koje hoćemo da podstičemo. Smanjićemo porez na prihod od samostalnih delatnosti na samo 10 posto, a sada iznosi 14 posto, kako bi male radnje, male trgovine, paušalci mogli da konkurišu velikim preduzećima i ponuđačima.
Takođe, biće ukinute akcize na dizel gorivo za traktore, građevinske mašine i brodove, tako da onima koji se bave poljoprivredom – ukoliko se registruju, a ko god se registruje nikakve dodatne poreze neće plaćati jer će već prve nedelje decembra biti izmenjen Zakon o porezu na dohodak – sav novac koji kao registrovani poljoprivredni proizvođači dobijaju na svoj račun neće ulaziti u osnovicu poreza na dohodak građana, dakle, neće biti predmet nikakvog oporezivanja, a sa druge strane seljaci neće plaćati porez na katastarski prihod niti u 2004. niti u 2005. godini.
Konačno, smanjićemo porez na prenos poljoprivrednog zemljišta, kako bi se lakše vršilo ukrupnjavanje i razmena poljoprivrednog zemljišta, sa sadašnjih pet na 2,5 posto. Duplo ćemo smanjiti i porez na prenos automobila, kako ljudi ne bi vozili kola na ovlašćenja, već kako bi imali motiva da ih legalno registruju.
Sledeće godine imaćemo značajne prihode od igara na sreću. Usvajanjem Zakona o igrama na sreću formirana je i Državna lutrija Srbije i Uprava za kontrolu sprovođenja ovog zakona. Ovih dana poreski inspektori kreću u ozbiljnu kontrolu priređivača igara na sreću.
Mi smo za sledeću godinu planirali, osim onih prihoda koji će ući u budžet Srbije, i 660 miliona dinara za posebne budžetske fondove, i to 213 miliona za finansiranje sporta, 200 miliona za finansiranje potreba invalidskih organizacija, 147 miliona za finansiranje socijalno-humanitarnih organizacija, 25 miliona za ustanove socijalne zaštite i 75 miliona za ustanove Crvenog krsta.
Ako budu veći prihodi, oni će se povećavati, jer koliko god da se povećaju prihodi od igara na sreću, sve se raspoređuje u odnosu koji je zakon propisao i ovi budžetski fondovi će onda dobiti i više.
To bi bilo osnovno o prihodnoj strani budžeta.
Što se tiče rashodne strane budžeta, moram da kažem da Srbiji sledeće godine dospeva 13,6 milijardi dinara više za otplatu dugova u odnosu na ovu godinu, i to najviše za otplatu domaćeg duga, dakle, za otplatu duga po osnovu stare devizne štednje.
Za isplatu stare devizne štednje sledeće godine smo planirali 27,4 milijarde dinara, a za otplatu spoljnog duga 10 milijardi manje ili 18,9 milijardi.
Moram da kažem da će rashodi za finansiranje javnog duga porasti sa 9 na 11% u ukupnom budžetu.
Druga stavka koja će beležiti rast u narednom periodu jesu naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta. Ukupne naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta u sledećoj godini iznosiće 33 milijarde dinara. Izdvojio bih neke najvažnije kategorije: za lične invalidnine ratnih i vojnih invalida – 6 milijardi, za dopunske invalidnine tri milijarde i sto, za civilne invalidnine 583 miliona, ukupno za bolest, invalidnost, različiti dodaci – 9 milijardi i 900, dakle, skoro 10 milijardi dinara. To je rast od oko 20% u odnosu na izdvajanja u ovoj godini.
Za zaštitu porodice, dece, prvo za podsticanje nataliteta, zarade porodiljama – 6 milijardi, povećanje 17% u odnosu na ovu godinu; roditeljski dodatak 3 milijarde i dvesta, povećanje 15% u odnosu na ovu godinu; za dečije dodatke 7,7 milijardi, povećanje 18% u odnosu na ovu godinu. Ukupno za obezbeđenje porodice i za dečije dodatke – 17 milijardi dinara ili prosečno 16% više nego u ovoj godini.
Konačno, za socijalnu zaštitu, dodatak za negu i pomoć drugog lica, milijardu 165 miliona, to je rast od 40%; za materijalno obezbeđenje – dve milijarde i 850 miliona; za porodični smeštaj 430 miliona; za materijalne troškove ustanova za smeštaj i centar za socijalni rad – 925 miliona. Ukupno socijalna zaštita će imati šest milijardi sledeće godine ili 52% više nego u ovoj godini.
Što se tiče drugih rashoda, par reči bih rekao o investicionoj strani budžeta. Najveći rast predviđa se za Direkciju za puteve.
Direkcija za puteve imaće na raspolaganju sledeće godine 350 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti; povećanje iz samog budžeta 52%, a što se tiče rashoda na osnovu sopstvenih prihoda imaće, takođe, značajna i preovlađujuća sredstva.
Moram da kažem da to neće biti sva ulaganja za izgradnju putne mreže. Vi ste čuli od ministra za kapitalne investicije najavu raspisivanja koncesija za neke pravce, Vlada najozbiljnije razmišlja da učini to već početkom godine. Biće razmotrena i finansijska konstrukcija i mi možemo za tri godine zaista da uradimo u finansiranju putne infrastrukture daleko više nego što su prethodne vlade uradile za 10-tak godina. Moguće je završiti za tri godine i pravac Novi Sad-Subotica, Beograd-Požega, Niš-Dimitrovgrad, ali je potrebno da se, uz sredstva iz budžeta, krene i sa izdavanjem koncesija.
Što se tiče budžeta privrede, planiran je na 7,3 milijarde dinara, pri čemu je za subvencije u privredi namenjeno 5 milijardi. Inače, opredeljenje Vlade je da se subvencije u privredi smanjuju, iz prostog razloga što je to novac građana Srbije, koji se daje za isplatu plata preduzećima koja ne mogu da posluju efikasno i profitabilno na tržištu. Ove godine te subvencije su iznosile oko 6 milijardi. Mi moramo da krenemo u smanjivanje subvencija. To je jedini motiv za društvene direktore, kojima je lepo da sede u tim preduzećima, za razliku od radnika koji nemaju posla, moramo da ih gurnemo da se ubrza proces prestrukturiranja i privatizacije.
Ima još jedna stvar, ona preduzeća koja ne nađu strateške partnere, naravno da će imati subvencije i u sledećoj godini. Međutim, ona preduzeća koja se budu privatizovala, prirodno će se skinuti sa režima subvencija, pošto ćemo ubrzati proces privatizacije, predviđamo milijardu manje za subvencije u privredi.
Što se tiče drugih stavki u budžetu Ministarstva privrede, to je milijardu i 700 miliona dinara, što će se plasirati preko Fonda za razvoj; 900 miliona dinara su programi lizinga opreme za preduzeća i 800 miliona, koji čine 600 miliona za mikrokredite za nezaposlene. Naš plan je da otvorimo jednu potpuno novu kreditnu liniju.
Zašto bismo dopuštali da tu jednu nedvosmislenu potrebnu za finansiranjem zapošljavanja onih koji imaju ideje, a nemaju novca, rade samo banke, uz visoke kamate, kada država može to isto da podstakne, uz daleko niže kamate. Naša ideja je da počnemo da odobravamo, uz ostale, kredite za one koji su izgubili posao u procesu tranzicije na period od tri godine, sa jednom godinom počeka, uz kamatu od samo 1% godišnje.
Moj predlog je svima onima u lokalnim samoupravama da, takođe, deo svojih lokalnih budžeta za sledeću godinu planiraju za te namene. Neke opštine su već donele takve odluke, čuo sam da je donelo Kraljevo, Loznica, da deo budžeta ide za programe za zapošljavanje.
Mi ćemo iz budžeta imati centralni program, ali mislim da bi lokalne samouprave mogle da daju svoj doprinos, a Ministarstvo finansija je spremno da svima onima koji su zainteresovani ustupi model finansiranja, koji je već razrađen i spreman za korišćenje od 1. januara sledeće godine.
Što se tiče Fonda za razvoj, moram da napomenem, iako će dokapitalizacija Fonda za razvoj u sledećoj godini iznositi samo 200 miliona dinara, on ove godine raspolaže sa sredstvima od 3,6 milijardi dinara. Ali, moram da istaknem da Ministarstvo finansija i mnogi drugi ministri u Vladi nisu zadovoljni kako se koriste sredstva Fonda za razvoj, iz prostog razloga što ovih 3,6 milijardi sredstava bi moglo daleko više da utiče na povećanje zaposlenosti i izvoza.
Ali smo svedoci da neka preduzeća, bez obzira što zapošljavaju 2-3 čoveka, imaju prioritet u dodeli sredstava u odnosu na neka druga preduzeća, koja bi potencijalno zaposlila između 50 i 100 zaposlenih. Zbog toga, to sam juče čuo i na Odboru za finansije, mislim da bi bilo dobro da se razmotri detaljnije poslovanje Fonda za razvoj; menandžment tog fonda nije menjan poslednjih godina, neću da prejudiciram stanje da li treba ili ne treba da se menja, ali činjenica je da bi 3,6 milijardi dinara finansijske injekcije, pod povoljnijih uslovima, moglo daleko efikasnije da se koristi. Tu bi morali da se koriste isključivo kriterijumima ko poveća više broj zaposlenih, naravno na produktivan način, ko može da poveća izvoz, on mora da dobije prioritet, a da ne rade neki drugi principi.
Što se tiče drugih stavki za podsticanje privrede, milijardu je izdvojeno za podsticanje izvoza, još milijardu za Garancijski fond za kredite za mala i srednja preduzeća, kao i za dokapitalizaciju Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.
Ako govorimo o budžetu poljoprivrede, vi znate da je prošle godine odnosno ove godine Agrarni budžet tri puta povećan u odnosu na 2003. godinu. Čini mi se da su mogućnosti za 2005. godinu ipak bile limitirane, ali ni poljoprivredu nećemo uskratiti, jer sve one programe koji su bili pozitivni u ovoj godini, mi ćemo nastaviti ili čak unaprediti, ispraviti neke greške koje smo uočili, tako da je poljoprivredni budžet na istom nivou kao što je bio u prošloj godini.
Dakle, poljoprivreda, sa vodoprivredom iznosiće oko 20 milijardi dinara. Od toga su 11 milijardi subvencije u poljoprivredi, ostale su na istom nivou kao u prošloj godini, 3,5 milijardi je namenjeno za kredite, pri čemu će sada naglasak biti na dugoročnim kreditima u odnosu na kratkoročne, jer kratkoročni su veoma efikasno isplaćeni još do kraja jula meseca ove godine, čak 28.000 poljoprivrednika je dobilo kratkoročne kredite, milijardu 700 miliona dinara.
Međutim, što se tiče dugoročnih kredita, iako su i Ministarstvo poljoprivrede i Garancijski fond odradili svoj deo posla, još uvek na računu Fonda za razvoj leži više stotina miliona dinara isplaćenih iz Trezora, a ne prebačenih poljoprivrednicima, jer banke, ispostavilo se, zaista koče tu isplatu tražeći, bez obzira što uredba to od njih ne zahteva, papirologiju koju bi trebalo da obezbede ne pre isplate kredita, već nakon isplate tih kredita.
I naravno da ćemo mi morati, nažalost Srbija je još uvek zemlja gde mora da se "gura", gde ne može samo propis da dovede do željenog cilja, gde čovek mora stalno da se raspituje šta se događa, naravno da ćemo učiniti sve da se do kraja isplati ono što je obećano za dugoročne kredite u ovoj godini, a onda sledeće godine, zbog ovakve neažurnosti, rekao bih i bahatog ponašanja nekih banaka, razmišljamo da možda neke banke isključimo iz tog procesa i da direktnije te kredite usmeravamo, sa što manje administracije.
Mislim da će nam poljoprivrednici na neki način tu oprostiti, zbog toga što taj mehanizam nikada nije postojao. Ko radi taj mora i da greši. Mi smo priznali grešku. Greška je - komplikovana procedura. Mi ćemo je izmeniti i Ministarstvo poljoprivrede, i Vlada Srbije, i ja kao ministar finansija, garantujemo da će to biti već do kraja ove godine, da će biti daleko brži proces, a u sledećoj pogotovo.
Što se tiče drugih stavki u poljoprivredi, ukratko ću reći šta će biti najveći prioritet. Subvencije za mleko su nešto više od tri milijarde dinara u budžetu za narednu godinu, subvencije za industrijsko bilje 2,2 milijarde, premiraće se proizvodnja suncokreta, soje, uljane tikve i duvana.
Ako ste primetili, nema premiranja proizvodnje šećerne repe, jer smatramo da je Vlada dosta učinila time što je omogućila vraćanje preferencijala na izvoz šećera u zemlje Evropske unije. Jedan veliki devizni priliv će sada doći u zemlju, ali to su sve privatne šećerane, one moraju iz tog priliva da plate seljacima subvencije, jer jednostavno mi smo im omogućili da ostvare veliki profit i sada je na njima da jedan deo toga daju seljacima, jer bez njih oni nemaju profita.
Što se tiče drugih subvencija, predvideli smo 500 miliona za subvencije za proizvodnju povrća. To je novina u našem budžetu. Mnogi se žale - zašto se neko povrće uvozi van sezone. Zašto se zelena salata uvozi u januaru, februaru ili martu. Zato što naši seljaci ne proizvode salatu u tom periodu. Mi hoćemo da podstaknemo da naši seljaci grade staklenike i da mogu da proizvode i mali paradajz, a ne samo onaj veliki, da mogu da proizvode salatu ne samo u aprilu, maju i junu, već da mogu i u januaru, i onda je normalno da niko neće da je uvozi ako mi to možemo da proizvedemo.
Zato će Ministarstvo poljoprivrede dati subvencije za pomoć posedima registrovanih poljoprivrednih domaćinstava. Još jednom da ponovim - svi oni koji se registruju dobijaće sve više i više pogodnosti, a oni koji ne budu bili registrovani neće dobiti ništa. To je nešto što je čvrst stav Vlade i jednostavno mora da se prekine sa praksom da se samo traži od države, a da se ništa ili malo državi daje.
Oni koji daju više moraju da dobiju više. Oni koji samo kukaju, a malo daju, ne mogu više da dobijaju privilegije. Dakle, moramo i taj sektor da do kraja dovedemo u red.
Kada je reč o regresiranju, predviđeno je milijardu i 200 miliona dinara za regresiranje đubriva. Takođe, 850 miliona, znatno više nego ove godine, kod mera za podsticanje izvoza poljoprivrednih proizvoda. Premije za pšenicu su predviđene u iznosu od milijardu dinara.
Ove godine država je isplatila tri milijarde dinara na ime premije za pšenicu; milijardu i 200 ili milijardu i 300 pre nego što je uopšte završena žetva. To su robne rezerve isplatile unapred, a milijardu i 700 miliona dinara je isplaćeno na ime premija za rod ove godine. To je onaj jedan dinar koji je Vlada obećala.
Mi na tome nećemo stati. Sledeće nedelje, pošto Pokrajina Vojvodina nije donela odgovarajući program da isplati pola dinara seljacima, Vlada Republike Srbije doneće odluku da i pola dinara premije isplati do kraja ove godine za sve one koji su predali pšenicu. Sledeće nedelje Vlada će doneti takvu odluku, a već one tamo nedelje, prve nedelje decembra, krenuće isplata. Sada se znaju spiskovi. Ali, molim poljoprivrednike da se registruju jer će brže dobiti novac. Ko se registruje dobija novac na račun, ne plaća poreze, a za one koji se ne registruje, novac ide mlinu.
Da li će mlin prebaciti seljaku ili ne ta sredstva, Vlada to ne može da garantuje. Mi jednostavno ne možemo da snosimo odgovornost da li se neki mlinovi ponašaju u skladu sa obavezama prema seljacima ili ne. Ali, garantujemo da svi oni koji imaju otvorene račune dobiće odmah i brzo novac na svoje račune, a nikakav porez na to neće plaćati.
Mere za unapređenje produktivnosti - milijarda 430 miliona za sledeću godinu. To su pre svega mere za unapređenje stočarstva, to je regres za priplodnu stoku, regres za podizanje novih zasada, za sadni materijal i dodatno mere za poboljšanje kvaliteta mleka, tu je predviđeno 800 miliona.
Četvrta mera je - unapređenje sela, ukupna vrednost je blizu milijardu, odnosno 911 miliona dinara i konačno, to su posebne akcije u poljoprivredi od 350 miliona.
To će biti utrošeno na troškove analiza uzetih uzoraka, kao podrška naučnim i stručnim aktivnostima, radu komisija i stručnih saveta, i za razne stručne poljoprivredne službe i za rad registra poljoprivrednih domaćinstava.
Ministarstvo poljoprivrede je donelo strategiju razvoja agrara ne samo u narednoj godini, već i u jednom dužem roku.
Ministarstvo energetike donosi strategiju razvoja energetike naredne nedelje.
Doneta je strategija reforme državne uprave.
Danas ste čuli program ekonomske politike Vlade i moram da priznam, kao bilo koja druga vlada, prvih nekoliko meseci mi nismo imali usvojene strategije, i sve kritike koje su se čule na račun Vlade, da Vlada nema strategiju, bile su opravdane. Međutim, ovo je danas Vlada koja ima viziju, koja ima strategiju, ne samo razvoja u sledećoj već i u naredne tri godine, što ste videli u Memorandumu o ekonomskoj politici za ovu i naredne dve godine.
Želeo bih nešto da kažem i o rashodima za kulturu, odnosno o ulaganjima za kulturu, jer ulaganja u kulturu se ne mogu nazvati rashodima. Planirano je povećanje tog razdela za 400 miliona dinara, bez subvencija RTS-u. Dakle, ukupan budžet će biti 3,1 milijardu. On uključuje oko 700 miliona dinara za različite programe i projekte u kulturi, 95 miliona za obnovu manastira Hilandar i 80 miliona dinara za održavanje dvorskog kompleksa "Dedinje".
Što se tiče drugih važnih institucija, istakao bih posebno budžet SANU, koji je veći sledeće godine od ove i iznosiće 144 miliona dinara.
Naravno, želeo bih da se zahvalim poslanicima koji su, kada smo usvajali budžet za 2004. godinu, tražili da se osnuje jedna posebna budžetska stavka za finansiranje Saveta nacionalnih zajednica. Kao što znate, mi smo to uradili iz tekuće budžetske rezerve. Međutim, u budžetu za 2005. godinu predviđen je poseban razdeo za finansiranje Saveta za nacionalne manjine u iznosu od 45 miliona dinara.
Mislim da su značajno povećana ulaganja za jug Srbije i teritoriju Kosova i Metohije. Prošle godine na razdelu Koordinacionog centra bilo je milijardu 650 miliona, a ove godine 600 miliona više, dve milijarde 250. Međutim, ukupni izdaci za investicije za jug Srbije i teritoriju Kosova i Metohije biće daleko veći i iznosiće negde oko 3,8 milijardi dinara.
Struktura je sledeća - ministarstva će resorno investirati u oblasti koje su u njihovoj nadležnosti. Tako će Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike ovim budžetom izdvojiti 130 miliona za Kosovo i Metohiju; prosveta i sport 18 miliona; kapitalne investicije oko 300 miliona; ministarstvo rudarstva pet miliona.
Na razdelu Koordinacionog centra predviđeno je dve milijarde i 250 miliona, pri čemu takođe imamo sredstva namenjena za programe sufinansiranje razvoja na jugu Srbije sa međunarodnim organizacijama UNDP i CHF, u iznosu od 104 miliona, pri čemu je to samo učešće koje je 20% ukupnih troškova, tako da će po osnovu tih projekata oko 500 miliona dinara biti uloženo za jug Srbije.
Vlada je, inače, danas donela odluku da iz rebalansa budžeta odvoji odgovarajuća sredstva za program UNDP, a sledeće nedelje će biti doneta ista odluka za programe CHF za jug Srbije. Takođe, osim ovih prihoda, biće izdata jedna dodatna poštanska markica za Kosovo, koja će se cele godine prodavati i od koje očekujemo prihode od oko 300 miliona dinara.
Naravno, postoje dodatna transferna sredstva iz budžeta koja su predviđena za Koordinaciono telo u iznosu od 350 miliona, tako da je ovo 3.350.000.000, plus efekat ulaganja međunarodnih institucija od oko 500 miliona, a to je oko 3.800.000.000 za Kosovo i Metohiju, znatno više nego u ovoj godini.
Što se tiče javnog duga, budžetom je predviđeno izdavanje garancija i kontragarancija do iznosa od 93.000.000.000 dinara. To je daleko manje u odnosu na ovu godinu, kada je budžetom bilo planirano 257 milijardi dinara za izdavanje garancija i kontragarancija. Moram da kažem da je, bez obzira na plan, izdato samo 10%, dakle, 22 milijarde dinara, tako da smo mi odlučili da u sledećoj godini idemo sa nižim maksimalnim plafonom za izdavanje garancija i kontragarancija, s tim što će u praksi taj iznos biti i manji od ovih 93 milijardi, ali smo mi dali sve potencijalne projekte koji su u ovom trenutku u opticaju, pa će se onda konkretno odlučivati o tome i ratifikovati u ovoj skupštini, koji će biti odobreni.
Inače, želeo bih da kažem da se Srbija značajno razdužila u poslednje četiri godine. Naime, naš ukupni javni dug je manji, 4.500.000.000 evra u odnosu na decembar 2000. godine. U decembru 2000. godine ukupni javni dug je iznosio 14,2 milijardi evra, a na dan 31. oktobra ove godine on iznosi 9,7 milijardi evra. Od ukupnog duga koji je unutrašnji i spoljnji, unutrašnji dug čini 42%. Najveće su obaveze prema staroj deviznoj štednji, a spoljnji čini 58% duga. Naš ukupni javni dug je sada svega 56% društvenog bruto proizvoda. Bio je 170% pre tri godine. Sledeće godine mi ćemo završiti program sa MMF-om, trogodišnji program, kojim ćemo obezbediti dodatni otpis od 700 miliona dolara i obaranje nivoa javnog duga na ispod 50% u društvenom bruto proizvodu, što je nivo koji je niži od nekih zemalja u tranziciji, a čak i od nekih zemalja članica EU.
Ne treba da se zavaravamo. I sa tako nižim obimom javnog duga mi moramo da ostvarimo rast društvenog bruto proizvoda 4 do 5% godišnje, da bismo mogli bez problema to da servisiramo. Da zaključim, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan oštar program. Međutim, ovo je jedan realan program i očekujem da svi oni koji žele da vide napredak Srbije, ne samo u 2005. godini, već u narednih 10, 20 godina, podrže ovaj budžet.
Naravno da će ovaj budžet obezbediti redovno izmirivanje i penzija i svih drugih davanja iz budžeta. Ovaj budžet će povećati standard u obrazovanju, kulturi, u ustanovama socijalne zaštite, jer 30% će biti veće plate učitelja i profesora fakulteta sledeće godine u odnosu na ovu godinu. Međutim, za ovaj budžet je potrebna i odgovarajuća hrabrost politička, jer ovo do sada niko nije sproveo.
Ovo što mi predlažemo nije približno sprovela prethodna Vlada, a da ne govorimo o prethodnom periodu kada smo bili pod sankcijama, kada nije ni moglo da se o ovako nečemu govori. Međutim, mi smo ubeđeni da ovakav budžet jednostavno nema alternative. Siguran sam da i Ministarstvo finansija i cela Vlada Srbije imaju i energije i znanja i hrabrosti da ovaj program sprovedu, i siguran sam da ćemo u tome uspeti, i želim u interesu svih građana koji su nas birali da podržite ovaj budžet, jer ovo nije politički budžet, ovo je budžet koji će doneti dobro i nama i budućim generacijama. Hvala vam.

Posle pauze. Dame i gospodo poslanici, određujem pauzu do 15,20 časova. Imaćete prvi reč posle pauze.

(Posle pauze – 16,10)

Dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan. Nastavljamo popodnevnu sednicu.

Molim vas da na početku utvrdimo kvorum.

Utvrđeno je da imamo kvorum.

Pre nego što pitam da li izvestioci nadležnih odbora žele reč, samo da vam pročitam potvrđivanje mandata narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije, za upražnjena poslanička mesta, kako bismo omogućili njihovo učešće u radu Narodne skupštine.

Uručeni su vam izveštaji Republičke izborne komisije o izboru narodnih poslanika radi popune upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnim poslanicima, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Radoslavu Zdravkoviću i Petru Madžareviću, izabranim sa izborne liste Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica.

Na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije i izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Radoslavu Zdravkoviću i Petru Madžareviću.

Čestitam narodnim poslanicima na izboru i molim ih, ako su tu, da uđu u salu.

Da li Radojko Obradović, zamenik predsednika Odbora za finansije, želi reč? (Ne.)

Da li Miloš Aligrudić, ispred Zakonodavnog odbora, predsednik, želi reč? (Ne.)

Da li narodni poslanik koji je izdvojio mišljenje želi reč? (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Prvi se za reč javio narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Gospodine Vučiću, izvolite.

Ne znam da li je pročitano obaveštenje u prvom delu zasedanja, pošto nisam sve vreme bio prisutan.

Ovlašćeni predstavnik za ovu tačku je, ispred poslaničke grupe DS – Boris Tadić, narodni poslanik Dušan Petrović, a ispred poslaničke grupe DSS, ovlašćeni predstavnik je Radojko Obradović.

Dame i gospodo narodni poslanici, molio bih da ne počinjemo raspravu dok ne dođe ministar finansija. Mislim da će se složiti i poslanici većine i predsednik Narodne skupštine.

Gospodine Vučiću, izvinite, usvaja se, pošto je danas prisutno nekoliko ministara ovde. Molim stručnu službu da pod hitno obavesti ministre da siđu, pre svega ministra finansija. Nema potrebe da dajemo pauzu, jer će to trajati brzo.
Zahvaljujem se svima na strpljenju.
Po Poslovniku?
Gospodine Vučiću, sačekaćete, svejedno što ste dobili reč, pošto je po Poslovniku.
Izvolite, ovlašćeni predstavnik po ovoj tački ispred DS-a - Boris Tadić, narodni poslanik Dušan Petrović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, reklamiram povredu člana 69. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Administrativni odbor, što je kasnije ovde konstatovano na sednici Skupštine, utvrdio je da je gospodin Dragiša Đoković, navodno podneo ostavku i konstatovao prestanak njegovog mandata. Kako je povređen član 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, ta ostavka ne postoji. U skladu sa članom 225. Poslovnika, ta ostavka nije podneta predsedniku Skupštine, o čemu će se predsednik sigurno izjasniti kada za to dođe vreme, niti je podeljena poslanicima, niti je, u skladu sa članom 220. Poslovnika, o toj ostavci poslanik ...

Gospodine Petroviću, izvinite, molim vas, samo trenutak, izvinite što vas prekidam.
Molim vas, govorimo o narodnom poslaniku, to je tema povodom povrede Poslovnika. Dakle, najvažnija funkcija u zemlji, nema razloga da galamimo. Saslušajmo govornika strpljivo.
Izvolite, gospodine Petroviću, izvinite molim vas.
Navedeni su članovi.