Zahvaljujem se gospodinu ministru, a tako ćemo imati priliku, dakle, u toku današnjeg dana, da dobijemo precizan odgovor.
Pogotovo što smo svi bili svedoci, mi ovde prisutni narodni poslanici iz Skupštine Republike Srbije, prethodnih dana, kojim jezikom i na koji način su nas oslovljavali ti isti ili pojedini mediji, pa čak i obični građani.
A citiraću vam i nešto što je živa istina, to je da Skupština Srbije, objasnili su nam ovde, piše u novinama, "nema svoj vozni park i vozače, već se za potrebe prevoza svojih službenika, dakle i poslanika Narodne skupštine Republike Srbije, obraća Upravi za zajedničke nabavke republičkih organa".
Sada bih se vratio na temu, a to je Predlog zakona o budžetu za 2005. godinu. Socijaldemokratska partija je imala nekoliko ključnih zamerki. Moja koleginica Ljiljana Nestorović je u prethodnom danu, u više navrata, govorila o primedbama koje se tiču pozicija namenjenih za Koordinacioni centar i Koordinaciono telo za jug Srbije. Neću se osvrtati na ta pitanja, jer pretpostavljam da će i kroz amandmane biti prilike da se i poslanici i resorni ministar još više udube u tu jako važnu tematiku.
Ono što nas u SDP posebno interesuje, ono za šta smo posebno zainteresovani, zbog građana Srbije, zbog radnika, podsećam pre svega zbog radnika, jer zbog imena i prezimena naše partije i zbog našeg socijalno-ekonomskog programa mi posebnu pažnju posvećujemo jednom problemu koji je opšteprisutan u poslednjih deset-petnaest godina.
Taj problem se zove povezivanje staža u prethodnom periodu za radnike kojima nije uplaćivan u tom periodu u kome su radili, a gde su, ne svojom krivicom, ostajali bez tih sredstava uplaćenih u fondove za to namenjene.
Za nas iz SDP-a je zbog toga neprihvatljivo da ovakav predlog budžeta ne sadrži tu stavku. Dakle, neprihvatljivo je da Vlada Republike Srbije ne razmišlja, bar kroz pozicije iz ovog predloga budžeta za 2005. godinu, o tome da li ćemo, kako ćemo i na koji način rešiti ovaj zaista akutni problem.
Pretpostavljam da će i odgovor, ovde prisutnog ministra, biti da nisu ostvarene zakonske pretpostavke da se ta pozicija, odnosno obaveza države u ovom budžetu i nađe. Upravo u toj činjenici i leži ne samo odgovornost ministra za finansije, nego bih rekao i cele republičke Vlade, zato što nije otvorila mogućnost da se stvore uslovi da bi se kroz zakonsku regulativu, zakonske i podzakonske akte, i sve ono što može i što zakon dozvoljava, otpočeo proces rešavanja ovako krupnog problema.
Mi u SDP-u mislimo da je potrebno otvoriti hitno taj prostor za planiranje sredstava za ovu namenu. Šta je što mislimo da može vrlo brzo da se uradi, vrlo prosto i vrlo jednostavno. Potrebno je napraviti analizu koliki je to broj radnika. U javnosti se često spekuliše sa brojkama od 150 do 180 hiljada.
Dakle, mi još uvek ne znamo koji broj radnika ima ovaj problem. Dalje, ne znamo koja su to preduzeća. Postoje neka preduzeća, dame i gospodo poslanici, čiji direktori i dan-danas direktoruju, a nisu u prethodnih sedam-osam godina uplaćivali ni dinar pojedinim svojim radnicima za ovu vrstu staža.
Zatim, da li ta preduzeća postoje? Podsetiću vas da je u mnogim od tih preduzeća uveden stečaj. Neka su nestala. Neka su privatizovana. Da li uopšte imamo spisak u Ministarstvu za privredu i privatizaciju, Ministarstvu za finansije i Ministarstvu za rad i zapošljavanje, koji je broj tih preduzeća iz kojih mi treba da dobijemo te podatke o radnicima koji imaju ovu vrstu problema.
Dakle, posle takve vrste analize, potrebno je utvrditi pravila i obaveze - koja to preduzeća u državi Srbiji mogu da izvrše tu obavezu, da je odmah urade, da je odmah izvrše, jer nema prečeg posla za ovu državu nego da namirimo obaveze ove države, odnosno preduzeća, prema ljudima koji su radili, savesno obavljali svoj posao, odlazili na posao, radili osam sati, dobro ili loše - ali u to neću da ulazim.
Ali, pravo je poslodavca, direktora, menadžera bilo da im uplaćuju sredstva za njihov staž. Sada dajem konkretnu ideju i ministru i Vladi Republike Srbije - za ona preduzeća koja su prestala da postoje država Srbija treba da počne da preuzima ovu obavezu. Čujem da postoje nekakvi podaci, ministar me može demantovati, a možda je to i veća brojka, ali pominje se 200 miliona evra da bi se otpočeo proces rešavanja ovog krupnog problema. Čuli smo da 300 miliona dolara država izdvaja za plaćanje Dafininih i Jezdinih štediša.
Dragi moji prijatelji, narodni poslanici Narodne skupštine Srbije, radnici koji su godinama radili, ne svojom krivicom su ostali bez plaćenog staža. Oni nisu imali hleba da jedu. Oni nisu imali pare koje će uložiti u Jezdinu i u Dafininu banku.
Ova država je rešila problem vraćanja Jezdinim i Dafininim štedištama. Ako smo to mogli uraditi, mislim da je najlogičnije i, rekao bih, najpoštenije od nas i od ove vlada, koja jeste demokratska, to i građani Srbije od nje traže - da otpočne proces, makar da pokažemo dobru volju u 2005. godini, da ćemo voditi računa i o tim ljudima, i da ćemo naprosto početi da izmirujemo tu obavezu prema njima, jer mislim da su to u najmanju ruku i zaslužili. Zahvaljujem vam se na pažnji.