Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 152 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Slobodan Mihajlović, Aleksandar Radosavljević, Vladan Vučićević i Goran Svilanović; (pre podne) Slavoljub Matić.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2005. GODINU (nastavak u načelu)
U okviru ove tačke razmatramo Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2005. godinu, sa projekcijama za 2006. i 2007. godinu, i predloge odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove fondova i službi za 2005. godinu navedene u dnevnom redu.
Obaveštavam vas da imamo izvinjenje ministra, svakog časa će se priključiti, došao je, ali obavlja neke konsultacija u Skupštini.
Pre nego što dam reč narodnom poslaniku, po Poslovniku reč ima gospodin Đoković.

Poštovano predsedništvo, uvaženi narodni poslanici, povreda Poslovnika član 100. - ja sam dr Ljubiša Đoković, narodni poslanik Demokratska stranka Srbije - dr Vojislav Koštunica iz Kraljeva.
U današnjem listu "Kurir" objavljena je moja slika sa uvredljivim tekstom, ispod koje piše "prebeg Dragiše Đokovića", sa mojom slikom.
Želim da se obratim javnosti i mojim glasačima, koji celo jutro zovu telefonom. Ne mogu da veruju da je to moguće i iz tih razloga se obraćam javnosti, a mom bivšem kolegi Dragiši Đokoviću - ako je promenio stranku, što nije promenio i prezime, da me ne bruka. Hvala.

Gospodine Đokoviću, nadam se da ne tražite da se Skupština izjasni o povredi Poslovnika? (Ne.)
Istovremeno, opominjem da se i na vas odnosi član 100. Dakle, kada je reč o gospodinu Đokoviću, on je bio poslanik u ovoj Skupštini dok nije podneo ostavku i nema razloga da govorimo o prezimenima ljudi.
Nastavljamo rad. Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, a neka se pripremi narodni poslanik Milica Gavrilović.

Dame i gospodo narodni poslanici, sve nas u Srbiji sudbinski interesuje, a pretpostavljam i vas poslanike u Skupštini, šta će ovaj budžet nakon uvodnog izlaganja ministra Dinkića doneti u realnim ekonomskim, socijalnim i drugim tokovima, odnosno svim aspektima ostvarivanja predloženih ciljeva, šta su u njemu osmišljene nerealne ambicija a šta čista virtuelnost.
U ovom kontekstu srpski radikali su za skupštinskom govornicom upozoravali i još će u narednim diskusijama mojih kolega, vezanim za budžet za narednu godinu, to biti činjeno. Upozoravaće se na obilje nejasnoća, nedoslednosti, protivurečnosti, anarhičnih i neekonomskih sadržaja.
Imajući to u vidu, želim da upozorim na sledeće - predloženi budžet, kao i nedavni usvojeni rebalans budžeta, bespovratno po nama udaljava Srbiju od generalnih ekonomskih i socijalnih ciljeva, ubrzane tranzicije, a način punjenja budžeta ima za cilj uništavanje kvalitativnih faktora razvoja i progresa.
Ministar Dinkić je prilikom usvajanja ovogodišnjeg budžeta i budžeta o kome danas raspravljamo, obećao i okarakterisao ih kao socijalne i razvojne. Po nama, nema tog ekonomskog pokazatelja ili ekonomsko-socijalne činjenice koji su potvrdili u ovoj godini održivost ovako javno izrečenih budžetskih očekivanja i obećanja ministra.
Naprotiv, neumoljive su ekonomske činjenice koje govore da se radi o politikantstvu ili o ideološkoj floskuli.
U mojoj diskusiji, vezanoj za rebalans budžeta pre otprilike mesec dana, ove stavove sam osporila. Rekla sam, a to tvrdim i danas za budžet za sledeću godinu, da se budžet transformisao u razorni.
Pred nama je predlog budžeta koji predviđa masu sredstva od 396 milijardi dinara i 20,5 milijardi deficita. Podsetiću da je smanjenje deficita u budžetu za ovu godinu u suštini ispunjavanje zahteva MMF-a, a tako je i sa deficitom za iduću godinu.
Mi smo se još od 2001. godine suprotstavili obiljem argumenata visokom, neprihvatljivom i ekonomski krajnjem neopravdanom i neargumentovanom deficitu.
Istovremeno, podvrgavali smo kritici izvore deficita, a posebno da se on pokriva iz prihoda od privatizacije, zaduživanja ili domaćih kredita.
Radikali smatraju i sada i pitaju ministra Dinkića, koliko ovi izvori deficita iznose od dolaska DOS-a na vlast, jer je svima jasno da su prihodi od privatizacije bespovratno kroz budžet potrošeni u neproizvodne svrhe.
Budžet u iznosu od 404 milijardi dinara deluje kao elementarna nepogoda na ekonomske mogućnosti svih onih subjekata koji pune njegov sadržaj, a koji istovremeno treba da budu nosioci ekonomske i društvene tranzicije, socijalnog razvoja, realnosti tranzicije itd, mogućnosti izlaska iz dubokog ponora i krize u kojoj se Srbija nalazi.
Realnost punjenja ovako i ovoliko projektovanog budžeta više je utopija nego stvarnost. Njegova novčana zasnovanost će zakazati. Predložena koncepcija punjenja budžeta je zasnovana na nizu novina, tj. relativnom reformskom pristupu. Na primer, nove forme beskrajnih poreskih reformi, a posebno uvođenje poreza na dodatu vrednost. Zatim, tu je i neekonomska tendencija pristupa poskupljenju proizvoda i usluga, i drugo. Naravno, radi se o povećanju izdvajanja privrede i građana, povećanju cena proizvoda i usluga, čime se, nasuprot obećanjima, neće suzbiti siva ekonomija, mito i korupcija.
Ovde upozoravam na opšti haos u primeni zakonskih opredeljenja u oblasti javnih finansija, koje uvek obuhvataju i politiku i praksu javnog trošenja. Radi se o svim izdacima, politici konstituisanja i alimentiranja kao potrebe onih segmenata državnog aparata i delatnosti koji se finansiraju u obliku javne potrošnje tj. iz sredstava budžeta. To su npr. narodna odbrana, tužilaštvo, sudstvo, organi vlasti, javne uprave i drugi izdaci na svim nivoima teritorijalnog i funkcionalnog organizovanja državnih poslova, od opštine do savezne države, u obavljanju ustavnih i zakonskih državnih funkcija.
Posebno bih htela da istaknem dve neodrživosti. Prvo, postojeći problemi budžetske politike vezane za predloge iz ekonomske klasifikacije 42 – sredstva iz budžeta namenjena lokalnoj samoupravi, koja se usmeravaju preko okruga.
Predlagač budžeta, to je praksa od 2001. godine, vodi politiku tzv. budžetske kazne onih opština koje nisu u vladajućoj koaliciji. To je, u najmanju ruku, po nama nedopustivo, a i katastrofalno po regionalnu konstituciju i razvijanje potencijala na nivou opština. Niz opština je kažnjeno zbog toga što su građani ukazali poverenje na poslednjim izborima opozicionim strankama ili koalicijama. Videćemo kako će grad Beograd budžetski tretirati ove godine opštinu Zemun ili opštinu Surčin.
Može se konstatovati da je realizacija zakonskih odredbi da opština "dobija" deo prihoda iz budžeta Republike i grada Beograda, kako bi zadovoljila svoje obaveze, u gotovo bespovratnoj krizi. Postavlja se kao snažno izražen problem, a koji je vezan za sektor finansija i privatizacije u Vladi Republike Srbije, kako i kada je realizovan segment zakonskih obaveza vezan za privatizaciju uplaćen opštinama. Radi se o sredstvima koja pripadaju opštinama i gradovima. U ovom sektoru ekonomske i budžetske politike vlada, po nama, nedozvoljen haos. Zašto se direktno ne uplaćuje pripadajući deo sredstava od privatizacije opštinama? Šta je sa firmama koje imaju filijale u mnogim opštinama u našoj Republici? Pitanja se nižu, a problemi uvećavaju.
Drugo, sledeći problem na koji želim da ukažem, prilikom rasprave o rebalansu budžeta za ovu godinu, koji je inače nedozvoljeno kasnio, posebnu pažnju smo posvetili posledicama koje se odnose na Vojsku Srbije i Crne Gore, i to moram da učinim i danas, jer do septembra ove godine je utrošeno 100% novčanih sredstava koje je utvrdio rebalans budžeta za ovu godinu.
Budžet namenjen Vojsci nije uvažio ovogodišnju inflaciju i upozoravamo da se budžetska novčana sredstva obračunavaju za 43 hiljade ljudi, a samo profesionalni sastav Vojske broji 45 hiljada ljudi, pa se postavlja opravdano pitanje, šta je sa onim vojnicima, kojih ima oko 30 hiljada, koji idu na redovno odsluženje vojnog roka, ko će njih finansirati. Ne vidimo iz budžeta da je to planirano. Dakle, iz kojih izvora i kako će se plaćati njihovi troškovi?
Nisu obezbeđena budžetska sredstva za 2005. godinu za opremanje novim modernim sredstvima, niti novčana sredstva za modernizaciju postojećih sredstava naoružanja i vojne opreme, a teži se smanjenju broja vojnika, zasnovano na osavremenjavanju naoružanja.
Dalje, stavka za socijalna davanja zaposlenih u Vojsci Srbije i Crne Gore je povećana za oko 10 puta i iz toga vidimo da će biti masovnih otpuštanja u vojsci.
Predlog budžeta ne povećava sredstva za finansiranje vojnih penzija, a u 2005. godini se najavljuje masovno penzionisanje. SRS upozorava da je oko 40 hiljada lica tužilo ili se sprema da tuži državu za neisplaćene plate po Zakonu o vojsci, članovi koji se odnose na novčana primanja.
Radi se o koeficijentima 1:3, najmanje pet, član 137. Zakona o Vojsci Srbije i Crne Gore. To je zakon iz 1994. godine, sa izmenama iz 2002. godine. Dakle, odakle obezbediti eventualnu naknadu ako sudske presude budu izvršne, a ako znamo da ona u celini iznosi oko dva godišnja budžeta Srbije projektovana za 2005. godinu. Napominjem da već postoje brojne presude čije se izvršenje čeka.
Svima koji pažljivo analiziraju stavke namenjene vojnom budžetu nameće se neminovno pitanje, gde ova budžetska politika vodi i da li je ovo adekvatan odnos prema vojsci, da li su ovi finansijski eksperimenti koordinirani sa aktuelnim političkim akcijama da se gotovo potpuno uništi vojska, i da na primer na Kosovu i Metohiji ima više raznih albanskih formacija nego što ima voske u Srbiji i Crnoj Gori. Da li je budžetska strategija uništiti, a ne reformisati i modernizovati vojsku?
Ovakva koncepcija budžeta po nama je neodrživa, destruktivna i antireformska. Naša ocena je da je ovakav koncept budžeta još jedna izgubljena godina za ekonomiju, za intenzitet razvoja i socijalno-ekonomski položaj građana. Upozoravamo na opasnost pogoršavanja položaja penzionera, nezaposlenih i korisnika socijalne pomoći.
Po našem mišljenju, ovogodišnji budžet je nesumnjivo inflatoran. Inflacija koja je predviđena za ovu 2004. godinu bila je više nego netačna i računovodstveno pogrešno izračunata. Procena da je ona 11,8% ove godine, a to je daleko od nekog realnog inflatornog povećanja cena. Netačna je ocena da je povećanju inflatornih tendencija značajno doprineo rast cena nafte i baznih metala na svetskom tržištu za oko 3%. Istovremeno, procenjujemo da je predviđena inflacija za iduću godinu od 9,1% zaista van svake ekonomske procene i računice. Po nama, našu zemlju vreba daleko veća inflacija.
Ono što je interesantno, to je da je punjenje budžeta od carine manje od 10%. Godine 2001. bilo je 20%, a sada je ukupno 39 milijardi i 200 miliona, i pitamo se zašto Vlada i ministar Dinkić dozvoljavaju ovako nedomaćinsko ponašanje na carini, odnosno zašto ne omoguće da većinu sredstava procentualno za punjenje budžeta obezbeđujemo naplatom carina u skladu sa zakonom.
Znate da carina ima dve uloge. Jedna od tih je pre svega fiskalna.
Naplatom dažbina se puni budžet Republike i po nama je neophodno, ministre, da inspekcija, finansijska ili već koja, budžetska, izvrši kontrolu rada u poslednje četiri godine, utvrdi koliko je budžet oštećen od strane carine i da se pokuša naknadno naplatiti taj dug koji je utajen, jer po carinskom zakonu koji važi svaki predmet je podložan kontroli, naknadnoj proveri u roku od pet godina.
Stvoreni su, to svi znamo, razni uvoznički lobiji, u koje su direktno uključeni uvoznici, špediteri, carinici, a većina velikih špeditera su bivši carinici ili kumovi i prijatelji direktora. U poslednje dve godine bilo je niz afera oko uvoza pojedinih roba. Samo ću ih nabrojati.
Da vas podsetim, oko carinjenja kineske robe široke potrošnje i samo za poslednje tri godine na Carinarnici Beograd je ocarinjeno preko 3.500 kontejnera te robe po vrlo niskim cenama. Imate te izveštaje, svojevremeno su stranice štampe bile punjene time, ali niko ništa ne preduzima.
Kriminalno carinjenje tehničke robe; znate kako se tehnička roba carini, po pogrešnoj stopi od 1% umesto po stopi od 15% i porezom od 20%. Tu su vam pare i deficit vam uopšte nije potreban, naprotiv. Zatim, izvoz otpadnog materijala, aluminijuma, bakra, gvožđa. Stotine šlepera ovih metala je izvezeno po četiri do pet puta nižim vrednostima od realnih. Država je avgusta 2003. godine uvela izvozne stope od 15% na izvoz ovih metala, ali šta to vredi kada se fakture umanjuju četiri do pet puta. Afera izvoza ptica svima je takođe poznata.
Jedan zaključak vezan za carinu i mogućnost da se budžet popuni ovim sredstvima jeste da se poveća udeo carine u budžetu Republike, kao što sam to na početku i rekla, ali želim da potenciram, bio je 29,2% u 2001. godini, u 2003. godini samo 10%, a u ovoj 2005. godini vi očekujete još manje.
Dakle, ukoliko bi se sredile carinske službe i ukoliko bi se tamo radilo kako treba, naš budžet bi bio realniji, deficita ne bismo imali, ali nam nije jasno zašto ni Ministarstvo ni Vlada neće da se pozabave ovim krupnim problemom.
Takođe, želim da vas podsetim na jedan slučaj koji se dogodio u Zemunu, a to je, ministre, da su vaši inspektori blokirali račun Javnog preduzeća poslovni prostor, zbog toga što nije naplaćen porez na izdavanje prostora u zakup, koji je po vama 20%. Čujem da ste u proteklih mesec dana ili unazad mesec dana izvršili kontrolu još u 100 opština. Da li ste ih obavezali na plaćanje tog poreza, ne znam. Trebalo bi da imate u vidu da je taj prihod od zakupa, odnosno da oni imaju tretman javnog prihoda, da je to osnovni prihod za finansiranje lokalne samouprave i da je neodrživo da taj prihod bude oporezovan.
Jednostavno, uopšte ne znamo na osnovu čega se temelji to oporezivanje, sem ako niste bili toliko u krizi sa novcem da ste to morali da uradite u svim opštinama, pa ste nam na početku godine nešto dali, a onda ste nam na kraju godine to uzeli.
Postoji jedan račun, a to je prihod od davanja u zakup; korišćenje nepokretnosti u državnoj svojini koje koriste državni organi i organizacije, ustanove i javne službe koje se finansiraju iz budžeta Republike nije oporezovan sa 20%, a ovaj koji se finansira iz budžeta opština jeste. Molila bih vas za konkretan odgovor, s obzirom da Zakon o porezu na promet i član 17. u tački 3) jasno predviđa poreska oslobađanja za usluge koje vrše državni organi, organi teritorijalne autonomije i organi lokalne samouprave u ostvarivanju javne funkcije, ako biste bili ljubazni.
Nadam se da sam vam pomogla, ako ne za ovu godinu, onda svima ostalima koji budu donosili budžet za sledeću 2006. godinu. Postoji rezerva prihoda u ovoj državi, ali se ta rezerva ne koristi. Najlakše je udariti po džepu poreskih obveznika. SRS iz ovih razloga ne može podržati ovaj budžet.

Reč ima ministar Dinkić.

Dame i gospodo, dobar dan. Želeo bih da iskoristim priliku da odgovorim na neka od pitanja narodnog poslanika koji je malopre govorio.
Što se tiče reforme vojske, tačno je, juče sam rekao da mi u 2005. godini planiramo početak ozbiljne reforme vojske. Naime, govorili ste da u vojsci ima 45.000 vojnika. Cifra je drugačija. Znači, 45.000 je ukupan broj trenutno zaposlenih u vojsci, od čega je 16.000 civila. Dakle, oko 40% u našoj vojsci jesu civili, što je procenat koji ne postoji ni u jednoj drugoj zemlji u svetu. Nema ni jedne zemlje koja ima čak ni 30, a kamoli 40% civila u vojsci. Mi imamo još dodatno 30.000 regruta i za njih su sredstva u budžetu obezbeđena.
Što se tiče stavke - socijalni program za vojsku, mogu da kažem da nijedan vojnik neće biti otpušten, ali će za 1.300 vojnih lica biti obezbeđena sredstva za dokup penzionog staža, kako bi mogli da prevremeno odu u penziju. Znači, radi se o sredstvima za 1.300 lica koja imaju manje, do 5 godina, do penzije, da bi moglo to da se dokupi i da odu u penziju. Međutim, smanjiće se broj civilnih lica. To mogu otvoreno da najavim. Ta sredstva su planirana u ovom budžetu.
Sa druge strane, ako pogledate veličinu Srbije i broj vojnika koji su potrebni da je brane, sasvim sigurno da je Srbiji potrebna profesionalna vojska koja ne bi trebalo da broji više od 25.000 do 30.000 ljudi. Drugim rečima, to je moje lično mišljenje, postoje svi uslovi da se u relativno kratkom periodu potpuno ukine služenje vojnog roka.
To je moje lično mišljenje, i za to ću se zalagati i u okviru svoje stranke i u okviru Vlade, da se napravi plan da se u narednih godinu dana donese odluka o potpunom ukidanju vojnog roka, jer jednostavno, Srbiji je dovoljna profesionalna vojska, nema potrebe da regruti idu u vojsku.
Naravno, ne može to preko noći da se uradi, mora da se napravi plan transformacije vojske. Sa 30.000 profesionalnih, dobro obučenih vojnika, to je sasvim dovoljno, po svim standardima, posebno imajući u vidu da je perspektiva Srbije ulazak u Partnerstvo za mir.
Sa druge strane, što se tiče carine, slažem se sa vama u jednoj konstataciji, u drugoj se ne slažem. Slažem se da bi carina mogla daleko bolje da radi. Mi smo ove godine dali primat reformi poreske uprave, sledeće godine će primat biti reforma i obnova kadrovske strukture u carini.
Što se tiče nekih propusta koji su napravljeni, primera radi, taj skandal sa izvozom ptica, ti ljudi su otpušteni. Sa druge strane, kada je jedna druga ekipa na carini, samo mesec dana kasnije pronašla isto to, pokušaj šverca ptica iz Srbije, štampa to jedva da je zabeležila sa jednom crticom. Dakle, ima i negativnih i pozitivnih slučajeva. Naravno da ćemo sankcionisati sve ono što je negativno.
Što se tiče prihoda od carine, tačno je da su oni svega desetak procenata ukupnog budžeta. Ipak bih zapitao, zašto je Skupština u prethodnom sazivu usvojila Akcioni plan harmonizacije odnosa sa Crnom Gorom, kada su carine drastično snižene. Mi danas imamo 2.700 pozicija u našoj carinskoj tarifi koje su niže od važećih stopa u Evropskoj uniji. Dakle, Srbija ima neke carinske stope niže od Evropske unije.
Međutim, prethodna Skupština je usvojila taj akcioni plan i ta carinska tarifa nije izmenjena voljom ove vlade. Ne možemo očekivati da sa niskim carinskim stopama ostvarujemo više prihoda u budžetu od 10%.
Konačno, odgovor na poslednje pitanje, što se tiče poreza na zakupnine kod opština. Tačno je da više opština, da ne kažem najveći broj opština, krši taj propis. Kada opštine daju firmama pod zakup poslovni prostor, to se ne tretira na način na koji ste vi rekli da je oslobođeno od poreza. Naprotiv, postoji poreska obaveza.
Iz nekog razloga prethodno Ministarstvo finansija je to gledalo kroz prste. Mi smo u budžetskoj kontroli utvrdili kod određenog broja opština da postoji ta nepravilnost. Mislili smo da se samo kod njih to dešava, a posle smo videli da je to masovno pravilo. Svesni smo toga da opštine ne mogu odjednom da isplate nagomilani poreski dug.
Ali, donećemo u narednih mesec dana odluku na Vladi da se taj dug za sve opštine, generalno, nezavisno od toga ko je u tim opštinama na vlasti, reprogramira na određeni broj godina, ali da se od sada redovno uplaćuje, jer jednostavno, to jeste poreska obaveza.
Pitao sam, pošto nisam pravnik, pravnike u Ministarstvu finansija i tumačenje je decidno - da se plaća porez na zakupninu kada opština izdaje firmama imovinu u zakup.
Naravno, ne bih se složio sa konstatacijom prethodnog govornika da ovaj budžet znači veće oporezivanje. Naprotiv, činjenica je da će smanjivanje rashoda dovesti do smanjivanja poreza, jer neće biti potrebno da se toliko poreza prikuplja kako bi se finansirali smanjeni javni rashodi.

Po Poslovniku su se javili Rajko Baralić i Aleksandar Vučić. Gospodin Vučić je bliži, ako se slažete. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članom 100, koji, osim za narodne poslanike, sledstveno se odnosi i na ministre u Vladi Republike Srbije. Naime, tražim to od predstavnika državne vlasti, ima nekih od kojih to ne možete da tražite, oni su neodgovorni i svejedno vam je, šta god od njih da tražite, oni će uvek da teraju kontru i da rade sve što je moguće protiv države.
Gospodine Dinkiću, kada vi kažete " insistiraću i mi ćemo uraditi sve da više ne bude služenja vojnog roka", vi time crtate svakome u ovoj zemlji - još godinu dana se izvlači na različite načine i u armiju nemoj da ideš.
Vi radite sve što možete da uradite protiv odbrane ove zemlje i to na najdirektniji mogući način. Vaše političko zalaganje za profesionalnu vojsku, mislim da će svako da vam kaže, odlično, u redu je, ali kada se to napravi i kada se obezbede finansijska sredstva i kada se to sve uradi, kada se takva strategija ili doktrina i taktika odbrane usvoji, onda o tome možemo da govorimo, a ne tako, sačekajte za godinu dana, više neće biti služenja vojnog roka i ko će onda da ide u vojsku?
Evo vam slučaj iz Grocke od pre neki dan, 16 vojnika se nije pojavilo, zahvaljujući takvom neodgovornom ponašanju političara u ovoj zemlji, zahvaljujući jednom koga ne goni tužilac i nećete imati podršku nizašta u pravosuđu, jer nema tužilac koga da goni u ovoj zemlji, i niko ne sme da ide pred sud i niko ne sme da bude optužen i osuđen za bilo šta.
Dokle god imate državnog tužioca koji ne podiže krivičnu prijavu ex officio za najočiglednije krivično delo sa težim posledicama, sa većom društvenom opasnošću, izvršenu preko svih sredstava informisanja, i nikome ništa. Nemojte da se igrate državom. Ovo nisu stranačke stvari, ovo nije izborna kampanja. Nama država nestaje polako, ali sigurno, ne treba mi u tome da pomažemo svi i da je razaramo i dalje.
Juče sam vam predložio, skinite sa razdela Ministarstva spoljnih poslova, skinite sa razdela predsednika Republike, ne zna ni koliko para ima u budžetu, sinoć sam ga gledao. Ne zna koliko para ima, kaže, odmah posle emisije ide u diplomatsku akciju, a diplomatska akcija je bila Partizan-Real u Pioniru. To je bila diplomatska akcija. Skinite te pare, dajte našoj vojsci, dajte da vojnici imaju da jedu.
Dajte da možemo da imamo više vojnika, a manje civila da bi taj odnos bio uravnotežen. Tačno je da je nemoguće da bude 40% civilnih lica, a ne da kažete, izvinite, niko više od vas ne treba da ide u vojsku. Znam, doneo je neko odluku, niko živ ne zna ko je doneo odluku da se skloni naša vojska sa Dunava. A ko je doneo tu odluku? Kojem je to geniju palo na pamet? To je važno da bi se neko dodvorio Hrvatskoj.
Koga su pitali ti ljudi, šta rade ti ljudi, ko je o tome odlučivao, zašto nisu upoznali građane Srbije sa tom odlukom, kako možete da kupujete 218 automobila, i za to ima, i za to mogu da se nađu pare, a za vojsku ne mogu da se nađu pare, i u tome je veliki problem. To je ono što mora da se promeni.
Nemojte da govorite ništa, neka vojnici idu u vojsku, neka na najnormalniji način idu u vojsku. Kada država donese drugačiju odluku, država će upoznati sve svoje građane sa tom odlukom, tražiti od njih poverenje i podršku za sprovođenje takve odluke. Nemojte do tada, inače, hajde da ukinemo vojsku. A sada će da krene i ukidanje policije, primetili ste to u nekim novinama. Tri puta na naslovnoj strani ide tekst protiv policije, bez događaja, u principu...
(Predsednik: Vreme molim vas.)
Završavam, gospodine Markoviću, važno je. Posle toga će da krene, a pre toga ste imali ovde za Skupštinu, pa će posle toga da se ide dalje. Neće biti institucije u ovoj zemlji koja se neće urušiti.
Naš cilj ne sme da bude urušavanje države. Mi smo u opoziciji, ali nećemo da se urušava država. Nećemo da se uništava država. O tome morate da vodite računa i skupštinska govornica ne sme da se koristi za sticanje sitnih političkih poena, za to što ću onima koji treba da idu u vojsku da kažem da neće da idu u vojsku, jer oni to tako vole, zato što morate da vodite računa o državi, o državnim interesima, o interesima odbrane ove zemlje. Kako će to da radi poslanik, ili bilo koji drugi građanin, kada ministar o tome ne vodi računa.
Hvala vam najlepše.

Hvala vama. Molim vas, nije zloupotreba, nego upotreba, radi tačnog obaveštavanja.
Upozoravam sve, to se odnosi na poslanike, na ministre, da se ne iznose, svejedno što se podvuče u izlaganju, da postoje lična mišljenja, da se, kada to nije na dnevnom redu, ne iznose lična mišljenja, kao što je jedno od ovih.
A posebno vas molim, potpuno razumem, strašno važno, svi znamo, o tome smo prethodnih dana razgovarali, šefovi poslaničkih grupa, jeste, postoji pokušaj rušenja institucija, tačnijim redosledom kako je to pomenuto i danas, i juče, i prekjuče za ovom govornicom.
Toga smo svesni, odgovornost poslanika je da to ne dozvole, pa čak vas molim, i po cenu da se nešto što bi mogla da bude dobra replika, ubuduće izbegne i zahvaljujem vam se na razumevanju.
Ali, molim vas, samo jedna konstatacija, izvinite što to govorim sa ovog mesta, zahvaljujući odgovornosti svih, pošto sam zbog vas bio u jednom periodu u Vrhovnom savetu odbrane, dakle, pre svega u Srbiji, omogućeno je, da se ne uruši bezbednost, da se isplaćuju penzije, i vaše kolege, naše kolege su juče, donoseći jednu odluku na nivou državne zajednice, stvorile pretpostavku da se nikako ne ostvari scenario, na koji ste vi ukazali kao opasnost, gospođo Pop-Lazić, a to je da, zato što smo siromašni, ugrozimo svoju bezbednost.
Stvorena je, ali nemojmo danas da govorimo, molim vas, više o tome, naročito kada neodgovorni ljudi razvlače uspomenu na dva mlada čoveka, na svaki način, pokušavajući da sruše vojsku. Znam da smo tu nepodeljeni, nećemo o tome govoriti.
Hvala vam mnogo na razumevanju. Još jednom, izvinite.
Da li ostajete i dalje po Poslovniku?
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.
Hvala vam svima.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 99. Poslovnika Narodne skupštine precizno reguliše da narodni poslanici i ostali učesnici u raspravi mogu da govore samo o onome što je na dnevnom redu.
Dakle, vrlo kratko, s obzirom da ste vi, gospodine predsedniče, nekoliko stvari rekli koje sam imao nameru da kažem.
Ukoliko je o ovom pitanju potrebna rasprava, a jeste potrebna rasprava i potreban je politički konsenzus, onda treba da se otvori na odgovarajući način, sa odgovarajućim i legitimnim učesnicima.
Vojska Srbije i Crne Gore je oružana sila, monopol nad upotrebom sile ima država. Legitimno pravo da u ime države to čini ima politička vlast koja ima u tom trenutku legitimitet, dakle, da može da donosi odluke o upotrebi vojske.
Takođe, želim da kažem sledeću stvar.
Trideset hiljada vojnika je, gospodo, formacija korpusa, a toliko je pre samo godinu dana brojao Užički korpus. U poslednje tri godine, dogodilo se nekoliko stvari. Ukinuli smo Prvu, Drugu i Treću armiju. Ukinuli smo Drinsku diviziju i Kragujevački korpus. Napravili smo čitav niz stvari koje sa istorijskog, nacionalnog i odbrambenog i svakog drugog stanovišta imaju i mogu da imaju nesagledive posledice.
Ako u ovom trenutku 50.000 NATO vojnika na Kosovu ne mogu da drže pod kontrolom teroriste, kako je moguće verovati da 30.000 vojnika u Srbiji, o kojima imam najbolje moguće mišljenje, mogu, ako ne daj bože dođe do takve pozicije, da to rade efikasno na ovom prostoru.
Zato molim svakoga da sa krajnjom ozbiljnošću i odgovornošću, pre svega, mesta i pozicije na kojoj se nalazi, o ovome govori i učini sve da se jedan od najvažnijih elemenata bezbednosti jedne zemlje, a to je element odvraćanja, ne urušava na taj način što se broj vojnika snižava do nemoguće niske granice. Odvraćanje je 50% pretpostavke efikasne odbrane svake zemlje. Onaj ko proceni da ne može da udari na onog ko broji toliko vojnika ili raspolaže takvom oružanom silom, ne upušta se u takvu varijantu.
Zahvaljujem se na razumevanju, vama gospodine predsedniče.
Pozivam svakoga ko želi o ovoj temi da razgovara, da to čini na kvalifikovan način i na merodavnom mestu, i kada se za to steknu odgovarajući uslovi. Hvala lepo.