Dame i gospodo narodni poslanici, pošto su neke moje kolege iz vladajuće koalicije iznele ono što je u budžetu pozitivno i prihvatljivo, neću se na te stvari osvrtati, nego želim da kažem nekoliko reči o nekim pitanjima koja sam zapazio.
Prvo mi je palo u oči da ni ove godine nismo mogli da izdvojimo više za nauku, negde samo oko 0,3% od nacionalnog dohotka.
Shvatam da smo mi još uvek siromašna zemlja, ali isto tako mislim da moramo sve da učinimo da ne smemo da zaostajemo u naučnim istraživanjima.
Mi moramo da omogućimo našim naučnim radnicima barem da prate, ako ne mogu da daju sopstvene prinose, barem da prate razvoj najvažnijih naučnih oblasti u svetu, a razume se, da ponešto učinimo i sami u tom razvoju.
Ostalo je tako i ove godine, nažalost, nije se moglo više, verovatno.
Neću sada opširnije da govorim o tome šta bi značilo zaostajanje u naučnom radu i uopšte u nauci, jer biće možda neka druga prilika kada bude zakon o univerzitetu i zakon o naučnoistraživačkom radu, kada ću imati prilike da nešto više govorim o tome.
Druga stvar koju sam primetio, a to je da je i ove godine jedna naša važna naučna institucija, Astronomska opservatorija, izostala iz budžeta kao posebna pozicija u budžetu. Nju je nekada, kada je bio ministar prof. Branislav Ivković, zajedno sa Akademijom nauka i još nekima, izbacio iz budžeta i prebacio da se finansira preko Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, sada je to Ministarstvo za nauku i ekologiju, i nikako da se vrati nazad.
Smatran da Astronomsku opservatoriju treba vratiti u budžet kao posebnu poziciju, odakle bi se finansirale njene osnovne delatnosti.To je institucija koja treba da bude ravnopravna sa Akademijom nauka, sa Maticom srpskom , sa Seizmološkim zavodom, sa Zavodom za hidrometeorološka istraživanja i ona mora da ima posebnu poziciju.
Ona se ne može finansirati iz Ministarstva za nauku preko tzv. projekata, jer ta opservatorija ima određene službe koje mora da obavlja i za našu državu, kao što je recimo tačno vreme, mora da se bavi raznim posmatranjima i određivanjem nekih parametara koje razmenjuje sa inostranim opservatorijima. To je njena obaveza, tako da je trebalo da se ona vrati nazad.
Nažalost, nisam podnosio amandman, jer nemam detaljne podatke koliki je taj deo koji je za osnovnu delatnost potreban da uđe u poziciju, a da onda kao druge naučne ustanove prijavljuju svoje projekte u Ministarstvo, ako još mogu nešto da zarade.
Neću da govorim o značaju toga i dalje, da ne oduzimam mnogo vremena, da vam navodim kada je osnovana, koji su naši naučnici bili upravnici, da ne navodim šta je sve otkriveno sa Beogradske opservatorije, koliko mnogih nebeskih tela, i to su vrlo značajni rezultati, i ta ustanova mora da se vrati gde joj je mesto.
Nažalost, ovoga puta ni Vlada sigurno nema vremena da svojim amandmanom to promeni. Mislim da se štošta ipak u ovom budžetu može uštedeti. Neko je ovde spomenuo Savet za borbu protiv korupcije. U odnosu na 400 milijardi, 14 miliona je neka zanemarljiva suma, ali zašto niste i to dali. Taj savet je osnovala bivša vlada ne znam zašto.
Znam da su mnogi članovi tog saveta podnosili ostavke, više i ne znam kakav je uopšte sastav toga saveta, ko je tamo, ko nije, a vidim da gospođa daje neke izjave suprotne Vladinoj politici itd., i mislim da taj savet jednostavno treba ukinuti, pored razvijenog sudstva, policije i tužilaštva, jer nikakav savet za to nije potreban. Da ne navodim gde bi još moglo da se ponešto malo uštedi, ali to ministar neka vodi računa, pa ako uspe da uštedi nešto u toku godine, lakše će da pokrije deficit.
Osvrnuo bih se na jedno drugo izlaganje ministra. Spomenuo je da država ne namerava više da daje subvencije suviše velikim javnim preduzećima i da ne mogu da rešavaju sve svoje probleme putem povećanja cena, nego da moraju da vode računa malo o racionalizaciji svoje proizvodnje itd. To bih proširio ne samo na javna preduzeća, nego na sve proizvodne organizacije. Navešću vam dva primera. Jedan je ovako, da ne kažem baš, banalan, ali zgodan za ilustraciju, a drugi je baš ozbiljan.
Prvi primer je, to sam saznao pre dva-tri dana, jedna naša građanka je kupila jedan sud, jednu šerpu italijanske proizvodnje. Ista takva šerpa, koju proizvodi "Metalac" iz Milanovca, od istog materijala, istog oblika, lepo izgleda, 500 dinara je skuplja od one italijanske. Da li možemo da tražimo od naših građana da budu baš toliki patrioti, pa da kupuju našu robu, ako je strana istog ili boljeg kvaliteta i jeftinija.
Dakle moraju se ozbiljno zamisliti kako da učine nižim cene svojih proizvoda. Recimo, u domenu energije, poznato je da mi trošimo, mi smo pravi rasipnici energije, nekoliko puta više energije po jedinici proizvoda nego što je to u razvijenim zemljama. Mogu da se naprave velike uštede, ali se neko mora u firmama pozabaviti racionalnim korišćenjem energije.
Isto tako danas sam saznao na mom fakultetu, Mašinskom, za jedan primer, gde je naša firma ponudila na jednom međunarodnom konkursu da ponudi mesto za jednu firmu iz Zapadne Evrope. Kada su se ponude skupile tamo, ispalo je i rekli su – gospodo, pa vi ste skuplji od Nemačke ponude. Nije valjda nemački radnik plaćen manje od našeg radnika. O čemu se radi. Razumem da Nemačka, možda boljom tehnologijom, možda modernijom tehnologijom radi, ali ako mi ne uradimo to da skinemo naše cene, da budu na nivou svetske, ako ne mogu da budu niže, mi nemamo šanse da se bavimo ozbiljnijim izvozom.