Dame i gospodo narodni poslanici, pošto su neke moje kolege iz vladajuće koalicije iznele ono što je u budžetu pozitivno i prihvatljivo, neću se na te stvari osvrtati, nego želim da kažem nekoliko reči o nekim pitanjima koja sam zapazio.
Prvo mi je palo u oči da ni ove godine nismo mogli da izdvojimo više za nauku, negde samo oko 0,3% od nacionalnog dohotka.
Shvatam da smo mi još uvek siromašna zemlja, ali isto tako mislim da moramo sve da učinimo da ne smemo da zaostajemo u naučnim istraživanjima.
Mi moramo da omogućimo našim naučnim radnicima barem da prate, ako ne mogu da daju sopstvene prinose, barem da prate razvoj najvažnijih naučnih oblasti u svetu, a razume se, da ponešto učinimo i sami u tom razvoju.
Ostalo je tako i ove godine, nažalost, nije se moglo više, verovatno.
Neću sada opširnije da govorim o tome šta bi značilo zaostajanje u naučnom radu i uopšte u nauci, jer biće možda neka druga prilika kada bude zakon o univerzitetu i zakon o naučnoistraživačkom radu, kada ću imati prilike da nešto više govorim o tome.
Druga stvar koju sam primetio, a to je da je i ove godine jedna naša važna naučna institucija, Astronomska opservatorija, izostala iz budžeta kao posebna pozicija u budžetu. Nju je nekada, kada je bio ministar prof. Branislav Ivković, zajedno sa Akademijom nauka i još nekima, izbacio iz budžeta i prebacio da se finansira preko Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, sada je to Ministarstvo za nauku i ekologiju, i nikako da se vrati nazad.
Smatran da Astronomsku opservatoriju treba vratiti u budžet kao posebnu poziciju, odakle bi se finansirale njene osnovne delatnosti.To je institucija koja treba da bude ravnopravna sa Akademijom nauka, sa Maticom srpskom , sa Seizmološkim zavodom, sa Zavodom za hidrometeorološka istraživanja i ona mora da ima posebnu poziciju.
Ona se ne može finansirati iz Ministarstva za nauku preko tzv. projekata, jer ta opservatorija ima određene službe koje mora da obavlja i za našu državu, kao što je recimo tačno vreme, mora da se bavi raznim posmatranjima i određivanjem nekih parametara koje razmenjuje sa inostranim opservatorijima. To je njena obaveza, tako da je trebalo da se ona vrati nazad.
Nažalost, nisam podnosio amandman, jer nemam detaljne podatke koliki je taj deo koji je za osnovnu delatnost potreban da uđe u poziciju, a da onda kao druge naučne ustanove prijavljuju svoje projekte u Ministarstvo, ako još mogu nešto da zarade.
Neću da govorim o značaju toga i dalje, da ne oduzimam mnogo vremena, da vam navodim kada je osnovana, koji su naši naučnici bili upravnici, da ne navodim šta je sve otkriveno sa Beogradske opservatorije, koliko mnogih nebeskih tela, i to su vrlo značajni rezultati, i ta ustanova mora da se vrati gde joj je mesto.
Nažalost, ovoga puta ni Vlada sigurno nema vremena da svojim amandmanom to promeni. Mislim da se štošta ipak u ovom budžetu može uštedeti. Neko je ovde spomenuo Savet za borbu protiv korupcije. U odnosu na 400 milijardi, 14 miliona je neka zanemarljiva suma, ali zašto niste i to dali. Taj savet je osnovala bivša vlada ne znam zašto.
Znam da su mnogi članovi tog saveta podnosili ostavke, više i ne znam kakav je uopšte sastav toga saveta, ko je tamo, ko nije, a vidim da gospođa daje neke izjave suprotne Vladinoj politici itd., i mislim da taj savet jednostavno treba ukinuti, pored razvijenog sudstva, policije i tužilaštva, jer nikakav savet za to nije potreban. Da ne navodim gde bi još moglo da se ponešto malo uštedi, ali to ministar neka vodi računa, pa ako uspe da uštedi nešto u toku godine, lakše će da pokrije deficit.
Osvrnuo bih se na jedno drugo izlaganje ministra. Spomenuo je da država ne namerava više da daje subvencije suviše velikim javnim preduzećima i da ne mogu da rešavaju sve svoje probleme putem povećanja cena, nego da moraju da vode računa malo o racionalizaciji svoje proizvodnje itd. To bih proširio ne samo na javna preduzeća, nego na sve proizvodne organizacije. Navešću vam dva primera. Jedan je ovako, da ne kažem baš, banalan, ali zgodan za ilustraciju, a drugi je baš ozbiljan.
Prvi primer je, to sam saznao pre dva-tri dana, jedna naša građanka je kupila jedan sud, jednu šerpu italijanske proizvodnje. Ista takva šerpa, koju proizvodi "Metalac" iz Milanovca, od istog materijala, istog oblika, lepo izgleda, 500 dinara je skuplja od one italijanske. Da li možemo da tražimo od naših građana da budu baš toliki patrioti, pa da kupuju našu robu, ako je strana istog ili boljeg kvaliteta i jeftinija.
Dakle moraju se ozbiljno zamisliti kako da učine nižim cene svojih proizvoda. Recimo, u domenu energije, poznato je da mi trošimo, mi smo pravi rasipnici energije, nekoliko puta više energije po jedinici proizvoda nego što je to u razvijenim zemljama. Mogu da se naprave velike uštede, ali se neko mora u firmama pozabaviti racionalnim korišćenjem energije.
Isto tako danas sam saznao na mom fakultetu, Mašinskom, za jedan primer, gde je naša firma ponudila na jednom međunarodnom konkursu da ponudi mesto za jednu firmu iz Zapadne Evrope. Kada su se ponude skupile tamo, ispalo je i rekli su – gospodo, pa vi ste skuplji od Nemačke ponude. Nije valjda nemački radnik plaćen manje od našeg radnika. O čemu se radi. Razumem da Nemačka, možda boljom tehnologijom, možda modernijom tehnologijom radi, ali ako mi ne uradimo to da skinemo naše cene, da budu na nivou svetske, ako ne mogu da budu niže, mi nemamo šanse da se bavimo ozbiljnijim izvozom.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević, a potom bi trebalo narodni poslanik Aleksandar Lazarević iz poslaničke grupe G17 plus, međutim G17 plus nema više vremena na raspolaganju, zato neka se pripremi Zoran Antić iz SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o budžetu za 2005. godinu. Vlada Republike Srbije je predložila da rashod budžeta za 2005. godinu bude 416,5 milijardi dinara, a prihod 396 milijardi dinara, što znači da se predviđa budžetski deficit za 20,5 milijardi dinara.

Gospodin Dinkić, ministar finansija Vlade Republike Srbije, u svom uvodnom izlaganju juče je rekao i istakao da će deficit u budžetu biti pokriven iz sledećih izvora: kreditna zaduženja, zaduživanje na domaćem finansijskom tržištu i delom iz prihoda privatizacije. U daljem izlaganju osvrnuo se na restruktuiranje javnih preduzeća, poput železnice, NIS-a, EPS-a, Telekoma, a posebno je naglasio oštru reformu u sektoru državne uprave.

Vi ste doneli niz zakona u ovoj Narodnoj skupštini, gde ste osnovali agencije pri Vladi Republike Srbije. Vi ne možete nikada da napravite reforme ako mislite da povećavanjem administrativnog aparata u državnoj upravi, formiranjem agencija pri Vladi i državnoj upravi, da napravite restrikcije u samoj državnoj upravi. To se može videti na osnovu ovoga kako predviđa budžet.

Na primer, Agencija za duvan, strana 40, razdeo 38, šifra 420 kaže – ukupno 17 miliona i 708 hiljada dinara, pa recimo razdeo 39, Agencija za energetsku efikasnost, šifra 430, predviđa se 132 miliona 766 hiljada, razdeo 30, na primer, Agencija za razvoj infrastrukture lokalne samouprave, 324 miliona i 203 hiljade, razdeo 31, Agencija za strana ulaganja i promociju, 37 miliona 254 hiljade. A ako se ima u vidu, da uzmemo da pogledamo ovaj deo, gde se predviđa izdvajanje za Kosovskomitrovački okrug, 6 miliona i 350 hiljada dinara. Pokazuje se kakav je predlog budžeta.

Vi ste priznali Narodnoj skupštini, ministre, da niste imali program kada ste formirali Vladu. Da li to znači da ćete za nekoliko meseci, ako vam ovaj budžet u Republičkoj skupštini prođe, priznati da niste imali jasan plan i program za donošenje budžeta i predloga Narodnoj skupštini za 2005. godinu i ko može sada posle svega ovoga što ste vi izjavili za ovom govornicom da vam u Srbiji veruje?

Uostalom, govorili ste u današnjem obraćanju narodnim poslanicima šta vi privatno mislite o vojsci i mislim da to vaše privatno mišljenje možete da zadržite za sebe, a sve projekcije koje su važne za državu, o tome će raspravljati nadležni državni organi, Narodna skupština i ostale ustanove.

Budžet koji predlažete Narodnoj skupštini, pre svega, nije razvojni i to je budžet koji neće doneti sigurnost u državi, kako vi to kažete, na ekonomskom planu, i posebno ću naglasiti da SRS neće glasati za ovaj vaš predlog budžeta za 2005. godinu, jer smatramo da nije ni razvojni, ni socijalni. To je jasan znak građanima Srbije kako treba da se ponašaju na sledećim izborima, koji se nadam da će biti uskoro i da će tada SRS pobediti sve vas koji ste predstavljali DOS u poslednje četiri godine.

Reč ima narodni poslanik Zoran Antić, a neka se pripremi Ostoja Stojanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, na kraju smo rasprave o budžetu. Čini mi se da se od poslanika koji podržavaju Vladu čini dosta optimizma prema ovom budžetu i ne bih mogao da delim taj optimizam, jer mi se čini da ono što najviše smeta ovom planu budžetu to je inflacija, a inflacija od 9% je prevelika, ona je blizu dvocifrene inflacije i u svakom slučaju u toku naredne godine očekuju se teški trenuci u našoj privredi, za naše građane, jer je neminovno da na opasnost od inflacije reagujete restriktivnom monetarnom politikom.
To sigurno znači pad privrednih aktivnosti, to sasvim sigurno znači pad kupovne moći i mislim da je jedan od razloga zbog koga ste prilive u budžet u odnosu na PDV dosta skromno projektovali baš to što se očekuje velika nelikvidnost u privredi i što će priliv u budžet biti manji od onoga što bi trebalo očekivati, s obzirom da PDV treba da znači znatno bolji, sigurniji i veći priliv u budžet.
Od onoga što bih, uz inflaciju, izdvojio kao loše rešenje u predlogu ovog budžeta, to je u svakom slučaju smanjenje subvencija. To nije trebalo da dođe u ovom trenutku, jer za subvencije u privredi pre svega mislim da je kriva Vlada, Ministarstvo za privredu, eventualno Agencija za privatizaciju, a razlog za to je usporeno restrukturiranje velikih društvenih preduzeća.
Vi ste u svom ekspozeu obećali da ćete znatno da ubrzate restrukturiranje tih preduzeća, ali imali smo i do sada ta obećanja. Nisu se ostvarila i ta velika preduzeća, pre svega greškom Vlade a ne menadžmenta, jer on i nema interes, izgubio je interes za ta preduzeća onog trenutka kada smo ušli u proces privatizacije, dakle ta preduzeća neminovno propadaju i u situaciji smo da, ukoliko imamo manje subvencije iz budžeta, možemo da očekujemo da dosta njih ode u stečaj, što bi bila velika šteta za te velike kolektive, jer pojedini gradovi takoreći žive, zavise od tih preduzeća.
Kada je u pitanju poljoprivreda, mislim da ste i tu poprilično oštetili ovim planom budžeta poljoprivredu. Sredstva koja izdvajate su uvećana samo za onoliko kolika je inflacija predviđena ovim planom budžeta.
Podsetiću vas da ste rebalansom budžeta već smanjili izdatke za poljoprivredu za nekih milijardu i 500 miliona dinara, a poljoprivreda je i u prethodnoj godini poprilično potpomogla da imamo ovoliki rast proizvodnje. Imali smo dobru godinu iza nas i trebalo je sredstvima iz budžeta podstaći prerađivačku industriju i omogućiti veći profit u poljoprivredi. Smatram da je to veliki propust u predlogu ovog budžeta.
Javna preduzeća ste pomenuli i obećali da ćemo imati ozbiljniji odnos Vlade prema broju zaposlenih, prema troškovima, znači da ćemo imati ozbiljniju uštedu po tom pitanju, odnosno kada su u pitanju javna preduzeća, ali jako malo ste govorili o javnim opštinskim preduzećima, a mislim da i ona moraju da uđu u taj proces smanjenja troškova.
Za zapošljavanje je izdvojeno malo novca, premalo je to, s obzirom da će privredna situacija u narednoj godini biti dosta teška i da je to možda bila prilika da se eventualno reaguje i sačuva broj zaposlenih koje imamo u ovom trenutku.
Sve u svemu, ovaj budžete nastavlja sa starom praksom, gde se ipak lična potrošnja stavlja u prvi plan, gde nema dovoljno investicija. Koliko sam video i na mašinama, i na ulaganju u institucije poprilično ste uštedeli. Ovaj budžet u suštini i nije razvojni, što se od nas očekuje, i smatram da SRS s razlogom neće glasati za ovaj budžet.

Hvala vam. Po Poslovniku? Izvolite, reč ima narodni poslanik Miloljub Albijanić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, po Poslovniku tražim da se izjasnimo o produženju rada do završetka i glasanja 1. tačke dnevnog reda. Hvala.

Hvala vama.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 107, protiv 35, nije glasalo osam, od 150 narodnih poslanika.
Konstatujem da je prihvaćen ovaj predlog.
Molim vas, gospodine Albijaniću, prihvatam da je izglasan predlog o produženju do kraja ove tačke, ali o tome kada će se glasati odlučuje predsednik. Hvala.
Izvolite, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo sam želeo da ukažem na to da raspravljamo o najvažnijem zakonu u jednoj godini. Na vreme ste krenuli u predlaganje budžeta. Pretpostavljam da ste obezbedili većinu, ako jeste. Ne razumem čemu tolika žurba i hoću samo da izrazim svoj protest zbog činjenice da ćemo iz nepoznatih razloga morati da radimo do kasno u noć i pitanje je koliko će ko od nas moći da bude koncentrisan.
Pretpostavljam da ćete odmah odrediti i dan za glasanje, ali hoću da vam kažem – ako je u pitanju ono što se šuška po hodnicima, ono što se priča, te ovi su krenuli da kupuju ove, te oni su krenuli da kupuju one, hoću da vam kažem – lopovluka u Skupštini ne sme i ne treba da bude. Znam da su se neki uplašili, da nekima odgovara, da neki hoće da ćute na nečije napade.
Ljudi, ne sme da bude krađe mandata. Zato ste vi krivi, jer vaš predsednik Ustavnog suda je donosio kriminalne odluke. Ali, nemojte da vas to motiviše da se mi iznurujemo, da se mi iscrpljujemo, da se mi mučimo, za razliku od nekih kojima je svejedno šta će da bude i došli su samo da pritisnu zeleno, žuto ili crveno dugme.
Ima mnogo poslanika koji su radili, koji su pisali amandmane, koji se trude da prate diskusiju i koji hoće da učestvuju u diskusiji. I, pošto znam da ste ovu odluku već doneli, te da ne može da bude promenjena, ni ne mislim da mi imamo u ovom trenutku sami, kao srpski radikali, u ovoj Narodnoj skupštini mogućnost da to učinimo, ali hoću ovim putem da vam na to ukažem i hoću da vam kažem da teško zemlji ako vi razmišljate može li neko, pa makar to bio jedan od najmoćnijih biznismena, i makar to bila još jedna politička stranka, na čijem čelu je predsednik Republike, da vam preko noći kupuje poslanike; onda nam je jadna i zemlja i Skupština, ali sam siguran da takve ne smeju da budu ni jedna ni druga.
Uveren sam da to možemo da promenimo, da možemo da radimo potpuno normalno i da jednom zauvek zaustavimo lopovluk. Kao jedan od najiskusnijih poslanika u Narodnoj skupštini toga sam se nagledao. Kada sam vam juče naveo primer gospodina Vojvodića, koji je hteo iz Narodne stranke da pređe u SRS, a gospodin Šešelj mu rekao – vrati mandat, u sledećem mandatu bićeš nas poslanik, prošlo je 10 godina, pošto nije hteo tada da vrati mandat, gospodin Vojvodić je tada postao član SRS.
Znači, ako su u pitanju ideje, uvek to može časno da se izvrši, ali nemojte nam zbog toga što ima nečasnih ljudi, zato što ima nekih lopova, zato što ima nekih koji su naučili da otimačinom i krađom, da li vladaju, da li negde nešto ruše ili ne znam šta, da zbog toga budu šikanirani svi poslanici u Narodnoj skupštini.
I, bez obzira na to, mi ćemo, naravno, da radimo, zato što hoćemo i amandmanima, a i naši ostali poslanici u načelnoj raspravi da ukažu na loše stvari, da ukažemo na loše strane ovog budžeta, da pokažemo zašto će pre svega ekonomska politika da bude lošija od one koju bismo mi sačinili u predstojećem periodu, dakle u narednoj godini, ali od vas tražimo da nikada više ne potcenjujete narodne poslanike, ne ocenjujete ih na onakav način na koji bi želeli da ih vide neki drugi, da strepite od nečije kupovine, od nečije pljačke i krađe.
Jer ako Narodna skupština nije u stanju da spreči pljačku, da spreči krađu i otimačinu, onda ovim poslom ne treba da se bavimo.
Još jednom – ponosan sam na to što ni u prethodnom mandatu, ni u ovom mandatu, ni jedan poslanik srpskih radikala, a 82 nas je, nije kupljen, ali sam još srećniji i ponosniji zbog činjenice, a mislim i svako od građana koji je glasao za nas, što ni jednog trenutka nismo pokušali ni jednog poslanika da kupimo, jer nam ništa nije draže ni preče od poštovanja volje građana Srbije.

Zbog korektnosti atmosfere, važno je da pričamo o onome što je ključno na dnevnom redu. Naravno da Skupština kao najviši organ vlasti odgovorno neće dozvoliti nikakvu krađu, pa se to u ovom sazivu nije ni dešavalo.
Ali, isto tako, imam puno razumevanje za činjenicu da je do kraja rasprave ostalo nešto manje od 45 minuta, da je veliki broj amandmana prihvaćen i imam puno razumevanje za spremnost da se radi na onome što je daleko najvažnije u ovoj zemlji, od čega će zavisiti i način života svih naših građana. Naravno da poslanicima nije teško. Zahvaljujem se na razumevanju i nadam se da ćemo svi zajedno da radimo večeras. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ostoja Stojanović.