PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 19.11.2004.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

19.11.2004

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 11:10 do 00:00

OBRAĆANJA

...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Dame i gospodo poslanici, pre nego što nastavimo rad, molim vas da utvrdimo kvorum.
Pošto imamo kvorum, nastavljamo rad.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Anđelković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije
Dame i gospodo, imam tri amandmana, ali je suština u stvari amandman koji se odnosi na Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednih proizvođača ili zemljoradnika, kako god hoćete.
Poznato je da se tu kasni sa 22 penzije, mada ovde piše 20,5 penzija. Naravno, pošto moja namera nije bila da tražim izvore prihoda, onda sam predložio povećanje budžeta, iako se u principu ne bih slagao sa time da nisam zadužen da tražim odakle će izvori prihoda. Kada sam bio prinuđen, da ne bih drugom skidao, onda sam predložio povećanje i kada već predlažem povećanje onda moram da kažem odakle mislim da treba da bude povećanje.
Današnja sednica Upravnog odbora ŽTP-a me je ponukala da u stvari objasnim zbog čega tražim povećanje, ili povukla, kako god hoćete, naterala da tražim izvor u povećanju prihoda i to iz dividende javnih preduzeća, pošto ćete me pitati odakle povećanje budžeta.
Naravno, ako ste vlasnik kapitala, onda valjda treba da upravljate tim preduzećima gde ste vlasnik kapitala, da li kao privatnik ili kao država, svejedno, onda treba da upravljate i da vidite gde ćete dobit da uložite i koliko će od toga država da ima. Logično je valjda da i država ima neku dobit od toga.
Čuo sam u razgovoru sa ministrom, da ne bi bilo da nisam sa time informisan, jer sam tražio na to pitanje odgovor, da je jednom broju preduzeća ove godine uzeta dividenda, ali ne mislim da uopšte može realna dividenda da se uzima i da se upravlja javnim preduzećima ako se to čini na način kako se sada upravlja.
Na današnjoj sednici Upravnog odbora ŽTP-a dogovoreno je da Vlada ne bira članove Upravnog odbora u 14 nezavisnih preduzeća, nego da Upravni odbor bira od predstavnika sindikata i predstavnika poslovnog rukovodstva. Sada pitam kako će i kada ŽTP da funkcioniše uspešno i da Vlada upravlja ako u tih 14 upravnih odbora članove bira sindikat, i to je samoupravljanje.
Ja sam, naravno, bio komunista i volim da se vrati to vreme, samo ne može dva sistema. Ne može samoupravljanje i ne može tržišna privreda. Ovaj način na koji birate upravne odbore u javnim preduzećima u ŽTP-u, u PTT-u, to je čisto samoupravljanje i molim vas da se opredelite da li hoćete samoupravljanje i dajte onda javna preduzeća sindikatima, ili hoćete tržišnu privredu, gde će Vlada da upravlja svojim javnim preduzećima i da obezbedi dividendu.
Ako vi upravljate javnim preduzećima kao Vlada, kao vlasnik kapitala, ubeđen sam da ove tri milijarde, koliko tražim povećanje zbog one sledeće stavke, o čemu ćemo kasnije objašnjavati, nije problem, i da se mogu obezbediti te tri milijarde iz toga. Ako je to malo i ako to nije dovoljno, mislim da deo sredstava može od ove narodne kancelarije, to sam malopre objasnio, da ukinemo tu narodnu kancelariju, ona nije ni postojala, da ukinemo funkcionere Demokratske stranke koji primaju pare na teret budžeta u agencijama, jer su se tamo takođe zaposlili, i da obezbedimo pare za seljake. Oni su nas hranili i realno je da smanjimo zaostatak primanja za seljačke penzije.
Sada je 22 meseca i ne mislim da to može da se ukine, zaostatak sa 22 na nulu, ali može da bude na godinu i po dana krajem 2005. godine, tačnije rečeno da 2005. godine zaostatak bude 18 meseci. Odmah da kažem, priča o završnim računima, da treba da se izvrši revizija, ne odnosi se na 2001. godinu, zato što je taj zakon usvojen 2002. godine, u februaru, a on nema retroaktivno dejstvo i molim da ova skupština dobije konačno završni račun za 2001. godinu, da vidimo gde je nestalo 4,7 milijardi para iz budžeta, jer koliko sam informisan znam da ni vi ne znate gde je tih 4,7 milijardi, a kamoli mi u Skupštini.
To je važna činjenica. Ako to posmatramo onda neće biti problem da od tih sredstava obezbedimo povećanje ovog budžeta, a da ne opteretimo građane, i da rešimo seljake i smanjimo zaostatak za isplatu seljačkih penzija.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Rajko Baralić

Socijalistička partija Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, hoću samo da pomognem kolegi Zoranu Anđelkoviću da pronađe izvore za sredstva koja su neophodna da ovaj amandman bude prihvaćen.
Predlažem da Vlada Republike Srbije pronađe formulu da se vrate nezakonito isplaćena sredstva potpredsedniku Demokratske stranke, gospodinu Draganu Šutanovcu, koji je kao savetnik u Saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova dobio kada je to prestalo da postoji 36 plata jednog dana u bruto iznosu, a narednog jutra čekala ga je radna knjižica u SDPR-u, takođe saveznoj instituciji, na mestu savetnika za bezbednost.
U tih 36 bruto plata ima otprilike nekoliko procenata da se ovo o čemu je ovde govorio gospodin Zoran Anđelković usmeri ka ovoj strani, pri čemu želim da kažem da još najmanje 80 funkcionera Demokratske stranke na isti način i suprotno Zakonu o sukobu javnih interesa i suprotno mnogim drugim stvarima potpuno nezakonito sede u brojnim upravnim odborima danas po Srbiji, a pri tome su narodni poslanici, pri tome su visoki funkcioneri u Skupštini grada, pri tome su na raznim drugim pozicijama, pa koristim priliku da javnost obavestim da postoji nekoliko zakona koji to treba da sankcionišu, naravno ako postoji država i ako postoji neko ko to treba da učini.
Dakle, za početak molim da se nađe način da se ova sredstva vrate u budžet savezni, a onda iz saveznog u republički, i da se naravno pomogne seljacima da im se isplate penzije kako priliči.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović.

Jovan Todorović

Socijalistička partija Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, možda nije najvažnija činjenica da li će ovaj amandman SPS-a biti prihvaćen ili ne, ali je važno da od večeras počnemo da razmišljamo o tome kako izmiriti zaostale penzije poljoprivrednicima, kojih je, kao što znate, 20,5.
Nažalost, mi nismo kao narodni poslanici bili u prilici da podnosimo amandmane na predloge prihoda i rashoda fondova, pa ni ovog fonda za penziono osiguranje poljoprivrednika, jer da jesmo verovatno bismo drugačije uredili prihode i izdatke iz tog fonda. Podsećanja radi da vam kažem da je 11 milijardi dinara prihod Fonda za penziono osiguranje zemljoradnika planiran za 2005. godinu. Za 2006. godinu 13 milijardi, a za 2007. godinu 14 milijardi.
To su te tzv. srednjoročne projekcije i ovde se polazi od nekoliko pretpostavki, za koje ne znam hoće li se uopšte moći ostvariti.
Prva je da će stepen naplate, podvlačim to, doprinosa za penziono osiguranje zemljoradnika biti povećan sa sadašnjih 30% na 50%, da će u 2005. godini ovaj fond ostvariti sopstvenih prihoda oko četiri milijarde dinara, a da će iz budžeta kao transferna sredstva, pre svega iz onog dela koji se odnosi na prihode od privatizacije, dobiti još sedam milijardi, za pokriće ovih izdataka koji su planirani u 2005. godini.
Sve to treba da se poveća u 2006. godini na 50% naplate, da se prihod poveća na 12 milijardi dinara, a da se i apsolutno i relativno smanji učešće republičkog budžeta u ukupnim prihodima tog fonda zemljoradnika, pri čemu valja znati da u ovom trenutku samo 340.000 zemljoradnika figurira kao obveznik doprinosa za penziono i invalidsko osiguranje zemljoradnika.
Razume se da pri tako malom broju obveznika, odnosno osiguranika, mi ne možemo, prvo, da očekujemo veće penzije za zemljoradnike, a drugo, da očekujemo da ćemo moći iz prihoda Fonda za penziono osiguranje zemljoradnika da izmirimo zaostalih 20,5 penzija, niti ćemo moći da očekujemo povećani stepen naplate.
Dakle, ovde je predloženo da se povećaju prihodi za tri milijarde dinara, i to u onoj kategoriji mešovitih i nedefinisanih prihoda, sa 5.300.000.000 na 8.300.000.000, da se za taj iznos uvećaju sredstva penzionog fonda zemljoradnika u 2005. godini, ne bi li se time pokrilo šest neisplaćenih zemljoradničkih penzija.
Na samom kraju, moguće je da mi iz nekih razloga ne možemo, kao skupštinska većina ili ministarstvo, da prihvatimo ovaj amandman, ali mora postojati jedna obaveza i ministarstva i Vlade da po osnovu više ostvarenih prihoda od privatizacije, što se očekuje prvim rebalansom budžeta, bude predviđena tako uvećana stavka za izmirenje obaveza prema zemljoradnicima po osnovu neisplaćenih penzija.
To bi bio konstruktivan pristup socijalista ovoj temi, a mislim i svih narodnih poslanika, koji moraju uočiti tu činjenicu da koliko god mi brzo idemo u nekim stvarima, toliko ne možemo brzo da stignemo te zaostale isplate, niti da motivišemo buduće osiguranike da uopšte uplaćuju doprinose i da budu penzioneri po osnovu poljoprivrede, pogotovo što je do sada bio osnov za obračun doprinosa katastarski dohodak.
Predlaže se od strane Vlade, kao mera olakšanja statusa poljoprivrednika, da se u sledećih dve godine ne plaća porez na katastarski dohodak, ali se objektivno uvećava osnovica koja je negde oko osam hiljada dinara, pa puta 22%, koliko su doprinosi za penziono osiguranje, što realno stvara obavezu zemljoradnika da unosi više sredstava u taj fond.
Ako je tako, ako razmišljamo o budućnosti, onda višak sredstava po osnovu privatizacije, u iznosu od tri milijarde, moramo prvim rebalansom ubaciti u taj fond zemljoradnika.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Da li još neko želi reč? Da, ministar finansija, gospodin Mlađan Dinkić.

Mlađan Dinkić

Moram da kažem da je ova računica precizno izvedena. Zaista, ukoliko bi se za tri milijarde povećali neporeski prihodi, to bi bilo dovoljno da se izmiri šest penzija, zapravo, da se smanji dug za zemljoradničke penzije.
Međutim, nije realno očekivati da se neporeski prihodi povećaju za taj iznos, jer smo mi već uračunali prenos dela dividende od nekih javnih preduzeća u neporeske prihode koje smo kalkulisali.
Ono što je poslednji govornik rekao, kao što znate, da očekujemo veće prihode od privatizacije naredne godine od onih koje smo uneli za pokriće deficita, mi očekujemo 25 milijardi, a za pokriće deficita smo planirali osam, plus sedam za isplatu pola penzije. Ukoliko zaista ostvarimo te prihode ili ukoliko prihodi od poreza na dodatu vrednost budu veći, kao što smo planirali, onda je zaista realno da smanjimo sledeće godine dug prema penzionom fondu zemljoradnika za određeni iznos, ali bih molio Skupštinu da se ipak o tome izjasnimo sredinom godine.
Mislim da bi sada bilo prilično neoprezno da povećamo prihode i da kažemo da ćemo ih ostvariti, a da ih ne ostvarimo. Bolje da sačekamo šest meseci, pa da onda donesemo takvu odluku. To je u smislu govora poslednjeg diskutanta.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Narodni poslanik Aleksandar Lazarević.

Aleksandar Lazarević

G17 Plus
Poštovani predsedavajući, predsedništvo, poštovani potpredsedniče Vlade i gospodine Dinkiću, poštovani narodni poslanici, javio sam se povodom ovog prvog amandmana, a donekle je gospodin ministar odgovorio. Dakle, potpuno se slažem da se, ako bude mogućnosti u nekom rebalansu budžeta, smanji dug prema penzionerima, naravno, znajući da je ova vlada već prilično toga i uradila za seljake, i povećala budžet tri puta, ali nasleđeno je prilično loše stanje i treba ga popraviti.
Kada se već govori o nekom eventualnom rebalansu budžeti i o onome šta bi moglo da se učini, samo ukratko da na neki način poistovetim položaj seljaka sa položajem radnika ili ljudi koji se bave kulturom. Dakle, ni jednima ni drugima položaj nije lak. Čini mi se da prilično nepravedno Narodna skupština često zaboravlja šta je sve ono što rade radnici u kulturi za ovu zemlju, za njen duhovni napredak, za njen duhovni oporavak. Naravno da, kao što svi segmenti društva prolaze kroz tranziciju, tako i kultura prolazi kroz tranziciju.
Svakako je dobro što je ministarstvo i što je gospodin ministar sagledao kulturu na jedan bolji način i povećao budžet za 400 miliona. Nadam se da će Ministarstvo kulture te pare znati da raspodeli. Takođe se plašim da to nije sasvim dovoljno za ono što je potrebno da se uradi kada je kultura u pitanju i da to nije dovoljno za ono što bi trebalo da Ministarstvo uradi u narednom periodu, da bi napravilo pravu kulturnu politiku, da bi saniralo sve one probleme koji postoje u zgradama, u institucijama kulture.
Imam jedan predlog za ministra finansija, a to je da neka namenjena sredstva mogu tim eventualnim rebalansom budžeta da budu usmerena samo na kulturu. Pojasniću o čemu se radi. Dakle, u predlogu budžeta je predviđeno 35 miliona dinara za sledeću godinu za Radiodifuznu agenciju. Podsetiću da će se Radiodifuzna agencija finansirati tako što će naplaćivati takse za izdavanje dozvola, tj. svi oni koji budu emitovali program plaćaće to.
Tih 35 miliona dinara može direktno da bude uplaćeno na račun Ministarstva za kulturu, da bi Ministarstvo za kulturu raspolagalo tim novcem. Želim da podsetim na samo jednu stvar, da je Evropska komisija za rekonstrukciju predvidela 300.000 evra za rad Radiodifuznog saveta, te će Radiodifuzni savet moći da funkcioniše i bez toga. Dakle, ta sredstva mogu da idu direktno u budžet Ministarstva za kulturu.
Samo još jedna stvar, iako je u ovom predlogu budžeta smanjen za 700 miliona dinara budžet za RTS, koji treba da postane javni servis, u ovom trenutku je 2.500.000.000, pa pošto javni servis treba da postane čim se Radiodifuzni savet izabere, a to će uraditi ova skupština, pa predlažem da novac, kada javni servis počne da funkcioniše, kada više Vlada ne bude uplaćivala pare za RTS, taj novac koji preostane ide direktno za Ministarstvo kulture i na taj način pomognemo da se kultura na bolji način sagleda, da se omoguće novci za razvoj kulture, a da Ministarstvo uradi u onom delu što se tiče zakonodavstva, te u skladu sa tim predlažem da se nekim eventualnim rebalansom budžeta sve ove pare prebace na račun, ako je moguće, Ministarstva kulture.