PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 19.11.2004.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

19.11.2004

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 11:10 do 00:00

OBRAĆANJA

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Za repliku se javila narodni poslanik Gordana Pop - Lazić.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Gospodine ministre, zahvaljujem što ste mi potvrdili da smatrate da ste u pravu time što se taj zakup od izdavanja poslovnog prostora opština mora oporezovati, ali ne znam kako ga oporezujete četiri godine unazad, kako to utiče na naše budžete, kako to utiče na vaš budžet i kako je moguće da mi danas moramo da platimo 98 miliona dinara, i da na taj način onemogućimo normalno funkcionisanje opština, da biste vi popunili budžet. Dakle, kasno ste se setili ili se neki pre vas nisu setili, nisu redovno kontrolisali. Ako imate budžetsku inspekciju valjda ona mora bar jedanput godišnje da dođe u svaku opštinu.

Oporezujte onda DS, nemojte nas, kaznite nekoga. Kako to kada vi kao Republika izdajete neki poslovni prostor u zakup, to vam služi kao javni prihod, vi ne plaćate porez, a mi kao lokalna samouprava moramo da platimo porez. Računi su nam potpuno isti. Ne mogu da verujem da ste doneli takvu odluku. Tražite pare tamo gde ih nema.

Tražite pare na carini. Vi vrlo dobro kontrolišete sve finansijske tokove, sve je u vašim rukama. Budžetska inspekcija je u vašim rukama, carina je u vašim rukama. Zašto dozvoljavate da gubimo tolike pare sa carine i da budžet ostaje prazan od ocarinjene robe. Vi znate po kojoj se ceni carini određena tehnička roba. Ja ću da vam kažem: mašine za veš na 20 evra se carine, faks aparati na 4 evra, kompjuteri na 6,5 dolara, monitori na 5 dolara. Da li je moguće da vi to ne znate? Znate. Gde su vam budžetski inspektori, zašto ne uđu u carinu?.

Ko to ne dozvoljava da se uđe na carinu i da se vidi šta se radi? Postoji čitav niz nepravilnosti. Svi podaci postoje u informacionom sistemu carine, ali oni vama nisu dostupni.

Ko vam zabranjuje da uđete tamo i da to uradite? Izvestite Skupštinu da ste ušli u carinu, napravili ste kontrolu, našli ste da nedostaje toliko i toliko para, i da vidimo ko će zbog toga da odgovara.

Nemojte da se prelomi sve na onim sitnim carinicima posle. Oni su samo u lancu te otimačine, a vi znate koji su ti uvezani svi u raznoraznim lobijima koji održavaju takvo stanje na carini. Nedopustivo je za ovu državu da ona sa 8% puni budžet od carine, a znamo koliko se uvozi, znamo koliki nam je spoljnotrgovinski deficit, znamo da smo uvezli 300.000 televizora. Normalno da smo uvezli, kada je ovako mala carina. Nemamo više domaću proizvodnju.

Znam da ste sa svim ovim nepravilnostima vezanim za carinu upoznati i vi, dakle, Ministarstvo finansija, znamo da zna i MUP, i kriminalistička policija, i Tužilaštvo, i Opštinsko javno tužilaštvo, i Četvrto opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu, i Generalni inspektor MUP-a, i do sada se ništa nije uradilo. Ko tu koči? Vi morate da nam date odgovor na to.

Mi nemamo koga drugog da prozovemo zašto je stanje takvo kakvo jeste, a evo ovde kod mene gomila štampe samo u poslednjih nekoliko meseci koja se tim problemom bavi, a niko ne preduzima ništa, Dakle, tražite pare tamo gde ih zaista ima, oslobodite naše džepove. Najlakše je na opštine, navodno nam odredite neke okvire na početku godine, jedva se udenemo za troškove koje imamo i za plate, a onda nam na kraju godine uzmete, pa još retroaktivno za četiri godine unazad. To je nemoguće.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem se narodnom poslaniku Gordani Pop-Lazić. Ako je Đelić protivzakonito oslobodio plaćanja poreza opštine, mislim da je najpoštenije da se i njemu fakturiše to lepo, fino, pa da plati.
Reč ima narodni poslanik Milica Gavrilović, a sledeći da se pripremi Meho Omerović.

Milica Gavrilović

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, odmah na  početku bih postavila jedno pitanje: šta je to sve postignuto u 2004. godini?
Došlo je prvo do oporavka privrede, kasnije je došlo do redukcije inflacije, industrijska proizvodnja je porasla za 6,9% u odnosu na isti period prošle godine. Razlog za to postoji prvenstveno u efikasnosti u sektorima koji su privatizovani.
Očekuje se rast bruto društvenog proizvoda od 8% u ovoj godini, odnosno 4,5% u sledećoj godini, što je duplo više od planirane stope rasta. Ove godine bruto društveni proizvod po glavi stanovnika je dostigao svoj najviši nivo do sada, odnosno on iznosi 2.900 dolara po glavi stanovnika. Ispred nas se nalaze samo Hrvatska i Slovenija od zemalja u okruženju.
Postavlja se pitanje, šta je to cilj u 2005. godini? Naravno, očuvanje makroekonomske stabilnosti i sam rast privredne proizvodnje. Da bi se ovo postiglo, neophodno je da se nastavi vođenje čvrste fiskalne i monetarne politike, i da se stvori ambijent za same investicije.
Da bi se ovo postiglo, neophodno je da dođe do samog ubrzanja privatizacije i do restruktuiranja preduzeća i banaka. Zbog toga je i najavljeno da će biti objavljeno 15 tendera za velika preduzeća do kraja ove godine i biće izvršena privatizacija 170 malih i srednjih preduzeća.
U svom izlaganju koncentrisala bih se samo na jedan od ključnih elemenata na kojem se zasniva ekonomska politika, a to je ubrzanje restruktuiranja privrede. Ovaj budžet predviđa smanjenje subvencija za 1,5 milijardu u odnosu na budžet iz prethodne godine. Tačno je, znam kao što znate i svi vi, da ovo nije popularna mera, ali smatram da je ovu meru trebalo učiniti mnogo pre.
Postoje dve vrste preduzeća u restruktuiranju. Prva su ona koja jako, možemo da kažemo, loše posluju, ali za koje postoji mogućnost da se pronađe strateški partner, koji bi mogao da podigne nivo proizvodnje, koji bi mogao da samim tim obnovi tehnologiju i da pronađe tržište za plasman proizvoda.
Postoje ona druga preduzeća koja jako loše posluju, a nažalost koja su toliko propala da je svaki njihov oporavak uzaludan. Kada već imamo ovakvu situaciju, onda se postavlja pitanje kako pronaći strateške partnere.
Jedan od osnovnih uslova jeste poboljšanje samog ambijenta za investiciona ulaganja. Da bi ovo postigli, ova vlada je već sada postigle svoj najveći uspeh, ona je obezbedila pravnu sigurnost. Više nismo u bojazni da li će neki investitor doći u ovu zemlju i ulagati. Sada oni to čine upravo zbog ovakvog napora ove vlade, koja je i postigla osnov za investiranje u našoj zemlji.
Postoji nekoliko metoda kako poboljšati uopšte ili stvoriti investicionu klimu u procesu restruktuiranja. Jedan od osnovnih metoda jeste možda uvođenje vancarinskih mera zaštite. Šta to znači? To znači da se štiti domaća proizvodnja od stranih, odnosno da se na neki način zaštite domaća preduzeća od strane konkurencije.
Jednostavno, time bi obezbedili preduzećima u restruktuiranju da prežive do trenutka dok im se nađe strateški partner. Takva je između ostalog i bila ona nepopularna mera ili Uredba o zabrani uvoza automobila starijih od tri godine. Njen osnovni cilj jeste bilo smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, ali je ona postigla još jedan cilj.
Naime, njome je zaštićena domaća auto-industrija, konkretno navodim primer Zastave, FAP-a i njima je data mogućnost da jednostavno na domaće tržište izađu pod povoljnijim uslovima, jer su više konkurentni.
Drugi metod za poboljšanje investicione klime u procesu restruktuiranja jeste otpis dugova. Naša preduzeća u procesu restruktuiranja imaju ogromne dugove, ali ti dugovi su prvenstveno prema domaćim bankama koje su otišle pod stečaj i prema domaćim preduzećima. Jednostavno, mislim da je neophodno da država postigne dogovor o otpisu ovih dugova prema domaćim bankama i preduzećima, da bi naša preduzeća u restruktuiranju postala mnogo konkurentnija, odnosno i privlačnija samim tim za restruktuiranje i kasnije za privatizaciju.
Treći model - kako poboljšati klimu za investiciona ulaganja u procesu restrukturiranja , jeste između ostalog i insistiranje na metodu uslovnog tendera. Ovaj princip je prvi put primenjen kod uspešne privatizacije Livnice iz Kikinde. Ovim metodom se daje velika mogućnost i proširuje prostor za direktne pregovore između kupaca i samih poverilaca, uz učešće Agencije za restrukturiranje.
Znači, oni samim tim dolaze do mogućnosti da mnogo brže sklope ugovor nego pod situacijom kakvu sada imamo. Jednostavno, restrukturiranje i privatizacija preduzeća doprineće većim direktnim i stranim investicijama, što za posledicu ima smanjenje spoljnotrgovinskog deficita i povećanje samog izvoza.
Na kraju bih samo pomenula da je projektovani budžetski deficit za 2004. godinu 2,5% bruto društvenog proizvoda, što je mnogo manje od kriterijuma koje Evropska unija postavlja za svoje članice. Pomenuću da je on 3%.
Ovaj predlog budžeta za 2005. godinu predviđa takođe još veće smanjenje budžetskog deficita za oko 14 milijardi dinara. Upravo zbog svih ovih pozitivnih karakteristika ovog budžeta pozivam sve narodne poslanike da ovaj predlog budžeta i podrže. Ovom prilikom pozivam i poslanike koji nisu ovde, poslanike Demokratske stranke, koji su nažalost i u prethodnom periodu a i sada podržavali nešto drugo, da ovog puta dođu konačno na pravi put i da podrže ovaj dobar predlog zakona. Hvala.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Izvolite, reč ima narodni poslanik Meho Omerović, a neka se pripremi narodni poslanik Jovan Todorović.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Meho Omerović

Samostalni poslanik
Druže Anđelkoviću, poštovane dame i gospodo poslanici, uvaženi gospodine ministre, svaka rasprava o Predlogu zakona o budžetu je ujedno i prilika da Vlada Republike Srbije položi neku vrstu računa pred ovim visokim domom, odnosno da i građane Srbije koji su nas izabrali u parlament Srbije informiše o tome kako se pre svega ubiru sredstva od tih građana i, što je još mnogo važnije, svakako mnogo interesantnije za građane, kako se ta sredstva troše iz budžeta Republike Srbije.
Ono što sam danas, a pretpostavljam i vi, bio u prilici da vidim u većini novina, a gledam samo jedne dnevne novine, prvo mi se učinilo da je to prevod iz nekih nemačkih ili austrijskih novina, kaže - Vlada troši milione evra za limuzine, "bmw","audi", "mercedes", "folksvagen", ili - vlast naručila preko 100 automobila visoke kubikaže i još toliko vozila srednje klase, ukupno 218, u nekakvom iznosu koji je nešto preko tri miliona evra.
Pre nego što počnem da govorim o budžetu, iskoristio bih svoje poslaničko pravo iz Poslovnika, gospodine predsedavajući, član 193. i 195, i postavio bih pitanje ovde prisutnom gospodinu ministru finansija, gospodinu Mlađanu Dinkiću, da li je ovo što današnje novine pišu tačno ili nije. Da li je ovo laž? Da li je ovo istina?
Da li to ponovo neko, kao što maločas kaže predsedavajući i predsednik Skupštine Predrag Marković, urušava ugled jedne važne institucije, u ovom slučaju Vlade Republike Srbije, pa bih molio da, pre nego što nastavimo da razgovaramo o predlogu budžeta i onome šta SDP misli o tom budžetu, na koje pozicije želimo da stavimo primedbe, da čujemo, u skladu sa Poslovnikom, i odgovor ovde prisutnog ministra Mlađana Dinkića.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Gospodine Omeroviću, neću vam uračunati ovo vreme. Znači, počećemo iz početka. Izvolite, gospodin Dinkić, ministar.

Mlađan Dinkić

Hvala. Evo, moram da kažem da sam, kao i vi, prvi put ovo video u novinama. Dakle, ministar finansija određuje budžete svim budžetskim korisnicima. Da li je ovaj tender u toku, koliko košta - pitaću danas na Vladi. Zamoliću da u 13,00 časova odem na Vladu, a sat vremena će moja zamenica biti ovde umesto mene.
Dakle, jednostavno ne znam. Znam samo da smo smanjili sve budžete rebalansom, a vi ste to glasali, i da nikakva sredstva Ministarstvo finansija nije davalo. Očekujem i tražiću da danas informativna služba Vlade da odgovarajuću informaciju javnosti, jer javnost naravno zaslužuje da je dobije. Ja o tome, zapravo, ništa ne znam.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem se. Izvolite, reč ima narodni poslanik Meho Omerović.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Meho Omerović

Samostalni poslanik
Zahvaljujem se gospodinu ministru, a tako ćemo  imati priliku, dakle, u toku današnjeg dana, da dobijemo precizan odgovor.
Pogotovo što smo svi bili svedoci, mi ovde prisutni narodni poslanici iz Skupštine Republike Srbije, prethodnih dana, kojim jezikom i na koji način su nas oslovljavali ti isti ili pojedini mediji, pa čak i obični građani.
A citiraću vam i nešto što je živa istina, to je da Skupština Srbije, objasnili su nam ovde, piše u novinama, "nema svoj vozni park i vozače, već se za potrebe prevoza svojih službenika, dakle i poslanika Narodne skupštine Republike Srbije, obraća Upravi za zajedničke nabavke republičkih organa".
Sada bih se vratio na temu, a to je Predlog zakona o budžetu za 2005. godinu. Socijaldemokratska partija je imala nekoliko ključnih zamerki. Moja koleginica Ljiljana Nestorović je u prethodnom danu, u više navrata, govorila o primedbama koje se tiču pozicija namenjenih za Koordinacioni centar i Koordinaciono telo za jug Srbije. Neću se osvrtati na ta pitanja, jer pretpostavljam da će i kroz amandmane biti prilike da se i poslanici i resorni ministar još više udube u tu jako važnu tematiku.
Ono što nas u SDP posebno interesuje, ono za šta smo posebno zainteresovani, zbog građana Srbije, zbog radnika, podsećam pre svega zbog radnika, jer zbog imena i prezimena naše partije i zbog našeg socijalno-ekonomskog programa mi posebnu pažnju posvećujemo jednom problemu koji je opšteprisutan u poslednjih deset-petnaest godina.
Taj problem se zove povezivanje staža u prethodnom periodu za radnike kojima nije uplaćivan u tom periodu u kome su radili, a gde su, ne svojom krivicom, ostajali bez tih sredstava uplaćenih u fondove za to namenjene.
Za nas iz SDP-a je zbog toga neprihvatljivo da ovakav predlog budžeta ne sadrži tu stavku. Dakle, neprihvatljivo je da Vlada Republike Srbije ne razmišlja, bar kroz pozicije iz ovog predloga budžeta za 2005. godinu, o tome da li ćemo, kako ćemo i na koji način rešiti ovaj zaista akutni problem.
Pretpostavljam da će i odgovor, ovde prisutnog ministra, biti da nisu ostvarene zakonske pretpostavke da se ta pozicija, odnosno obaveza države u ovom budžetu i nađe. Upravo u toj činjenici i leži ne samo odgovornost ministra za finansije, nego bih rekao i cele republičke Vlade, zato što nije otvorila mogućnost da se stvore uslovi da bi se kroz zakonsku regulativu, zakonske i podzakonske akte, i sve ono što može i što zakon dozvoljava, otpočeo proces rešavanja ovako krupnog problema.
Mi u SDP-u mislimo da je potrebno otvoriti hitno taj prostor za planiranje sredstava za ovu namenu. Šta je što mislimo da može vrlo brzo da se uradi, vrlo prosto i vrlo jednostavno. Potrebno je napraviti analizu koliki je to broj radnika. U javnosti se često spekuliše sa brojkama od 150 do 180 hiljada.
Dakle, mi još uvek ne znamo koji broj radnika ima ovaj problem. Dalje, ne znamo koja su to preduzeća. Postoje neka preduzeća, dame i gospodo poslanici, čiji direktori i dan-danas direktoruju, a nisu u prethodnih sedam-osam godina uplaćivali ni dinar pojedinim svojim radnicima za ovu vrstu staža.
Zatim, da li ta preduzeća postoje? Podsetiću vas da je u mnogim od tih preduzeća uveden stečaj. Neka su nestala. Neka su privatizovana. Da li uopšte imamo spisak u Ministarstvu za privredu i privatizaciju, Ministarstvu za finansije i Ministarstvu za rad i zapošljavanje, koji je broj tih preduzeća iz kojih mi treba da dobijemo te podatke o radnicima koji imaju ovu vrstu problema.
Dakle, posle takve vrste analize, potrebno je utvrditi pravila i obaveze - koja to preduzeća u državi Srbiji mogu da izvrše tu obavezu, da je odmah urade, da je odmah izvrše, jer nema prečeg posla za ovu državu nego da namirimo obaveze ove države, odnosno preduzeća, prema ljudima koji su radili, savesno obavljali svoj posao, odlazili na posao, radili osam sati, dobro ili loše - ali u to neću da ulazim.
Ali, pravo je poslodavca, direktora, menadžera bilo da im uplaćuju sredstva za njihov staž. Sada dajem konkretnu ideju i ministru i Vladi Republike Srbije - za ona preduzeća koja su prestala da postoje država Srbija treba da počne da preuzima ovu obavezu. Čujem da postoje nekakvi podaci, ministar me može demantovati, a možda je to i veća brojka, ali pominje se 200 miliona evra da bi se otpočeo proces rešavanja ovog krupnog problema. Čuli smo da 300 miliona dolara država izdvaja za plaćanje Dafininih i Jezdinih štediša.
Dragi moji prijatelji, narodni poslanici Narodne skupštine Srbije, radnici koji su godinama radili, ne svojom krivicom su ostali bez plaćenog staža. Oni nisu imali hleba da jedu. Oni nisu imali pare koje će uložiti u Jezdinu i u Dafininu banku.
Ova država je rešila problem vraćanja Jezdinim i Dafininim štedištama. Ako smo to mogli uraditi, mislim da je najlogičnije i, rekao bih, najpoštenije od nas i od ove vlada, koja jeste demokratska, to i građani Srbije od nje traže - da otpočne proces, makar da pokažemo dobru volju u 2005. godini, da ćemo voditi računa i o tim ljudima, i da ćemo naprosto početi da izmirujemo tu obavezu prema njima, jer mislim da su to u najmanju ruku i zaslužili. Zahvaljujem vam se na pažnji.