Zahvaljujem se narodnom poslaniku Vjerici Radeti.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Miloljub Albijanić.
Predstavnik predlagača prihvatio je ovaj amandman.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Dušan Proroković, pisanim putem, 19. novembra 2004. godine, povukao je amandman, sa ispravkom, na član 8. Predloga zakona.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Petković.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za finansije je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Milena Milošević.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se Milena Milošević javlja za reč? (Ne, nije tu.)
Na član 15. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodna poslanica Leila Ruždić-Trifunović i narodni poslanik Zoran Krasić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Članom 15. Predloga zakona je uređeno kako će da se koriste sredstva iz razdela 4. koji se odnosi na pravosudne organe. U tom razdelu se nalazi Ustavni sud, Vrhovni sud, svi sudovi, tužilaštva itd. Članom 15. vi ste predvideli da je ministar nadležan za poslove pravde naredbodavac za izvršenje ukupnih izdataka iz razdela 4, da je odgovoran za preuzimanje obaveza, izdavanje naloga za plaćanje, izvršavanje zadataka itd.
Ova odredba zakona o budžetu je u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, jer na ovaj način se dovodi u pitanje nezavisnost pravosudnih organa u Republici Srbiji. Takođe, u ovom Đelićevom Zakonu o budžetskom sistemu postoje neke odredbe kojima se kamuflira to stanje, tako da je interesantna odredba člana 2. tačka 7), gde se navode indirektni korisnici budžetskih sredstava, pa se nabraja da su to pravosudni organi, ustanove osnovane od strane Republike, odnosno lokalne vlasti. Znači, naši sudovi su ustanove, u rangu ustanova. Nisu samostalni organi koji vrše sudsku vlast, jer se nalaze u zavisnosti od izvršne vlasti koja odlučuje, jer je naredbodavac kada će da se plati i koliko će da se plati.
Samo da vas podsetim, sve stranke koje su zastupljene u Narodnoj skupštini Republike Srbije, barem deklaratorno se zalažu za punu samostalnost i nezavisnost sudstva u Republici Srbiji i odavno se vodi akcija, pokrenuta inicijativa da se napravi poseban pravosudni budžet, na koji izvršna vlast ne bi mogla da ima nikakvog uticaja.
Jer znate i sami ko je koliko samostalan sa parama, toliko samostalno može da vrši svoju funkciju.
Vlada je našla neki izgovor da ne može da prihvati ovaj amandman upravo zbog ovog člana 2. tačka 7), ali moram da kažem da u članu 10. ovog Đelićevog lošeg Zakona o budžetskom sistemu stoji – poseban deo budžeta obuhvata finansijske planove direktnih korisnika budžetskih sredstava prema principu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
Ukoliko većina smatra da prilikom donošenja ovog budžeta treba da se prekrši Ustav i osnovni principi samostalnosti i nezavisnosti sudstva, odnosno smatra i dalje da pravosudni deo budžeta treba da bude u ovom budžetu i u rukama ministra kada je u pitanju isplata, vi ćete to da izglasate, ali vas upozoravam da je to u suprotnosti sa Ustavom, pa pošto smatrate i vi da je nešto potrebno da se uradi, predložite promenu Zakona o budžetskom sistemu. Ovaj Đelićev ništa ne vredi. Ovaj Đelićev Zakon o budžetskom sistemu je neupotrebljiv.
Možda ne znate kako su se donosili zakoni ovde. Kada je donošen Zakon o finansiranju političkih stranaka dva puta je u formi ispravke, koju je potpisao sekretar, pretrpeo falsifikate. Sličan falsifikat se desio sa zakonom o lustraciji. Ona izmena zakona, to je bio falsifikat.
Da ne bismo dolazili u situaciju da budemo suočeni sa falsifikatom i da ne bismo došli u situaciju da zakon i tajne uredbe Božidara Đelića budu razlog za svađu između ministra i Vrhovnog suda, dajte pravosudni budžet kao samostalan budžet koji pripada pravosuđu. Kako će sutra taj sudija Vrhovnog suda da sprovodi pravdu ako mu okrivljeni u žalbi napiše – kako može da mi sudi sudija za koga je budžetska inspekcija utvrdila da je nezakonito potrošio sredstva. Nezakonito je potrošio zato što je omogućio Đelić jednom anonimnom i ilegalnom uredbom.
Znači, ovo nije stvar oko koje ljudi treba da se smeju, nego treba malo da razmisle i da prihvate ovo. Ako ne možete da prihvatite amandman, onda dajte hitno da se promene propisi kako bi se obezbedila finansijska samostalnost sudova, a moram da vam kažem i Narodne skupštine.
Ne može Narodna skupština pod punom snagom da vrši zakonodavnu vlast ako zavisi od ministra finansija kada će i koliko da isplati. To je princip. Da li se to nekome sviđa ili ne sviđa, to je druga stvar, ali u svim poveljama o ljudskim pravima i u svim međunarodnim dokumentima to su standardi. Primenite to.

Gospodine Krasiću, nadam se da se ne ljutite ako vas ispravim ili dopunim da se radi o bivšem sekretaru Skupštine, a ne sadašnjem. Samo zbog javnosti.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li se neko javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, ovim amandmanom se regulišu subvencije, odnosno isplate premija za otkup pšenice. U članu 16. data je mogućnost da ministar nadležan za poslove poljoprivrede može, uz saglasnost Vlade, preneti ministru nadležnom za poslove trgovine ovlašćenje za raspolaganje delom sredstava itd, subvencijama javnim, nefinansijskim preduzećima i organizacijama namenjenim za kupovinu i premiju pšenice u iznosu od milijardu dinara.
To je onaj iznos koji se tiče tih dinar i po ili dva, koliko je bilo sporenje između Vlade Republike Srbije i poljoprivrednih proizvođača. SRS je podnela amandman da se taj iznos sa milijardu poveća na dve milijarde i 900 miliona, imajući u vidu da će poljoprivredni proizvođači od 1. januara iduće godine imati i veće troškove u proizvodnji. Iovako su poljoprivredni proizvođači, sa ovim sadašnjim cenama repromaterijala, semenske robe, sredstava za prehranjivanje i zaštitu bilja, cenama goriva, mehanizacije i rezervnih delova, na ivici rentabilnosti, pa čak i kada su u pitanju neke kulture. Uzgoj tih kultura je negativan. Da se više u njih ulaže nego što može sa nekim tržišnim cenama, da se to nadoknadi.
Moramo biti svesni činjenice da većina naših poljoprivrednih proizvođača nema velika imanja i radi se o tome da je to red veličina od pet do sedam hektara obradive površine, da je samim tim i skuplja proizvodnja i rad na takvim imanjima, i da država mora da uzme tu specifičnost naših poljoprivrednih proizvođača i da im raznim subvencijama pomogne da stanu na noge, dok se taj program ukrupnjavanja poljoprivrednih gazdinstava prvo otpočne, a kasnije i završi.
Cene, odnosno sredstva koja će morati da se ulažu od 1. januara su i veća. Prvo su veća za 5% kada je u pitanju osnovni repromaterijal, znači semenska roba i sredstva za prehranjivanje, jer po prvi put sada od kada postoji Srbija i parlamentarizam u Srbiji zaračunava se porez na repromaterijal za poljoprivredu.
To će, svakako, dosta da optereti poljoprivredne proizvođače, prvo, kada je u pitanju ulaganje sredstava. Znači, manje će moći da ulažu i, samim tim, kroz ta sredstva i prinosi će biti slabiji, i njihova zarada i nada za opstanak manja. Ovim amandmanom je predviđeno da se sredstva za otkup pšenice sa milijardu dinara povećaju na 2.900.000.000. Mislim da bi Skupština trebalo ovaj amandman da prihvati.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatuje da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? Narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničkog kluba SRS podneo sam amandman na član 20. stav 1. Predloga zakona, kojim predlažem da se alineja 1. menja i da glasi: "Razdeo 7 - Ministarstvo finansija, funkcija 180, transakcije opšteg karaktera između različitih nivoa vlasti, EK 463, donacije i  transferi ostalim nivoima vlasti za deo aproprijacije u iznosu od 2.250.000.000 dinara za subvencije u poljoprivredi."
Ovaj amandman sam podneo iz razloga što su ova sredstva namenjena za rad Koordinacionog centra Kosova i Metohije, a znamo da Koordinacioni centar, od dolaska ove vlade, ne funkcioniše na Kosovu i Metohiji. Gospodin ministar je u svom izlaganju rekao, "mnogi su potcenili našu upornost i našu hrabrost". Moram da priznam da je potrebna izuzetno velika upornost i velika hrabrost ponovo dati ovolika sredstva gospodinu Čoviću. Čak se to graniči sa nečim što je mnogo više nego što čovek treba da bude uporan i hrabar, pogotovo ako znamo kako je prošla Vlada u kojoj je gospodin Čović bio potpredsednik.
Sa druge strane, želeo bih da podsetim na završni račun koji je Koordinacioni centar Kosova i Metohije podneo i koji nije usvojen na Odboru za Kosovu i Metohiju. Ova sredstva, koja su ovde planirana, došli bi u situaciju da imamo izgradnju nekog navodnog gerontološkog centra, da se ponovo prave neki navodni stambeni blokovi sa četiri lamele, da se ponovo svakodnevno deli 24 hiljade paketa humanitarne pomoći, da se pravi srpsko naselje u Novom Selu Manđuskom, gde tu lepo stoji projekat, građevinska dozvola, početak izgradnje, završetak izgradnje, čak i svečano uručenje ključeva, ali što je najbitnije, od toga Koordinacioni centar nije uložio ni jedan jedini dinar, a prikazuje kao svoje troškove. Da ne govorim o troškovima održavanja voznog parka, telefona, benzina i slično.
Stoga predlažem da se ova sredstva prebace na poljoprivredu, jer je poljoprivreda jedini izvor i jedina sigurna investicija, tako da će ove pare da se oplode i da se vrate građanima Republike Srbije, a računam da će za šest meseci najverovatnije doći do rebalansa budžeta, i tada mogu da se planiraju ova sredstva koja su potrebna za rad Koordinacionog centra, ali u nekom novom personalnom sastavu. Inače, sve obaveze koje su neophodne da bi se život Srba učinio koliko-toliko podnošljivim na Kosovu i Metohiji, predlažem da realizuju nadležna ministarstva preko svojih službi.
Ovde sam želeo da podsetim gospodina Labusa da su vreće sa novcem bile aktuelne ne samo u vreme gospodina Kertesa, nego i u vreme gospodina Labusa. Da vas podsetim, 2001. godine na graničnim prelazima Kosova i Metohije ubirala se neka navodna taksa od strane države Srbije, i to od 5 hiljada maraka, 7 hiljada maraka i 10 hiljada maraka po jednoj cisterni ili šleperu, a sav taj novac je išao u džakovima na ruke gospodinu Labusu, tadašnjem potpredsedniku Savezne vlade. Želeo bih da ga pitam da li on misli da je na taj način omogućio Srbiji tri milijarde dolara donacije, za koje se on ovde večeras pohvalio.
Na kraju, ono što bi želeo da kažem, da uvećanje za 600% za poslove predsednika Republike Srbije, jeste jedna megalomanska potreba koju će narod Srbije umeti da oceni i kazni na sledećim izborima, tako da će se "žuti" provesti kao "žuti po trnju".

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu.
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li se neko javlja za reč? Narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog Zakona o budžetu Republike Srbije za 2005. godinu podneo sam amandman.
Naime, u članu 20. stav 1. u alineji 2. iznos od 10.982.875.000 dinara zamenjuje se iznosom 13.389.586.000 dinara. Ovaj član 20. bi trebalo da bude identičan i članu 7, kada sam obrazložio tabelu zašto je trebalo da se poveća poljoprivredni budžet.
Obrazloženje je da se amandmanom predviđaju veće subvencije poljoprivrede, koja je ionako u teškom materijalnom položaju, pogotovo od 1. januara 2005. godine, kada stupa na snagu porez na dodatu vrednost za repromaterijal poljoprivrede od 5%.
Zamolio bih ministra da obrati pažnju, posebno kod nekih njegovih izlaganja, kada se tiče registracije poljoprivrednih gazdinstava. Naime, rečeno je da postoje, bar po njegovom shvatanju, poslušni i neposlušni poljoprivrednici, tj. oni koji su registrovali svoja poljoprivredna gazdinstva i oni koji nisu. Oni koji jesu, ti će imati beneficije oko kupovine dizela za 17 dinara, a neće oni koji do sada nisu radili to iz puno razloga, znajući da bar 70% domaćinstava katastarski nije sredilo to u pravnom pogledu.
Što se tiče premije za šećernu repu, prvi put ove godine nemamo premiju za šećernu repu, uz obrazloženje ministra da su šećerane prešle u privatne ruke i da su kupovane za tri evra. Gospodine ministre, nije zemljoradnik kriv što su šećerane kupovane za tri evra i zbog toga sada nemaju premiju za šećernu repu.
Moram da vam kažem, kao član Odbora za poljoprivredu, kada bi se samo malo potrudili, gospodine ministre, pa da pokrenete javno tužilaštvo, da pomirite javno tužilaštvo i robne rezerve da okončaju one silne sporove, jer robnim rezervama su privatnici, društvena preduzeća i poljoprivredna dobra dužni 17 milijardi dinara.
Što se tiče kratkoročnih i dugoročnih kredita, u pravu ste, registrovana poljoprivredna gazdinstva su dobijala, ali i od onih koji su registrovani i podneli zahtev 50% nije dobilo. Što se tiče dugoročnih kredita, tu je bilo još manje onih koji su putem registracije poljoprivrednih gazdinstava ostvarili onaj dugoročni kredit. Prema tome, morate povesti računa o poljoprivredi. Poljoprivreda je nosilac ove države Srbije.
Trebalo bi amandmane SRS da prihvatite. U protivnom, mislim da ovo što se tiče poljoprivrede stvarno morate uvažiti.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Hranislav Perić.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Nema potrebe da se ljutite na mene, nisam ja predložio da se radi, nego Mića.
Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman se odnosi na član 20. stav 1. u alineji 2. Razdeo 10 i iznos od 10.982.875.000 zamenjuje se iznosom od 12.982.875.000 dinara.
Moj predlog se odnosi na povećanje sredstava za razvoj poljoprivrede, i to poljoprivrednicima bespovratna sredstva za otkup zapuštenog i neobrađenog poljoprivrednog zemljišta.
U zadnje vreme u poljoprivrednim opštinama sve je više neobradivih površina. Jedan od razloga je da su posedi usitnjeni, da su poljoprivredni posedi mali, da je neisplativa njihova obrada ukoliko se to ne ukrupne. Mnogo su nam sela ostarela, mladi sve više napuštaju sela, tako da će ovaj problem u budućnosti biti još više izražen.
Zbog toga predlažem da se obezbede sredstva onima koji imaju sve uslove i mašine za obradu poljoprivrede, da mogu da otkupe te neobradive površine i stvore veće obradive površine koje bi bile pogodne za veće plantaže, na ovaj način kroz organizovanje robnih proizvođača, tako bi dobili mnogo veću poljoprivrednu proizvodnju i tako bi se uložene pare od strane države najbrže vratile kroz izvoz poljoprivrednih proizvoda.
Sa druge strane, neobradivo zemljište stavili bismo u funkciju. Ako Vlada u idućoj godini učini za poljoprivredu kao u ovoj godini, onda od poljoprivrede nema ništa. Glavna promocija gospodina ministra Dinkića za prethodni budžet je bila da je izdvojeno mnogo para za poljoprivredu. Novine su pisale, TV je objavljivala, ali nije bila teža godina u zadnjih 15 godina za poljoprivrednike. U zadnjih 15 godina cene poljoprivrednih proizvoda nikada nisu bile niže, iako je bila rodna godina, nikada poljoprivrednici nisu manje zaradili, jer nisu mogli da pokriju troškove proizvodnje.
Proizvođači višanja iz Merošine se zahvaljuju potpredsedniku vlade, koji je organizovao sastanak sa proizvođačima i izvoznicima. Pre sastanka sa poljoprivrednicima, cena je bila 22 dinara, a posle sastanka sa potpredsednikom Vlade, cena je pala na 15 dinara. Hvala.