Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Stevica Deđanski.

Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Stevica Deđanski.

Amandmanom predlažem da se u članu 7. razdeo 38 i funkcija 420 brišu. SRS je programski protiv osnivanja svih agencija, za sve i svašta, o čemu smo već govorili.
Ustanovili smo da postoji ogroman broj agencija, komisija, kancelarija, na koje je SRS upozoravala sve ovo vreme otkad postoji ova vlada kao na nepotrebne i štetne, a to se sada posebno vidi u ovom budžetu, s obzirom da se za njih odvaja 763 miliona dinara.
Pozvao bih sve da ne podrže ovaj budžet, ali znam da bez obzira na to što se ovde iznose činjenice u prilog tome jedino SRS neće podržati ovaj budžet. Nekome je bitnije da članovi i funkcioneri DS-a budu zaposleni i da imaju automobile, nove, crne, blindirane, i da sa zadnjeg sedišta odmahuju rukom. To nas podseća na nešto. Pa, narod nije izašao zbog toga na izbore da bi se zaposlili Tadićevo obezbeđenje, vozači i njegovi lični posilni.
Jesam poslanik iz Vršca, ali ovakvim kriminalnim ponašanjem su ugroženi svi u Srbiji. Ova gospoda iz žute kriminalne organizacije su kao pijavice, samo se prikače i zakače za nešto u budžetu i odatle crpe novac. Daću primer - u Vršcu je oterana najnesposobnija i najcrnja vlast u istoriji Vršca. Svi su bili oličeni kao nesposobni kadrovi i kao nagradu su dobili premeštanje s jednog fonda na drugi.
Znači, oni su kao klasični paraziti, pijavice iz DS-a, samo se prelivaju iz fonda u fond i nastavljaju sa otimanjem para. Ovaj primer sam naveo samo da bih pitao vas ovde, a da građani čuju: prvo, ko to pravi fondove iz kojih se DS finansira, a ti fondovi se pune od radnika i seljaka; drugo, ko to finansira Borisa Tadića i njegovu kancelariju, i da li je to ono što je on obećavao, i on i ova vlast, da rešavaju probleme DS-a ili da zapošljavaju narod. Konačno, ko to ovde glumi da kritikuje vlast, Tadića i njegovu bahatost, a glasaće za budžet.
SRS sigurno neće, jer su nam građani Srbije važni i ne želimo da ih gazimo, i da im se podsmevamo, kao trenutno vladajuća koalicija, i Tadić i njegova prohaška družina. Hvala.

Da li još neko želi reč? Izvolite, narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad god smo ovde donosili zakone koji su predviđali formiranje agencija mi smo, kao poslanici SRS, kritikovali te zakone upravo zbog tih agencija i govorili smo da će to mnogo koštati državu, da će građani Srbije morati žestoko da plate te vaše poslovne promašaje, jer sve što rade agencije mogla su da rade ministarstva. Međutim, trebalo je formirati kancelarije – tako je –u kojima ćete zaposliti vaše.
Danas nikakve razlike nema između kancelarije ove od prekoputa, jer je on zaposlio žute iz vaših agencija. Agencija za duvan - 17 miliona dinara. Pitam se šta će da radi ta Agencija za duvan kada ste obe fabrike duvana prodali. Hoće li da krade duvan?
I, još nešto, bojim se da su kola krenula nizbrdo, jer danas kad sam video Borisa Tadića da izlazi, da ide na ovaj sastanak mesnog odbora, tamo kod Palate Albanija, auto policije ispred njega, njegov auto, auto policije iza njega, i verujte mi da sam pomislio - odvedoše ga u 29. novembar.

Zahvaljujem se.
Da li se još neko javlja za reč. (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Todorović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima Nikola Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade, amandman na član 7. je u stvari objašnjenje da ne treba trošiti sredstva budžeta na finansiranje rada agencija.
Brojne agencije su osnovane. Sve su samostalne, nezavisne, troše mnogo para, a efikasnost nije velika. Takav im je status u zakonu. Meni liče ove agencije, primera radi, ako se sećate velikih građevinskih preduzeća koje uzmu poslove i ne mogu da izvrše sve, pa onda angažuju veliki broj podizvođača. U ovom slučaju Vlada je izvođač radova, a agencije su podizvođači.
Ohrabruje namera Vlade da smanji državnu administraciju, ali je to izuzetno težak posao. Podsetio bih narodne poslanike na period ranih osamdesetih godina, doduše prošlog veka, da je država Srbija imala zakon o obaveznoj kadrovskoj evidenciji, imala zavod o kadrovskoj evidenciji, gde su popisali sve kadrove koji se nalaze na rukovodećim mestima, sve one koji imaju fakultete, više škole. Popis je rađen po dva osnova. Po osnovu radnog angažovanja i po osnovu političkog angažovanja.
Posle nekoliko izveštaja republičkog zavoda, polazeći od godina starosti, škole, stečenih znanja i iskustava, poslova koje obavljaju, određeni ljudi od ugleda i autoriteta ukinuli su zakon i zavod. Ta administracija nije smanjena. Isti je problem sa administracijom koja je sada ovako brojna i to će veoma teško da se uradi.
Pre nego što zaključim, dozvolite mi da pročitam jedan kratak tekst iz jedne lepe knjige - Otvaranje novih perspektiva - paragraf 159; Zakon ovaj stupa u život od 1. jula 1866. godine. Preporučujemo našem ministru finansija da ovaj zakon obnaroduje i o izvršenju se njegovom stara. Vlastima pak zapovedamo da po njemu postupaju, a svima i svakome da mu se pokorava. To je od 15. aprila 1866. godine u Beogradu, Mihajlo M. Obrenović, Knjaz srpski, vidio, i stavio pečat državni čuvar državnog pečata, ministar pravde.
Ovoj vladi akcenat je na rečima "vlastima pak zapovedamo da po njemu postupaju, a svima i svakome da mu se pokorava", a to u Srbiji danas malo ima. Opšta je nedisciplina. Ne poštujemo sopstvene zakone koje smo doneli. Ima puno kriminala u najvišim organima vlasti, odnosno u organima koji treba da štite ovu državu i zakon.
Mi nemamo Knjaza srpskog, ali imamo predsednika, ali bi trebalo da imamo predsednika koji bi, pored ovih stranačkih obaveza, mogao da se malo ozbiljnije bavi i državnim poslovima, i na taj način da pomogne da ovi građani bolje žive.

Zahvaljujem se gospodinu Todoroviću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, skoro je dva sata, niste morali vi iz poslaničke većine da nas maltretirate da radimo noću. Ovo je već i 18 sati, koliko su neki u Narodnoj skupštini Republike Srbije. U svakom slučaju mi ćemo, ne svojom krivicom, već zahvaljujući, čini mi se, vašoj želji da što pre neke stvari završite, možda iz nama nekih nepoznatih razloga, biti primorani da završavamo u toku večeri.
Vidim da je atmosfera prilično teška za rad. Neki poslanici odmaraju ili spavaju ispred, neki su u restoranu. Niko živi ne sluša više nikoga, jednog ministra nema, a drugi ministar čita sutrašnje novine. Mogu sve to da razumem, ali za to snosite vi krivicu, jer teško je da budete potpuno ozbiljni i koncentrisani u dva po ponoći.
U svakom slučaju, ovaj amandman se tiče troškova putovanja Svetozara Marovića, predsednika Srbije i Crne Gore. To je čovek koji je poznat po svojim fantastičnim izjavama koje su "podigle rejting naše zemlje u inostranstvu", čovek koji se izvinjavao svuda i svakome, a da ne zna zašto se izvinjavao. Nikada nije umeo da objasni to zašto se izvinjava. Nikada nije znao koji je razlog za to. Nikada nije naveo nijedan razlog za to. Ovi ljudi ga gledaju, nismo te ni pitali, nismo to ni tražili od tebe, i u Sarajevu, u Zagrebu i mnogim drugim mestima.
Eto, on je pokazao da je evropski političar, pošto se opet nekome izvinio. Ne vidim kakvu smo mi korist imali od toga, osim što će ponovo da traži odvajanje Crne Gore od Srbije, ponovo će da traže svoje pare od građana Srbije.
Mislim da bi na ovome mnogo uštedeli. Dakle, nije odnos ad presonam, već je odnos pre svega prema instituciji, može da potroši mnogo manje a da nam korist bude neporedivo veća i da građane Srbije od toga zaštitimo.
U svakom slučaju, ostaje mi samo da zamolim, pošto su poslanici većinom nezainteresovani, sem da se prebroje na kraju, da zamolim poslanike SRS da ovo kratko vreme, koliko još možemo da budemo koncentrisani, jer sam video one koji su pisali amandmane izlaze i ovako će trajati do sutra, a pitanje je ko će onda moći da potrefi pravo dugme. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Vučiću. Zahvaljujem se i na ovom doprinosu, a nadam se da se slažete da ste vrlo pažljivo bili slušani dok ste govorili povodom ovog amandmana.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Vjerica Radeta.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, amandman koji sam podnela na član 8, razdeo 64, funkcija 110, sličan je sa onim amandmanom koji je malopre obrazlagao moj kolega Aleksandar Vučić, a bilo je i takvih amandmana vezano za Borisa Tadića.
Naime, i ovaj amandman se odnosi na smanjenje troškova putovanja i usluga po ugovoru, ovaj put ministra spoljnih poslova Vuka Draškovića i, rekla bih, njegovih pulena Ognjena Pribićevića i Radomira Stojanovića.
U prethodnim članovima smo tražili da se smanje troškovi putovanja i ove usluge po ugovoru i za Borisa Tadića i za Svetozara Marovića, iz prostog razloga što mi srpski radikali mislimo da su njihova putovanja u inostranstvo jako štetna po državu Srbiju.
Kada sam pročitala obrazloženje Vlade na ovaj prethodni član "amandman se odbija iz razloga što bi predloženo preusmeravanje sredstava ugrozilo funkcionisanje predsednika državne zajednice Srbija i Crna Gora", baš sam se potresla, zamislite da ugrozi ovog što se izvinjava i gde treba i gde ne treba.
Što se tiče amandmana na smanjenje troškova putovanja i troškova usluga po ugovoru za gospodina Vuka Draškovića, ministra spoljnih poslova, mi u SRS smatramo da je ovaj amandman zaista umesan i da treba Vlada ili skupštinska većina da ga prihvati.
Jer zamislite, troškovi putovanja za njega su 98 miliona, a što je još interesantnije - usluge po ugovoru 54 miliona 931 hiljada dinara. Definitivno smo ubeđeni da ove usluge po ugovoru kriju nešto što bi trebalo da se čita između redova.
Koji su to ugovori, koje su to usluge u jednom ministarstvu, gde ima zaposlenih koliko treba, moguće je i više ako treba, da je potrebno ovolika sredstva izdvajati i za te usluge.
Zašto sam rekla da mi srpski radikali smatramo i mislimo da su putovanja ovih naših funkcionera, koji vrlo često putuju van Srbije, štetna za Srbiju? Reći ću i primer Vuka Draškovića.
Taj čovek kad god ode van Srbije vrati se sa nečim čime šokira javnost Srbije. Ode u inostranstvo i vrati se sa predlogom za povlačenje tužbe protiv NATO. Ode u inostranstvo i vrati sa pozivom Srbima sa Kosova i Metohije da glasaju. Ode u inostranstvo i vrati sa pozivom regrutima da ne idu u vojsku. Čini mi se da je on u ličnoj kohabitaciji sa Borisom Tadićem, jer im se zaista stavovi u svim onim stvarima, koje su jako štetne po Srbiju, slažu i identični su.
Volela bih da mi predstavnik predlagača kaže da li su u ove troškove ovih usluga po ugovoru možda predviđeni još neki ručkovi, poput onog ždranja sa Karlom del Ponte u Palati Federacije, gde su bili i Vuk Drašković, i Boris Tadić i Svetozar Marović, gde su tamanili fazane, srnetinu i ne znam šta sve. Novine su pisale o tome. Naravno, ta Karla del Ponte, koja je omražena u srpskom narodu, došla je kod svojih prijatelja, jer je rekla da je konačno srećna i zadovoljna jer je u Srbiji našla svog prijatelja.
Dame i gospodo, a onaj ko je prijatelj Karle del Ponte, neprijatelj je Srbiji, srpskom narodu i srpskom nacionalnom interesu. Mi srpski radikali mislimo da taj gospodin ne bi ni mogao biti ministar spoljnih poslova, a ako već jeste vašom voljom, predlažemo da mu smanjite troškove, da ga što više držimo u zemlji, možda manje štete načini Srbiji.