Zahvaljujem se narodnom poslaniku Zoranu Krasiću. Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, narodna kancelarija je paradržavni organ. Narodna kancelarija je ovih dana osmislila, isfinansirala i medijski plasirala sve ono što se odnosi na poniženje narodnih poslanika Narodne skupštine. Tamo su smišljeni svi oni naslovi koji poistovećuju narodne poslanike sa stokom. Tamo je napisan i pušten u časopis "Skandal" tekst, moje vaspitanje ne dozvoljava da citiram naslov tog teksta, znate o čemu se radi.
Ta kancelarija, sa gospodinom Đilasom i drugima, treba da obezbedi sve ono što je neophodno da se i dalje urušavaju institucije u Srbiji.
Oni imaju legitimno pravo da to žele i da to zahtevaju, a mi imamo obavezu da kažemo da razumemo šta oni rade i da građanima Srbije kažemo za šta to služi.
U toku izborne kampanje gospodina Borisa Tadića, možemo doneti videograme, njegov izborni štab i on lično više puta su saopštili da neće biti neophodna nova sredstva za finansiranje rada narodne kancelarije i da će narodna kancelarija imati samo obavezu da bude rame za plakanje onim građanima kojima državni organi iz bilo kojih razloga ne mogu da pomognu, neće da ih shvate, razumeju itd. To je bila jedna priča. Mi danas imamo sasvim konkretno delovanje koje je, usuđujem se reći, nacionalno subverzivno i zbog toga je važno da svaki dan sa ove govornice objašnjavamo ljudima o čemu se ovde radi.
Demokratska stranka je imala priliku da sa nama ovde suočava argumentaciju.
Očigledno se ili nečeg uplašila ili ima neku drugu kalkulaciju, to je njihova stvar, ali svako od nas treba da bude u stanju da objasni šta je namera ove firme, šta ovi ljudi rade, koga predstavljaju, ali to ne treba da rade sa parama poreskih obveznika.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, budžet na makroekonomskom planu, ovako kako je predložen, neće dovesti do stabilnosti, niti do privrednog rasta, jer isti nije razvojni. On nije ni socijalni, neće smanjiti javnu potrošnju, a time neće osigurati ni privredni rast, ni stabilnost javnih finansija.
Ovako predloženi budžet neće uticati u pravcu smanjenja deficita platnog bilansa, pa samim tim neće omogućiti makroekonomsku stabilnost zemlje. Ja sam u ime SRS podneo amandman na član 7, razdeo 5, kojim predlažem da se glava 5.1 funkcija 110 briše. Dakle, glavom 5.1 funkcija 110 predviđeni su troškovi kancelarije za saradnju sa medijima i to u ukupnom iznosu od 30.666.000 dinara.
Mišljenja sam da ovu glavu treba brisati jer ove poslove mora i treba da radi generalni sekretarijat Republike Srbije, a nikako poseban organ pri Vladi Srbije, jer se tako direktno uvećavaju troškovi, a samim tim i budžetski deficit, koji neminovno na makroekonomskom planu stvara ekonomsku nestabilnost.
Zato predlažem da ovaj moj amandman usvojite, jer je isti osnovan i dobar i usvajanjem istog smanjuju se troškovi i budžetski deficit.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Hranislav Perić.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, podneo sam amandman na član 7. koji ima više razdela. Pošto moj amandman obuhvata više razdela za razne namene, pokušaću da kroz jedan amandman obrazložim razdeo 7 i razdeo 10.
U razdelu 5.1 u članu 7. predviđena su sredstva za finansiranje vladine kancelarije za saradnju sa medijima. Predviđeno je 30 miliona dinara. Finansiranje kancelarije za saradnju sa medijima je bespotrebno i bez osnova. Vlada ima sekretara, a mnoga ministarstva imaju svoje portparole koji sarađuju sa medijima, što praktično znači da na ovaj način neko ne radi svoj posao: kancelarija ili portparoli ministarstva.
Dosadašnja praksa kako je sarađivala kancelarija i mediji nije dobra saradnja, pa izdvajanje para za ove namene je bacanje bez veze para. Predviđena sredstva za kancelariju za saradnju sa medijima u visini od 30 miliona treba da se prenesu fondu za isplatu poljoprivrednih penzija. Znam da ova sredstva nisu dovoljna, ali ako se u više razdela oduzmu sredstva koja su bespotrebno planirana, mogu se bez problema obezbediti sredstva za isplatu zaostalih poljoprivrednih penzija.
Nijedan ozbiljan domaćin u Srbiji, ako ima dugovanja prema drugima, ne planira ništa dok se ne oduži, a ministar za finansije ima za sve pare, samo ostavlja da i dalje duguje samo poljoprivrednicima za penzije. Ako je od ministra, mnogo je.
U članu 7. razdeo 7 predviđena su sredstva za specijalizovane usluge i u Ministarstvu za finansije planirano je 342 miliona. Mojim predlogom bi za te namene ostalo 42 miliona. Predlažem da se sredstva od 300 miliona prebace za privredni razvoj nedovoljno razvijenim opštinama.
Zašto baš za razvoj privrede? Zato što u ovim područjima ne radi privreda, zato što na preduzećima i dalje stoje lanci i katanci. Moraju da se obezbede sredstva za skidanje lanaca i katanaca, jer ako to neće da uradi ova vlada, onda će doći Karić, jer on to zna da skida samo kada je kampanja.
Moram da kažem i to, jer imam obavezu od građana koji su me zamolili, nisu oni oduševljeni kada pojedini govornici, odnosno poslanici izađu za ovu govornicu iz šale i plaču nad sudbinom seljaka i radnika, a praktično ništa ne urade. Dobili su stanove od države, lepo žive u Beogradu, šetkaju se po Knez Mihailovoj i kada se domognu govornice onda počnu da žale seljake i radnike.
To mi liči na ono kada sam gladan, a ti uzmeš pa mi crtaš hlebove, a od crtanih hlebova se ne živi, dovoljno je da mi daš jedno parče. Moj utisak je da mnogi ovde za ovom govornicom samo crtaju hlebove. Nadam se da smo se razumeli.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Mi ćemo podržati i prethodni amandman predstavnika SPS-a i očekujemo da glasaju za obaranje budžeta. Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman kojim bi se, ukoliko bi se prihvatio, uštedela finansijska sredstva u iznosu od 32.495.000.
Reč je o onim sredstvima koja su opredeljena za kancelariju za pridruživanje Evropskoj uniji, i da ne bude zabune i optužbi, to je pre svega zbog činjenice što mi imamo Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom. Sada da pitate nekog u Srbiji da li zna ime i prezime tog ministra, niko živi to neće znati da vam izgovori. Reč je o gospodinu Parivodiću, koga smo nedavno izabrali. Ne znamo šta čovek radi, kako radi, šta mu je posao, ali vidimo da treba da izdvojimo još 33 miliona za posebnu kancelariju.
Ako je već strateško, suštinsko opredeljenje Vlade Republike Srbije Evropska unija, zašto onda to ministarstvo svoj posao ne radi? Ako je to tačno, valjda bi bilo normalno, logično, razumno da ministarstvo sve svoje napore, sve svoje aktivnosti usmeri na pridruživanje Evropskoj uniji, na prihvatanje njihovih zakonskih standarda, principa i načina delovanja, pa nam nije potrebna nikakva kancelarija.
Ovako imamo jedno ministarstvo, a imamo isto takvo ministarstvo na konfederalnom ili unionističkom nivou, kako god hoćete. Sada imamo i posebnu kancelariju. To me uvek podseća na nešto što treba da služi za pranje para, da budem potpuno iskren, jer niko živi ne može da shvati kome je to potrebno i zašto je potrebno.
Sa druge strane, imamo javno saopštenje Evropske komisije, koja je rekla da će 2012. razmišljati o Srbiji. Ne razumem o čemu je ovde reč. Da li to mi sada, kao, bržim koracima hitamo zahvaljujući toj kancelariji? Smeju se svi. Niti ko u to veruje, niti ko misli da je to potrebno, već je potrebno da bi se zaštitili nečiji sitni politički i materijalni interesi. Samo je o tome reč. Zato država mora da potroši 33 miliona.
Ako to nije tačno, neka to radi Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom. Neće sa Antartikom i Arktikom da razvijaju ekonomske odnose. Naravno da će njima prvi partner da bude, kako već to kao papagaji svi ponavljaju, Evropska unija. Šta će onda ova kancelarija? Samo da bi se negde nekome uzele pare.
Vidite, reč Evropa je u poslednje vreme, kad kažem poslednje vreme, mislim na nekoliko godina, postala paradigma i metafora za nešto što treba da predstavlja sjaj, veličinu, lepotu za naš narod. Odlično. Jesmo li to dobili, hoćemo li to dobiti? Nismo i očigledno je da nećemo.
Zato bi bilo dobro da se prekine da se koristi nešto kao lažna šargarepa za građane Srbije, kojima se stalno kaže - sačekajte još malo, do 2005. ćemo biti u Evropi, do 2007. ćemo biti, tako su nam govorili ovi iz prethodne Vlade. Sada nam već kažu da nećemo ni 2012. jer ni do tada neće da razmišljaju o nama.
Ima nekih koji kažu - hoće ljudi preko noći. To govore ljudi koji su danas u vlasti i na konfederalnom nivou državne zajednice i u Republici Srbiji. Tako neozbiljno ponašanje ne može i ne sme da se prihvati, zato što govore o tim ljudima koji bi samo da vide još nekog građanina Srbije u Hagu, a da nikakvo obećanje nisu dobili, da ništa nemaju crno na belo da će drugim građanima Srbije biti bolje.
Niko ne razmišlja zašto nismo iskoristili sve mogućnosti saradnje sa svim drugim zemljama. Niko ne razmišlja zašto i na koji način mi nismo u stanju da izvezemo nešto u zemlje Evropske unije, a ne samo da uvozimo. Uvozimo svinjsko meso iz Brazila. Nije Evropska unija, ali je mnogo dalje od Evropske unije. Uvozimo jabuke iz Evropske unije, a naše jabuke po dinar za kilogram propadaju svuda po Srbiji. To je prosta računica i svaki seljak u Srbiji je to u stanju da izračuna.
Zato je bilo dosta te velike demagogije - čekaju nas veliki, samo što nismo stigli, zato ćemo mi da napravimo još jednu kancelariju. Očekujemo uskoro i neku agenciju, malo je kancelarija. Tu mora, kao i za zaštitu životne sredine, da postoji komisija, ministarstvo, agencija, kancelarija i sve da se uzme po nekoliko desetina miliona građanima Srbije.
Da li može neko da mi objasni zašta se ovde uzimaju pare građanima Srbije? Niko živi ne zna. Zašto to ne radi Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom? Ako to već ne radi ono na konfederalnom nivou, zašto to ne radi na republičkom nivou, šta mu je drugi posao? Nema na to racionalnog odgovora. To nema veze ni sa opredeljenjem građana, ni sa opredeljenjem političara, ni sa čim, već ima samo sa štednjom i racionalnim trošenjem para. Plašim se da na ovaj način samo pokazujemo kako i koliko nas ne interesuje da građanima Srbije suštinski kažemo da želimo štednju i da želimo da brinemo o njihovom novcu.
Pošto je danas gospodin ministar govorio o Komisiji za lustraciju, da oni, dok postoji, po zakonu, moraju da je finansiraju, nigde ne piše da moraju da je finansiraju sa 200 hiljada za troškove putovanja i 200 hiljada usluge za ugovore. Za šta bi to 200 hiljada otišlo, radi čega, niko živi ne zna. Ko to putuje? Koje je to lice koje putuje? Gde putuje? Šta radi to lice? Kopa nešto po zemlji i čeka, kao u priči "U cara Trojana kozje uši", da nešto izađe. Troši se narodni novac, troši se novac građana.
Ako još neko kaže da ovo služi da se koordiniše ono na konfederalnom nivou i ovo na republičkom, ljudi, to bi zaista bio vrhunac cinizma i vrhunac licemerja. Voleo bih da to niko ne pomisli da izgovori. Onda, hajde da ukidamo sve te organe, pa da imamo jedno ministarstvo na republičkom nivou, koje će da reguliše sve po pitanju privrede i ekonomije, i da više ne brinemo o tome ko će i koliko para građanima Srbije da uzme. Građani Srbije i njihov novac su najvažniji i ništa drugo nije preče od toga.

Zahvaljujem se gospodinu Vučiću na razumevanju za ovih tri minuta prekoračenja.
Izvolite, narodni poslanik Ivica Dačić.

Naravno da iz ovog amandmana zlonamerni mogu da protumače kako se neko zalaže protiv pridruživanja Evropskoj uniji. Siguran sam da tako i ne misli i predlagač ovog amandmana, znači ni SRS, a naravno ni SPS.
Više puta sam govorio o tome da pitanje pridruživanja Evropskoj uniji i evropskim integracijama nije stvar političke odluke, nego je stvar harmonizacije našeg zakonodavstva, našeg daljeg ekonomskog razvoja. Naravno, u tom smislu, SPS će učiniti sve i glasaće za svaki predlog koji ide u cilju harmonizacije našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije, zato što je zakonodavstvo koje je postojalo i u protekle tri godine suprotno zakonodavstvu Evropske unije, pa je tako bilo moguće da se bivši ministar pravde Vladan Batić zalaže za uvođenje smrtne kazne, u isto vreme kada se u celoj Evropi ukida smrtna kazna, sa teorijom da se uvede nakratko smrtna kazna, da se pobiju ovi politički protivnici na brzinu, pa ćemo onda da se pridržavamo evropskih standarda.
Nisam se javio samo zbog ovoga. Meni je žao što nisam bio u sali malopre, ali sam morao da izađem jer su me obavestili da su pod oznakom "hitno" sve domaće agencije javile jednu veoma hitnu i veoma važnu vest, a ta vest glasi, molim vas da je pažljivo saslušate, da je kabinet predsednika Tadića posle 72 sata uspostavio komunikaciju sa kabinetom Vojislava Koštunice.
Tragedija je da je u našoj zemlji to centralna vest. Nadam se da su sekretarice Vojislava Koštunice i Borisa Tadića uspostavile komunikaciju. Kakva je to komunikacija između predsednika Vlade i predsednika Republike od koje treba da zavisi sudbina jedne države i jednog naroda?
Boris Tadić je rekao da je zbog prekida komunikacije ugrožena bezbednost zemlje, državni i nacionalni interes.
A nisu bili ugroženi nacionalni i državni interesi kada je Boris Tadić, bez komunikacije sa kabinetom Vojislava Koštunice i kabinetom Predraga Markovića, i kabinetima poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, doneo odluku da pozove Srbe da izađu na kosovske izbore. Tragikomično je, nažalost, da je to centralna vest u našim medijima. Tragikomično je da to saopštava kabinet predsednika Republike Srbije - da je konačno uspostavljena komunikacija između kabineta Borisa Tadića i Vojislava Koštunice.
Sada nam je zaista lakše zbog toga. Nadam se da nisu ugroženi nacionalni državni interesi, više nego što su bili jutros. Možda neko od ovih 78 ljudi koji rade u kabinetu predsednika, odnosno u kancelariji predsednika Tadića, i u stručnoj službi i u narodnoj kancelariji, ima ih 48 plus 30, pa nadam se da će neko uspostaviti komunikaciju sa 100 i nešto ljudi koji rade pri Vladi Republike Srbije.
Želim da vam kažem i ovo, Narodna skupština Republike Srbije, zajedno sa poslanicima i zajedno sa stručnim službama, ima četiri puta više zaposlenih nego Kabinet Borisa Tadića.
Narodna skupština Republike Srbije ima 250 poslanika, ima stručne službe, glasali su milioni ljudi za 250 narodnih poslanika, Boris Tadić je sam.
Zato, mi apsolutno podržavamo one amandmane koji idu ka restrikciji onih privilegija koje ima Boris Tadić, predsednik Srbije, koji kritikuje druge zbog navodnih privilegija, sebi daje privilegije i svojoj stranci daje privilegije kroz ono što ide u budžet.
Zato i ovog puta želim na kraju da kažem, što se tiče komunikacije između Borisa Tadića i predsednika Vlade Republike Srbije, mi smo zaista veoma zadovoljni zbog tog čina, ponovnog uspostavljanja komunikacije. Ne znam da li su veze bile u prekidu i ne znam šta su to važno imali da saopšte jedan drugome, osim da Boris Tadić saopšti Koštunici da mu je ukrao jednog poslanika, ovaj da saopšti njemu da mu to nije uspelo i da je džabe platio.