Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbo smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Nestorović.

Poštovane kolege narodni poslanici, juče sam govorila o amandmanima koje sam podnela na članove 6. i 7. predloženog zakona o budžetu.
Podnela sam amandman u ime Socijaldemokratske partije i tim amandmanom u suštini tražim udvostručavanje sredstava koje je budžet za 2005. godinu predložio za budžet Koordinacionog tela i Koordinacionog centra, odnosno povećavanje sredstava za korisnike na prostoru Kosova i Metohije i na jugu Srbije.
Smatram da sam prilično jakim činjenicama i detaljima uspela da vama otprilike predstavim zbog čega je to bitno i zbog čega su sredstva koja su predložena apsolutno nedovoljna za elementarne potrebe koje naši stanovnici, Srbi na Kosovu i Metohiji i jugu Srbije, imaju, a za šta je država u suštini dužna da im ta sredstva obezbedi.
Međutim, juče se nažalost ministar i ja nismo složili u meri u kojoj bi bilo neophodno, međutim moram da kažem da u dodatnim razgovorima koji su danas obavljeni, pre svega između predsednika Koordinacionog centra, premijera Srbije i ministra finansija, uspeli smo da pronađemo kompromis, odnosno premijer i ministar finansija obavezali su se da će ta preko potrebna sredstva nekako nadomestiti iz posebnog fonda koji će biti obrazovan, kao i iz budžetskih rezervi za 2004. i 2005. godinu. Želeći da verujem u te garancije i to obećanje, povlačim amandmane na čl. 6. i 7. vezano za dupliranje sredstava za Koordinaciono telo i Koordinacioni centar.
Još jednom pozivam premijera i ministra da ispune to obećanje i takođe pozivam ministre, na čijim se razdelima nalaze sredstva za Kosovo i Metohiju i jug Srbije, da zaista učine maksimum da ta sredstva stignu do krajnjih korisnika, jer neophodna su im i da stavite džak para u svako mesto na Kosovu i Metohiji mislim da ne biste pogrešili i da ne biste previše dali.
S druge strane, gospodin Labus je večeras rekao govoreći o dugovima da možda nismo u mogućnosti da ovim budžetom vratimo veliki deo dugova, ali da makar možemo da učinimo sve da te dugove ne učinimo većim. Rukovodeći se istom logikom, pozivam ministra finansija da ako već ne može da obezbedi sva neophodna sredstva za korisnike na Kosovu i Metohiji i jugu Srbije, neka makar učini napor da ta sredstva ne budu manja nego što su bila prethodnih godina.

Pošto je povučen amandman, prelazimo na sledeći.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Anđelković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković.

Dame i gospodo, podsećam da smo o ovom amandmanu na neki način razgovarali na početku rasprave o amandmanima.
Znači, ovaj amandman koji Vlada ne prihvata, u smislu prihvatanja da se glasa ili da bude sastavni deo ovog zakona, odnosi se na onaj predlog SPS-a, kao i amandman, da se nadoknadi ogroman zaostatak za penzije zemljoradnika koje sada, kao što je poznato, bez obzira što piše u zakonu 20,5, tačnije 22 meseca kasne.
Ovaj predlog sa tri milijarde faktički obezbeđuje da se smanji zaostatak decembra 2000. godine na 18 meseci, tačnije rečeno da zemljoradnici u 2005. godini prime 18 penzija. One su minimalne, male, 2.000, ali seljaci su zadovoljni kada prime te 2.000. Da prime 18 meseci, time bi onda zaostatak 31. decembra 2005. godine bio još 18 meseci. Ne tražim se da se anulira zaostatak nego jednostavno da se taj zaostatak smanji.
Naravno, ovde smo čuli objašnjenje ministra da je on u stvari za tu ideju, da prihvata ideju, da se na neki način obavezao da će učiniti sve ukoliko bude prihoda iz privatizacije da se obezbedi tih šest dodatnih penzija, pored 12 redovnih, za zemljoradnike. Svima nama ostaje da verujemo ministru, a naravno imamo mogućnost sledeće godine da pratimo realizaciju, a ministru treba da bude verifikovano kod građana.
Ako slaže mene nije problem, nadam se da neće slagati seljake i da će ispuniti svoje obećanje i da će taj zaostatak rešiti. Neka bude iz privatizacionog fonda. Ako je tako, ja ću povući amandman jer ne želim da se glasa protiv seljaka. Ukoliko ostane amandman i onda glasate protiv zato što ministar traži, ja ću shvatiti da glasate protiv seljaka. Pošto to ne želim, povući ću amandman, uz obećanje ministra da će obezbediti dodatnih šest penzija za seljake u 2005. godini. To je tri milijarde dodatnih na ovih 11 milijardi koliko je predviđeno i time se zahvaljujem ministru.
Zahvaljujem se na još jednoj informaciji koju smo dobili, a to je da sam povodom rebalansa budžeta tražio, kao jedan od uslova SPS je tražila da dobijemo tačan broj zaposlenih u državnoj administraciji 31.12.2000. godine u odnosu na 31.12.2003. godine. Tražio sam da to dobijemo za svaku opštinu, za svaku lokalnu samoupravu, da vidimo koliko je to povećano poresko opterećenje građana Srbije na osnovu povećanog broja zaposlenih, a tvrdio sam da je reč o nekoliko desetina hiljada ljudi.
Dobili smo i za taj deo se zahvaljujem, a ovaj ministar duguje i dalje za lokalnu samoupravu, a znamo da je u nekim opštinama DOS ili DS zapošljavala po dva ili tri puta više nego što je bilo pre toga. Iz ovog podatka se vidi da je u vladinim resorima zaposleno preko tri hiljade ljudi za te tri godine, od osam hiljada na jedanaest hiljada i nešto, uz onih hiljadu socijalista koji su isterani u 2001. godini. Znači, govorim o ministarstvima i vladinim institucijama. Primljeno je četiri hiljade.
Znači, jedan socijalista je vredeo za četiri DOS-ovih, tj. DS, jer ova administracija nije ništa bolja tj. nije efikasnija nego ona prethodna. To znači da je svaki socijalista vredeo za četiri. Ja sam zadovoljan, ali nisam zadovoljan što je povećan broj zaposlenih, pa se nadam da će ministar i to obećanje ispuniti, i te koji su na taj način, preko DS, političke partije, primljeni, a ne za to što su stručnjaci, da će smanjiti broj zaposlenih u administraciji za taj broj, pa bi bilo dobro da ta ušteda pripadne Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zemljoradnika, jer oni su u najvećem broju zaslužni, u krajnjem slučaju, što smo mnoge krize u vreme sankcija prošli.
Prema tome, u nadi da će ministar da ispuni svoje obećanje, povlačim i onaj prvi amandman, i ovaj drugi i ovaj treći, jer su oni vezani. Svi su vezani za 18 penzija zemljoradnika u narednoj godini.

Pošto je ovaj amandman povučen, prelazimo na sledeći.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Đorđević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine, podneo sam amandman na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2005. godinu.
Naime, poslanička grupa SRS podnela je niz amandmana na Predlog zakona o budžetu za 2005. godinu. U članu 6, EK 49 - rezerve, i EK 499, brišu se, a u EK 621, u koloni 3, iznos od 2.785.700.000 dinara zamenjuje se iznosom od 4.854.703.000 dinara i iznos od 3.012.199.000 dinara zamenjuje se iznosom 5.081.202.000 dinara.
Obrazloženje: budžet koji je u deficitu ne bi trebalo da ima rezervu, pa je potrebno ta sredstva koja su predviđena za budžetsku rezervu, upotrebiti u Fond za razvoj Republike Srbije i kreditiranje izvoza.
Dakle, SRS smatra da je ovo rešenje najbolje. Mi predlažemo amandmane i pokušavamo da popravimo ovaj predlog budžeta, da to bude u interesu građana Srbije. Očigledno da je Vlada Republike Srbije projektovala budžet za 2005. godinu, koji ne samo da nije razvojni, upravo je suprotan od toga, od onoga što ste pričali u izbornoj kampanji. Vi predviđate povećanje birokratskog aparata, restrikciju i stotine hiljade otkaza u javnim preduzećima, tzv. restruktuiranje javnih preduzeća, poput železnice, EPS-a, Naftne industrije.
Dakle, ovim budžetom građani Srbije treba da znaju da sledi još nezaposlenih radnika, još više sirotinje i siromaštva u Srbiji.
Verovatno će biti privilegovani predsednik Republike Boris Tadić i DS, podržana od ove vaše vlade da može da radi u ovoj zemlji šta god hoće, šta joj god padne na pamet. SRS će se boriti svim sredstvima, demokratskim putem i za ovom govornicom, da građanima Srbije objasni koja je situacija na ekonomskom planu u zemlji. Ukoliko se nastavi ovako, ostaće mnogo ljudi bez posla. To je ono što je suština ovog budžeta.
Vi ste obećali u izbornoj kampanji da ćete zaposliti 500 hiljada ljudi, a ovim predlogom budžeta za 2005. godinu predlažete ovoj skupštini da usvoji jedan budžet koji će sledeće godine Srbiju zaviti u crno. Gde su te veće plate za građane Srbije, gde su ta nova radna mesta?
Mi iz SRS ćemo glasati protiv budžeta koji ste predložili, jer smatramo da taj budžet nije u interesu građana Srbije. Nadam se, posle dolaska na vlast SRS, da će SRS u kratkom vremenskom roku uspeti da ispravi sve ovo što vi radite sopstvenoj državi.

Da li se još neko javlja za reč? Da, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, ovaj amandman je dobar i trebalo bi ova skupština da ga prihvati. Prvo, nije logično da budžet koji je u deficitu ima budžetsku rezervu, pa još da se deficit nadoknađuje kreditima domaćih i stranih banaka, da bi neko na nekom kontu u budžetu Republike Srbije čuvao novac.
Ovim amandmanom je predviđeno da taj deficit u iznosu od dve milijarde dinara bude prebačen pod EK 621, a to je u Fond za razvoj malih i srednjih preduzeća i kreditiranje izvoza. Naime, pored ovakve ekonomske situacije i tehnološke, u kakvoj je naša privreda, postoji određen broj preduzeća koja mogu svojim proizvodima i svojim uslugama da steknu mesto na stranom tržištu, ali imaju jedan hroničan problem, a to je nedostatak novca da bilo koji projekat ili bilo koji posao otpočnu.
Čak i Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo ne pomažu određena preduzeća, gde je potrebno da Vlada Republike Srbije da garanciju da će neko naše preduzeće, renomirano, dokazano u svom ranijem radu i postojanju, da izvrši neki posao.
U budžetu Republike Srbije imamo sredstva koja možemo za to da iskoristimo, a ne kao što su to neki ovde tražili da Nebojši Čoviću, i pored 2.250.000.000 koje će da dobije njegov Koordinacioni centar, damo još 2.000.000.000 iz budžetskih rezervi, da čovek plaća, pod izgovorom da plaća hotelski smeštaj poslanicima Koalicije "Povratak", koji imaju plate po 10 hiljada evra, jer rade u parlamentu koji je pod okupatorskom vlašću na Kosovu i Metohiji.
Njima građani Srbije da plaćaju hotelski i drugi smeštaj ili da plaćaju igračima FMP na njihovim proputovanjima, a ne da taj novac bude namenjen, kao što je i trebalo da se troši, da se Srbi koji su raseljeni sa Kosova i Metohije vrate. Da taj novac nije namenski trošen, govori i činjenica da je Nebojša Čović na Kosovu i Metohiji potrošio oko 10.000.000.000 dinara, a da nije uspeo da vrati ni 10 Srba.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, amandman o kome je reč, podnet je potpuno legitimno, u skladu sa Poslovnikom. Ipak bih polemisao sa jednim delom njegovog obrazloženja i ponudio drugačije izvore u odnosu na ovo što su podnosioci amandmana rekli.
Ne postoji ni jedna ozbiljna vlast, ni na nivou lokalne samouprave, ni u gradovima, a naročito ne na nivou države, koja bi pristala da komponuje budžet tako da ne postoji rezerva, bez obzira da li je budžet uravnotežen ili nije i bez obzira da li je ovaj deficit iskazan na način kao što je kod ovog budžeta ili na neki drugi način.
Dakle, prosto postoje situacije, kao što su elementarne nepogode, kao što su velike epidemije, kao što je bezbednost zemlje, kao što su mnoge druge stvari koje ne trpe komociju da se pravi rebalans budžeta za određenu situaciju, već je potrebno da postoji stalna ili tekuća budžetska rezerva. Sada, po novom zakonu, to više ne može tako, ali svejedno, da postoji rezerva odakle se crpu sredstva za stroge namene, o kojima sam ovde govorio.
Predlažem da Vlada Republike Srbije prihvati ovaj amandman SRS, ali da nađe izvor na drugoj strani.
Godine 2002. Javno preduzeće PTT saobraćaja Srbije po ugovoru o lizingu je kupilo 550 automobila firme Fijat marke "punto", škoda "oktavija" i "felicija" i opel astra. Te automobile potpuno protiv zakona je podelilo svojim miljenicima, zaposlenim u ovoj radnoj organizaciji, po jednom ugovoru o sporazumu između PTT i zaposlenih u ovim firmama, fiktivno im povećala platu za visinu rate lizinga i na taj način su ovih 550 zaposlenih u PTT-u i Telekomu, ni krivi ni dužni, postali praktično vlasnici ovih automobila, pri čemu im Pošta plaća registraciju, kupuje benzin i sve drugo što je neophodno, dok ne istekne ugovor o lizingu.
Dakle, predlažem da Vlada Republike Srbije zaduži Upravni odbor Javnog preduzeća PTT-a Srbija da se precizno ispita o čemu se radi, da se ovi automobili prodaju na licitaciji, da se ta sredstva upotrebe da se uravnoteži ovaj deo budžeta koji je predmet amandmana SRS.
A da se od ovih 550 radnika naplati taksa za raubovanje ovih automobila, koje nezakonito koriste već dve i po godine.