PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 19.11.2004.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

19.11.2004

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 11:10 do 00:00

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Ponavljam molbu, dakle još jednom upravo ova skupština, upravo na zahtev Ministarstva finansija, dala je nalog, raspisan je tender, javiće se revizori i ova skupština će izabrati revizora i konačno ćemo imati završne račune, jer smo odgovorna država.
Reč ima narodni poslanik Milan Veselinović.

Milan Veselinović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, danas se usvaja budžet, jedan od bitnih akata koje treba da donesemo.
A, eto, ostali smo noćas da o tome raspravljamo, umesto da se to radi narednih dana, polako, sistematski, kako bi svim građanima bilo jasno ono što je ovde predloženo, ono što valja i ne valja.
Na jednoj strani predlagači budžeta govore kako je ovaj budžet restriktivan, reprezentativan, precizan, jasan, racionalan, a na drugoj strani mi srpski radikali, kao jedina i prava opoziciona partija, kažemo da ovaj budžet nije dobar, da nije razvojni, da ovaj budžet ne rešava mnoge socijalne probleme koji su nagomilani u našem društvu i koji svakodnevno pritiskaju građane Srbije.
Naime, ovaj amandman koji je podnela SRS, gospodin Momir Marković, ima za cilj da pokaže da smo mi u pravu kada kažemo da nećemo glasati za ovaj budžet, zato što se mi borimo da na svaki mogući način ukažemo vama da se jednostavno okanete pokrivanja deficita na ovaj način, nego da se prihodi nađu iz realnih izvora, odnosno da se uzme samo u vašem okruženju, ne mnogo daleko, u Vladi Srbije, zatim u mnogim vašim partijskim ekspoziturama koje ste formirali, mislim pre svega na agencije, neka povereništva, nekakve savete, gde se troše mnoga budžetska sredstva, a da ne govorim o predsedniku Republike i kancelariji predsednika Republike, i njegovim luksuznim limuzinama. Ako bi se sa budžeta skinuli ovi nerentabilni potrošači i ovaj birokratski aparat, ne bi nam bilo potrebno da imamo deficit u ovom budžetu.
Normalno da se pod članom 2. predviđa pokrivanje deficita iz više izvora. Ovde se govori o pokrivanju iz sredstava od privatizacije, zatim nekih poslovnih banaka i normalno pozajmicama, odnosno kreditima od MMF-a ili nekih drugih organizacija.
Neko je ovde pomenuo revizora. Sreća će biti ako ova skupština stvarno taj institut revizora izabere, pravog revizora koji bi od 2000. godine pa do današnjeg dana ispitao kako su se trošila budžetska sredstva u 2001, 2002, 2003. i 2004. godini, da tačno građani Srbije vide gde je ta transparentna vlast DOS-a bila, šta su oni radili, šta je sa mnogim donacijama, šta je sa privatizacijama.
Oni su privatizovali najvitalnije objekte u našoj državi, cementare, pivare, uljare, šećerane. To je ono što je moglo da funkcioniše, to je ono što je moglo da podstiče proizvodnju, odnosno da stabilizuje našu zemlju. Nažalost, to je sve privatizovano. Imamo informacija da je mnogo toga rasprodato, a imamo i informacija da je jedan deo tih fabrika, poput cementara, prodat po mnogo većoj vrednosti nego što je prikazano prilikom prodaje tih firmi.
Neko reče kako ova vlada ne radi dobro, ne funkcioniše, i to neko iz DSS-a, kolega koji je član Odbora za bezbednost. Potpuno je čovek u pravu. Da se on pita ne znam da li bi bilo bolje, ali sam siguran da ova vlada ovakva kakva jeste ne funkcioniše dobro, a posebno ne funkcioniše na celoj svojoj teritoriji.
Jednostavno događaju se nekakve anomalije, apsurdi koji direktno podrivaju integritet ove države i suverenitet.
Primera radi, ne mogu a da ne pomenem moju Rašku oblast, i evo danas me zovu iz mnogih preduzeća iz Novog Pazara, kako im je naloženo da sutra 20. novembra proslavljaju nekakav praznik koji je usvojilo bošnjačko nacionalno veće. Tamo su im podelili zastave bošnjačkog nacionalno veća, koje moraju da istaknu na vidnim mestima u svim državnim i javnim institucijama u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici.
Niko na to ne reaguje, niko o tome ovde ne zna ništa, a posebno govorim da je Skupština opštine Novi Pazar oformljena sa većinom, a do današnjeg dana odbornici ne mogu da uđu u Skupštinu opštine Novi Pazar, jer se ministarstvo oglušilo o prava i zakon u vezi odbornika. Zato koristim priliku da kažem da bi Vlada morala biti efikasnija i posebno ministarstva koja su nadležna za svoju oblast, da zakon sprovode i ispunjavaju.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo poslanici, i ovaj amandman je dobar, kao i prethodni, koje su podneli moje kolege poslanici u ime poslaničke grupe SRS.
Cilj ovih amandmana je da se taj deficit, koji je sporan u ovom budžetu, tačno definiše šta taj deficit čini i iz kojih će izvora da se taj finansira. Sam predlagač ovde nije dovoljno jasan, osim u delu koji kaže da će jedan deo sredstava, u iznosu od osam miliona dinara, biti od privatizacije. Međutim, već u tački 3) tog istog stava se kaže – "neto domaćeg finansiranja od 6.793.000.000", pa će i tih 6.793.000.000 da se popunjava iz neke nove privatizacije.
Ono što ne uspe da se popuni iz neke nove privatizacije, računajući i onih osam milijardi dinara, pokriće se izdavanjem hartija od vrednosti koje emituje Republika Srbija i kreditom od poslovnih banaka. Ovde se postavlja pitanje, kao i u onom prethodnom amandmanu - koliko će biti ti krediti? Prethodni amandman se odnosio na donacije i kredite.
Gospodin potpredsednik Vlade Miroljub Labus i gospodin Dinkić su u predizbornoj kampanji, u drugom krugu predsedničkih izbora, pričali da, ukoliko pobedi gospodin Tadić, da će biti donacija na sve strane. Ne vidim više donacija, vidim samo jedan izvor sredstava koji se zove kredit, verovatno da bi se popunjavao neki vozni park i zapošljavali vozači koji će da rade tu, a najverovatnije su iz DS.
Dalje, ono što je sporno, to je i taj iznos donacija koji se ovde ne prikazuje. Izgleda da su presušile. Od ovih tri milijarde i trista miliona dolara, koliko je bilo reči, čini mi se da je pola završilo sa DS na Maršalskim ostrvima, a neka druga polovina je završila na Sejšelskim ostrvima. Postavlja se pitanje ko je upleten u sve te mahinacije. Znamo da su to bili Janjušević, Kolesar itd.
Kada su u pitanju naše, domaće čuvene poslovne banke, moram da kažem da i ako pokušate da ostvarite neki prihod koji vama država duguje po osnovu nekog zakona, kao što je npr. roditeljski dodatak za drugo, treće i četvrto dete, onda u onom obrascu, gde piše šta sve treba na nabavite od dokumentacije, pa poslednja stavka, gospodine ministre, da znate kako to izgleda, piše da mora da ponese fotokopiju štedne knjižice ili čekovne kartice izdate od Nacionalne štedionice, to vaši državni organi rade, Komercijalne banke, Delta banke i Poštanske štedionice, doduše, jedine državne banke koja je još ostala, a i nju ste hteli da zatvorite, pa vam je neko rekao da malo spustite loptu, jer je tu vlasnik i Vlada Republike Srbije.
Gospodine ministre, kada budete konačno definisali ko će da daje te kredite poslovnih banaka, može i neko poverenje da se stekne u vas. Nije sporno to što ste vi rekli da hartije od vrednosti emituje svaka zemlja. To znamo, samo tamo postoje određeni zakonski propisi koji, ako se prekrše, neko mora da ide na robiju. Čini mi se da se ovde previše zakoni krše, a niko za to ne odgovara i stalno se na neki način taj koji krši zakon na ovaj ili ona način nađe ponovo na vlasti.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima ministar Dinkić.

Mlađan Dinkić

Evo, da dam pojašnjenje. Nikada mi nije bila namera, ne daj bože, da zatvorim Poštansku štedionicu, niti to mogu kao ministar finansija. To je nadležnost guvernera Narodne banke.
Međutim, činjenica je da Poštanska štedionica nije efikasno isplaćivala penzije koje smo mi redovno uplaćivali na račun penzionog fonda. I penzioni fond i mi smo, naš trezor, tačno na vreme isplaćivali penzije, ali su se te penzije delile po sedam dana u Srbiji. Normalno je da sam se morao upitati zašto je to tako.
Ako mi obezbedimo nekoliko milijardi za isplatu polovine penzije i tako radimo dva puta mesečno, pitanje je zašto po sedam dana novac ne dolazi do penzionera. Onda smo shvatili da nešto nije u redu sa onim ko isplaćuje. Ispostavilo se da nije u pitanju penzioni fond, da je penzioni fond bio veoma ažuran.
Jednostavno, ispostavilo se da Poštanska štedionica odugovlači iz nekog razloga sa tim isplatama. Onda je krenula naša kontrola, onda se umešala i sama Pošta. Evo, danas, dva meseca nakon te intervencije, isplaćuju se za tri dana penzije.
Tačno je da sam tražio smenu generalnog direktora. To nije u mojoj nadležnosti, ali sam kao ministar finansija tražio, jer jednostavno, žena nije sposobna da organizuje brže isplatu. Tražiti smenu direktora nije isto kao i ono što ste vi rekli - tražiti zatvaranje banke. Promena direktora može da poboljša tu isplatu.
Sigurno da Poštanska štedionica mora da se dovede u daleko bolje stanje, jer je njena likvidnost veoma slaba. Naravno, to je bio jedini razlog naše intervencije. Nismo ni danas zadovoljni, po tri dana se isplaćuju penzije. To mora da se isplaćuje za maksimalno dva dana.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Replika, narodni poslanik Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska radikalna stranka
Gospodine Dinkiću, nisam ni mislio da ste vi to radili od kada ste ministar finansija. Međutim, vi ste na ovaj ili onaj način bili na vlasti, doduše, imali ste mali prekid od 22. juna 2003. do marta 2004. godine. Pokušali ste da zatvorite Poštansku štedionicu dok ste bili guverner Narodne banke, tada Jugoslavije, kada ste zatvarali i ostale velike banke.
Međutim, niste mi odgovorili na pitanje zašto novac iz budžeta, koji se usmerava građanima Republike Srbije po osnovu roditeljskog dodatka za drugo, treće i četvrto dete, mora da ide preko tekućih računa Poštanske štedionice, Nacionalne štedionice, Komercijalne banke ili Delta banke? Znači, i ove ostale banke imaju pravo da žive. Što određujete građanima gde će da imaju tekuće računa? To vaš državni organ izdaje.
Još nešto, kad smo već kod tih poslovnih banaka. Zatvaranje velikih društvenih banaka nekako se poklapa sa pokušajima prelaska platnog prometa iz Zavoda za obračun i plaćanje u poslovne banke. Vi možete da tvrdite šta hoćete i da sada kažete ovde - ukidamo porez na finansijske transakcije tako da neće biti bankarske provizije.
Gospodine ministre, bankarska provizija postoji i to nije porez na finansijske transakcije. U vreme ZOP-a bankarska provizija je bila 0,22-0,25%. Sada se kreće, u najboljim slučajevima, kada su velike isplate, po jednom nalogu od 0,7-1,2%. To je samo zato što su ostale na tržištu ili stranke banke ili domaće privatne banke koje imaju monopol na platni promet u Republici Srbiji, a u svakom slučaju vi za to snosite odgovornost.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Izvolite, odgovor ministra Dinkića.

Mlađan Dinkić

Naravno da ću vam odgovoriti na ovo pitanje. Niste valjda stvarno mislili da Ministarstvo finansija određuje preko kojih banaka se isplaćuju naknade za prvo, drugo i treće dete. Nije Ministarstvo finansija jedino ministarstvo u Vladi. Postoji Ministarstvo rada i socijalne zaštite. Ono određuje ko će isplaćivati ove naknade.
Naš trezor prebacuje taj iznos bankama koje je odredilo Ministarstvo rada i zapošljavanja. Pretpostavljam da je to učinjeno na bazi nekog tendera. Zaista, mi nismo odredili banke koje isplaćuju. Meni je sasvim svejedno ko će šta isplaćivati, bitno je samo da efikasno novac, koji mi iz Trezora prebacimo, što pre stigne do korisnika.
Takođe, niste u pravu kada kažete da ima veze zatvaranje velikih državnih banaka sa prebacivanjem platnog prometa, jer se jedna stvar desila 3. januara 2002. godine, a druga 1. januara 2003. Godinu dana iza toga, velike stare državne banke su zatvorene isključivo zbog toga što su imale osam milijardi maraka gubitaka. Nema ni jedan drugi razlog.
Ono o čemu sam govorio jeste da se od 1. januara 2004. godine ukida porez na promet na bankarske naknade, odnosno provizije. Dakle, neće biti oporezivanja bankarskih naknada, a samim tim će banke imati za četiri milijarde rasterećenje, pa će moći da snize kamatne stope. To je ono precizno što sam govorio.