Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 121. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 123. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, član 123. u prelaznim i završnim odredbama Zakona o zaštiti životne sredine glasi: "Pravna i fizička lica uskladiće svoje poslove sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona".
Narodna poslanica Gordana Čomić podnela je amandman na ovaj član zakona, da se član 123. menja i glasi: "Pravna i fizička lica uskladiće svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od dve godine (za nova postrojenja i aktivnosti koje utiču na životnu sredinu) od dana stupanja na snagu ovog zakona, a postojeće do 2017. godine".
Trenutno u našoj zemlji najznačajniji zagađivači životne sredine (hemijska, petrohemijska industrija, naftna industrija, obojena i crna metalurgija i drugo) su veoma zastarele. Tehnologija i oprema stare su 30-40 godina, i nisu u stanju da svedu svoje zagađivanje i emisije u skladu sa važećim zakonodavstvom Evropske unije, jer su za njihovu sanaciju potrebne kako velike investicije, tako i vreme. Zbog toga su i u Evropskoj uniji zemlje, saglasno direktivama o integralnom sprečavanju i kontroli zagađivanja, ostavile vreme do 2007. godine da se postojeće aktivnosti i postrojenja prilagode propisanim zahtevima. Istovremeno, ovim bi se zakon harmonizovao sa Predlogom zakona o integralnom sprečavanju i kontroli zagađivanja, koji je takođe u proceduri.
Naime, član 33. govori o programu usklađivanja pojedinih privrednih grana sa odredbama navedenog Predloga zakona, po kome je ministarstvo dužno da u roku od godinu dana od stupanja zakona na snagu, dostavi Vladi program usklađivanja, a Vlada će propisati privremene granične vrednosti emisije u vazduh i vodu za prvih pet godina usklađivanja pojedinih privrednih grana sa odredbama ovog zakona. U članu 34. navedenog Predloga zakona stoji obaveza za postojeća postrojenja i aktivnosti da pribave dozvolu najkasnije do 2015. godine. Amandmanom predlažemo 2017. godinu.
U 2002. godini kada je Nacrt zakona o sistemu zaštite životne sredine imao brojne javne rasprave i učešće građana u odlučivanju, dogovorena je bila kao realna 2015. godine u skladu sa programom usklađivanja pojedinih privrednih grana sa odredbama ovog zakona.
Istovremeno je značajno da u procesu privatizacije, odnosno da potencijalni kupci i budući vlasnici imaju jasno definisane rokove po pitanju životne sredine.
Da li je realno da fabrike u Srbiji svoje poslovanje usklade sa ovim zakonom u roku od godinu dana?
Mi smo ovde već govorili i u načelnoj i u raspravi o amandmanima da je rešavanje pitanja zaštite životne okoline, a ne zagađivanja životne sredine, jedan od limitirajućih faktora razvoja za našu industriju, počev od prehrambene, o čemu sam ja najviše govorio jer dolazim iz Vrbasa gde se proizvodi hrana, i gde je jedna velika kuhinja koja proizvodi ogromne količine hrane, a već sam rekao da ta kuhinja nije očišćena u proteklih 40 godina.
Pitamo se da li će se zbog toga možda zatvoriti neka fabrika, ljudi izgubiti radna mesta ili se zakon neće poštovati. Zalažemo se za jasnu dinamiku, jasne rokove o kojima ćemo govoriti, pratićemo da li se ispunjava ta dinamika rešavanja pitanja zagađenja životne sredine. Smatramo da ovaj dom ne treba da donosi zakone koji su nesprovodivi, i da time obmanemo javnost na izvestan način. Nije dovoljno što se u jednom od preostala tri zakona daje prelazni rok do 2015. godine, što će verovatno i ministar odgovoriti, kada u ovom zakonu ima još mnogo normi koje zahtevaju prilagođavanje za godinu dana.
Našim amandmanom predložili smo da zakon bude realniji za sprovođenje, dve godine za nova postrojenja, a za postojeća postepeno do 2017. godine sa jasnim planom prilagođavanja kako bi to prilagođavanje bilo ostvarivo i verifikovano svake godine.
Zamislite samo jedan RTB Bor, "Zastavu", NIS, EPS da, pošto za godinu dana neće moći da ispoštuju član 72, samo npr, a tu je i vazduh i voda na propisan način, onda će plaćati kazne za svaki prekršaj recimo milion dinara po članu 119.
Dakle, samo za prilagođavanje EPS-a, a to je najbolje javno preduzeće u Republici Srbiji, uprkos tome što je u mnogome tako na lošem glasu, ali na izvestan način u proteklih nekoliko godina sve je podignuto, za njegovo prilagođavanje standardima zaštite životne sredine neophodno je uložiti 1,3 milijarde evra. Procene su napravile renomirane konsultantske kuće, a projekat je finansirala Evropska agencija za rekonstrukciju. Vrlo je jasno da ni puno bogatije države od nas ne bi mogle da izdvoje toliki novac u tako kratkom roku, i tempo ulaganja od 100 miliona evra godišnje do kraja predviđenog roka je vrlo veliki napor.
U drugoj alternativi da se raspolaže sa tolikim sredstvima, rezultat bi se mogao očekivati tek za nekoliko godina, jer se radi o procesu i nemoguće je to preko noći rešiti.
Ako je tako nešto nemoguće za jedan EPS, kako bi tako nešto bilo moguće za sve ostale koji su u mnogo gorem položaju nego ovo javno preduzeće.
Vrlo je interesantno razmotriti dalji razvoj događaja. Dakle, da li država može da zatvori EPS zbog nemogućnosti poštovanja zakona, i da li bi to pretilo gašenjem svetla u Republici Srbiji?
Naše pitanje onda glasi, ko je selektor, ko je taj koji, ukoliko se selektivno određuje ko može, a ko ne može da prilagođava ove rokove, ko je selektor, i ko je taj ko jedne proglašava podobnim ili ne? Ne treba biti puno pametan, pa videti da Predlog zakona otvara idealan prostor i za moguću korupciju, protiv čega smo svi koji se nalazimo u ovoj skupštini.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Daću vam reč gospodine ministre, samo trenutak.
Po Poslovniku, član 84. stav 2. obaveštavam vas o toku ove sednice. Dakle, po završetku diskusije o još jednom amandmanu, jer jedan je usvojen, preći ćemo, iskoristićemo prisustvo ministra Stojkovića na tačku 9, a onda će pauza biti do 16,00 časova.
Zahvaljujem na razumevanju.

Imali smo promašaj u rečima u amandmanima, imali smo promašaj u članovima, a sada je promašen zakon.
Dakle, sasvim je jasno da će veliki sistemi podlegati izdavanju integrisane dozvole. Dakle, gospodin Stanimirović je govorio o Predlogu zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja. Što se tiče merenja emisija i misija, pravila danas već postoje. Postoje zakoni koji to propisuju.
Nije ovo pusta zemlja što se tiče zakonodavstva u toj oblasti. Ako neko danas ne poštuje zakon, što se tiče toga, onda ga krši. Ima godinu dana da uđe u rok novih propisa, i mislimo da to nije sporno. U protivnom bi mogli da kažemo, ako nam treba 40 miliona evra, a to je potpuno neostvarivo, hajde da prekrstimo ruke i da čekamo. Ova vlada nema nameru da to radi.
Na kraju što se tiče spomenute korupcije, naravno da smo svi protiv toga, i baš zbog toga predlažemo mehanizam gde nož i pogača nisu u istoj ruci. Dakle, da jedno ministarstvo zaduženo za oblast zaštite životne sredine daje saglasnost, a da dozvolu daju nadležna resorna ministarstva, i time se smanjuje mogućnost korupcije. Sigurno je mnogo manja nego u situaciji kada imate jedno ministarstvo koje izdaje sve dozvole.

Na član 125. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Narodni poslanik Gordana Čomić podnela je amandman kojim je predložila da se posle člana 127. doda novi član 127a.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Da.)

Veoma kratko, nakon gotovo tri dana rasprave želeo bih da se zahvalim svim poslaničkim grupama, svim narodnim poslanicima, ne samo na korektnoj i konstruktivnoj, uglavnom konstruktivnoj raspravi u ovoj sali, već i na korektnoj i konstruktivnoj raspravi koju smo imali više puta u nekim poslaničkim grupama, a to je bilo i na Odboru za zaštitu životne sredine.
Iskazane su neke sumnje što se tiče tempa donošenja zakona. Ovo je prvi korak. Ova Vlada će ići sa drugim paketom zakona iz oblasti zakona zaštite životne sredine na proleće. Sigurno će u ovoj skupštini prva godišnjica ove Vlade biti obeležena sa bar osam zakona.
Da li je naše zakonodavstvo sada pre donošenja ovih zakona na nivou 70-tih ili 80-tih godina, teško je o tome raspravljati, ali ono što je činjenica, nije krivica ove Vlade što je takvo zakonodavstvo nju sačekalo. Radimo sve ono što možemo i radićemo to ubuduće.
Sama diskusija u načelu je obilovala primerima koji nam govore kakvo je stanje u životnoj sredini na određenim lokacijama, a ja bih rekao da je u celoj Srbiji loše i zapušteno.
Ovi zakoni su prvi korak, a svaki put počinjemo prvim korakom, sređivanjem tog stanja.
Ja bih pozvao sve, jer ovo je naša zajednička kuća, bili vlast ili opozicija, svi ćemo u toj našoj zajedničkoj kući i nakon donošenja ovih zakona i nakon nekih narednih izbora živeti da učinimo i ubuduće sve što je moguće da donošenjem i sprovođenjem zakona koji su u skladu sa svetskim standardima, a prilagođeni stanju i životu u Srbiji, da učinimo sve što je moguće da zemlju koju ćemo ostaviti našoj deci učinimo što je moguće boljom. Hvala vam puno.